Poslednji kanibali

Kanibalizam je u užem smislu naziv za čin kojim kojim ljudska bića kao hranu konzumiraju delove tela drugih ljudskih bića. Naziv potiče od reči Caníbalis, kojom su Španci opisivali Karaibe, narod u Zapadnim Indijama poznat po praktikovanju ljudožderstva. Kanibalizam se kao izraz proširio i u zoologiju gde označava čin kojim neke životinje proždiru pripadnike vlastite vrste, uključujući i konzumaciju seksualnih partnera.

 

Kanibalizam se kod ljudi pojavljuje kroz celu istoriju, a najčešći razlog je glad. Neke zajednice, pak, praktikuju kanibalizam iz religijskih razloga, pri čemu starija antropološka literatura zna razlikovati endokanibalizam - odnosno konzumaciju mesa preminulih pripadnika vlastite zajednice u svrhu "stapanja s njihovim duhovima", te egzokanibalizma - konzumaciju mesa pripadnika drugih zajednica, najčešće neprijatelja ubijenih u ratu, kojima se tako "preuzima snaga".

Veruje se da kanibalizam nije iskorenjen. Pročitajte u tekstu ispod gde još uvek žive kanibalska plemena, odnosno plemena za koja se sumnja da još uvek praktikuju ljudožderstvo:


Pleme Korovai, na jugoistoku Papue Nove Gvineje, jedno je među poslednjim plemenima na svetu koje praktikuju kanibalizam - na dnevnoj bazi. Kad bi umro neki član plemena uvek se pretpostavljalo da je to zbog delovanja crne magije, a ne zbog prirodne smrti.

Zbog toga je trebalo naći člana plemena u kojem se nalazi zli duh, ubiti ga i pojesti kako bi se spasili ostali. Smatra se da su članovi ovog plemena pojeli Majkla Rokfelera, sina njujorškog guvernera Nelsona Rokfelera. On je davne 1861. godine nestao prilikom ekspedicije u kojoj je promatrao članove ovih plemena. Ostaci njegovog tela nikad nisu pronađeni.

Pripadnici severnoindijskog hindu pleme Aghora tvrde da jedu samo „dobrovoljce“. Ali, 2005. godine članovi indijske nacionalne TV kuće, koji su  radili dokumentarac o ovom plemenu, snimili su ih kako se goste raspadajućim telom koje je plutalo u reci Gang. A postoje i sumnje da kradu tela iz okolnih mrtvačnica. Jedu ljude jer veruju da će ih to spasiti od starenja. Pripadnice lepšeg pola nemaju problema s kupovanjem odgovarajućih krema protiv bora, dovoljno je gricnuti malo ljudskog mesa. Poznati su i po tome da prave izvrsne suvenire - od ljudskih kostiju.

Pre procvata turizma Fidži je bio poznat i pod nazivom kanibalska ostrva. Ali, još nisu uspeli sve uveriti da su odustali od te tradicije. Jeli su samo pripadnike protivničkih plemena i taj čin bio je osvetničke prirode prema pripadnicima susednih plemena.

Zanimljiva je činjenica da su ljude jeli samo u posebnim prilikama, ali i posebnim priborom. Imali su posebne viljuške za tu priliku koje su danas retki primerci zanimljivi kolekcionarima.


Pripadnici brazilskog plemena Vari bili su poznati po svom običaju koji je u većinskom delu uključivao kanibalizam. Sve do 1960. godine kada su se pojavili misionari koji su im nametnuli svoju veru i uverili ih da kanibalizam nije baš dobra stvar.

Sve do sredine 1900.-tih godina pripadnici društva koji su se nazivali Leopardi, ubijali su i jeli ljude, većinom turiste. Pripadnici ovog društva nalazili su se u Siera Leoneu, Liberiji i Obali Slonovače i većinom su bili muškarci. Pretvarali su se da su leopardi, te su odeveni u leopardovo krzno ubijali turiste. Smatrali su da će ih ljudsko meso učiniti snažnijima, poput leoparda, a meso su raspoređivali zavisno od statusa članova društva.

Kanibalizam je bio prisutan u Kambodži tokom ratova koji su se odvijali od 1960. do 1970. godine. Kambodžanski ratnici jeli su jetru svojih neprijatelja. Mnogi ljudi u selima i gradovima pod kontrolom Crvenih Kmera jeli su ljude jer su bili gladni, a hrana je bila strogo kontrolisana. Svaki civil koji je bio uhvaćen u kanibalizmu bio je smaknut na licu mesta bez suđenja.

Poslednji slučaj kanibalizma u Kongu zbio se 2012. godine, dok se « zlatno doba » kanibalizma događalo u toj državi za vreme građanskog rata koji je harao od 1999. do 2003. godine. Glavni specijalitet im je bilo ljudsko srce koje se spravljalo sa specijalnim začinskim biljem, a smatrali su da će ako pojedu srce neprijatelja postati neustrašivi i besmrtni.

Da razvedrimo temu:

Paja je kanibal?

Našli se Mujo i Haso u prašumi gde ih zarobe kanibali i odvedu prvo Hasu podalje i pitaju ga: Hoćeš điđi miđi ili želiš u vrelu vodu?
Haso, šta će, izabere điđi miđi, a kanibali ga onda naguze svi do jednog.
Puste ga onda da ode, a on u prolazu kaže Muji: Šta god da ti ponude ne uzimaj nikako điđi miđi!
Došao red na Muju i pitaju ga kanibali: Hoćeš ti vrelu vodu ili ćeš điđi miđi?
Vrelu vodu, odgovori Mujo.
Odlično, obradova se poglavica, ajmo sad jedan điđi miđi dok se voda ne zagreje!