-->
Prikazani su postovi s oznakom Duhovnost. Prikaži sve postove
Prikazani su postovi s oznakom Duhovnost. Prikaži sve postove

 

Alfons-Luj Konstan alias Elifas Levi (1810-1875), francuski đakon; kasniji ezoterista, okultista, satanista, da bi se pred smrt vratio pod okrilje crkve

 


 

Kao rođenom u siromašnoj porodici sledovalo mu je školovanje u manastiru gde dobija čin đakona. Taj najniži sveštenički čin napušta u svojoj dvadesetpetoj godini da bi se okušao u politici gde takođe neslavno završava, par puta i u zatvoru. Upućen donekle, od opata manastira gde je boravio, u ezoteriju, počinje svoju prevarantsku karijeru. Opijen slavom i bogatstvom koje mu donosi bavljenje okultizmom, objavljuje da je crnom magijom dospeo do (nebitno) kojeg grčkog filozofa (ideja koju je kasniji satanista i poštovalac Levija, Krouli, preuzeo za njegove “razgovore”) , ali i upoznaje kao četrdesetogodišnjak devojku od sedamnaest godina, koju napušta tri meseca pred njen porođaj. Postaje i mason, ali svemu dođe kraj. Osetivši smrt na vratu materijalno bogatstvo pokajnički ostavlja crkvi, ne bi li ga, u njegovom, ali i crkvenom shvatanju, spasila sledujućeg pakla u koji su zajednički verovali.

Crkva "verujućih siromašnih" je rado preuzela taj materijal. 

 

Dakle, ne baš pohvalna biografija. 

 

U svakom slučaju njegovu knjigu Transcendentalna magija, baš kao i ostale ponuđene knjige na Nostalgija Zanimljivosti, potpuno besplatno imate OVDE

 

 

Mrači se more,
jedva su beli
krici divljih pataka.

Macuo Bašo
 
Haiku je vrsta japanske poezije, uobličena pod jakim uticajem zena, konačno definisana u 17. veku. Haiku se sastoji od tri stiha i sedamnaest slogova s tim da prvi stih sadrži pet slogova, drugi sedam i treći pet. To je osnova, ali postoji još pravila u haikuu. Pesme koje se ne pridržavaju svih pravila se klasifikuju kao senrju (senryū). Senrju je takođe vrsta japanske poezije po građi slična haikuu, ali glavna razlika je da se senrju bavi ljudskim slabostima i to često na ciničan način. U drugoj polovini 19. veka haiku dospeva u Evropu i SAD.

Haiku je prst koji pokazuje na mesec

Šta je haiku?


Macuo Bašo 1664. – 1694.) japanski pesnik, jedan je od začetnika haiku poezije.



Rođen je kao samuraj. U detinjstvu je služio Todi Jošitadi koji ga je poučio haiku pesništvu. Bašo je odlučio napustiti svoj dom i od 1676. živio je u Edu (današnjem Tokiju) gde je počeo pisati haiku pesme. Vremenom se posvetio proučavanju zena, istorije i kineskog pesništva. Živeo je u siromaštvu i od milosti svojih učenika. Poznata je njegova misao da je čovek veliki onoliko koliko se u stanju sagnuti pri ribanju zahoda.

Macuo Bašo, Svenulo polje, izabrane haiku pesme možete besplatno skinuti OVDE



 Bogumili ili Patareni su bili pripadnici Crkve bosanske 

Nostalgija Zanimljivosti, Ecclesia bosniensis

 

 

...i tada odluči Satana da stvori čovjeka, da ima neko da mu služi. I uze blato sa zemlje i od njega sazda čovjeka, po obrazu svojemu. I potom naredi anđelu drugom da uđe u tijelo od blata, a onda uze od njega čest i od nje stvori drugo tijelo u liku žene, pa naredi anđelu od prvog tijela da uđe u njega. Anđeli mnogo plakahu kad spoznaše da imaju smrtno tijelo i da se jedan od drugog razlikuju u liku svome… 

 

...

 ...ali pod teškim ugnjetavanjem Satanaelovim ljudski je rod patio. Bolji dio čovjeka, njegova nevidljiva duša, odnosno pali anđeli, pripadali su Svevišnjem, a Satanael ih je odvraćao od njega. Zbog toga je Svevišnji ispustio Riječ, a ta Riječ i sin bio je arhanđeo Mihael koji se prozva Isus Krist. On je sišao s Neba, primivši tijelo koje je samo prividno bilo ljudsko, a uistinu savršeno i božansko. Izašao je iz desnog uha Djevice Marije, koja je bila anđeo, a ne žena, tako da ona nije mogla biti majkom Kristovom. Tokom života Isus je činio djela spasa i sve ono o čemu govore evanđelja. Osramotio je Satanaela stavivši ga u lance, a od imena mu je oduzeo posljednji slog “el”, što znači anđeo, tako da se on od tada naziva Satana. Izvršivši svoje poslanstvo, vratio se Ocu i sjeo s njegove desne strane, odakle je bio otjeran Satanael...

 

Bogumili download knjige OVDE

 

 

 

GER DUG




Bi sunčan dan tog leta gospodnjeg kada grupa nesposobnih lenština zastade kraj potoka.


- Braćo, evo dobre vode.
- Kome je do vode kad poskapasmo gladni?
- A, naći ćemo i `rane, što nosamo ovaj čemerni znak, nego eno dima tamo iza brda, ako su verujući da se skućimo ovde.

Nekoliko braće krete u pravcu dima dok ostali zabadaše znak u zemlju.

- Au, tvrdo li je, reče jedan dok ga drugi pogleda značajno.
- Braćo, nije vreme za to, zabavljaćemo se kasnije ako Bog da da nas neko `rani ovde, reče glavni među njima .

Tako nastade jedno bratstvo.

Prolaziše godine, vekovi se nakupiše, a braća živeše u toplom bratstvu ispunjeni međusobnom ljubavlju. Idilu je tek ponekad narušavalo neobjašnjivo uginuće koze ili ovce i da bi sprečili to neobjašnjivo čudo, bratstvo se dogovori da će u budućnosti uzgajati samo jarčeve, ovnove, a naknadno se dogovoriše da izbace i kokoške.
Zbilja, proviđenje ih pogleda i jarčevi, ovnovi i petlovi nisu ginuli tek tako, ali zavlada nova pošast. Lenjost.

- Braćo, reče glavni, sam Bog nas iskušava prevelikom ljubavi i voleći se između sebe zapostavismo radove. Ko je za to da vratimo koze, ovce, a i kokoške među nas?

Oče, ne možemo to rešiti sami, da se obratimo ocu svih očeva za savet? pade dogovor među bratstvom, a koji iznese onaj što je najlepše pevao među njima.

Neka bude tako, reče starešina i posla ocu svih očeva onog što je najlepše pojao.

Prolaziše dani, pa i meseci, pojac se ne vrati. Bratstvo već beše nervozno, mnogi od njih se otuđiše od međusobne ljubavi, potom neobjašnjivo počeše da uginjavaju jarci, pa ovnovi i kada zavlada epidemija uginuća među petlovima starešina reče ovako lupajući u kantu pred samu zoru:

Skupili smo se ovde bežeći od svake odgovornosti, našli smo budale... ma, ove koji nas izdržavaju i šta se desilo? Ne znamo šta smo. Poslali smo najboljeg od nas (tu se starešini izmami čudan osmeh) da pitamo za savet i šta nam je Bog odgovorio?

- Evo ga!

- Ma, to ja nosim još jedan znak u džepu, zbunjeno promumla glavni pogledavši niz svoje šarene skute.

- Nije to, evo ga poslanik, onaj naš što lepo peva, vratio se! - ču se isti glas.

Starešina bratstva i pojac ostadoše do kasno tu noć. Svetlost se povremeno palila i gasila u izbi gde su boravili. Lupanje u kantu razbudi uzbuđeno bratstvo sledećeg jutra.

- Žena nije dostojna hrama Božjeg te nam tako nije dozvoljeno biti u blizini niti koza, ni ovaca, a ni kokošaka, objavi starešina, dok je pojac pevao najlepše do sada, bar se tako činilo bratstvu.

SVAKA ASOCIJACIJA OVOG TEKSTA NA VERSKE, POLITIČKE I OSTALE PEDERSKE ORGANIZACIJE JE NAMERNA

GER DUG

psihologija
PERSONA KAO ISEČAK IZ KOLEKTIVNE PSIHE
U ovom poglavlju susrećemo se sa jednim problemom koji je pogodan, ako se previdi, da dovede
do velikih zabuna. Prethodno sam pomenuo da se pomoću analize nesvesnog svesti pridodaju lični sadržaji i pri tom sam predložio da se potisnuti, ali oni delovi nesvesnog koji se mogu privesti u svest, označe kao lično nesvesno. Dalje sam pokazao kako dodavanjem dubljih slojeva nesvesnog, za koje preporučujem naziv kolektivno nesvesno, dolazi do proširenja ličnosti koje vodi u stanje inflacije. Ovo stanje se dostiže pomoću jednostavnog nastavljanja analitičkog rada, kao što je bio slučaj u mom prethodnom primeru. Nastavljanjem analize pridružujemo još bezlične, opšte osnovne osobine čovečanstva ličnoj svesti, zbog čega dolazi do već opisane inflacije, koja bi
se u neku ruku mogla smatrati neprijatnom posledicom procesa privođenja u svest.
Svesna ličnost je više ili manje samovoljni isečak iz kolektivne psihe. 
 Ona se sastoji od zbira psihičkih činjenica, koje
se osećaju kao lične. Atribut »ličan« izražava isključivu pripadnost toj određenoj ličnosti. Svest koja je samo lična naglašava sa izvesnom strašljivošću prava na vlasništvo nad svojim sadržajima i pokušava na taj način da stvori celinu. A svi oni sadržaji koji ne odgovaraju ovoj celini, ili se previđaju i zaboravljaju ili potiskuju i odriču. I ovo je neka vrsta samo vaspitanja, ali previše samovoljna i isuviše nasilna. Mora se isuviše opšteljudskog žrtvovati na račun idealne slike, koju bi čovek želeo da postigne. Stoga su ovakvi »individualni« ljudi vrlo osetljivi, jer im se isuviše
lako dešava nešto što im privodi u svest poneki nepoželjni deo njihovog stvarnog (»individualnog«) karaktera. Ovaj, često sa mnogo truda stvoreni isečak iz kolektivne psihe, označio sam kao persona. Reč persona je za ovo zaista pogodan izraz, jer persona je prvobitno bila maska koju je nosio glumac i koja je označavala ulogu u kojoj je on nastupao.
Naime, ako se usudimo da preduzmemo tačnije diferenciranje onoga što važi kao lični i kao bezlični psihički materijal, onda se ubrzo nalazimo u velikoj nedoumici, reći isto ono što smo kazali o kolektivno nesvesnom, naime da je svuda prisutna. Zahvaljujući okolnosti da je persona više ili manje slučajni ili namerni isečak iz kolektivne psihe, možemo poverovati zabludi da personu in toto smatramo nečim »individualnim«; ona je, međutim, kako već ime kaže, samo maska kolektivne psihe, [maska koja simulira individualnost, koja čini da i drugi i ona sama veruje da je individualna, dok je ipak samo igrana uloga u kojoj govori kolektivna psiha.  Ako analiziramo personu, onda skidamo masku i otkrivamo da je ono što je izgledalo individualno u osnovi kolektivno, da je, drugim recima, persona samo maska kolektivne psihe. U osnovi uzev persona nije ništa »stvarno«. Ona je kompromis o tome »kako pojedinac u društvu izgleda«. On uzima jedno ime, stiče titulu, zastupa ustanovu i predstavlja ovo ili ono.
  To je naravno u izvesnom smislu stvarno, ali u odnosu na individualnost dotičnog deluje kao sekundarna stvarnost, kao kompromisna tvorevina u čijem su formiranju ponekada drugi mnogo više učestvovali nego on sam. Persona je privid, dvodimenzionalna stvarnost, kako bi se u šali moglo reći. Bilo bi nepravično ostaviti činjenice u ovom stanju izlaganja, bez istovremenog priznanja da u specifičnom izboru i u definiciji persone već leži nešto individualno i da je Sopstvenost (selbst), tj. ona prava individualnost, uprkos isključivog identiteta svesnog Ja sa personom, ipak uvek prisutna i, ako ne direktno, onda indirektno primetna. lako je svest Ja identična sa personom — onom kompromisnom formacijom sa kojom se pojedinac pojavljuje pred kolektivom i tako igra neku ulogu — ipak nesvesna Sopstvenost ne može biti potisnuta u tolikoj meri da se uopšte ne primećuje. Njen uticaj se pojavljuje u posebnoj vrsti kontrasnih i kompenzatornih sadržaja nesvesnog.
 Čisto lični stav svesti podstiče reakcije od strane nesvesnog, koje, pored ličnih potisnutih sadržaja, sadrže začetke individualnog razvitka ispod plašta kolektivnih fantazija.

 Pomoću analize lično nesvesnog privodi se u svest i kolektivni materijal istovremeno sa elementima individualnosti.
 Svestan sam da je ovaj rezultat nerazumljiv onome ko nije upoznat sa mojim shvatanjima i mojom tehnikom, a posebno neshvatljiv onom ko je naučio da nesvesno posmatra sa ugla Frojdove teorije. Ali ako se čitalac seti mog primera studentkinje filozofije, onda pomoću ovog može stvoriti predstavu o onome što podrazumevam pod mojom formulacijom.  U početku terapijskog postupka pacijentkinja nije bila svesna činjenice da je njen odnos prema ocu bio u stvari vezanost za oca i da je ona stoga tražila čoveka sličnog ocu, koga je onda dočekala svojim intelektom. Ovo po sebi ne bi bio promašaj da njen intelekt nije imao svojstveni protesni karakter, karakter koji se, na žalost, često sreće kod žena intelektualki. Jedan ovakav intelekt stalno traži da kod drugog dokaže neku grešku, osobito voli da bude kritičan sa istovremeno istaknutom neprijatnom ličnom notom, a ipak želi da se smatra objektivnim. Ovo redovno muškarcima kvari raspoloženje naročito kada ova kritika pogađa ranjivu tačku koja bi se, u korist uspešne diskusije, trebala izbegavati. Ali osobenost ovog ženskog intelekta je da na nesreću manje insistira na uspešnoj diskusiji već mnogo pre traži slaba mesta, da bi se onda za njih zakačio i time iritirao muškarca. Vrlo retko je ovo' svesna namera,* već mnogo pre nesvesni cilj da se muškarac prisili da pokaže svoju nadmoćnošt i da se na ovaj način učini dostojnim divljenja.
 Po pravilu muškarac ne primećuje da treba da uskoči u ulogu heroja i ovo »peckanje« nalazi tako neprijatnim da ubuduće izbegava susret sa takvom damom. Konačno njoj preostaje samo onaj muškarac koji od početka odgovara manjom kartom i stoga nije za divljenje. Ovde je, naravno, moja pacijentkinja imala mnogo materijala za razmišljanje, pošto nije imala pojma o čitavoj ovoj igri. Osim toga trebalo je da sagleda još i realan roman, koji se još od detinjstva odigravao između nje i njenog oca. Odvelo bi nas isuviše daleko ako bi ovde iscrpno trebalo da opišem kako se ona već vrlo rano nesvesno i sa suosećanjem povezala sa onom zasenčenom očevom stranom koja je bila okrenuta od majke i na taj način se — daleko iznad njenog uzrasta — suprotstavljala majci kao rivalka. Sve je ovo bio sadržaj analize lično nesvesnog.
Kako me ovo već iz profesionalnih razloga nije smelo da iritira, neizbežno sam postao heroj i otac-ljubavnik. Takođe i prenos je na prvom mestu bio sadržaj lično nesvesnog. Moja herojska uloga je bila čist privid i, kao što sam ja na ovaj način postao samo fantom, tako je ona igrala njenu tradicionalnu ulogu premudre, odrasle majke-ćerke-ljubavnice koja sve razume, samo jednu ulogu, personu iza koje je ležalo skriveno njeno stvarno i pravo biće, njena individualna Sopstvenost. Ukoliko se ona na prvom mestu sasvim identifikovala sa njenom ulogom, uopšte nije bila svesna same sebe. Ona je još uvek bila u magli njenog infantilnog sveta i još uopšte nije bila otkrila pravi svet. Ali, u istoj meri u kojoj je kroz analizu postala svesna prirode svog prenosa, javili su se i oni snovi o kojima sam govorio u I poglavlju. Ovi snovi su doneli delove kolektivno nesvesnog, sa čim se raspao i njen infantilni svet a time i herojska igra. Ono je došla sebi i prihvatila sopstvene stvarne mogućnosti. Na ovaj način obično protiče najveći broj slučajeva, koji su u znatnoj meri dovoljno analizovani. Da se svest njene individualnosti vremenski podudara upravo sa oživljavanjem arhaične slike boga, ni u kom slučaju nije samo usamljena koincidencija, već vrlo čest događaj koji, po moni mišljenju, odgovara nesvesnoj zakonomernosti.
  Posle ovog udaljavanja vratimo se našem započetom razmatranju.
Kada se ukinu lična potiskivanja, tada izranjaju međusobno stopljeni, individualnost i kolektivna psiha i zamenjuju prethodno potisnute, lične fantazije. Fantazije i snovi koji se javljaju od sada poprimaju nešto drugačiji izgled. Nesumnjivi znak kolektivnih slika izgleda da je »kosmičnost«, naime vezivanje snenih i fantastičnih slika za kosmičke kvalitete, kao što su vremenska i prostorna beskonačnost, enormna brzina i rasprostranjenost kretanja, »astrološke« povezanosti, telurska, lunarne i solarne analogije, bitne telesne izmene proporcija itd. Takođe i jasno korišćenje mitoloških i religijskih motiva u snu ukazuje na aktivnost kolektivno nesvesnog.
  
Kolektivni elemenat vrlo često se najavljuje pomoću čudnovatih simptoma, 2 npr. u snu čovek leti kroz vasionu kao kometa, on je zemlja ili sunce, ili zvezde, ili je izvanredno veliki ili patuljasto mali, ili je umro, ili na nepoznatom mestu, samom sebi stran, zbunjen ili sumanut itd.
Isto tako se javlja osećanje dezorijentacije, nesvestice i si. zajedno sa simptomima inflacije.
Obilje mogućnosti kolektivne psihe deluje zaslepljujuće i zbunjujuće. Sa raspadom persone nailazi oslobađanje upravljane fantazije, koja nije na izgled ništa drugo do specifična delatnost kolektivne psihe. Ova delatnost privodi sadržaje u svest o čijem se postojanju prethodno nije ni slutilo. Ali u onoj meri u kojoj raste uticaj kolektivno nesvesnog, gubi svest svoju vodeću ulogu. Neprimetno svest postaje ono što je vođeno, pošto postepeno vodstvo preuzima nesvestan i bezličan proces. Tako se svesna ličnost neprimetno, kao jedna između ostalih figura pomera na
šahovskoj tabli nevidljivog igrača.
  
A igrač je taj koji odlučuje u sudbonosnoj partiji, a ne svest i njena namera. Na ovaj način je u prethodno pomenutom primeru došlo do oslobađanja od prenosa, koje je svesno izgledalo nemoguće. Nastajanje ovog procesa je neizbežno, svuda gde je neophodno da se izađe iz prividno nerešive teškoće. Naglašavam da, ova neophodnost samo po sebi razumljivo, nije prisutna u svim slučajevima neuroza time što možda kod većine pre svega dolazi u obzir uklanjanje trenutnih teškoća prilagođavanja. Teški slučajevi se svakako ne mogu izlečiti bez dubljih »karakternih izmena«, odnosno promene stavova. U najvećem broju slučajeva prilagođavanje realnosti zahteva toliko rada da dugo vremena uopšte ne dolazi u obzir prilagođavanje prema unutra, na kolektivno nesvesno, Ali ako ovo prilagođavanje prema unutra postane problem, onda se iz nesvesnog javlja svojstvena, neodoljiva privlacnost, koja bitno upliviše na svesni životni pravac. Prevaga nesvesnog uticaja je zajedno sa tim skopčanim raspadom persone i smanjenjem vodeće snage svesti, stanje psihičkog poremećaja ravnoteže, koji se u slučaju analitičkog tretmana
postiže veštački sa namerom lekara da otkloni teškoće koje zadržavaju dalji razvitak. Naravno da postoji beskrajno mnogo prepreka koje se mogu savladati pomoću dobrog saveta, nešto moralne podrške, pomoću uvida ili nešto dobre volje od strane pacijenta. Na taj način mogu se postići i vrlo lepi terapijski uspesi. Ne retko postoje slučajevi gde čovek o nesvesnom uopšte nema šta da kaže. Ali ima i teškoća čije se zadovoljavajuće rešenje uopšte ne može sagledati. Ako u ovim slučajevima pre terapijskog postupka ne dođe do psihičkog poremećaja ravnoteže, tada će ovaj sigurno nastupiti u toku postupka i to vrlo često bez nekog aktivnog udela lekara. Cesto izgleda tako kao da su ovi pacijenti samo čekali na pouzdanog čoveka da bi, prepuštajući sebe, mogli da klonu. Ovakav gubitak ravnoteže u principu je sličan psihotičnom poremećaju, to jest on se od početnog stadijuma duševne bolesti razlikuje samo po tome što u daljem toku vodi u ozdravljenje, dok onaj drugi vodi u sve veće pustošenje. To je stanje panike, prepuštanja pred na izgled beznadežnim zapletom. Najčešće ovom prethode očajnički voljni napori da se ovlada teškoćama i tada dolazi do sloma u kome propada do tada vodeća volja. Ovim putem oslobođena energija nestaje iz svesti i u neku ruku prelazi u nesvesno. Činjenica je da se u ovakvim trenucima javljaju prvi znaci nesvesne delatnosti. (Ukazujem na primer duševno bolesnog mladića). Očigledno da je energija koja je napustila svest oživela nesvesno. Neposredna posledica je promena svesnog stava. Lako se može predstaviti da je u slučaju pomenutog mladića jedan jači mozak onu viziju zvezda mogao shvatiti kao spasonosno otkrovenje a ljudski bol mogao sagledati subspeciae aeternitatis, i tako uspešno povratiti izgubljenu prisebnost.
Na ovaj način bila bi otklonjena na izgled nesavladiva prepreka. Stoga gubitak, ravnoteže posmatram kao nešto svrsishodno, pošto ovaj zamjenjuje, zakazujuću svest pomoću automatske i instinktivne delatnosti nesvesnog, čiji je cilj uspostavljanje nove ravnoteže koju i postiže — pod pretpostavkom da je svest kadra da asimiluje sadržaje koje produkuje nesvesno, to jest da ih shvati i obradi. Ako se nesvesno jednostavno probije u svest, onda dolazi do psihotičnog stanja. U slučaju da ne može potpuno da se probije i da dostigne razumevanje, onda nastaje konflikt koji parališe svaki napredak. Sa pitanjem razumevanja kolektivno nesvesnog dospevamo do znatnih teškoća, koje su predmet razmatranja u sledećem poglavlju.
✯ ✯ ✯ ✯ ✯ ✯

1.Hrčak (Gyromitra esculenta)

Hrčak (Gyromitra esculenta)
Spada u vrstu ascomycete iz roda gyromitra, a poznata je još pod stručnim nazivom false morels. Široko je rasprostranjena u Evropi i Severnoj Americi. Najčešće se nalazi na peskovitom tlu, ispod četinara, tokom proleća i ranog leta. Kapica ove pečurke je neravne površine specifičnog izgleda koji podseća na mozak, pa se na mnogim stranim jezicima naziva još i “mozak pečurka”. Najčešće je tamno braon boje i dostiže 10 cm u visinu i 15 cm u širinu. Ukoliko se konzumira u sirovom stanju može dovesti do smrtnog ishoda, zato se pre svake pripreme obavezno preporučuje da se prokuva. Međutim, u Skandinaviji, Istočnoj Evropi i jednom delu Sevrne Amerike predstavlja cenjeni delikates. Često se dodaje u omlete, supe ili sotee. I pored mera predostrožnosti u vidu kuvanja pre pripreme, najskoriji dokazi pokazuju da i tako može biti opasna po zdravlje.

2.Krvavi zub (Hydnellum pecki)
Jedna je od najneobičajnijih vrsta pečurki i pripada porodici Hydnellum peckii. Raste u četinarskim šumama, a može se naći u Severnoj Americi u severoistočnoj oblasti Pacifika, Evropi, Iranu i Koreji. Neobična tečnost crvene boje koja se često pogrešno protumači kao krv, može biti svetlo roze, žute,
Hydnellum pecki
narandžaste ili bež boje. Ova vrsta i pored svog neobičnog izgleda ne smatra se otrovnom, već samo nejestivom. To je zbog reskog ukusa koji mnogi opisuju kao izrazito gorak ili ljut. Naučnici su otkrili da ova pečurka ima i antibiotska svojstva koja pomažu u lečenju bakterije streptococcus pneumoniae.
3. Džinovska puhara (Calvatia Gigantea)

Džinovska puhara ili calvatia gigantea, lako se prepoznaje po svom izgledu i obliku. Tipični primerci su veličine fudbalske lopte i skoro istog takvog oblika. Rekordan primerak ove pečurke bio je visok 152,4 cm, a težak 22,65 kg. Pored toga što je dobra za jelo, zbog visoke vrednosti belančevina, koje
Calvatia Gigantea
sadrži, ima i neka lekovita svojstva. Sadrži aminokiseline, ureu, ergosterol (provitamin vitamina"D"), masti i materiju nazvanu kalvacin (calvatin), koja je u eksperimentima na miševima pokazala antitumorna svojstva. Zrele spore predstavljaju sirovi antibiotik. Imaju svojstvo da, ako se stave na otvorenu ranu, zaustave krvarenje i sprečavaju infekcije.





4. Đavolja cigareta (Chorioactis)
Ova pečurka u obliku zvezde, jedna je od najređih vrsta na svetu. U poznata je i pod nazivom “Zvezda Teksasa”. Može se naći samo u centralnom Teksasu, dve zabačene oblasti u Japanu i Nara planini. Ova Đavolja cigareta je tamno braon boje i ima izgled cigare, a njena svetla braon boja unutrašnjeg zida dolazi do izražaja tek kada se otvori u zvezdu da bi lakše ispustila spore.
Chorioactis
Spada u jednu od samo nekoliko poznatih vrsta pečuraka koje ispuštaju specifičan zvižduk kada ispuštaju spore.










5. Ćureći rep (Trametes versicolor)
Trametes versicolor je jedna od najrasprostranjenijih vrsta u šumama Severne Amerike i može se naći na skoro svakom suvom deblu ili panju.
Trametes versicolor
Može biti najrazličitijih boja, ali najčešće su to braon nijanse sa crvenim i žutim varijacijama. Ima izražene šare koje idu u koncentričnim krugovima, a površina je blago velvirana i na dodir podseća na teksturu somota. Međutim, zbog velikog broja sličnih vrsta, često dolazi do zabune, pa samo pravi poznavaoci ove pečurke mogu sa sigurnošću da tvrde o verodostojnosti ovakvog primerka.






6. Nebesko plava (Entoloma hochstetteri)

Nebesko plava pečurka živi na Novom Zelandu i u Indiji. Manji primerci su izražajno plave boje, dok se kod većih može opaziti crvenkasta boja od spora na rebrastim delovima. Svoju specifičnu boju
Entoloma hochstetteri
duguje troma azulen pigmentima. Za sad se zna da nije jestiva, ali još uvek nije poznato da li spada u otrovne vrste. Zanimljivo je da se nalazi  među šest domaćih vrsta koja je ovekovečena na markici Novog Zelanda 2002. godine. Takođe se može videti i na poleđini novčanice od 50 novozelandskih dolara izdatoj 1990 godine.








7. Bradati zub (Hericium erinaceus)
Pripada porodici Hyndroid fungi, a raste u Severnoj Americi. U divljini se najčešće nalazi tokom kasnog leta i jeseni na truloj piljevini. Zbog svog neobičnog izgleda ova vrsta je poznata pod nesvakidašnjim imenima poput: “Lavlja griva”, “Bradati zub”, “Bradati jež” itd. Iako kad su pečurke u pitanju važi nepisano pravilo da neobičan izgled
Hericium erinaceus
prati i toksičnost, u ovom slučaju to ne važi. Konzumiraju se mladi primerci, a po ukusu kažu da podseća na morske plodove. Često je deo kineske vegeterijanske kuhinje kao zamena za svinjetinu ili jagnjetinu. Na području Azije može se naći sušena ili u svežem stanju. Zbog velike potražnje, ova vrsta pečurke se veštački uzgaja na panjevima i strugotinama.








8. Pasji stršak (Mutinus caninus)
Mutinus caninus je kod nas registrovan pod imenom Pasji stršak
. Ova šumska pečurka je niskog rasta i uspeva u kompostnoj sredini. Razvija se iz beličastih jajašaca koja vire iz trulog lišća i granja na šumskom tlu. Kada se jaje otvori, u roku od
 samo nekoliko sati, izraste čitava pečurka visine 10-12 cm. Može biti žuto bele, žute ili bledo narandžaste boje. Ima zakrivljen vrh tamno braon boje koji ispušta miris neodoljiv insektima koji prenoseći ih na sebi ili u svojim telima, pomažu širenje spora.
Mutinus caninus
Međutim i čovek može osetiti miris ovih pečuraka, pa tako postoje navodi o neprijatnoj aromi koja podseća na mačije fekalije. Ne smatra se jestivom, ali postoje svedočenja o konzumaciji ove vrste dok je još u stadijumu jajašceta.















9. Bioluminescentna pečurka (Mycena chlorophos) 
Pripada vrsti koja svetli u mraku, a stručno se naziva Mycena chlorophos. Ove neonski želene pečurke javljaju se tokom kišnih meseci u šumama Japana (ostrvo Mesamejama) i Brazila (nacionalni turistički park). Idealno stanište predstavljaju podnožja stabala, pale grane i vlažni kompost.
Mycena chlorophos
Ova neobična osobina javlja se kao posledica prirodnog procesa bioluminescencije koja se odvija unutar ovih pečurki. Taj proces podrazumeva pretvaranje prirodne hemijske energije koju stvaraju organizmi, u svetlosnu energiju. Ovaj svetlosni spektakl može se videti u letnjim mesecima, a ove pečurke i pored noćnih posetilaca koji vole da obilaze šumske predele, neometano napreduju jer ih ljudi retko beru.
Bioluminescentna pečurka

10. Muhara (Amanita muscaria)
Jedna je od najpoznatijih vrsta na svetu i pripada porodici Amanita. Vrlo je toksična i poseduje psihoaktivna svojstva. Iako otrovna, smatra se da se jedna od varijacija ove pečurke konzumira u severnoj Evropi i delovima Rusije ukoliko joj se oljušti crvena kora.
Amanita muscaria
Postoji nekoliko podvrsta koje se međusobno razlikuju po boji kapice koja je izvorno jarko crvene boje sa belim ljuspicama. Tu spadaju žućkasta flavivolata guessowii, ružičasta persicina i braon regalis. Zbog svoje privlačne spoljašnosti, muhara je čak oslikana u dečijim knjigama, filmovima, baštenskim ornamentima, čestitkama i kompjuterskim igricama. Svoj naziv dobila je po čuvenom delu Albertusa Magnusa “De vegetabilibus” gde stoji: “Zovu je muhara zato što ukoliko se smrvi u mleku ubija muve.”

Šta je život? To je treptaj svica u noći. To je dah bufala na zimskoj hladnoći. To je mala senka koja juri preko trave i nestaje na zalasku sunca.


Duhovna poruka poglavice plemena Crna Stopala, starosedelačkog naroda u takozvanoj (današnjoj) USA


Duhovna poruka

Čovek je duhovno biće. Ako treba nekome dokaz, dokaz su određena filozofska dela, kao i određene građevine, pojedina majstorska dela slikarstva i (ne sva, svakako) književna dostignuća. Ljudi i ostale životinje, zatim biljke i gljive kao neklasifikovana bića, imaju dušu. Duh i duša, znate valjda razliku? Ili ste ponosni pripadnik grčke, rimske crkve ili najagresivnije od svih hrišćanskih sekti - islama? Pa vam je duhovnost homoseksualizam, pedofilija i staro dobro klanje i odsecanje glava, kao što praktikuje hrišćanska sekta u usponu, islam? A duša je to što imate dok uživate učestvujući ili bar podržavajući takve praktikante?
Nadam se da znate da je islam ogranak jevrejskog satanizma, poznatijeg kao hrišćanska crkva, bezduhovni bezdušnici? Eh, ne znate...
Jednog lepog dana, a možda i pre, nastala je priča koju je sklapalo više ljudi kroz više vekova. Po toj priči može da se snimi trećerazredni (a to je njihov vrhunac) holivudski horor, jer krvi, silovanja, incesta, bratoubistva, oceubistva, pedofilije i svega ostalog što imate na uvid čim pročitate dnevnu štampu ili ste savremeni učesnik tih događaja, dakle političar, pravnik, biznismen...
To je priča o Jevrejima, znana kao stari zavet, u kojoj očekuju mesiju, onog koji će ih spasiti od... dobro, neka bude Rimljana.
I pojavi se spasitelj, zvani Jesus, osporavan od samih Jevreja, osporavan i kao istorijska ličnost i reče... Ne, prvo da vidimo mesiju istorijski. Nazivaćemo ga u daljem tekstu Mesija, a rođen je u Palestini pre cirka 2030. godina, mada je ovo 2015. godina računanja vremena od njega, od ostarelog i reproduktivno nesposobnog drvodelje i majke, pedesetak godina mlađe od drvodelje, koja u zanosu strasti upozna rimskog vojnika i zače s njim. Kao kopile, a inteligentno dete, a začet od ne baš (istoriji) neznanog rimskog junaka, Mesija je imao privilegiju da bude poučavan u najnovijim shvatanjima tog doba. Negde oko njegove trinaeste godina put ga vodi dalje od uticaja rimske škole i stiže u Indiju gde biva upućen u tajno znanje istinskih duhovnika i gde ostaje sve do svojih ranih četrdesetih godina života kada se vraća da pouči znanju poludivlje pleme iz kojeg je potekao. Čemu je podučavao? Sasvim jednostavnu istinu, kao što je reinkarnacija, ciklus rađanja i besmislene patnje umiranja sve dok se ne upozna svrha života. Već tridesetak godina nakon njegove smrti počinje falsifikovanje njegovih reči, tako da je malo toga ostalo autentično u takozvanom novom zavetu.
Oko šesto godina nakon Mesije pojavljuje se dete koje je po neobičnosti bilo jednako njemu, Muhamed, a koga ćemo u daljem tekstu nazivati Prorok, a koji je bio svestan svojih psihičkih problema i koji nije do kraja života znao da li je bio pod uticajem boga ili đavola. Njegove reči su nastavak istine koju je izrekao Mesija, ali... i njegove reči su falsifikovane, mada je kao mlađi poznatiji istorijskoj nauci. Bistar i učen, objavljuje reči koje su podjednako bile nerazumne poludivljem plemenu koje je podučavao. Šta je propovedao? Kao i Mesija, Prorok je naglašavao zabranu ubijanja. Najvažnije što su obojica učila. Šta se desilo? Muslimani pogrešno shvataju kuran, kao i hrišćani bibliju. Za prve pravilo NE UBIJ važi za svinje, inače najbliže srodnike ljudima, bliže od šimpanzi, a ljude kolju. Najagresivnija hrišćanska sekta kaska za ostalim satanistima taman toliko koliko je i Prorok mlađi od Mesije. Islam je sada u doba inkvizicije. Šta je sa hrišćanima? Ne znam, ovo sam napisao da naučim, ne da poučim. Poučite me vi, ponosni pripadnici grčke i rimske crkve što vam je duhovnost homoseksualizam, pedofilija i staro dobro klanje i odsecanje glava, kao što praktikuje hrišćanska sekta u usponu, islam.

GER DUG

Kontrolor, automatsko, psihičko ili nesvesno pisanje, svakako da ima nastavak nakon ovoga ispod, ali nećete ga čitati, sasvim je dovoljna ova dosadašnja demonstracija moći podsvesti.

 

Nostalgija Zanimljivosti


Miris tamjana i hrane dozvao ga je svesti. Ležao je u nekakvoj pećini, na prašnjavom ćebetu i gledao oko sebe, ne shvatajući gde se to zapravo nalazi. Osećajući užasnu glavobolju pokušao je da ustane, ali onda zapazi da nije sam- starac zbrčkanog lica sedeo je nasuprot njemu i nemo ga posmatrao. Starac, primetivši da se Martin probudio, ustade i odgega do kraja pećine, potom se vrati noseći u ruci činiju sa hranom i kratko reče:
- Jedi!
Uzevši činiju Martin htede nešto da upita, ali starac mu okrete leđa i ode ponovo na drugi kraj pećine, ovoga puta da bi nabacao nekoliko grančica na vatru koja je gorela u udubljenju zida, odajući mlaki sjaj oko sebe, odmah zatim se vrati i reče:
- Za mene si verovatno čuo, ja sam Menelik, čuvar ove pećine i razvodnik duša. Sada si, zapravo, u Velikom Hramu i moraćeš da se povinuješ pravilima koja ovde vladaju. A ona su jednostavna: radićeš ono što ti ja kažem da uradiš i nećeš govoriti dok ti ja ne kažem da to možeš. Ako to budeš poštovao neće biti nikakvih kazni, u suprotnom... A sada, reci, ko te je poslao ovde?
Takvo pitanje Martin nije očekivao i nije, uostalom, ni mogao da odgovori na njega, zato reče:
- Menelik... zbilja mi je to ime poznato. Dakle, ne bih rekao da me je neko poslao, štaviše, mislim da je ovo zabuna, da ne bih trebao da budem ovde, ako je ovo zaista Veliki Hram. Mene su oteli, bar mislim, nekakav lakej sa dva pomoćnika iz pakla i sada bih morao, ako mi ti kažeš kako se izlazi odavde, jer, nikakva vrata ne vidim- da se vratim u Nadleštvo i napokon raspravim sa nadležnima ovaj nesporazum, ako već nije kasno za to, jer, čini se, ovo ludilo je uzelo maha.
Rekavši to Martin ustade i osvrte se oko sebe očekujući od starca da mu pokaže izlaz. Međutim, od toga ne bi ništa, starac se samo nasmeja, pokazavši pritom svoje trule zube, a onda, gledajući Martina kao da je ovaj neko dete kojem treba neke stvari malo bolje objasniti, odgovori:
- O kakvim to vratima govoriš? Zar ne znaš da ovde nema ni ulaza ni izlaza? Već jako dugo si sa mnom, trebalo bi da si naučio to. Pitao sam ko te je poslao ovde iz razloga da se uverim samo u kakvom si trenutno stanju. Prilično loše ti je bilo poslednjih godina, ali mislim da ti se stanje popravlja. Mada, to buncanje o otmici i bićima iz pakla me malo zabrinjava.
- I ti tvrdiš da je ovo Veliki Hram, starče? - prekide ga Martin. - Ova jadna pećina kojoj si maskirao izlaz i u kojoj pokušavaš da me zatočiš, treba da je najveća od svih svetinja? Jasno mi je, prevrtljivče, to si ti- Nikolas. A ovo je još jedan od tvojih bednih trikova. A sada mi reci, i to brzo, gde sam i kako da izađem odavde?
Menelik mu odgovori da on ne poznaje nikakvog Nikolasa i da se očigledno prevario što se Martinovog stanja tiče, to što je izgledalo da mu je bolje, bila je ipak varka i da će on zbog toga morati da potraži savet od sveštenika, jer on nije pripremljen za ovakve slučajeve, i više od toga- on do sada nikada nije imao posla sa ludacima i smatra da je izuzetno neobično da je jedan takav dospeo do Hrama. Time se ispostavlja da je Martin bar u nečemu u pravu: on zaista ne bi trebalo da bude ovde. Završivši to, starac se izmače nekoliko koraka, a potom pođe rukom ka zidu i kao da privlači nešto sebi, zastade, a onda jednostavno nestade.
Martin pohita za njim, ubeđen da je ovaj prošao kroz neka tajna vrata, koja on, zbog slabašne svetlosti koju je pružala vatra, nije zapazio, ali stade zbunjeno pred zidom- nikakvih vrata tu nije bilo. Pomislivši da starac nije mogao tek tako nestati, poče opipavati zid tražeći nešto, neku polugu ili slično, kojom bi pokrenuo tajni mehanizam, jer jasno mu je bilo- prokleti starac se poslužio njegovom znunjenošću i hitro otvorio tajna vrata pritisnuvši sigurno nekakvo dugme skriveno u zidu, samo da bi ga ubedio da sa njim nije nešto u redu, a i da bi ga, svakako, sprečio da izađe odavde. Zanet traženjem nije primećivao ništa, čak ni da je vatra ugašena, a opet nije zavladala potpuna tama, nije primetio ni iza svojih leđa Menelika, sa dvojicom pratilaca, kako mu se prikradaju, u prvi mah nije čuo ni sledeće reči:
- Nije moralo ovako da bude.
Onda se prenu i uplašen okrete se i ugleda starca i spodobe pored njega, behu to nekakve kreature u tamnim ogrtačima sa šiljatim, duboko navučenim na lica kapuljačama. Nije toliko bio iznenađen njihovim tajanstvenim pojavljivanjem, koliko je bio zastrašen njihovim grozomornim izgledom. Menelik im nešto reče i oni priđoše Martinu, uhvatiše ga za ruke i poneše prema mestu gde je do maločas gorela vatra.
- Trebalo je od samog početka drugačijim tokom sve da krene- začu još Menelikove reči, a onda ga spodobe uvukoše u zid i pred njim se ukazaše čudesni prizori. Video je sebe, dok je bio dete, behu tu i Lujza i Nikolas, zatim nekakva tela bez glava, a onda i same glave dok zapitkuju jedna drugu o svojim truplima. Martin bi nošen i ne znajući kuda i zgrožen sve neverovatnijim prizorima zaklopi oči, ali jak udarac ga nagna da ih ponovo otvori. Menelik beše taj koji mu je zadao udarac i sada mu objašnjavaše da mora da gleda, inače, niko od njih više neće moći da se vrati u stvarnost. I primoran, Martin gledaše, kao na filmskoj traci, strašne scene- gledao je sebe kako kolje neko dete dok ono zavijajući traži majku, a onda kako i majci detetovoj kida glavu- behu to zbilja prizori koje je teško bilo podneti i Martin se napokon pobuni rekavši da on tako nešto nikada nije učinio. Menelik mu došapnu da ne bi smeo da laže, jer kazna za svaku izgovorenu neistinu može biti strašnija i od zatočeništva ovde, u Prizorima, između dva sveta i da mu je prva laž oproštena i da bi morao od sada pažljiviji da bude. Naročito mu skrete pažnju na prizore budućnosti i da pazi šta će reći kada oni nastupe jer, svakako će mu nerazumljivi i nepoznati biti, ali iako tek treba da se dogode oni su već zabeleženi i nisu ništa manje istiniti nego ovi trenuci sada. I zbilja, Martin gledaše sebe, dosta starijeg nego što jeste, kako radi nešto nezamislivo, naime u rukama mu je bio Znak i on nije radio ono što bi inače, već je njime udarao gomilu ljudi pred sobom, uz bogohulne reči:
- Proklet bio sine Panterin i prokleta da su tvoja stvorenja jadna!
I krv je tekla svuda i svinje se okupiše i počeše da je lapću, a nebo se otvori i grmljavina se ču i strašne munje zaparahu svodom, ali Martin ne prestajaše da huli. Onda ugleda sebe kako sedi pred vratima Hrama i moli za oproštaj svakoga ko tuda prođe i ne dobi ga ni od koga i besan zbog toga pljunu na Hram i lice mu dobi tamnu boju i osetivši potom strahovitu snagu uzviknu:
- Gospodar dolazi i istina stiže s njim jašući krilatog konja- pokajmo se i molimo za milost, iako milosti biti neće, molimo za život u samrtnom trenutku i radujmo se novorođenčadi, jer to se mrtvaci rodiše- za nauk i spas budućih pokolenja; slavimo jedni druge i odbacimo mudrost, učenost i pobožnost, kao najveća zla na putu spasa. Sloboda delanja, izbor između života i smrti, bez kazne, kajanja i pravdanja izbora lažnim bogovima- sve to prigrabimo sebi i uzviknimo: Dole čast, moral i najveća laž od svih izrečenih od nastanka sveta- ljubav!
I Martin gledaše budućeg sebe i ne prepoznajući se i ne verujući u ono što vidi zapita:
- Vi ovo nazivate pravdom? Neke buduće događaje, lažne kao što ste i vi sami, pretpostavljate sadašnjosti i sudite za nešto što se neće ni u kom slučaju dogoditi, jer reči moje ne mogu takve nikada biti i ja zahtevam da se ovo mučenje prekine.
I zbilja, trenutak pošto je izrekao sve to strašne scene nestadoše i Martin se ponovo nađe u pećini sa Menelikom i kao da se ništa nije desilo starac ga zapita:
- Teške i grozne reči mogu se čuti kada jedan nesrećnik kao što sam ja razgovara sa zidovima, vatrom i sa nekim bednikom kojeg mu povremeno dovedu, ovako kao tebe. Da li te reči mogu odneti svoju poruku vani, nekom što ima moći da čuje nečujno i vidi ono što se videti ne može?
- Nerazumljiva i nerazumna su ti pitanja, starče- odgovori Martin. - Ako se toliko plašiš svojih reči, onda je bolje da ih kontrolišeš ili zaćutiš. Ali, pre nego što se možda odlučiš za ovo drugo, reci mi kakva je ovo pećina? Da li je ovo predvorje pakla i gde smo to maločas bili?
Starac se ljutnu, odgovorivši da ne podnosi glupake koji ne umeju da slušaju, ali da će, iz naklonosti koju gaji prema njemu, ipak da mu objasni još jednom. Ovo nije, reče mu, predvorje pakla, ali bi se moglo nazvati predvorjem Velikoga Hrama. Ono maločas- kada mu se činilo da ga nekakve mračne sile uvlače u zidove pećine- to je bilo samo preispitivanje sopstvene duše, i ako se Martinu činilo da je to nešto strašno bilo, to može da zahvali samo svojim zlim delima i nerazumnim postupcima za života.. I ova pećina, pojasni mu, to je njegova duša, hladna, mračna, sa malo svetlosti koju je davala vatra, što je on teškom mukom uspevao da održi, ali da je Martin svojom gordošću ugasio i to malo nade za spas i sada je, eto, i on, Menelik, zatočen zajedno sa njim u njegovoj mračnoj duši, bez nade da bi se moglo uskoro bilo šta promeniti. Nego, da bi najbolje bilo kada bi Martin pokušao da upali ponovo vatru, tada bi možda i bilo nekakve nade...
Martin se svemu tome nasmeja i reče da starac govori o njemu kao da je mrtav, ali da se jako vara jer, evo- tu Martin poskoči i uzviknu: - Živ sam i zdrav, jedino malo zabrinut na koji ću način izaći odavde, jer od tebe starče koristi nema.
- Ako je tako- odgovori Menelik- Zašto ne potpališ malo vatre? Hladno je, a ja sam star i kosti su mi hladne, a uz toplotu i svetlost možda se i setim kako se izlazi odavde.
- Kako to misliš da izvedem, starče? Ovde nema ničega čime bi se mogla zapaliti vatra- rasrdi se Martin.
- Ima, ima, treba se setiti samo- živnu Menelik. - Prečuo si moje reči, kada sam ti rekao da je ova pećina tvoja duša. Dakle, samo nas ti možeš osloboditi odavde, a kako, to već treba sam da smisliš. Sve što sam ti mogao reći- rekao sam. Možda još ovo: pokušaj nas ugrejati nekom tvojom pričom o dobru i zlu. S tim, da smo dovoljno zla videli s tvoje strane. Ali, učinio si valjda i ti nekad neko dobro kojim bi mogao da se pohvališ?
- U redu- prihvati Martin- Ako će prazne priče da te odobrovolje da mi kažeš kako da izađem odavde... Ne znam kakvo si to zlo mogao videti da sam učinio, i kome? I šta je za tebe uopšte dobro, a šta zlo? Zlom možda smatraš moje opiranje da se potčinim vašem, tu mislim i na tebe, pokušaju da me... Ali, šta ja to govorim? Reći ću ti šta ja smatram zlom: skrnavljenje Hrama, unižavanje sina Panterinog i licemerje kojim istupate, svi vi od vražje sorte, pred lice onog što donese Zakon i Reč i vaše lažno klanjanje nekome koji to ne zaslužuje, a ti znaš na koga mislim, starče jer, vidim to u tvojim očima. I o dobru nekom pričaš?
- Ne, nisi me razumeo- prekide ga Menelik-Sve što sam tražio bilo je trunka iskrenosti sa tvoje strane. Preda mnom ne moraš da govoriš takve stvari, o Hramu i ostalom. To nam ne može ni na koji način pomoći. Pokušaj, umesto toga, da se setiš šta si bio i kuda ideš. Zato sam mislio da bi ti bilo od koristi da se podsetiš nekog dobra u svom životu. Taj Nikolas, na primer, koga si pomenuo- to bi bila dobra priča za početak. Ne misliš li da je tako?
- Ne mislim uopšte da je dobra ideja da govorim o nekome kao što je Nikolas. A što se mojih sećanja tiče, sasvim su u redu. Bio sam i još uvek sam kontrolor i to mi je dovoljno. Zašto bih razmišljao o bilo čemu drugom? A ti, ako si zbilja, kao što si rekao, čuvar pećine i razvodnik duša- ne bi li trebalo da si upućen u sva zbivanja?
- Naravno da sam upućen- dočeka starac. - Želiš, znači, da čuješ moju priču? Mogu samo da ti ispričam jednu, o čoveku, ženi i detetu. Mogu, ali ipak sam očekivao da je čujem od tebe. Da nastavim?
- Zašto da ne? –o dgovori Martin. - Tvoja naklapanja, ma kakva bila, ne mogu mi nauditi, ako si to očekivao.
- Tvrdoglaviji si nego što sam mislio- reče Menelik već umornim glasom. - Zar ne želiš da odeš odavde?
- Svakako da želim.
- Možda... pa, možda ti i pomognem da izađeš, ali samo privremeno, što znači da se moraš vratiti, hteo to ili ne. A kada se vratiš, bićeš spreman da mi ispričaš ono što me zanima. I ne zavaravaj se- pobeći ne možeš, to treba da ti je jasno.
- Postaje da mi biva jasno- uzvrati Martin i pokuša još nešto da kaže, ali odjednom, bez ikakvog prelaza ili najave i nemajući vremena da shvati šta se dogodilo, našao se na nekom nepoznatom mestu, u sred gustog saobraćaja i među gomilom neobičnih ljudi.
Poslednjih nekoliko dana dešavale su mu se čudne stvari, sretao je izmrcvarene ljude, hodao je po blatnjavim ulicama, bio zatočen u memljivoj pećini sa poluludim starcem i sada, gledajući ovaj prizor, nije mogao da shvati šta u stvari gleda. Stajao je tako sve dok ga neko ne odgurnu uz reči:
- Sklanjaj se, budalo!
Pokrenuo se, u početku nesigurno i ne znajući kuda bi zapravo išao, a onda pohita dugim koracima, odajući, na izgled, čoveka koji zna kuda je krenuo i koji se ni po čemu ne razlikuje od ostalih ljudi u okolini, sem, možda po pomalo pohabanoj odeći i neurednom izgledu.
Došavši do jedne raskrsnice stade i okrenuvši se oko sebe zagleda se u zgradu prekoputa i najednom oseti nešto čudnovato, kao nekakav pritisak u glavi, na delić sekunde ga uhvati nesvestica, onda poče da tetura kao pijan i ne videvši više ništa pođe unatraške, međutim, neko ga ponovo odgurnu, ovaj put jako, i on se nađe na kolovozu. Obnevideo, čuo je samo škripu kočnica i prodoran, pomalo hrapav, zvuk automobilske sirene, zatim mu nešto oduze dah i poslednje što je osetio bilo je da leti, onda napokon nastupi tama.



- To je pijanac, videla sam kako se kreće i pomislila sam- ovaj čovek će napraviti nekakav problem. Znate, ja držim piljarnicu u Glavnoj ulici, baš na raskrsnici i imam odatle pogled na sve što se dešava. Tako sam i zapazila onog jadnika.
- Videli ste i kako je došlo do nesreće?
- Naravno- odgovori debela piljarka- Stajao je tako na raskrsnici i čekao- tada sam pomislila: koga li ovaj čeka- potom se zatrčao i bacio se na prva kola što su naišla. Samoubica, kažem vam.
- To nije na vama da zaključujete- prekorno je pogledavši reče uniformisani policajac. - Možete ići- dodade, ali kada piljarka krete zaustavi je i upita:
- Viđali ste tog čoveka i ranije?
- Eh, koga ja sve ne viđam... Kako bih mogla svakoga da upamtim? Ipak- ovoga mislim da sam videla nekoliko puta ranije. Da, gotovo da sam sigurna- to je propalica neka, često prolazi pored moje radnje, neki puta me i pozdravi, mahne rukom samo i produži. Uvek moram da pazim na svoje voće izloženo napolju zbog takvih tipova. Kupovali ste nekad kod mene? Takve jabuke ne možete nigde naći, uveravam vas. Eto, pre neki dan kaže meni...
- U redu- prekide je policajac- Možete ići.
Piljarka ustade i izašavši na hodnik osvrte se i reče:
- Nevaspitani skot!
Onda izjuri na ulicu i smešno gegajući krete ka svojoj radnji. Došavši do nje, nečega se seti i ne zaustavljajući se produži dalje. Osetivši bolove u nogama poče da gunđa, pogledom potraži neko taksi vozilo i ugledavši jedno parkirano nedaleko odatle, ozarenog lica mu priđe:
- Raskrsnica Stare i Poslednje ulice- reče vozaču i hukćući zavali se u sedište.
- Idete nekome u posetu? - upita vozač.
- Daa- otegnu piljarka- Suprug mi je imao nesreću.
Stigli su, posle kraće vožnje, i piljarka izađe iz vozila i krete prema zgradi na kojoj je stajala oznaka bolnice. Nakon uobičajenih formalnosti na prijemnici, popela se na sprat i ubrzo nađe sobu koju je tražila. Bojažljivo otvori vrata, onda se široko osmehnu ugledavši nečije telo na krevetu, svo u zavojima i prišavši bliže zagleda se pažljivo i našavši da je u redu to što vidi prošapta:
- Da, to je on.

Nastavak ne sledi.

Duhovnost

Sitnice su još jedan primer automatskog pisanja, za razliku od Kontrolora pisane na papiru.

Šta više? –

Putujući trgovac
           Dušama
Stoji pred mojim
           Vratima.

Ja prodajem
           On kupuje.
Posle toga
           Nema ništa.


Reč-dve –

O moralu
Neću
Da pričam.
Zbog toga
Što nisam.

Večnost –

I otkri se tajna
Saznadoše svi
Život je večan!
Trošan je samo
Oblik njegov.

Iz snova –

Kao zov prošlosti
Što ne mogu čuti
I beg u samoću
Pre
I posle rata
Sanjam
Neumitno trajanje
Voljom drugih
I srećne ljude
Okovane strahom
Što žele samo
Otići daleko
I ne znam
Čemu
Igra Vremena
I mutni oblaci iznad grešnika
Kada iz magle
Dalekih prostora
Ni Smrti ruka
Više ne bira.

Umirućem - 

Zaboravi sećanja
prošlost ideja
potraži zaklon
od smeha
od plača
jer
kao na početku
stvaranja sveta
na ovom putu
zastoja nema.  

Đelmaš David

I zbilja, ulazili su u Prestonicu, ali Martin nije mogao, od guste magle, da vidi kako i na koji način su tu dospeli. Međutim, toliko toga neobičnog mu se desilo poslednjih dana da se nije začudio tom volšebnom ulasku u Prestonicu, štaviše, nije želeo ni da razmišlja o tome.

Đelmaš David


Prestonica, o kojoj su svi govorili, ali u čije postojanje nije niko verovao, razočarala ga je na prvi pogled. Sve što se moglo videti bilo je nekoliko kućeraka, naherenih i ružnih, blatnjave ulice bez vozila i nekakva telesa, što bi trebalo da budu ljudi, kako se sporo i beživotno kreću sudarajući se neprekidno jedni sa drugima. Utisak bede i očaja nije mogla da popravi ni dopadljiva zgrada pred koju stigoše. Beše to umereno kitnjasta građevina starog stila, nad čijim ulazom stajaše natpis: POZORIŠTE POVRATKA.

Uniformisani lakej istrča pred njih i uz dubok naklon poželi im dobrodošlicu u, kako reče, Mistika klub. Nikolas, pripremljen, zahvali se učtivo i blagonaklono ubaci neku opasku o uniformi i retko dobrom ukusu njenog vlasnika. Lujza potvrdi da zbilja nije do sada srela nekoga tako profinjenog, koji sa toliko stila nosi zaista prelepu uniformu. Lakej se zadovoljno smeškaše, zatim reče Martinu da ima zlatno dete, a supruga mu je- tu napravi još jedan naklon, poljubivši pritom Lujzi ruku-j ednostavno divna. Sve to beše tako groteskno i Martin ne odoli i reče:

- Stigli smo u nekakav cirkus, čini se. Ti si klovn, zar ne? Uniforma ti je smešna, mora da si jako zabavan. Jedva čekam da počne predstava.
Lakej se namršti, Nikolas i Lujza prekorno odmahivahu glavama, potom Lujza priđe lakeju i nešto mu prošapta, nakon čega ovaj reče:
- Kod nas, gospodine, te budalaštine ne prolaze. A predstava počinje, zbog nje ste ovde, plašim se samo da neće biti možda baš toliko zabavna.
Napokon uđoše, najpre u blještavi hodnik, zatim pravo u ogromnu salu koja beše, na veliko Martinovo čuđenje, ispunjena gledaocima što ih burnim aplauzom pozdraviše čim stupiše u nju. Lakej ih sprovede do prvih redova gde behu upražnjena tri mesta, onda sa zadivljujućom lakoćom spretno skoči na pozornicu.
- Draga publiko, pozdravimo još jednom naše uvažene goste!
Ponovo aplauz, zatim lakej nastavi:
- Jedan od naših gostiju, g. Martin, bivši kontrolor, izrazio je želju da pogleda cirkusku predstavu, tako da smo primorani da izvršimo manje ispravke u današnjem programu.
Bura zvižduka ga prekide, ali on, ne obazirući se previše na to, nastavi:
- Potrebni su nam dobrovoljci!

Nastade velika gužva, više njih dotrča do pozornice, ali lakej reče da će dvoje biti sasvim dovoljno, izabra zatim dve žene i glasno, da nadjača žamor, povika:
- Pogledaj narode ono što više nikad videti nećeš! Samo danas i samo sada- velika predstava po želji naših gostiju, a sve u slavu života, Velikog Hrama i Znaka!
Nastade tišina i napetost publike poraste nakon tih reči. Jedna od izabranih žena, mlađa, priđe drvenoj kutiji kojoj je nedostajala jedna stranica, a što je u međuvremenu dovukoše radnici, a onda uvuče glavu u otvor, očito i napravljenim u tu svrhu. Glava joj beše okrenuta ka publici i ona sa smeškom pogleda Nikolasa, zatim namignu Martinu i kao da htede nešto da mu kaže, ali nemade više vremena za to- glava joj se sada kotrljaše podijumom ostavljajući krvav trag za sobom. Lakej, uzvikujući nešto nerazumljivo, podiže sekiru u vis i praćen oduševljenim poklicima gledališta odgurnu nogom beživotno truplo. Druga žena mu priđe, uze sekiru iz njegovih ruku i srećnog izraza lica poče da liže okrvavljenu oštricu. Onda učini isto što i devojka pre nje. Nakon nekoliko trenutaka i njena glava pade sa treskom, otkotrljavši se do prvih redova u gledalištu.
Martin sve to posmatraše mirno, nije osetio nikakvo uzbuđenje, čak ni kada je shvatio da te žene možda neće, kao u pravoj iluzionističkoj predstavi, ponovo oživeti. Mogli su da rade šta hoće, to nije imalo nikakve veze sa njim. Pogledao je Lujzu, pa Nikolasa- izgledalo je da se dosađuju, nasuprot ostalima u sali, čiji histerični uzvici parahu bubne opne kao žestoka grmljavina.

Za to vreme nekoliko žena užurbano se popeše na podijum i klečeći obrisaše krv, dok su radnici pripremali binu za nešto što bi moglo ličiti na pozorišnu predstavu. Prostrli su tepih,uneli krevet i orman, a onda se brzo izgubili, ustupivši mesto nekakvom starcu i mršavom devojčurku- glumcima- kako mu došapnu Lujza. Lakej objavi gromkim glasom da napokon počinje predstava, davši prethodno neka nerazumljiva uputstva o tome kuda se može izaći na svež vazduh, a da se ne ometaju drugi kojima to nije potrebno. Lujza se nagnu ka Martinu i reče da se to stalno dešava, da neki ljudi imaju slabiji želudac od drugih i da, ako oseti potrebu da izađe vani, samo njoj da znak i ona će ga izvesti napolje. Uhvativši njegov pogled koji je odavao da ne shvata ništa od toga što mu je ispričala, Lujza kratko odmahnu rukom rekavši da će mu uskoro sve biti jasno.

Za to vreme glumci su se razodenuli, uz zgražavanje publike. Starac leže na krevet, potpuno nag i uzviknu nešto što se nije moglo razumeti od sve bučnijih protesta iz gledališta.
Devojka mu priđe bez reči, zatim ga opkorači, sede na njega i njišući bokovima poče teško da uzdiše.
Jedna žena iz zadnjeg reda naglo skoči i držeći ruku na ustima poče da krči sebi put prema izlazu. Negde pred samim vratima poče da povraća, navukavši na sebe gnev nekolicine prisutnih koje je očigledno izbljuvala, zatim se ipak nekako dočepa vrata, istrpivši pri tome nekoliko jakih ćuški.
Martin poče da se znoji i osetivši i sam mučninu panično pogleda Lujzu. Ona ustade, glasno uzviknu da su sada stvarno svi preterali, pozva lakeja i reče da je gotovo i da se predstava mora prekinuti. Tako i bi učinjeno,iako se moglo čuti poneko neslaganje nezadovoljnih pojedinaca. Martina izvedoše napolje, ali ne mogoše da spreče radoznalce da krenu za njima. Magla je još uvek pritiskala ionako sumornu okolinu, tako da kontrolor ne oseti da mu je sada lakše. Iscrpljen, spustio se ne birajući mesto, slučajno to beše na malo zakržljale trave, onda pogledom potraži Lujzu. Umesto nje, priđe mu lakej, prethodno naredivši okupljenima da slede Martinov primer i da i sami posedaju, ali ne suviše daleko, obrazloživši to rečima da je isuviše hladno i da oni, kao dobri domaćini, moraju svojim telima da greju cenjenog gosta. Martin se zbog toga ne pobuni, nije čak reagovao ni kada jedan od njih priđe preblizu i poče da mu hukće u lice i diveći se potom svom postupku, govorio kako je postalo zbilja toplije i da je on time ispunio svoju građansku obavezu, moleći pri tom g. profesora da mu da dozvolu da se udalji.
Čuvši da neko pominje nekakvog profesora, Martin se lecnu i kao da se probudio iz dubokog sna uzviknu:
- Dalje stoko od mene! Šta hoćete i kakav je to tobožnji profesor među vama?
Lakej se nakašlja, pogleda oko sebe kao da traži nečiju podršku i reče:
- Profesor Kaminski, vama na usluzi.
Buran smeh i odobravanje propratiše te reči. Svi ustadoše i u toj novonastaloj gužvi Lujza se odnekud stvori i dovikujući Nikolasa, zagrli lakeja, zamolivši prisutne za malo tišine. Obraćajući se zatim Martinu reče:
- Sve je ispalo tako dobro, dragi. Pomisli samo, profesor Kaminski je ovde, živ i zdrav, i- kao što je obećao- održaće sada predavanje, za tebe izuzetno važno, jer ti si, srećniče, oduzimajući drugima živote stvorio sebi mogućnost povratka i moći ćeš da biraš vreme i mesto novog rođenja, a upravo profesorovo izlaganje će te odvesti na pravi put.
- Nadam se, oče, da se ne ljutiš što smo napravili još jednu šalu na tvoj račun- dodade Nikolas. - Jednostavno smo shvatili da, ako upoznaš profesora u pravom svetlu, nećeš imati poštovanja prema njemu i zato, odlučili smo da napravimo lakrdijaša od njega, a to je, kao što vidimo, bilo ispravno. Od prvog trenutka si ga uvažavao, na svoj budalasti način doduše, ali- činjenica je: poštuješ ga i sada ćeš ga pažljivo saslušati.
- Sve ovo mora da je samo ružan san, shvatio sam napokon- posle kraćeg razmišljanja progovori Martin.
To izazva oprečna mišljenja među prisutnima, jedni povikaše da je to istina, drugi im uzvratiše da su budale ako veruju u to, a kontrolor nastavi:
- San ili ne, nikakvo poštovanje, ni jednog momenta, nisam ukazao tom čovečuljku što se lažno predstavlja jer, profesora Kaminskog lično poznajem, i tvrdim odgovorno da to nije ovaj komedijaš ovde.
- Krupne reči, Martine- umeša se i lakej. - Suviše lako preuzimaš odgovornost za nešto u šta nisi sasvim siguran. Ja sam profesor Kaminski i to će potvrditi svi ovde, nije li tako?
- Tako je! - zaurlaše odmah iz mase.
Neka starica, neugledna i ružna, izdvoji se iz gomile pa priđe Martinu i reče:
- Sinko, moja deca su živa, a profesor Kaminski, ovaj ovde, obećao je da će mi ih uskoro dovesti. A ti tvrdiš da je on nekakav neznanac. To bi značilo da on, ako je tako, ne može dovesti nikoga ovde, pa ni moju decu...
Tu starica zaplaka, izazvavši saučešće onih koji su uspeli da čuju njene tihe reči.
- Ubico! Ubico dece! - reče još starica udarivši ga pri tom po obrazu svojom sasušenom rukom, a onda se ponovo priključi ostalima i smejući se sada veselo, uzviknu još:
- Mnogo je glup, zaista!
- Dakle, to smo rešili, nadam se- više pitajući nego što je bila sigurna da je to stvarno rešeno, reče Lujza.
Martin nemade kud i prihvati to, uz rezervu da je on, verovatno, poznavao nekog drugog Kaminskog, koji je, eto, kakve li slučajnosti, takođe bio profesor. Time je definitivno sve bilo rešeno i profesor napomenu da bi bilo dobro da se nakon svega svi zajedno vrate u salu, gde će, u prijateljskoj atmosferi, on moći da započne svoje izlaganje. To bi sa radošću od sviju prihvaćeno, jer napolju beše sve hladnije i svi potrčaše unutra, bez imalo dostojanstva, ne bi li zauzeli što bolja mesta.

Sačekavši da se svi smeste i umire profesor se značajno nakašlja i započe:
- G. Martin je u pravu, donekle, kada je ustvrdio da je ovo samo san. Ali,iz ovog sna buđenje je nezakonito i samim tim nemoguće. Svi smo mi ovde bili ispraćeni na sličan način, uz žal, plač i bogohulne obrede. Naše misli bile su neznabožačke, naša tela su raspadnuta i sada smo mnogobošci vraćeni veri svojih predaka, zaustavljeni u nečemu što bismo nekada nazivali Vreme. Iz tog očajnog stanja truleži rodila se ideja pravde i jednakosti; najveći među nama proniknuše u tajne koje im omogućiše nesmetano upravljanje sopstvom, odbaciše poslušnost Tvorcima i osnovaše Provincije, Nadleštvo i kao krunu svega- Veliki Hram sa čudesnim Znakom na sebi. Jer, kao što napisano beše u Zakonu i Reči:

- ... i ne dadoše nam tvorci duha plašljivoga, već duha od sile i razboritosti i snažan glas mnogog naroda na nebu se začu: spasenje i slava pripada njima, jer su istiniti i pravedni sudovi njini i u njima se nađe krv proroka i svetih i svih onih što behu zaklani na zemlji, zato veruj u ove reči verne i i stinite, jer ništa od njih neće biti prokleto i nikakva sila ih u moći smrti zadržati neće, i tako u zakazani dan doći će mnogo njih od zemlje i vode sačinjenih i govoriće o silnom carstvu novom, ali uzalud, er ovi slušaše a ne čuše, gledaše a ne videše, da se ispuni sledeće: da znate, dakle, da je ovo poslato mnogobošcima i onima što u sile svetlosti i mraka podjednako veruju i oni će ovo razumeti...

Posle tih reči profesor predahnu, obrisa maramicom čelo i pozva Martina da priđe i objavi svima svoju misiju. Dok je ovaj, uz prisilu, vučen od strane Nikolasa i Lujze prilazio, Kaminski nastavi:
- Tako da, braćo i sestre, među nama dobismo i najvećeg, onog što će otvoriti vrata Hrama, zarad pomirenja neba i zemlje, a žrtvujući sebe i ne nudeći telo svoje kao hranu pacovima i crvima i ne iskupljujući tuđe grehe, lažno, uvlačeći ih u još veće, zarad načela pravde samo i u slavu nas što ostajemo i onih što će tek doći...

Martina za to vreme izneše na pozornicu ali, mimo predviđenog protokola, desi se nešto neobično- naime, Nikolas mu šapnu nešto na uvo i Martin poče da traži po džepovima i izvuče nekakav papirić i pročitavši ga lice mu preblede i on ovako reče:
- Lažni proroče, sada sam sasvim siguran- ti nisi profesor Kaminski, već lakej, verni sluga bogatih i klovn iz pakla. Tvoje reči te odaju, ali imam i pravi dokaz za ove tvrdnje. Pročitaću... ne, Nikolas će pročitati umesto mene ove strašne reči što stoje na ovom parčetu papira.
Nikolas, praveći se nevešt i strašno uzrujan, nevoljno to prihvati, uze papirić i poče da čita:
- Predavanje profesora Kaminskog, zakazano za večeras u Pozorištu Povratka, neće biti održano iz razloga...
Prestade da čita, ne mogavši da nastavi od zaglušujućih zvižduka, a onda Lujza priđe i besnog izraza lica upita:
- Kakve su to sada najnovije gluposti? Mislila sam da smo to rešili. Zašto si pristao to da čitaš uopšte? Zar ne vidiš da je samo zbunjen, što i nije čudno, uzevši u obzir kakva ga strašna iskušenja čekaju...
Onda potapša Martina po obrazu i ohrabri ga da govori. Ovaj zatraži prvo stolicu da sedne, pravdajući to umorom, a kada mu tu želju ispuniše kolebao se trenutak- dva, onda reče:

- Prokleta paščadi iz pakla! Možda je i došao taj dan kada ću morati da prođem kroz vrata Velikog Hrama, možda su i istinite reči ovoga lakeja ali, u jedno sam siguran: nikakvu žrtvu neću podneti za vas, zverinje, niti ću učiniti to zarad takve budalaštine kao što je pomirenje neba i zemlje, učiniću to sopstvenom voljom i zarad sopstvenih, sebičnih ako vam se tako više sviđa, interesa. Načela pravde, milosrđa i jednakosti- u stvarnosti to su načela licemera što ovladaše duhovima drugih, koje nazvaše neprijateljima razumnih, davši sebi za pravo da raspolažu njihovim životima i njihovom sudbinom. S kojim to pravom? Milosrdnim pravom jačeg ili pravom otpadnika božijih? Jer, poznato je, stvorili smo sebi lažnog boga, predali mu moć da odlučuje o našoj krivici, dali mu takvu vlast, kao što je iskupljenje greha i posredovanje kod vrhovnog božanstva, a sve to zarad mirnoće naše savesti- takva detinjasta vera omogućava nam mirno dalje klanje braće, nazivali ih ljudima ili životinjama. Reciklaža, tako rasprostranjena u Provincijama, nije ništa drugo do bezočno ubijanje pripadnika nižih staleža- još jedna izmišljotina i zloupotreba Znaka, tog simbola stradanja Panterinog sina i zašto onda, pitam vas, uopšte i govoriti o nekom uzvišenom cilju, kada smo samo gomila prognanih otpadnika, odbačenih i od tvoraca i od sila pakla... A sada, krvožedni, zatvoriću oči i kada ih otvorim vi ćete nestati, jer ste samo moj san i probudivši se iz njega proteraću vas iz svojih misli, nazad, u ništavilo kojem i pripadate...
Svi zamukoše, jer beše očito, kontrolor je izgubio razum. Profesor to i objavi i poče savetovanje šta učiniti u ovakvoj nemogućoj situaciji. Razni predlozi su se mogli čuti- od toga da nerazumnog treba vratiti u Provincije, pa neka oni tamo vide što im je činiti, do prihvatljivijih ideja- lud ili ne, mora ispuniti i svoju i njihovu sudbinu, dakle u Veliki Hram će morati da uđe, pa makar ga oni na silu tamo uterali.

Za to vreme Martin i dalje držaše oči zatvorene, očekujući da se sve utiša i moleći se u sebi; nakon što mu se pričinilo da je svaka buka prestala, a to je značilo samo jedno- nakaze iz košmara su nestale- otvorio je oči i mogao je da vidi kako svi mirno sede na svojim mestima i zabrinuto ga posmatraju, mogao je da vidi i Lujzu kako plače, Nikolasa- nekako smanjenog, lakeja dok mu preti prstom- mogao je sve to da vidi i još više od toga, samo da je malo duže zadržao svest ali, kupola nad njim se otvori, gusta magla poče da guta sve pred sobom i došavši do njega dobi obličje- postade glava čudovišta, crvenih očiju i krvavog Znaka na čelu, ogromnih vilica što se razjapiše i usana sa kojih se otezahu odvratni crvi i grmljavine sa tih istih usana koja se pretvori u reči: Zašto si me izdao?

Nastaviće se...

by  Đelmaš David

Ove noći leptiri ne lete.

Razlog –


Ove noći

leptiri ne lete.

Možda zato

Kiša pada.



Tišina –


Posle svega

gluvi razgovara

sa nemim

u tišini.

Zato ih

Slepac

Ne vidi.



Ipak –


Sneg veje

U snovima deteta.

A ipak će

Biti

Vreo dan.



Milosrđe-


Prosjak je

praznog džepa

a oni mu daju.



Svi spavaju –


Nad usnulim gradom

Lebdi

Bledi Mesec.

Odozdo

To

Nema ko

Da vidi.



Pesma pesniku


Kada ostatak sećanja

Čuvaš

Za trenutke bolne

I pomisliš

To je to

Gledajući mrtvu pticu

U visinama neba

I kao čudeći se

Njenom letu beznađa

Ili u smiraj dana

Kada polaziš natrag

K senima

Ne sluteći ništa

Ne želeći ništa

Ne znajući da ideš

Putevima zaborava

Ili pak u dobre trenutke

Kada uspeš

Nekoliko kapi zla

Pa popiješ nepromešano

I osetiš mučninu

Ili kao s druge strane

Mirisa cvet

Kad breme grehova

Ne da mira

I kad saznaš da

Pred rođenje mrtvih

Zvona ne zvone

Ili kada leptiri noćnih mora

Počnu da gmižu telom tvojim

I volju lome-

Poželećeš čuti

Pesmu nemih

I osetićeš tada

Kao hladnoću

Ili prekid sna

Kao nečije prisustvo

Iza ramena

Teški dah večnoga.


Nešto od sitnica by NZ

KONTROLOR


Automatsko pisanje ili nesvesno, psihičko pisanje, odnosi se na čin pisanja bez udela svesti ili volje gde proces nije unapred osmišljen.


Kontrolor je primer automatskog, potpuno nesvesnog pisanja gde nisu vršene nikakve naknadne ispravke, ni gramatičke ni bilo kakve.


- Organizovaćemo se i razrušiti Prestonicu, razvalićemo vrata Velikog Hrama i ubiti sve koji nisu sa nama!

- Tako je! Pobićemo sve! Vodi nas! - ovakvi i slični uzvici prekidaše ga često.

- Da ne bude, braćo ,ovo samo prazna priča krenimo sa akcijom odmah! Tu, među vama, vidim jednog pokvarenog licemera, špijuna i bezbožnika- nastavio je Martin, pokazujući rukom na starog sveštenika što se beše malo izdvojio iz gomile i sada zaprepašćenih očiju posmatraše podivljala lica oko sebe. - Ubijmo ga, braćo, i potražimo tu božansku dušu u njegovom trulom telu!

To nije morao da ponovi, razulareni narod krete odmah ka nesrećniku i raskomada ga dok je ovaj još uvek ispuštao neartikulisane krike. Ruke i noge mu pokidaše, a onda se jedan muškarac i mlada žena posvađaše oko njegove krvave lobanje. Sve se, ipak, sredi bez novog krvoprolića i njih dvoje, udruženim naporom razmrskaše glavu sveštenika i sa velikim zadovoljstvom potom grabiše parčiće rasutoga mozga, trpajući ih halapljivo u usta.

Kontrolor, u ekstazi, podiže ruke ka blještavom nebu uzvikujući:

- Hvala ti, gospode, na još jednom danu!

Đelmaš David


Smiren, krenuo je kući. Usput, priseti se da mu je neko tutnuo nešto u onoj gunguli i poče da prebira po džepu. Papirić, zgužvan i flekav nađe mu se u ruci. Pokuša da pročita ispisane žvrljotine na njemu i slegnu ramenima. Bilo je nečitko. Nešto drugo mu je zaokupljalo misli, maločas je učinio nešto neobično i to mu se činilo kao jako dobar osećaj. Međutim,nije bio baš siguran šta se to u stvari dogodilo i jedva je čekao trenutak kada će moći o tome nešto više da sazna od Lujze. Hitao je zato, ne obraćajući pažnju na prolaznike oko sebe, nije primećivao ni zatamnjeno nebo nad sobom, a beše to prva tama u Provincijama.

Stigao je i umesto Lujze kod kuće je zatekao Nikolasa. Međutim,iz kuhinje se čulo zveckanje posuđa. - Znači i ona je tu- pomislio je.

- Dakle, tražio si me? - upita Nikolas.

- Nisam. To jest, hteo sam, ali nešto nepredviđeno je iskrslo- odgovori Martin.

- Kako to misliš- hteo sam, ali nisam? - priključi se neprimetno i Lujza. - Otišao si u Nadleštvo, video si nešto, zatim se vratio. Nije li tako bilo?

- Uopšte nije bilo tako. Nisam ni došao do Nadleštva. Bio sam na Trgu Istine i tamo sam ubio, odnosno naredio da ubiju jednog sveštenika Velikog Hrama. Onda je nebo postalo tamno i sada sam ovde.

- Kakve samo ti gluposti govoriš- nasmeja se Nikolas. - Kažeš, ubio si sveštenika. Kako možeš ubiti nekoga ko je već mrtav? Razmišljao si o tome? Mislim ipak da je problem u nečemu drugom. Došao si do Nadleštva, video ga razrušenog i to je ostavilo jak utisak na tebe. Otuda to buncanje.

- Tačno tako- potvrdi i Lujza. - Nisi smeo da izlaziš,naročito posle onog šoka...

- Ovde zbilja neko govori gluposti! - uzviknu kontrolor. - I, zar nisi rekla da je... rekla si da je Nikolas u Prestonici, prokletinjo...

Nikolas uzdahnu, zatim pogleda devojku očekujući objašnjenje.

- Buncaš, dragi- reče Lujza. Potom, obraćajući se Nikolasu, nastavi:

- Takav je od onog dana... Uvrteo je sebi u glavu da ga neko progoni, misli i da si i ti u opasnosti. Vidi u svemu neku zaveru i u svima zaverenike. Eto, od jutros priča kako su tebe odveli nekuda, u Prestonicu valjda i da si se žrtvovao da bi njega spasao. Ovo postaje isuviše teško, ne znam da li ću moći sve to izdržati...

Tu ona pođe rukom ka Martinovoj glavi, a kada se ovaj odmaknu ona nastavi kroz plač:

- Vidiš, takav je i to je...

- Reći će mi neko, napokon, šta se ovde dešava? - prekide je Martin.

Zavlada tajac, onda Nikolas reče:

- Rekla ti je istinu, ali si ti isuviše glup da bi to shvatio. Odjurio si u Nadleštvo, tamo si zatekao pustoš i nestrpljiv kakav jesi odmah si pošao natrag. Da si malo sačekao video bi kako se život vraća, ponovo ulazi u tu zgradu i onda bi ti bilo sve jasnije, ovako, moraću da se složim sa tvojim odvođenjem u Prestonicu. Lujza je tvoj vodič, to ti je već rekla i od danas svaki tvoj korak neće proći nezapaženo. Nepostojeće ne može ubiti isto takvo i to je sav komentar u vezi tog tvog navodnog ubistva. Što se ostalog tiče- priprema počinje i tu ti više nema ni povratka ni uzmicanja. Mrtav si i moraćemo da te vratimo u život. To si hteo da čuješ?

- Ne baš- odgovori Martin- ali u to verujem.

- Znaš- poče Nikolas- nekada davno, pre nego što sam dospeo ovamo, mislio sam da stvari treba prihvatiti onakve kakve jesu. To je značilo da ni život ni smrt nisu imali nekakvu posebnu vrednost za mene. Ne želim da kažem da sada imaju, ne, samo sada shvatam da ništa ne treba ni prihvatati ni ne prihvatati. Kada sam prvi put pomislio da sam možda mrtav, a to beše onog dana u mojoj kancelariji, sećaš se svakako, osetio sam neslućene, do tada, mogućnosti. Bio sam slobodan, ni živ ni mrtav, ni od čega zavisan,i pak ne i potpuno nezavisan, imao sam telo koje od mene ne zahtevaše ništa, a ni ja ne očekivah od njega bog zna šta, želje su nestale, a onda su stvari počele da se dešavaju. Ti se sada, naravno, pitaš kakve to stvari. A možda i naslućuješ. Pa, vidiš, ti si verovatno nekada bio vernik, zar ne? Misliš da si još uvek, izgleda. Reci mi onda, kako se ovaj naš, tvoj ako hoćeš, položaj uklapa u tu tvoju veru? Gde smo, šta smo i zašto smo, pre svega, ovde?

Kontrolor sve do sada pažljivo slušaše, ali kako je priča odmicala, tako je rastao i njegov gnev.

- Neshvatljivo bulažnjenje za jednog ozbiljnog čoveka koji ima veliku odgovornost, samim svojim položajem, prema ovom našem društvu- progovori Martin posle kraće stanke. - Zakon i Reč su nam dati da bi razrešili sve nedoumice, ako se ikada pojave. Zašto onda mene pitaš sve to? Ne veruješ autoritetu Velikog Hrama? Uostalom, svejedno je, jako sam umoran...

- A sutra- dodade Lujza- moramo u Pozorište Povratka. Izuzetno važna predstava, nemoguće je izbeći odlazak tamo. Ti, valjda, i ne želiš da izbegneš to? Profesor Kaminski će na kraju održati predavanje.

- Otići ću tamo- složi se Martin.

Nikolas jako udahnu svež vazduh koji dopre spolja kroz tek otvoren prozor i reče:

- Otići ćemo i nećemo se više vraćati ovde čak i ako to poželimo. Odande se još niko nije vratio, možda samo zato što nijedan put ne vodi iz Prestonice, već samo u nju, šta mislite vi, zašto je to tako?

Niko mu ne odgovori.






I noć bi i prođe i njih troje se spremaše na put. Odnosno, samo se Martin spremao dok su ga Lujza i Nikolas nestrpljivo čekali pored vrata. Izvukao je veliki kofer ispod kreveta, a zatim gledao po sobi. Hteo je da ponese nekoliko knjiga, stare fotografije, pogledom pređe i po zidovima, bilo je tu nekoliko dobrih slika, možda ne vrednih, ali njemu dragih. Sve je to trebalo poneti i on otvori kofer. Moglo je dosta toga da stane u njega i Martin reši da potrpa sve, osim nameštaja, svakako. Stara lampa lako nađe mesto na dnu kofera, ali, nešto čudno se desi- izgledalo je da više ništa ne može stati unutra. Izvadio je lampu, pomislivši da je bilo budalasto što je uopšte nju spakovao prvo, mogla je da se polomi ili nešto slično, zato reši da spakuje knjige. Stavio je onu koja mu je bila najbliža, beše to luksuzno izdanje Zakona i Reči, zatim, u očajanju, zapazi da je kofer opet nekako pun, nije bilo mesta za bilo šta drugo.

- Gospodin teško shvata,čini se- dobaci Nikolas, podrugljivo se smejući.

- Da, glup je- složi se Lujza. - Misli da može poneti nešto sa sobom, i još gore, ubeđen je da mu još nešto pripada, osim sopstvene gluposti.

- Ako se već neću vraćati ovde, hoću da ponesem neophodne sitnice sa sobom- reče Martin besno.

- U redu, ako misliš da možeš, a ti izvoli- uzvrati mu Nikolas, prsnuvši sada u nezadrživ smeh.

Martin pogleda ogroman kofer, koji je bio prepun sa samo jednom knjigom u sebi, i shvati, ne bez žaljenja, da neće moći da ponese ništa.

- Dobro- reče- mislim da mi i nisu neophodne toliko te prokletinje.

- Nije mu trebalo mnogo- tiho reče Lujza skrivajući osmeh, ne mogavši, međutim, da sakrije i zluradi sjaj u očima.

Krenuli su, na Nikolasovo insistiranje, pešice- ubedio je Martina, uz dosta muke, da im ne treba nikakav prevoz, jer Prestonica nije tako daleko kako se obično misli, već odmah iza zgrade Nadleštva počinje.Martin to, naravno, nije poverovao, ali da se ne bi dalje prepirali, pristao je.

Brzo stigoše do zidina Grada. Zgrada Nadleštva beše uistinu u lošem stanju, baš kao što mu je Nikolas i pripovedao; sada je to bila gotovo ruševina i Martin razmišljaše šta je to moglo da se dogodi za tako kratak period sa, činilo se, neuništivom građevinom. Lujza kao da mu pročita misli pa reče:

- Vreme čini svoje.

- O kakvom to vremenu govoriš, nakazo? - upita je Martin. - Još juče sam bio ovde i nije ništa nagoveštavalo ovu katastrofu.Hoćeš reći, možda, da je za jedan dan moglo da se dogodi ovako nešto?

- Za jedan dan- ne, oče! - uzviknu odjednom Nikolas. - Ali,za jedan duži period...

- Oče? Rekao si oče? - upita Martin ne verujući da je dobro čuo. - Ako ćeš opet da počneš sa glupostima, ja jednostavno...

- Tebi su to gluposti, zato što se ne sećaš- prekide ga Lujza. - Za tebe je vreme stalo onoga dana kada si pronašao, bar si tako mislio, nepoznato dete na ulici. To dete- to je Nikolas, shvataš li sada koliko je vremena prošlo...

- Prekini, luda ženo! - ne sačekavši da završi dreknu Martin. - Očigledno je, iz nekog samo vama znanog razloga, pokušavate da napravite budalu od mene. Zbog tog deteta je sav ovaj haos i počeo. I upravo on- tu uperi prst u Nikolasa- je bio najuporniji da preuzme to prokleto derište, sada sve mislim na svoju ruku, a ti hoćeš da me uveriš da je taj ludak moj sin... Tu zastade da uzme daha, potom nastavi: - A ti... ti si mi onda verovatno žena, nije li tako? Lepo ste smislili tu neverovatno glupu priču, a sada hoću da znam i zašto?

Lagana jutarnja izmaglica pretvarala se postepeno u maglu,žućkastu i gustu. Kule što okružuju Nadleštvo delovale su sablasno, ali ne potpuno beživotno. Činilo se, na momente, da nekakve spodobe prolaze njima, čak su se mogli čuti i zvuci, neljudski i potmuli, koji kao da dopirahu odnekud iz zidina pod kulama.

- Nemamo vremena za objašnjavanje- reče Nikolas. - Stigli smo.


Nastaviće se... by Đelmaš David

Download Knjiga

Šta je Nostalgija Zanimljivosti?

Možda prvo reći šta znači nostalgija? Kovanica nastala od (staro)grčkih reči nóstos álgos, što bi značilo kuća i bol. Nije teško zaključiti...

Čitanije

.