Budizam je filozofija i transteistička* religija nastala u Indiji pre oko 2.500 godina. Osnivač je Sidarta Gautama ( Buda - Probuđeni) po kojem je ovo učenje i dobilo ime.
Prvih pet Budinih učenika
*Transteizam je izraz utemeljen od strane filozofa i teologa Paula Tiliha i keltologa i indologa Hajnriha Cimera. Njime se obeležavaju religijske filozofije koje nisu ni teističke ni ateističke, već izvan dogmi tih definicija. Izraz se upotrebava za đainizam, budizam, advaita vedantu i baktizam.
Paul Tilih
Cilj budizma je probuđenje. Probuđenje se može odrediti kao uviđanje istine koja se krije iza pojavne strane iluzija, napuštanje i prevazilaženje pohlepe, mržnje i neznanja, te dostizanje oslobođenja od svekolike patnje, odnosno dostizanje nirvane.
Četiri plemenite istine predstavljaju osnovni koncept budizma. Upravo njihovim uviđanjem istorijski Buda je doživeo probuđenje i nirvanu. U tom smislu težnja i napor da se četiri plemenite istine shvate, ne samo na intelektualnom nivou već pre svega direktnim uvidom, predstavljaju suštinu budističkog učenja i prakse.
Četiri plemenite istine su:
Plemenita istina o patnji
Ovo je istina o patnji: rođenje je patnja, starost je patnja, bolest je patnja, smrt je patnja, biti sa onim što nam je mrsko jeste patnja, biti razdvojen od onoga što nam je drago jeste patnja, ne dobiti ono za čim žudimo jeste patnja. Ukratko, pet osnova prijanjanja su patnja.
Plemenita istina o nastanku patnje
To je ona žudnja koja vodi do novog rođenja, što združena sa ushićenjem i strašću, uvek nalazi novo uživanje, sad tu, sad tamo -- dakle, to je žeđ za čulnim užicima, žeđ za postojanjem i žeđ za nepostojanjem.
Plemenita istina o prestanku patnje
To je potpuno iščezavanje i iskorenjivanje upravo te žudnje, odustajanje od nje i odbacivanje, oslobađanje i okretanje od nje.
Plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje
To je osmostruki put sačinjen od ispravnog razumevanja, ispravne namere, ispravnog govora, ispravnog delovanja, ispravnog načina života, ispravnog napora, ispravne svesnosti i ispravne koncentracije.
Ovo je ključna razlika u odnosu budizma na druge religije. Budizmom se izbegava metafizička spekulacija i potreba za verom. U svakoj od četiri plemenite istine se poziva na pojave koje su u potpunosti u domenu iskustva svake osobe, što joj omogućava da na osnovu tog iskustva da sud o istinitosti ili neistinitosti učenja.
U budističkim spisima Buda insistira na empirijskom pristupu i neoslanjanju na slepo verovanje njegovim rečima. Od budiste se očekuje da sve izloženo ne prihvata samo na osnovu vere u istinitost, već se insistira na aktivnom preispitivanju učenja kroz lično iskustvo i analizu tog iskustva jer je, prema Budi, to jedini način da se dođe do istinskog znanja i samim time do oslobođenja od patnje.
Ne verujte mojim rečima samo zato što ih je Buda izgovorio,
već ih dobro preispitajte. Budite sami sebi svetlo.
Sidarta Gautama
*Transteizam je izraz utemeljen od strane filozofa i teologa Paula Tiliha i keltologa i indologa Hajnriha Cimera. Njime se obeležavaju religijske filozofije koje nisu ni teističke ni ateističke, već izvan dogmi tih definicija. Izraz se upotrebava za đainizam, budizam, advaita vedantu i baktizam.
Paul Tilih
Hajnrih Cimer
Četiri plemenite istine su:
Plemenita istina o patnji
Ovo je istina o patnji: rođenje je patnja, starost je patnja, bolest je patnja, smrt je patnja, biti sa onim što nam je mrsko jeste patnja, biti razdvojen od onoga što nam je drago jeste patnja, ne dobiti ono za čim žudimo jeste patnja. Ukratko, pet osnova prijanjanja su patnja.
Plemenita istina o nastanku patnje
To je ona žudnja koja vodi do novog rođenja, što združena sa ushićenjem i strašću, uvek nalazi novo uživanje, sad tu, sad tamo -- dakle, to je žeđ za čulnim užicima, žeđ za postojanjem i žeđ za nepostojanjem.
Plemenita istina o prestanku patnje
To je potpuno iščezavanje i iskorenjivanje upravo te žudnje, odustajanje od nje i odbacivanje, oslobađanje i okretanje od nje.
Plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje
To je osmostruki put sačinjen od ispravnog razumevanja, ispravne namere, ispravnog govora, ispravnog delovanja, ispravnog načina života, ispravnog napora, ispravne svesnosti i ispravne koncentracije.
Ovo je ključna razlika u odnosu budizma na druge religije. Budizmom se izbegava metafizička spekulacija i potreba za verom. U svakoj od četiri plemenite istine se poziva na pojave koje su u potpunosti u domenu iskustva svake osobe, što joj omogućava da na osnovu tog iskustva da sud o istinitosti ili neistinitosti učenja.
U budističkim spisima Buda insistira na empirijskom pristupu i neoslanjanju na slepo verovanje njegovim rečima. Od budiste se očekuje da sve izloženo ne prihvata samo na osnovu vere u istinitost, već se insistira na aktivnom preispitivanju učenja kroz lično iskustvo i analizu tog iskustva jer je, prema Budi, to jedini način da se dođe do istinskog znanja i samim time do oslobođenja od patnje.
Ne verujte mojim rečima samo zato što ih je Buda izgovorio,
već ih dobro preispitajte. Budite sami sebi svetlo.
Sidarta Gautama
