Stari i novi serpentarium Institut Butantan (boravište za zmije)

 U Brazilu u Sao Paolu gradu, postoji začarano mesto koje se zove Institut Butantan.
 Osnovao ga je Vital Brayil Mineiro da Kampanja, lekar, imunolog i biohemičar, još davne 1901 godine, po modelu Pasterovog instituta u Parizu (Louis Pasteur). 

Kombinirajuci u istoj ustanovi medicinska istraživanja, prenoseći rezultate u društvo kao zdravstvene proizvode i samofinansirajući se putem toga.
Kasnija aktivnost. Njegov je temelj bio reakcija na izbijanje kuge u gradu Santos.

Pre nego što je u velikom požaru 15. maja 2010 izgorelo 90 odsto svih izložaka koji su čuvani u istraživačkim, laboratorijskim i muzejskim zbirkama Instituta Butantan, u njima se nalazilo neverovatnih, između ostalog, oko 80.000 raznih zmija i preko 450.000 vrsta škorpija i paukova, što je bilo bez premca u svetu. 
Požar je progutao oko 85.000 primeraka konzervisanih formaldehidom i pohranjenih u 70% etanola i oko 450.000-500.000 primeraka škorpiona i paukova takođe čuvanih u etanolu. Bila je to najveća zbirka zmija na svetu, izgubljeno je 90 godina istraživanja!
Požar je započeo u 7:08 sati, a sat i po kasnije pod kontrolu ga je stavila posada od 50 vatrogasaca. Objekat nije bio pripremljen za slučaj požara, jer nije imao protivpožarni sistem ili sistem za prskanje. 
Vatra nije povredila nijednu od životinja ili ljudi u institutu.

Dandanas Institut nastoji da obnovi svoj jedinstveni fond. 

Institut se sastoji od specijalističkih odeljenja, i to: Artropodi, Herpetologija, Ćelijska biologija, Imunogenetika, Viralna imunologija, Imunopatologija, Genetika, Dermatologija, Patofiziologija, Biohemija i biofizika, Farmakologija, Mikrobiologija, Parazitologija, Biofaramakologija, Primenjena toksikologija i Centar za biotehnologiju.

Institut godišnje proizvede oko 110 miliona doza raznih vakcina i oko 300.000 doza hiperimunog seruma.

Međunarodno je poznat po istraživanju otrovnih životinja; posetio ga je Theodor Roosevelt 1912. Takođe podržani proizvođač vakcina protiv mnogih zaraznih bolesti, poput besnoće, hepatitisa, botulizma, tetanusa, difterije, hripavca i tuberkuloze, kao i polivalentnih i monovalentnih antivenoma protiv ugriza zmija, guštera, pčela, škorpiona i pauka (koje su historijski prvi put razvili početkom 20. veka dr. Vital Brazil i njegovi saradnici). Među istaknutim znanstvenicima na institutu bili su biohemičari Karl Slotta i Heinz Fraenkel-Conrat, pioniri u proučavanju progesterona, estriola i medicinske upotrebe otrova, od 1935. do 1948. godine.

Otkriveno je čak 9 vrsta pauka tarantule. 
Iridopelma oliveira:

Potiče sa područja koje pokriva delatnost Instituta Butantan. Zbirke otrovnih lepota u Butantanu danas su uglavnom uništene, ali se ne sumnja da će vremenom najveći deo biti obnovljen.

Pročitaj više...

Šta je to Telegonija?

 Telegonija („tele“ – daleko i „goni“ – rađanje) je nauka koja tvrdi da na potomstvo ženke utiču svi njeni prethodni polni partneri. 
Očekivano, telegonija nije naučna disciplina koja će naići na odobravanje i široku popularnost zbog „diskrecije“ i neugodnosti koju donose takva otkrića. 

 Teorija koja se naziva telegonija nije nova. To je predložio drevni grčki filozof Aristotel.

Sama reč "Telegonia" je takodje naslov za izgubljene epske pesme. Dolazi od grčke fraze "rođen daleko" i odnosi se na legendu o mitskom Odisejevom sinu - Telegonu.

 Prema ovom mitu, Odisej je propao u sopstveno neznanje o njegovom sinu, rođenom daleko od njega. Upravo je ta teorija postala jedan od razloga zašto su u davnim vremenima bili zabranjeni carski brakovi s razvedenim ženama. S pravom se pretpostavljalo da žensko telo deci prenosi informacije bivših partnera, a kraljevi naslednici postaju "ne čiste krvi".

Fenomen telegonije prvo je ispitan na životinjama još prije 150 godina. Naučnici Flint i Feliks Le dantek, kao i drugi naučnici, dokazali su ovaj efekat na životinjama. Eksperimenti su opisani u Ledantekovoj knjizi „Telegonija – uticaj prvog mužjaka“.

Telegonija kod životinja

Odgajivači konja pokušali su da ukrste konja i zebru. Eksperimenti nisu uspeli i uskoro su bili zaboravljeni. Ali kroz nekoliko godina, kada su „eksperimentalne“ kobile oždrebile normalnu ždrebad od normalnih konja, kasnije su počele da donose na svet od istih normalnih pastuva prugastu ždrebad!

Ova neverovatna pojava izgleda da je odavno poznata odgajivačima pasa i vlasnicima golubarnika. Ako se bar jednom rasna kučka poveže sa običnim psom, ona više nikada neće doneti na svet rasne štence, pa i da im otac bude svetski šampion po čistoti i vrednosti svoje rase! Takođe, golubica koja je rasna, ubija se ako se spoji sa golubom koji nije rasan, jer se zna da će potomstvo biti bez pedigrea. Ova pojava dobila je u biologiji naziv telegonija i što je najčudnije, manifestuje se i kod ljudi i to u još izrazitijoj formi!

Telegonija kod ljudi

Telegonija kod ljudi naučno je potvrđena posle dugogodišnjih opsežnih fizioloških, antropoloških, socioloških i statističkih istraživanja i eksperimenata od strane nepristrasnih naučnika. Nauka je ovde kategorički izjavila:
„Da, efekat telegonije odnosi se i na ljude i to u mnogo jasnije izraženoj formi nego u životinjskom svetu.“ To znači da žena koja čak nije ni zatrudnela, nosi u sebi jajne ćelije u koje su ugrađeni nizovi DNK svih njenih prethodnih polnih partnera. Od ranije se zna da geni partnera mogu da se utkaju u genetski sistem žene. Telegonija tvrdi da na potomstvo žene utiču svi njeni raniji polni partneri nezavisno da li sa njima ima poroda ili ne.
Kao primer za ovo navode se Ruskinje koje su imale avanture sa glumcima iz putujućih pozorišta. One su kasnije rađale djecu koja nisu ličila na zdrave očeve bele puti, nego na te prolaznike. Užasavajuće, zar ne?
Devet meseci nakon Svetskog festivala mladih 1957. godine, u Moskvi su rođene mnoge crne bebe. Retke je ovo iznenadilo, a većina tih novorođenčadi odmah je nadopunila lokalna sirotišta. Nekoliko godina kasnije, u nekim moskovskim porodicama iznenada su se rodili  male bebe, crne puti. Istovremeno, nesretne majke priznale su da su prvi seksualni kontakt ostvarile pre nekoliko godina tokom festivala s gostima iz Afrike, a decu su godinama kasnije rodile od belog muža, kojeg nisu ni pomišljale prevariti. Tu je i skandal sa studenticom Moskovskog državnog univerziteta iz elitne porodice koja je rodila crnca. Ispostavilo se da je jednom imala crbog kolegu-ljubavnika, pre belog muža.
Kao rezultat brojnih studija utvrđeno je da se efekt telegonije odnosi na ljude na isti način kao i na sve visokoorganizovane biološke vrste. Ako su začeću deteta prethodili seksualni odnosi između njegove majke i jednog ili više partnera osim oca deteta, tada je dete takođe imalo elemente kromosomskog seta majčinih bivših ljubavnika. Istovremeno, na rezultat nije uticala upotreba kontracepcijskih lekova.

Urednik lista iz kojeg ovo prenosimo (ruski časopis „Priroda i život“) komentariše: „Ova informacija dozvala je u sećanje davnašnju diskusiju, koja se rasplamsala među lekarima. Govorili su o tome da su posle otvaranja Instituta Patrisa Lumumbe u Moskvi, učestale seksualne veze ruskih studentkinja sa crncima. One nisu imale nikakve posledice i devojke su ih brzo zaboravljale. Po završetku višeg obrazovanja devojke su raspoređivane na rad u najudaljenije krajeve naše nepregledne domovine, tamo se udavale za mesne bele muškarce i rađale im… crne bebe! 

Lekari koji nisu verovali ovim činjenicama, vatreno su dokazivali svemoćnost marksističko-lenjinističkog pogleda na svet, po kojem su sve rase na zemlji jednake! A ovde se crna rasa pokazivala jačom od bele. To je nemoguće! Vikali su oponenti.

Tek sada, kao što se vidi iz gornjeg teksta, postalo je jasno da stvar nije u fiziološkoj neravnopravnosti rasa, nego u istoj ovoj telegoniji, po čijim zakonitostima buduća deca prošlih partnerki nasleđuju ne samo spoljne osobine, već i unutrašnje karakteristike bivših ljubavnika…“

Da li je sličnost potomstva, čak i u fizičkim karakteristikama, sa bivšim seksualnim partnerima zaista plod vezivanja genetske informacije ili mutacija, kako neki naučnici tvrde, nije toliko važno koliko je važno da se to stvarno dešava kao rezultat nemoralnih i nezakonitih veza (u smislu zakona koje je dao Tvorac).

Jasno je, dakle, da veliko pridavanje značenja devojačkoj nevinosti, poštenju i vernosti, praktično u svim kulturama, nacijama i religijama (sa tek ponekim izuzetkom) ima čvrstu genetsku osnovu i naučno utemeljenje.

Pristalice

Pristalice ove teorije smatraju pojavu osobina koje su odsutne kod roditelja, ali su bile kod prethodnog partnera žene, argumentom u njenu korist.

Pojam ima niz drugih, sličnih po značenju, naziva - "Ritini zakoni" i "učinak prvog muškarca". Verovanje da će se osobine prvog mužjaka odraziti na potomstvo narednih mužjaka bilo je održano u davnim vremenima.

Na primer, turska plemena, vršeći prepade na slavenske zemlje, pokušavala su „pokvariti“ što više devojaka kako bi se slika Basurmana zauvek sačuvala u njima. Verovalo se da će žene kasnije rađati Turke, ali od muškaraca vlastite nacionalnosti.

Potvrda vere u telegoniju može se smatrati "pravom prve noći" dodijeljenim nadređenima u srednjem veku.

Telegonija - šta je to za Slovene?

Drevna porodica strogo se pridržavala niza pravila koja su imala za cilj očuvanje porodice i održavanje čistoće krvi. Na primer, odlomak iz jednog od delova "Ritinih zakona" glasi: "... jer prvi čovek ostavlja slike duha i krvi sa svojom kćerkom ..." vrsta neće doneti opasnost za devojčice. Prema Vedama, žena koja je izgubila nevinost sa strancem uvek će nositi tuđu Krv u sebi, što znači gubitak veze sa porodicom. Kao rezultat, rađaju se deca koja se u ponašanju, razmišljanju i razvoju vrlo razlikuju od roditelja. Pristalice Telegonije veruju da ih je upravo poštovanje "zakona Rite" od slovenskog naroda učinilo nepobedivim i pobunjenim.

Šta kažu teolozi i psihijatri?

Jedan ruski teolog kaže ovako: da svaki vanbračni i predbračni odnos ostavlja trag na čoveku. Nije moguće sediniti se samo telom, a da na vas ne ostavi trajni utisak duša i duh te osobe. Telesnu vezu lako je raskinuti, ali ostaje duhovna veza, tako da ženi nije jasno zašto ne može da zavoli svog muža svom svojom dušom? Razlog je taj, što je njena duša već vezana za druge ljude, i ove veze je vuku i ne daju joj slobodu. Sada je jasno zašto ovakve situacije dovode do rascepa ličnosti i nastanka psihoza kod tinejdžera i adolescenata. Psihijatri tvrde da nam je 80% mladog sveta na granici psihoza (teških duševnih bolesti sa lošim izgledima za izlečenjem). Savremena psihoterapija potvrđuje činjenicu da promiskuitet razara psihu: „Autodestruktivno svojstvo težnje za uživanjem, u osnovi je mnogih seksualnih neuroza.“

Puna ljubavna i bračna sreća i ispunjenost ostvariva je samo u predanoj i neupitno privrženoj vezi jednog muškarca i jedne žene, u svetom bračnom krugu koji se ne sme narušavati upadom bilo kakve „treće strane.“

Sedmi Božji Uput Moralnog Zakona glasi: „Ne čini preljubu.“ (2. Mojsijeva 20:14)

Deseti Uput takođe, između ostalog, opominje: „Ne poželi ženu svog bližnjeg…“ (2. Mojsijeva 20:17)

„Zar ne znate da onaj ko se združi s bludnicom jedno je telo s njom? Jer Bog kaže: ‘Dvoje će biti jedno telo.’“ (1. Korinćanima 6:16)

Pojmovi „devojka“ i „devica“ u Bibliji su sinonimi.

Dokaz o nevinosti kod žena je postojanje himena, što se ne može objasniti tzv. teorijom evolucije. Postoji svrha zašto je Bog prilikom stvaranja načinio to fizičko obeležje moralne čistote i dostojnosti žene.

Nije, dakle, eventualna fizička sličnost potomstva sa osobama iz bludnih i preljubničkih veza toliki problem koliko je to evidentno širenje nemorala i kvarenje ljudskog roda u moralnom aspektu ličnosti. To je činjenica koju nijedna nauka ne može poreći. Upravo zbog prevencije širenja nemorala i bluda, u teokratskom Izraelu bila je propisana smrtna kazna za preljubočinstvo i seksualne „avanture“ (vidi: 3. Mojsijeva 20:10; 5. Mojsijeva 22:20-27; Ezekijel 16:38).

Istraživači naučnici

Jedan od argumenata naučnika je činjenica da je skup jajnih celija jedinstven i da se ne menja tokom života. Za razliku od muških klica, ejakulata, koje se mogu obnavljati nekoliko puta godišnje. Takođe, žene su osetljivije na negativne efekte i sklone su raznim mutacijama. Dakle, devojčica u početku u sebi nosi početke budućeg potomstva, na što utiču i konzumirani alkohol, prošle bolesti i drugi negativni faktori, te seksualni partneri. P.P. Gariaev pokušao je potvrditi uticaj potonje okolnosti. Doktor bioloških nauka sproveo je eksperimente na proučavanju DNK metodom laserske spektroskopije. Nakon ponovljenog ponavljanja eksperimenta, bio je uveren da se spektar raspršivanja molekule nasledstva (njegov "fantom", nematerijalni trag) čuva i nakon uklanjanja iz uređaja. PP Gariaev je na osnovu svojih eksperimenata formulirao hipotezu da prvi muškarac ostavlja "talasni autogram" svoje DNK na ženi, što ne može a da ne utiče na buduću decu. Eksperimenti naučnika bili su kritikovani u naučnom svetu, ali to ga nije sprečilo da nađe mnogo pristalica.

Postoje predlozi da neka vrsta male RNA blokira manifestaciju majčinih osobina, ali osigurava razvoj očinskih. Pristalice telegonije takođe smatraju ovu činjenicu jednim od dokaza svoje teorije. Drugi mehanizam rada otkrio je naučnik A. G. Blaznyuchenko. Zasnovan je na prodiranju delova DNK u jajne ćelije. Ovi fragmenti nastali su nakon raspada sperme. Istraživač A. Mingreim ima drugačije mišljenje o načinima porekla telegonije. Njegova se pretpostavka temelji na strukturnim karakteristikama hijaluronske kiseline, koja je prisutna u muškim klicnim ćelijama spermija. Molekula je sposobna da uhvati DNK lance, otopi njihovu ljusku i uvede strane gene.

U periodu od 1973. do 1975. godine provedena su istraživanja usmerena na proučavanje načina prodiranja strane DNK u jajne ćelije. Na primer, označeni timidin je davan muškim zamorcima. DNK je dobijena iz testisa koji su uvedeni u jajnike zečeva. Autoradiografijom su dobijeni podaci da označeni molekul nasledstva prodire u jezgre jajnih ćelija (zrelih i nezrelih), kao i u epitel embrija.

Činjenicu da je moguće sačuvati, „sačuvati“ seme partnera u ženskim genitalnim traktima potvrđuju svi zoolozi i uzgajivači. Ova pojava je zabeležena kod kičmenjaka, razlike su samo u trajanju skladištenja. Na primer, kod sisara ćelije sperme ostaju funkcionalne i do nekoliko meseci. S tim u vezi, ne može se isključiti oplodnja ženke uskladištenom spermom tokom naknadnog seksualnog odnosa s drugim partnerom.

Zakon Rita - Ruski dokumentarni film
https://www.youtube.com/watch?v=1EOjofebiTI

Pročitaj više...

Crtica

Ne može više ovo ovako. Prekidoh ga u priči stila sam sa sobom i upitah šta ne može.
Ne može stric da mi uzme kuću, hoću da mu zapalim patke, žive u bari, spavaju u podrumu.
 Razradila se priča, u međuvremenu saznadoh da je fizički bolestan, kao i njegov stric, a ni patke nisu u boljem stanju. Ne može više ovo ovako, ponovi, ubiću ga
.
 Polako, smiri se, pojasni bolje, rekoh.

Idem u policiju da kažem da ću ga zapaliti, pa ću onda da se predam.

 Htedoh reći da će ga strpati odmah u ludaru s tom pričom, ali naiđe uniformisano lice.

Alo, ja ne mogu više ovako, dreknu obradovan moj bolesni sagovornik.
Nema šta se ne može, osmehnu se uniformisani. Kako se ti ono beše prezivaše?
Nemoj da se praviš blesav, ti si me sprečio da zapalim patke, hoću sad da ubijem strica, zapiši to, pa ću posle da se predam.
Ma nemoj da me… od srca se nasmeja uniformisani. Sad se sećam koji si, donosim ti…
Meni se smeješ, ribo pandurska!

Poštara su odneli u limenom koritu, nesuđenog ubicu strica, a ubicu poštara odveli nazad u ludnicu. A ja? Ja samo gledam dalje i beležim.

GER DUG

slajd kratkih, neestetskih i nepoučnih priča

Pročitaj više...

Reinkarnacija

Pojam reinkarnacije, a da se ne bavimo starim Grcima i Rimljanima i njihovim pojmovima, jer stariji je od njih, u suštini označava ideju da se (prvenstveno ljudska) duša nakon smrti seli u novo telo ili prema dogmi budizma označava čitav mentalni proces koji sledi nakon smrti (ljudskog) bića. Dogma je, inače, mišljenje koje ne dozvoljava da se u njega sumnja. Postavljaju je obično političari i sveštenici.

Platon, najuticajniji pristalica “selidbe duša” (reinkarnacije) evropske antike

 

Reinkarnacija nije učenje koje je poteklo sa određenog izvora nego je višestruki skup raznih učenja koja su se protkalo praktično kroz sve religije. Hrišćanstvo, koje se trudi da ne poznaje pojam reinkarnacije, upoznalo se s njim preko francuskog spiritiste Alana Kardeka, 1857. godine. Naravno da su znali o čemu se radi i ranije, ali sama reč reinkarnacija ulazi u upotrebu među hrišćane tada, a do tada baktali su se izrazima poput seljenje duše, menjanje tela i čuveno ponovno rođenje.

Spiritista je, inače, onaj koji tvrdi da prenosi poruke mrtvih živima, a za iste pare i obratno.

Najznačajnije religije gde je reinkarnacija glavna u veri su hinduizam i budizam, sa ukupno oko milijardu i po vernika. Svojevremena anketa među hrišćanima pokazala je da oko 35 % njih veruje u reinkarnaciju.

Hinduizam

U najstarijim hinduističkim tekstovima, Vedama, reinkarnacija se ne pominje. Tek u Upanišadama, oko 2.700 godina starim, ključna ideja postaje da ljudsko biće u sebi nosi besmrtnu dušu, Atman, koja se nakon smrti otelotvoruje u novom telu, ljudskom, životinjskom ili pak u telu polubogova, Deva. Kakvo će telo dobiti zavisi od dela koja je činio u ovom životu, a o tome odlučuje Karma.

Ko kako radi tako će mu biti, od dobrih dela dolazi dobro, od loših zlo – tako Upanišade uče šta je Karma.

Budizam

Nastao pre oko 2.500 godina, ne priznaje besmrtnu dušu koja se po default-u inkarnacijom nađe u drugom telu, već sve zavisi isključivo od zasluga same osobe, ali i od mišljenja višeg, odnosno božanskog bića. Praktično, činite dobra dela, ali ako niste po volji nekom od božanstava možete se roditi u životinjskom, ali i u carstvu demona, odnosno u njihova četiri glavna ili 160 pomoćnih paklova.

Judaizam

Reinkarnacija se ne pominje u Tanakhu, jevrejskom nazivu za Bibliju, ali na više mesta se pominje u Talmudu i ni najmanje iznenađujuće – u Kabali, mističnoj tradiciji judaizma, koja vuče korene iz Tanakha, ali je isključivo usmenim putem prenošena kroz vekove. Uglavnom, prihvataju seljenje duša, ali to su đavolska posla. Samo zla duša može da se useli u drugo telo.

Hrišćanstvo

Hrišćanske crkve potpuno odbacuju reinkarnaciju. Zašto, najbolje odslikava monografija izvesnog katoličkog teologa koja glasi: U Bibliji nisam našao nikakav nagoveštaj toga što nazivate reinkarnacijom.

Islam

Pošto vuče korene, kao i hrišćanstvo, iz jevrejske tradicije, islam odbacuje reinkarnaciju.

Pročitaj više...

Dobre izreke

Dobre izreke su zameci svega dobrog. Čvrsto urezane u memoriju one hrane volju

Jaubert

- Koren sve ljudske patnje, uključivši rođenje i smrt, jeste neznanje.

Patanjali

- Poznavati druge je mudrost; poznavati samog sebe je vrhunska mudrost.

Lao Tse

- Onaj ko sva bića u sebi vidi i u svim bićima opet sebe zre, on ne zna šta je mržnja i bol.

Upanishades

- Ko je slobodan?

Samo mudrac koji zna da sobom vlada, koji se ne plaši siromaštva, okova ni smrti, koji zna da prkosi strasti i prezire slavu i počasti.

Horatius

- Čovek bi mogao da učini mnogo više dela kad ih ne bi smatrao nemogućim.

Malherbe

- Čovek se mora potpuno posvetiti najvišem, da bi se ovo najviše spustilo da ga podigne.

Bhagavad Gita

- Kad bih znao ko sam zapravo, prestao bih se ponašati kao onaj za koga se smatram, a kad bih se prestao ponašati kao onaj za koga se smatram, znao bih ko sam.

- Dok čovek teži za mudrošću zaslužuje naziv mudraca; čim uobrazi da je ispio svu mudrost postaje budala.

Volter

- Put od hiljadu milja počinje jednim korakom.

- Čovek je naslednik svojih dela.

Katha Upanishades

- Beskrajno se nalazi u čoveku kao ulje u semenu susama, kao voda u reci, kao vatra u kresivu.

Upanishades

- Nesavršenstvo nije negacija savršenstva, konačnost ne poriče beskonačnost. To se samo celina pokazuje u delovima, to se beskraj otkriva u granicama.

R. Tagore

- Budite svetiljka sebi samima, budite vlastiti oslonac. Ravnajte se prema istini u sebi kao prema jedinoj svetiljci.

Buda

- Srećan je onaj koji je uspeo da sazna uzroke stvari.

Vergilije

- Ako se na mržnju mržnjom odgovara, kako će se mržnja završiti?

Buda

- Ono što je teško ostvariti zahteva mesec, katkad i godine. Ono što je nemoguće zahteva samo malo duže.

Lao Ce

- Otvorite oči i uši samo za savršene stvari i neka vaš razum stalno bude odan istraživanju čistote.

Zaratustra

- Budi nalik na morski rt u koji stalno udaraju talasi, a on i dalje ostaje čvrst.

Marko Aurelije

- Čovek postaje ono što misli.

Bagavad Gita

- Čovek je zategnuti konopac između životinje i natčoveka – konopac iznad bezdani.

Niče

- Tajna uspeha leži u postojanosti namere.

Disraeli

- I kamen će omekšati ako na njemu sediš tri godine

Japanska izreka

- Čovek se plemićem ne rađa, čovek se bednikom ne rađa. Plemićem postaje delima svojim, vlastita dela čine ga bednikom.

Nipata Sutta

- Biti svestan svog neznanja, veliki je korak k znanju.

Disraeli

- Zapovedati sebi najveća je vlast.

- Mudrac smatra vrlinu jedinom nagradom.

- Ne okrivljuj svet, popravi ga. Kako? Popravljanjem sebe u svakom trenutku.

- Mudar čovek se ne zanima niskim zadovoljstvima čula.

Konfučije

- Nikad priroda ne kaže jedno, a mudrost drugo.

Juvenalis

- Čoverka raspoloženog i dobre volje bolesti izbegavaju.

Lao Ce

- Onaj ko poznaje druge je mudar, onaj ko poznaje sebe je prosvetljen. Onaj ko može da pobedi druge je jak, onaj ko je pobedio samog sebe je moćan.

Lao Ce

- Pravilo mudraca je da ostave stvari pre nego što one ostave njih. Mi ne smemo čekati na zalazak svog sunca.

Baltazar Grazian

- Mudrac ono što hoće traži u sebi, neznalica to traži u drugima.

Konfučije

- Što je podložno meni i smrti to ne žalosti mudre i upravo to je razlika između mudrog i lude.

Panchatanika

- O, kako je tek nesrećan onaj što sebe smatra srećnim!

- Buda vidi Budu, svinja vidi svinju.

Istočnjačka izreka

Pročitaj više...

Masonski i okultni simboli

Simbol je vidljivi znak nečeg nevidljivog, odnosno ima značenje iza onog što se prikazuje. Ova knjiga, valjda radi bolje prodaje, stavila je masone i njihove simbole na prvo mesto, mada se njima najmanje bavi. Okultni simboli bi bio pravi naziv, jer podrazumeva i masone u „skriveno znanje koje je nedostupno većini“.

 

 U suštini, pogledajte i pročitajte o simbolima ljudske budalaštine i tumačenje o njima downloadom knjige OVDE

Pročitaj više...

Oskar, brodski mačak sa Bizmarka

Oskar, mačak sa ratnog broda Bizmark, preživeo je tri ratna potapanja – na jednom nemačkom (pomenutom Bizmarku) i na dva britanska broda. Oskar je bio crno-beli mačak, tačnije crn sa belim grudima i šapama i ušao je u legendu

A legenda, kao i svaki mitovi, ispreda neverovatne priče i laže kad kaže da je Oskar bio brodski mačak na ratnom brodu Bizmark, inače strahu i trepetu pomorskih bitaka Drugog svetskog rata. Kada je Bizmark potopio britanski Hud u epskoj, pravom značenju te reči, bici i kada je zatim praćen od celokupne britanske flote potopljen i sam – stotinu i nešto članova posade sa Bizmarka preživelo je, a među njima i Oskar.

Nije zgoreg pročitati nešto o poslednjoj velikoj pomorskoj bici i sudbini ratnog broda Bizmark i to baš ovde :)

Istorija kaže da je Bizmark potopio britanski Hud, pre njega najveći ratni brod na svetu i da se nakon toga celokupna britanska flotilla, potpomognuta avijacijom, okomila na usamljenog Bizmarka, čija je prosečna starost posade, usputno rečeno, bila svega 21 godinu.

Razarač Kozak imao je “čast” da zada poslednji udarac Bizmarku i… sada Britanci preuzimaju stvar, naime spasavaju mačka Oskara i nazivaju ga Sem. U bitku su bile uključene i podmornice, avioni, razarači, krstarice, a Bizmark je bio potpuno oklopljen brod – mornari su spavali na metalnim ležajevima, doručkovali, ručali i večeravali za metalnim stolovima, ali to nije sprečilo britanske mornare da izvade debelu hrastovu dasku iz vode koja gori i mačka Oskara na njoj.

Elem, kako to biva, britanski razarač Kozak biva pet meseci kasnije torpedovan od nemačke podmornice i svi članovi posade ginu sem… brodskog mačka po imenu Sem. Tvrde neki da se i dalje odazivao samo na Oskar. Dakle, Sem preživeo, spasioci ga prebacili na Gibraltar. Tu je bio neko vreme, a onda ga ubace u vatru opet i to na nosač aviona Rojal. Nekako, sudbina je to, mesec dana kasnije druga nemačka podmornica torpeduje i potopi britanski nosač aviona i mačak Sem… spasili ga, naravno. Onda mačka Oskara-Sema britanska mornarica penzionisa i ovaj preminu 1955. godine u irskom Belfastu.

Nemački ratni brod Bizmark je porinut 1939. godine.

Pročitaj više...

Živo gledano

Ja se ne rukovodim sentimentalnim poletom u priči o prirodi, POVRATKOM PRIRODI. Taj romantičarski pokret koji je tragao za idilom takođe može da se objasni čovekovim osećajem otuđenosti od nje

Doživljaj sveta kao materije, kao objekta suprotstavljenog čoveku, proizveo je savremenu prirodnu nauku i tehnologiju - tvorevine zapadnog uma koje su promenile svet. Ljudska bića su pomoću njih počela da podjarmljuju svet. Njegovo bogatsvo je bilo eksploatisano na način koji bi mogao da se nazove pljačkom, a uzvišena postignuća tehnološke civilizacije i udobnosti visoko+industrijalizovanog društva našla su se suočena s katastrofičnim uništenjem okoline.

Zajedno sa srcem materije, s jezgrom atoma i njegovim cepanjem, taj objektivni intelekt je napredovao i otpustio s lanca energije koje su ugrozile sav život na našoj planeti.

---------

Zloupotreba znanja, razumevanja i proizvodi oštroumne inteligencije nisu mogli da izrone iz svesnosti stvarnosti pri kojoj ljudska bića nisu odvojena od okoline već više egzistiraju kao deo žive prirode i univerzuma. Sva današnja nastojanja da se šteta nadoknadi pomoću mera zaštite okoline osuđena su da ostanu samo beznadežan i površan krpež ako ne usledi izlečenje "zapadne entelehijske neuroze". Izlečenje bi značilo egzistencijalni doživljaj jedne dublje stvarnosti koja nas okružuje.

--------

Doživljaj takve sveobuhvatne stvarnosti nije moguć u okolini koju su ljudske ruke učinile mrtvom, kao što je to sadašnjost u našim velikim i malim gradovima i industrijskim zonama.

Na tim mestima je suprotnost između našeg ja i spoljašnjeg sveta naročito vidljiva. Javlja se osećaj otuđenosti, samoće i ugroženosti. To su ti osećaji koji se utiskuju u svakodnevnu svest u zapadnom industrijskom društvu - oni dominiraju svugde gde se širi tehnološka civilizacija i uveliko određuju dela savremene umetnosti i književnosti.

------------

Manje je opasan doživljaj podvojene stvanosti koji se javlja u prirodnom okruženju. Stvarnost koja je kudikamo opipljiva, starija, dubokoumnija i čudesnija od svega što je napravio čovek i koja će ipak istrajati kad beživotan, mehanički i betonski svet ponovo počne da isčezava, rđa i da se urušava primetna je na poljima i u šumama u svetu životinja zaklonjenom na tim mestima, u svakoj bašti u klijanju, rastu, cvetanju, sazrevanju, umiranju i ponovnom nicanju biljaka, u njihovom odnosu sa suncem čiju svetlost mogu da pretvaraju u hemijski preradjenu energiju u vidu organskih jedinjenja iz kojih je proistekao sav zivot na zemlji. U životu biljaka je vidljiva ista tajanstvena, neiscrpna i večna životna energija koja nas je iznedrila i koja nas ponovo vraća u svoju utrobu u kojoj smo zaštićeni i ujedinjeni sa svim živim bićima.

------

!

Ja se ne rukovodim sentimentalnim poletom u priči o prirodi, POVRATKOM PRIRODI.

Taj romantičarski pokret koji je tragao za idilom u prirodi takođe može da se objasni čovekovim osećajem otuđenosti od nje.

Danas je potreban temeljan ponovni doživljaj jedinstva sa svim postojećim, jedna svesnost celokupne stvarnosti koja se sve ređe dešava spontano što je više prvobitna flora i fauna naše majke zemlje primorana da se povlači pred mrtvom tehnološkom okolinom!

da.da.

EMPIRIJSKI

Pročitaj više...

(R)evolucija

GER DUG slajd kratkih, nepoučnih i neestetskih priča

Bili su na ivici propasti. Glad i žeđ su ih morili, mada su povremeno nailazili na sitne životinje koje se nisu snalazile u novonastaloj situaciji i na povremene tokove potoka koji nisu bili mutni, te su se tako hranili i napajali. Još uvek je tutnjalo, ledene kiše smenjivalo je vrelo sunce, vulkani su izbijali na mestima gde ih niko nije očekivao, a koji su za nekoliko trenutaka od doline pravili planinu.

- Krenućemo u pravcu svetla.
- Krenućemo na suprotnu stranu.
- Krenućemo uzvodno od ovog bistrog potoka, reče treći glas.

Njegovo ime je bilo Zarduh, Onaj Koji Zna.

Zarduh ih odvede uzvodno od bistrog potoka. Dolina je bila okružena šumama, a šume brdima, a brda planinama i sve to beše obasjano sunčevom svetlošću. Iz bistrog potoka iskakahu neobična bića i Zarduh im reče da su to prerušeni bogovi, dok su okolo hodala ogromni stvorovi i Zarduh im reče da su to Velika Bića.

- Šta su to Velika Bića?
- Oni su samo sećanje... ne dovrši Zarduh misao.

Zarduh nastrada pored bistrog potoka kada vreli gejzir izbi baš pored njega.

Bili su na ivici propasti. Glad i žeđ su ih morili, kada sin Zarduhov jednog dana reče, baš kada je vrelo sunce smenjivala ledena kiša – Znam sta je Sećanje. To je velika voda.

Njegovo ime je bilo Marduh, Onaj Koji Se Seća.

Marduh ih je dugo vodio, na način koji samo sećanje dozvoljava, sve do dana kada poslednje Veliko Biće ne ubi Marduha. Veliko Biće je ostalo zaglavljeno u blatu, u predelu gde zemlja još nije bila mirna i Marduh prvi poteže svoje koplje, ali Veliko Biće beše pobednik i to beše poslednja pobeda njegove vrste.

Bili su na ivici propasti. Glad i žeđ su ih morili, sve dok jednog dana Marduhov sin ne reče – znam šta je velika voda. Znam gde su Zarduh i Marduh otišli.

Njegovo ime je bilo Zloduh, Onaj Koji Se Igra Kostima.

Zloduh ih je dugo vodio i pod njegovim vođstvom upoznaše zbilja neobične stvari. Znali su od koje se biljke umire i koje ih gljive vode u svet Zarduha i Marduha. Zloduh ubi sebe u vreme kada nebo prošara šarena svetlost i reče trenutak pre – ovo je moje vreme novog početka, a iza mene dolazi...

Bedduh se zovem i ono što mislite da je glad i žeđ, to ne postoji.

Moramo reći da se zemlja potpuno smirila u to vreme. Reke su dobile plavu boju neba, mora svoje obale, planine svoja podbrda. Sećanje na Marduha ostade samo kod najstarijih, dok se ime Zarduha sve češće zabranjivalo.

Bedduh, Onaj Koji Stvara Skotinje, nekako pod sumnjivim okolnostima nastrada, kalkulisalo se da su ga ubili njegovi koje su huškali njihovi, ali prođe vremena do Prduha, Onaj Koji Se Hrani Otpozadi, koji reče –
Gradimo kuće gde neće voda nauditi nikome koji uđe u nju i donese neki prilog za nas koji se molimo za spas svih... Radite do iznemoglosti i prvo nama dajte darove, jer dadosmo i mi vama Gaduhe koji vas vode, ovce naše mile i ćorave, koje ne znate ništa...

Gaduh, Onaj Koji Sere Na Usta, pokloni se liku i delu Onog Koji Stvara Skotinje i pohvali govor Onog Koji Se Hrani Otpozadi i reče –
Mi smo jedina politička partija kojoj je na umu samo dobrobit naroda.

Bili su na ivici propasti i glad i žeđ ih moriše kada jedan od njih reče – Zar smo nesposobni da poskidamo ova govna što plivaju po nekad bistrom potoku?


GER DUG

Pročitaj više...

Vremeplov, godina 1935.

Narod na selu ne muči životinje ni blizu onako kao varošani

 

 

 Vremeplov, godina 1935.

 U prostorijama Društva za zaštitu životinja održana je konferencija članova i prijatelja društva na kojoj je predsednik g. Vasa Lazarević održao referat o zaštiti životinja u inostranstvu, a članica uprave gđa Katarina Haug referat o zaštiti životinja u našoj zemlji. G. Lazarević je izneo šta je sve učinjeno u inostranstvu gde se svako mučenje i gonjenje životinja strogo kažnjava.

 U tome su naročito prednjačile Nemačka i Francuska. Kod njih se mučenje kažnjava zatvorom do dve godine ili visokim novčanim kaznama. U Nemačkoj, po najnovijim zakonima donesenim pod Hitlerovom vladom, kažnjivo je ne samo pretovarivanje životinja, već i ostavljanje mačke u zaključanom stanu bez hrane, odsecanje rogova kravama, pa čak i postavljanje zamki za divljač. Isto tako zabranjeno je ubijanje životinjskog poroda.

 U daljem izlaganju g. Lazarević je konstatovao da je akcija društva uspela toliko da se čak i u Španiji radi na ukidanju korida, dok su Turska, Albanija, pa čak i Kina u svoje zakone unele stavove o kažnjivosti mučenja životinja. G. Lazarević je dalje izneo istorijat i delatnost beogradskog društva, pa se na kraju zadržao na šinterskom pitanju u Beogradu. Sadašnji način hvatanja pasa predstavlja ne samo jednu zastarelu metodu već i jednu brutalnost koja izaziva gnušanje i proteste građanstva. Gđa Haug u svome referatu je navela drastične primere mučenja životinja u našoj zemlji. Naročito je interesantna konstatacija da prost narod na selu ne muči životinje ni blizu onako kao varošani.  

U diskusiji i referatima dotaknuto je podsmešljivo držanje javnosti povodom rada ovog društva. Gđa Haug je dalje izrazila žaljenje što se društvena ambulanta za lečenje životinja posmatra samo šaljivo kada se izleči koje kučence ili jež, dok se mnogobrojni slučajevi besplatnog lečenja stoke siromašnih seljaka uopšte ne spominje. I govornici i prisutni kroz svoje reči izneli su apel štampi da pomogne akciju društva.

Pročitaj više...

Vremeplov, godina 1934

“Probrane” novinske vesti iz 1934. godine

Zlato na Himalajima traži jedna ekspedicija, koju vodi profesor geologije Endrju Garik na Kolumbija univerzitetu.

Prelazeći prugu gine u Francuskoj svakog drugog dana po jedan čovek. To je utvrdila železnička statistika.

Mačke kolju zbog miševa u Roterdamu. Jedan holandski naučnik pronašao je naročiti ekstrakt od mačjeg mesa od koga miševi daleko beže, čim ga osete. Dovoljno je samo malo tog ekstrakta nasuti oko zida, pa da miševi, kako tvrdi taj Holanđanin, napuste kuću namirisanu tim mirisom.

Skoro 100.000 metara filma zabranila je u protekloj godini mađarska cenzura. Novine pišu da je većina filmova zabranjena zbog nemoralne sadržine, a ne zbog političkih razloga.

Samoubilački rekord postigla je Šandora Bečija, činovnica u Debrecinu. Ona je sada pokušala da sebi po pedeseti put oduzme život. Pre nego što je namakla omču oko vrata, popila je veliku količinu ruma i špiritusa. Ukućani su na vreme stigli i presekli uže tako da žena samoubica ni ovoga puta nije sebi oduzela život.

Zbog buva došlo je u versajskom parku do dvoboja između dva gospodina. Jedan od te dvojice tvrdio je da je dobio buve kad je bio na večeri kod onog drugog. Domaćin je pozvao klevetnika na dvoboj pištoljima. Srećom, duel je prošao bez krvi. Duelanti su se posle toga izmirili.

11 nezaposlenih radnika iz mesta Rio de Tara, u Braziliji, pronašli su jedan jeziv način da bar jednome od njih omoguće život. Oni su napunili 11 čaša rakijom i u deset čaša sipali su otrov. Sav svoj novac skupili su u jednu gomilu, zatim su ispili svih 11 čaša, koje su tako izmešali da se nije znalo u kojima je otrov, a gde nije. Desetorica su ubrzo umrli, a jedanaesti će moći sa dobijenim novcem da se izdržava još otprilike šest nedelja.

Apsadžija u Nantu, Pjer Odgar, imenovan je za viteza Legije časti zato što je sprečio bekstvo 50 osuđenika.

Greta Garbo se odista venčala s filmskim rediteljem Rubenom Mamulijanom. Venčanje je obavljeno ovih dana u malom mestu Vilijams u državi Arizona.

Veliku senzaciju u Engleskoj izazvala je vest da su u starim koledžima otkrivene komunističke ćelije. Među đacima koji su isterani sa koledža zbog svojih pogleda na društvo nalazi se i nećak Vinstona Čerčila, bivšeg ministra. On je u koledžu izdavao list „Izvan granica“. Mladić je izjavio da nije pravi komunista, ali da je protivnik rata, fašizma i starih koledža.

Pročitaj više...

Hellas-Express, sasvim kratko o starom vozu

Hellas-Express je bio voz koji je saobraćao u periodu od 1963. do 1988. godine između Dortmunda i Atine i naravno u suprotnom pravcu

To je bila prva direktna linija između Nemačke i Grčke nakon Drugog svetskog rata. Hellas-Express je svoje putovanje dugo 3.000 km završavao nakon 50 sati vožnje (nije se desilo da kasni više od 45 minuta) i podrazumevao je dva noćenja u vozu do krajnjeg cilja, Dortmunda ili Atine. Ubrzo je počeo da važi za simbol slobode putovanja i ruksak turizma. Voz je funkcionisao zajedničkom saradnjom Nemačke savezne železnice (DB), Austrijske savezne železnice (ÖBB), Jugoslovenske železnice (JŽ) i Grčke državne železnice (OSE).


Nakon Drugog svetskog rata ponovo su u Evropi uvedeni transevropski turistički vozovi, pa je tako i u Nemačkoj sukcesivno obnavljana železnička mreža i ostalo je zabeleženo da je 1953. godine obnovljena linija Tauern-Express. To je uopšteno bila prva međunarodna železnička veza poražene Nemačke i Evrope, a Tauern-Express je vozio od belgijskog Ostendea, preko Kelna i Minhena, do Beograda. Od 1958. do 1961. saobraćao je i Jugoslavia-Express.

Ipak, već 1963. Nemačka se i privredno i moralno oporavlja i uvodi Hellas-Express za gastarbajtere i turiste iz Jugoslavije i Grčke sa vagonima prve i druge klase, kao i kola za ručavanje. Godine 1977. uvode i kola za spavanje.


Voz je bio poznat po brzini i tačnosti, doduše od ili do jugoslovenske granice. (Između granica današnjih država, Slovenije i Makedonije, dakle nekadašnje SFRJ - bio je sporiji i tu su se isključivo dešavala pomenuta zakašnjenja).

Zanimljivost

Po mreži pruga i relacijama iz te godine udaljenost Dortmunda i Atine iznosila je 2948 km. Železnička veza između Ahena i Moskve iznosila je tada po istom principu 2569 km, tako da je Hellas-Express bio svojevremeno najduža direktna železnička relacija između Nemačke i ostatka Evrope.

Pročitaj više...

Vampir iz Düsseldorfa, drugi deo

Vampir iz Düsseldorfa - nastavak priče o Peteru Kürtenu, najozlogašenijem i najbrutalnijem evropskom serijskom ubici svog vremena 

Početkom leta 1913. Kürten stupa u vezu sa jednom kućnom pomoćnicom i prilikom drugog njihovog međusobnog susreta namamljuje je noću u Grafenberšku šumu gde je prebija i počinje da davi. Kako je već svitalo i pojavili su se prvi prolaznici Kürten beži da bi kasnije napao sekirom slučajnog prolaznika i u bekstvu zapalio seno na kolima. Sledeće nedelje napada jednu devojku sekirom i pali tri plasta sena. Nešto kasnije, pri provalnoj krađi, napada jednu devojčicu, takođe sekirom, ali nailazi njen otac i Kürten uspeva da pobegne. Niko ga ne prepoznaje.

U julu iste godine biva uhapšen zbog višestrukih krađa i osuđen je na šest godina zatvora gde dobija još dve godine zbog učešća u zatvorskoj pobuni.

Od 1921. Kürten živi u Altenburgu gde se zapošljava u fabrici i redovno se bavi mučenjem životinja. Napada jednu devojku, ali slučaj nije zvanično prijavljen. Dve godine kasnije ženi Augustu Scharf koja je bila osuđena zbog ubistva i Kürten je ponosan kakvu je ženu pronašao.

1925. se preseljavalju u Düsseldorf, gde se Kürten zapošljava u građevinskoj firmi, a Augusta u restoranu zbog čega je često ostajala na poslu do kasno u noć. Za susede je Kürten bio uglađeni gospodin koji je često pratio svoju ženu na posao i sačekivao je nakon radnog vremena. Niko nije posumnjao da je Kürten opasan silovatelj i ubica. U leto te godine napada tri žene. Njihovo poverenje je stekao lažnim dokumentima na kojima se predstavio deset godina mlađim i naveo je da se bavi sasvim drugim poslom. Jedna od njih ga je optužila za lažno obećanje braka, nakon čega su saslušane i druge dve žene, ali do osude za silovanje nije došlo. Kürten je osuđen samo zbog falsifikovanja dokumenata na višemesečnu kaznu zatvora.

Tokom 1926. i 1927. godine Kürten nastavlja seriju silovanja i podmetanja požara, ali i dalje ostaje neindetifikovan kao počinilac. S druge strane, zbog pretnji, uvreda i nasilnog ponašanja dobija ukupno osam meseci zatvora.

Serija ubistava 1929. godine / ispod su navedeni samo neki od njegovih najgorih zločina

U vremenu od februara do novembra 1929. godine Kürten je počinio osam ubistava. Pored toga, do njegovog hapšenja u maju 1930. godine pokušao je više od dvadeset ubistava.

2. februara 1929. oko 21 sat napada Apolloniu Kühn, koju je više puta izbo makazama. Sakrio se u blizini verujući da ju je ubio. Kako se teško povređena žena podigla i otišla vraća se na mesto zločina. Nakon par dana ponovo se vraća na mesto zločina i uključuje se u razgovor sa zatečenim radoznalcima o počiniocu. Kasnije duševno oboleli radnik Johann Stausberg, o kome će još biti reči, prijavljuje se da je on počinio zločin tako da slučaj policija smatra rešenim. Tek nakon hapšenja Kürtena u maju sledeće godine otkriva se istina.

9. februara 1929. oko 18 sati sreće 9 – godišnju Rosu Ohlinger i nudi se da je otprati kući. Na samo nekoliko koraka od svog stana Kürten ubada makazama dete sve dok nije bio siguran da je mrtvo. Mesto zločina je bilo zaklonjeno obližnjim gradilištem i nije bilo osvetljeno. Vraća se u stan, pere makaze i odelo, a zatim odlazi u bioskop. Nakon bioskopske predstave vraća se na mesto zločina sa flašom petroleja s namerom da zapali leš deteta. Kako je bilo prolaznika odustaje, ali flašu ostavlja u blizini. Vraća se u rano jutro i poliva leš petrolejom i pali ga, a zatim se vraća u stan. Nešto kasnije još jednom dolazi na mesto zločina i posmatra leš koji je u međuvremenu prestao da gori. Leš nesrećnog deteta tek oko podneva primećuje jedan radnik. I ovaj zločin preuzima na sebe pomenuti duševni bolesnik Johann Stausberg.

Nakon ubistva deteta krstario je Kürten svakodnevno u okolini gde je pokušao da ubije Apolloniu Kühn. Nosio je isto odelo kao prethodnih dana sa sve makazama sa sobom. Ne uspeva da pronađe novu žrtvu.
12. februara nakon neuspešnog traganja za žrtvama vraća se kući oko ponoći i susreće invalida Rudolfa Scheera koji se pijan vraćao iz krčme. Kürten ga odmah napada makazama i neuspešno, jer se Scheer očajnički brani, pokušava da mu pije krv. Ostavlja ga da iskrvari. Leš sutradan pronalazi gospođa Werner, s kojom je Kürten nekoliko dana ranije razgovarao o pokušaju ubistva Apollonie Kühn.

8. avgusta upoznaje Kürten domaćicu Mariu Hahn i dogovara s njom izlet sledeće nedelje. U nedelju se nalaze i voze se tramvajem i vozom do Neandertala gde započinju šetnju svraćajući sve češće do gostionica. Na povratku se zaustavljaju na pustoj poljani gde započinju prvo nežnosti, ali Kürten odmah nakon toga vadi makaze i ubada žrtvu. Ovog puta pije krv.

20. avgusta odlazi Kürten na Kirmes (vašar). Neuspešno pokušava da stupi u kontakt sa više žena. Oko dva sata posle ponoći krišom prati dve devojke. Kada je jedna od njih stigla do svog stana prati i napada drugu, osamnaestogodišnju Annu Goldhausen. Devojka i pored uboda u leđa beži i traži pomoć. Kürten se vraća na kirmez. Petnaestak minuta kasnije zapaža Olgu Mantel i više puta je ubada u leđa. Nesrećna žena vrišti i ubrzo se okupljaju prolaznici i počinju poteru za napadačem. Kürten uspeva da pobegne. U bekstvu ranjava bodežom u leđa još jednog prolaznika koji nije kasnije mogao dati opis napadača policiji jer ga jednostavno nije ni video. Dve napadnute žene su dale detaljan opis, ali ni to nije pomoglo da se Kürten poveže sa napadima.

Tekst je većinom oslonjen prevodom sa nemačke Wikipedie, a nastavka ako bude biće.

Pročitaj više...

Najbrže životinje

Čovek je u svakom pogledu inferioran u odnosu na druge životinje. Možda ne znate da je i kokoška brža od njega?

 

  Ljudi ne pripadaju ovoj planeti, a ko, kada i kako ih je poslao ovde i ko ih je stvorio – drugom prilikom. Sada ćemo o najbržim životinjama. Kalifornijske vaške, buve i slične živuljke nećemo uzimati u obzir. Samo ono što je ljudskom oku merljivo. Neće biti od najmanje brzih ka bržima, već jednostavno kako se koje setimo. I kojih se setimo, dakle lista nije ni blizu potpune...

- Konj može galopirati do 70 km/h

- Brzina koju postiže i hrt

- Kao i kojot, koji postiže brzinu od 50 km na sat, ali ako je u opasnosti brzina trčanja mu je 70 km/h

- Smeđi kunić – do 75 km na sat

- Afrički divlji pas – do 75 km na sat

- Tomsonova gazela – 80 km na sat

- Domaća mačka - 50 km/h

- Lav – iznenađujućih 80 km/h

- Plavi gnu – brzina lava

- Springbok antilopa – 85 km/h uz usputne skokove uvis do 4 metra

- Gepard – 120 km/h

- Sivi soko – do 300 km/h u obrušavanju na plen

- Sabljarka – 95 km/h

- Marlin (srodni sabljarkama) 130 km/h

Pročitaj više...

Vampir iz Düsseldorfa

Ne znamo da li postoji Dobro i Zlo samo po sebi. Serijske ubice svakako nisu Dobro, gledajući sa “normalne” tačke gledišta, ali pogledaćemo šta ih je navelo na Zlo. Krenućemo od Petera Kürtena.

Peter Kürten (1883 - 1931), poznat kao vampir iz Düsseldorfa, bio je nemački i najozlogašenji evropski serijski ubica svog vremena. Brutalnost ubistava koje je provodio i histeriju koju je izazvao, ne samo u Vajmarskoj Republici nego širom Evrope i sveta, donelo mu je titulu najvećih individualnih zločinaca u istoriji. Nadimak, Vampir iz Düsseldorfa, nadenula mu je štampa kada se naknadno saznalo da je 1929. godine Peter uhvatio i ubio labuda u centralnom parku u Düsseldorfu kojemu je ispio krv. Policijski i sudski izveštaji navode da je jednoj (ljudskoj) žrtvi takođe pio krv.


Rođen je u blizini Kölna kao treće od trinaestoro dece. Otac mu je, kako obično biva, bio alkoholičar koji je tukao ženu i decu. U osmoj godini života Peter, nakon epizode u kojoj mu otac brutalno prebija majku, beži od kuće. Tri nedelje živi na ulici od sitnih krađa, dok ga policija nije našla i vratila roditeljima. Socijalne službe, koje su htele da ga preuzmu, sprečene su od strane njegove majke.

Godine 1894. porodica Kürten se seli iz okoline Kölna u Düsseldorf. Peter pohađa Osnovnu školu i nakon toga se zapošljava u fabrici u kojoj mu je i otac radio. Iste godine kada dobija prvi posao, otac mu odlazi u zatvor na godinu i tri meseca zbog silovanja najstarije kćerke. Te godine Peter siluje jednu devojčicu u obližnjoj šumi i podiže platu i putuje u Koblenz gde upoznaje prostitutku s kojom kreće na krstarenje Rajnom. Vraća se u Düsseldorf da izdrži dvomesečnu kaznu zatvora zbog tuče. Nakon toga upoznaje FRAU M. kod koje se seli, a koja ima 16 godina staru kćerku. Peter je tačno tih godina. Frau M. ga seksualno zlostavlja, što podrazumeva batinjanje tokom toga. Nakon intervencije stanara par se rastavlja, ali Peteru se to ne sviđa, pa odlučuje da provali u stan Frau M. i posle upućenih pretnji istoj i krađe ključeva od stana biva uhapšen i osuđen na 12 dana zatvora. Ponavlja to isto i dobija još sedam dana zatvora. Napokon zaboravlja Frau M. , ali dobija naknadno još tri prijave zbog sitnih krađa i provala. Vraća se kod majke, koja se u međuvremenu razvela i onda odlazi u Rheydt gde biva uhapšen zbog težih krađa i odležava dve godine zatvora u Derendorfu. Po izlasku iz zatvora stupa u kontakt sa školskom drugaricom Elisabeth Brenner i odmah počinje, doslovno, da teroriše porodicu Brenner. Dobija godinu i tri nedelje zatvora. Po izlasku vraća se opet majci, da bi se posle toga vratio Frau M. Izdržava se od provalnih krađa. U jesen sledeće godine, Peter otkriva novo zadovoljstvo. Podmetanje požara. Uvek je bio prisutan kada stignu vatrogasna kola, ali sumnja nikada nije na njega pala. Kasnije je ustanovljeno da je podmetnuo 24 paljevine.
Te jeseni biva pozivan u pešadijsku regimentu u Metzu gde isti dan dezertira i beži kod Frau M. Na Božić ga hapse i zbog dezerterstva i u međuvremenu učinjenih 46 krađa dobija sedam godina teške robije. Robiju odležava u Münsteru i vraća se majci, ali iznajmljuje i stan. Živi i dalje od krađa.
U sledećem periodu mu se potpuno pomračuje um. Upoznaje mladu službenicu s kojom stupa u vezu, ali koja ga ubrzo napušta zbog nasilništva. U jednoj gostionici pokušava da siluje slučajno prisutnu ženu – sprečavaju ga prisutni gosti i pozornik koji je prolazio ispred. Dobija šest meseci zatvora. Provaljuje, po izlasku, u stan u Düsseldorfu, gde teško povređuje šesnaestogodišnju devojčicu, ali uspeva da neindetifikovan pobegne.

Sedam dana kasnije vrši prvo ubistvo. Žrtva je dete od devet godina, Christine Klein. Peter ulazi kroz podrum gostionice u Mülheimu i beži samo nekoliko minuta pre nego što je vriska majke deteta podigla uzbunu. Sledećih dana se meša među radoznalce i osluškuje i učestvuje u razgovoru kakav je to zločinac mogao tako nešto da uradi.

Otisci ubice nisu pronađeni, ali zločinac je ostavio svoje inicijale na krvavoj maramici. Kako se otac deteta zvao Peter Klein, sumnja je pala na njega. Kako se ispostavilo, nesrećni otac nesrećnog deteta nije bio kriv, ali policiji je trebao neko, pa je sledeći osumnjičeni bio Otto Klein, stric deteta. Osnova optužbe je bila izjava svedoka da je ubica imao baš takvo odelo kao Otto, a naknadno je iskopano da braća nisu bila baš u najboljim odnosima. Došlo je do postupka pred sudom, koji odlučuje da nema dokaza da je Otto kriv i oslobađaju ga, nakon čega ovaj odlazi trajno u Rusiju. Ubica, Peter Kürten, na kojega sumnja nije padala, pomno je pratio slučaj.

Nastavka teksta ako bude biće…

Pročitaj više...