Sećanjem

 

Nebo je bilo bistro dok je u dubini postajalo tamno, a beli oblačci pravili luk. Gledao je tako. Odnekud prhnu jato ptica. Ko vam dao pravo da šarate nebo? Mi. Upamtiću. Krenuo je. Sećanjem. Nevelika stena prečila je tok potoku i nevelika voda slivala se. U blizini je bila bara i sićušne žabe u njoj. Upamtiću. Ta velika stabla, prepoznao je jelku, lipu i stari dud. Rekao je sebi, upamtiću. Gomila ljudi, ko će ih popamtiti. Samotan si, seti se, reče mu neki glas. Ponukan krete. Došao je do nekog starog groblja. Gledao je u polomljeni kamen na kojem se razabiralo upamtiću.

 

 

GER DUG slajd kratkih, nepoučnih i neestetskih priča

Pročitaj više...

Pecaroš i lovac

 

    Zbrka nekakva. A kad zbrka ide da peca, tad ulov. Šara on tako, šara štapom kad op! Upeca se nešto. Pu! Sitno. To neka sirotinjska riba, pojačaću mamac. Dok je punom pažnjom stavljao masniji mamac nešto ga ometalo. Dobar dan! Oćutao je. Šara on tako, šara dalje štapom kad nešto teže. Pu! Sitno. Malo deblja sirotinjska riba samo, a toga sam nahvatao odavno. Dobar dan kolega! Ma koji si ti, kakve kolege, ja sam vlast, plašiš mi somove iznerviran dreknu. Kolega, ja sam opozicija, ali jedino što ulovim su ovce. Hm, nisam te prepoznao odmah, poštovani kolega. I ja sam u početku lovio ovce, sad se opuštam uz somove. Šta si hteo? Da popričamo. Te večeri je bio sjajan banket, a na meniju su bili riblji specijaliteti i ovčetina na više načina.

GER DUG

Pročitaj više...

Tok

 

    Letnji dan. Dohvatio se nekog ogledalceta. Šta se smeješ? Ti se smeješ! Ti! Ti! Smejali se ogledalce i on. Predvečerje letnjeg dana. Imao je neke slatkiše i neke sokiće i dobio je na poklon jednu lepu knjigu. Otvorio je i gledao neke čarobne slike šuma, livada, a bilo je tu i nekih živuljki, zatim potoka i sunca na izlasku. Počeo je da čita. Jesenji dan. Došlo mu je do ruku neko ogledalce. Čitao je dalje. Jutro zimskog dana i sunce na zalasku. Sve si pobrkao, veselo mu se obrati ogledalce, sunce je jutrom na izlasku. Poznajemo li se? Oduvek, smeškom mu odgovori. Šta se smeješ? Ti se smeješ! Ti! Ti! Smeju se ogledalce i on.

GER DUG slajd kratkih, nepoučnih i neestetskih priča

Pročitaj više...

Igra

 

    Kiša je sipila taj dan. Kaljav je bio drum. Srećno je podigao lice i isplazio jezik. Neko ga je drmnuo za ruku i povukao u blato. Šta se kreveljiš? Jeste plakao.

    Prolazila su goveda, zemlja je drhtala pod njima. Uvukao se koliko je mogao u okolno prašnjavo žbunje praveći se da ne gleda u ogromne oči koje su mu uzvraćale pogled.

    Suv je bio drum. Tamo negde oblaci su postajali tamni. Nije ga brinulo to. Razdragano tele skakutalo je ka njemu. Ovog puta nije se pravio da ne gleda te tople oči koje su mu uzvraćale pogled. Razdraganost mu obalavi jezikom pola lica umalo ga oborivši. Srećno se uspravio isplazivši i on jezik uz radostan smeh. Obostran.

    Oblaci su postali crni. Šta se kreveljiš? Neko ga je drmnuo za ruku. Tele je ležalo na crvenoj zemlji dok su mu se tople oči gasile. Kao da počela kiša da sipi? Jeste plakao.

                           

GER DUG slajd kratkih, nepoučnih i neestetskih priča

Pročitaj više...

Život

 

   Staza. Zašao je pored. Bio je oprezan kroz šumarak; pokupljenom krtom granom čeprkao je ispred sebe na nekoliko sitnih koračaja zbog zmijuraka. Povremeno je zastajao osluškujući izdaje li koga suvo lišće. Šumarak je bio tih. Hodao je tako besciljno upadajući do kolena u plitke jaruge koje su stvarale povremene bujice. Svakom prilikom toga gledao je u vis kroz retke krošnje šumarka. Šta bi bilo da si šuma? Kao odgovor na to stabla su postala gušća i deblja. Staza. Zar nije zašao pored? Hodao je dalje kroz šumu na izgled još opreznije. Naišao je na oboreno deblo. Kojekakvi insekti su tumarali po njemu. Lupkao je ostatkom grane okolo sve dok se suvo lišće nije mrdnulo iznedrivši zmijurka. Šuma nije više bila tiha. Život ? Bujica je stvarala nove jaruge odnoseći.  

GER DUG slajd kratkih, nepoučnih i neestetskih priča

Pročitaj više...

Razlika

 

  

  Nikad nije imao svoje parče zemlje. Nikad nije smatrao da mu pripada komad zemlje. Nikad nije sumnjao da je jedinka odvojena od svih. Nikad nisu uspeli da ga pripoje. Takva je gužva, nešto se dešava. Šta? O, dečače, bitno da gužva, nebitno šta. Gledao je nebo, plavetnilo kad čisto stvaralo mu maštu koja nije imala granice, a pogotovo kad oblačci šarali. Dečače, ko gleda u nebesa, znaš li? Propustio je neko vreme zbog toga osmatranja noćnog neba. Dečače, znaš li ko gleda u to nebo. Đavo ti uzvraća pogled. Rekli to ponukani njegovim primetnim zanimanjem, a on nije imao da kaže kome da ga povukla lepota znanja. Takva je gužva, nešto se dešava. Šta? Nisi više dečak, gužva oko novca. Šta je novac? To je moć, vlast nad drugima. Takva je gužva, šta se dešava? Neki pun novca umro, sahranjuju ga u komad zemlje. Gledao je noćno nebo. Nikad neće imati svoje parče zemlje. Tu idem, reče, dok mu daleke vatre odmigivaše.

GER DUG slajd kratkih, nepoučnih i neestetskih priča

Pročitaj više...

Put

 

  

  Šta je to? Noć nema više nebo, nebo nema više odsjaj potoka. Dobar dan. U prolazu sam. Tako ste zaprtljani, ušeprtljani. Rekli ste to vi nama ili mi vama? Šta je to? Dan nema više nebo, nebo nema više utok potoka. Dobro veče. U prolazu sam, vaših reka nema više. Rekli ste to vi nama ili mi vama? Tu negde sjaj okica, tu negde nečujni lepet krila. Smeh je ovaj svet, reče lešinar.

                           GER DUG slajd kratkih, nepoučnih i neestetskih priča

Pročitaj više...

Novi život

 

            

    

    Putovao sam. Glad me nije toliko morila; ni žeđ. Razmišljao sam o grumenu šećera. Svrnuo sam pored puta, na livadu. Prilegao sam. Žedan sam ipak. Moram ustati. Nekako se pridigoh i povučen svežinom vode odbauljah do izvorčića. Prijala je voda i tek što sam to rekao livada je zatvorila svoj izvor. Zašto, pitao sam, Došao si dovde reče livada i sad ću ti pokazati kud dalje. Da li će tamo biti bolje? Biće. Nebo je bilo bistro plavo, livada bistro zelena i poverovao sam. Zato što nije bilo ljudi, pomislio sam. Te šume okolo drugačije su bile nekad. Izašao sam na put i stao mi je vozač upitavši hočeš li da te povezem. Odgovorih kad već ideš u mom pravcu, može. Pitao me je još par reči i kad je shvatio da sam ćutljiv nastavio je nemo vožnju. Brdo je bilo ispresecano utabanim stazama. Putovao sam.

 

GER DUG slajd kratkih, nepoučnih i neestetskih priča

Pročitaj više...

Vremeplov, godina 1937.

Madam de Teb, Mak Dželikon, Ko Rie Cun… 

 

  Lako prepoznati ovakve i danas, tako da nema previše reči.

Pročitaj više...

Debilizacija

Šta je civilizacija? Kad čopor od desetak majmunolikih hoda okolo, pa kad se sretne sa drugim čoporom onda kamenice lete na sve strane… Potom udruže se, uvidevši da od tog posla nema ništa, pa zajednički traže hranu, a ženke slobodno traže oplođivače. Civilizacija napreduje, daleko pre Helena, Makedonaca i ostalih koji joj dali naziv. Treba naći hranu, sklonište. Kreće raspodela posla. Oni koji su za rad, računaju se u tupave. Oni koji mislili da su pametniji počeli da vračaju, evo vam bogova žita, polja… Takav ljudski otpad evoluirao do religije i politike. Tako da danas imate bagru, ljudski otpad, nesposobne za sve sem za parazitiranje, a političari i sveštenstvo su to. Šta je civilizacija? I dalje čopor majmunolikih. GER DUG

Pročitaj više...

Put

 

    Putujući tako nekako je natukao zglob, boli ga. Ćopavio je pokušajima do planine. Gde ste? Znatiželjni pogledi ljudi pratili su ga, a nije osuđivao, smatrao je da su ga pratili pogledi i dobrih ljudi. Onda je zašao u brda, i odustao, planina je predaleko. A tu, nedaleko od brda, davno nekad, sreo je zmiju. Natukao je i tad zglob nekako. Poskok ga pogledao, onako lenjo, i lenjo se i vratio u opuštenost, rekavši mu ti si od nas. Od kojih vas? Od nas, reče ris. Gde ste?

 GER DUG slajd kratkih, nepoučnih i neestetskih priča

 

Pročitaj više...

Kratko

 

   

       Lagano hodim, a po nekadašnjim šumskim stazama nasuli su kamenje, ponegde i smrdljivi asfalt nalili. Bilo je tu davno pečuraka, gljiva, a pečurke i gljive nisu isto, naučite već jednom. Nema više livadskih, ni potočnih vilenjaka, a ni šumskih vila. Bio taj bistri šumski potok, pa imao virove, a virovi nisu ono što velike reke dave nego virovi bili gde se potok malo raširi i ribice plivaju u njemu. Dobro, bio sam mali, upao sam u potok gledajući ribice. Vilenjaci me izvadili. Nedaleko, šumske vile su imale svake večeri kolo, beležeći krug na kojem igrale, a okolnim domaćinima koji imali konje uzimale, jahale, pred zoru vraćale oznojene i sa pletenicama na grivama i repovima. Prešao bih na temu. Bilo je i kućnih duhova, u vidu zmije. Primetili ste da kuće u kojima niko ne boravi na duži period počinju da propadaju? To samo kuće koje kupljene, a ne boravi niko ili retko. To kuće koje graditelji napustili, a ne mislim tu na pijane zidare nego na kuće koje prvobitni vlasnici prodali. Kućni duhovi traže prisustvo novih ukućana. One koje građene iz duše opstaju, same se održavaju nekako bez ljudskog prisustva, a niko ne zna kako ako nije video čuvarkuće na delu. Hoćete priču o kućnim vilenjacima?

GER DUG

Pročitaj više...

Ne znajući

 

Običan sunčan dan drugačiji je od običnog kišnog dana. Sve je bilo tu, kaljav drum, krčme, prodavnica mešovite robe. Zapad je gde sunce zalazi, ali kišni dan nije dao odrediti gde je istok. Da sačekam da se to malo sasuši? Nemoj, idi. Teško mi je ići. Troma maca, stara je, došla mi pred vrata. Gladna si, znam. Na svoj način zahvaljuje mi na hrani koju joj dadoh, predeći i vrteći se oko nogu i kad je pomazih reče mjau i ode. Stara maco, dugo se znamo. Sanjao sam jedan običan san. Kopali su neki ljudi grob. Planina je tamo, pokazah rukom. Kiša se slivala niz oluk potapajući travčice ispod.

GER DUG slajd kratkih, nepoučnih i neestetskih priča

Pročitaj više...

Jesen

Šušnjalo je lišće pod njegovim nogama. Pogledao je iznad. Kao da je kiša sipila. Nedaleko, na kamičku, bio je daždevnjak. Ne tako tromo sišao je na lišće koje je šušnjalo pod njegovim nogama. Zastao je u trenutku i kao i da je i on pogledao iznad, a iznad su bile samo krošnje. Kao da kiša sipi? upita neko nekoga. Ne znam kuda ću, jasno se čulo i pored žubora vode, i jedna grana spade odnekle i zemlja se pomeri i pečurka izviri. U žurbi sam, reče bujična voda, drago mi je što sam vas upoznala, ali biću tu sa vama još neko vreme. Ko te šalje? promoli glavu žućkasta žaba. O, ne znam to, veselo odgovori bujični potok, neprestano praveći ludorije u vidu ponekog vrtloga, poneke ponešene grančice, pomalo kidajući svoje obale odnoseći lišće. Znam ja, jesen te šalje, oglasi se daždevnjak, ali ne znam otkud ja ovde, moje je proleće. Rekla bih, oglasi se pečurka, a znam sve tajne šume, da si samo zbunjen, lepota te ponela. Čudna ste vi družina, dakle lepotom ste doveli i mene? pogleda ih siva zmija. Lišće nije šušnjalo pod njegovim nogama. Gledao je iznad. Kiše nije bilo. To je samo lišće sa krošnji plakalo. Ili on.

GER DUG slajd kratkih, nepoučnih i neestetskih priča

Pročitaj više...

I tako ja hodim

 

Divlje je ovo mesto još, pa prečim put. Mačokaro, dojiš mačiće? Mrrr, reče mačokara. Tu si negde, znam, hajde pređi mi put. Ne, ništa se nije čulo. Pogledah nebo pored, nije to oblak moj. Nebo moje mi daj, rekoh, i glas odnekud odreče pogledaj iznad, a beli oblaci napraviše svod, a ispod svoda bejaše jedan kamen. Kamenu, kuda idem? Pitaj prvog ko ti pređe put i pitah i zmija me gledaše neko vreme. Glup si. Tebe znam, ti si vrapčić, zašto si sam? Zbog tebe su mi ovolike oči, oglasi se sova, dok je veverica odskakutala na obližnju granu kestena. Ne, nemoj piti vodu našu, odkreketaše žabe, tu, tamo… I tako ja ležim. Mrrr, čuh. Mačokara, vrapčić, sova, veverica, svi su bili tu pored dok mi zmija govorila – ja sam granica ka zlu, hoćeš li zbilja ljudima? Divlje je ovo mesto. I tako ja hodim.

GER DUG slajd kratkih, nepoučnih i neestetskih priča

Pročitaj više...

Dok shvatah

 

Zašto ne? Potok čak obrati mu se dok su zelene krošnje okolnih stabala lelujale gledajući nezainteresovano nebo.

 I krenuo je kroz planinu. Ko? Krenuo je na dve strane, da se raspita kome se potok obratio. Čudnovato zemljište beše, nikad to nije video ranije. Ko? To je glina, potok reče. Šta je glina? Jasno je video luk neba, tu šarenu kupolu koja ga je pratila oduvek. Možemo praviti šta hoćemo, glina je tako podašna. Čija je glina, upitao je dok je gledao uvis. Onda mu je došlo da plače. Ko? Zelene krošnje okolnih stabala lelujale su šireći svoja krila, kao da su ga pokušale štititi. Skrij se, iskezi mu se beli oblak. Smeh je nastao na nebu; gomila oblaka mu se smejala. Onda je imao osećaj kao da lebdi. Kotlina je raširila ruke. Prihvatamo te. Ja sam stvor brda, ne laži me kotlino. Krenuo je na dve strane. Kotlina i brdo čudiše se ludosti njegovoj. Potok je imao bele kamenčiće. Tu, u planini, izvirao sam.

GER DUG slajd kratkih, nepoučnih i neestetskih priča

Pročitaj više...

Vremeplov

Čudnog ga nazovimo i mi, ime mu je obično. Tek tako ume da hoda i pentra se vrletima, da se brčka u plićanim potocima, kroz šume da traži gljive. Omiljena mu stara zdanja koja je zidao ili klepao neko davno pre njega. Jedared, a mlađan još bejaše, sačeka ga zmija na vrh stene uz koju se uspinjao. Kuda?

Škiljila je sijalica, taman toliko da obasja drum i postaju pored njega. Čekao je. Pust je drum bio i postaja ta. Onda je upao u kanal. Ovo smrdi, samo to je pomislio dok se kobeljao iz blata. Mali je bio. Tu pored groblje je bilo, a kada bi se uspentrao na neki obližnji žbunjić mogao je da vidi čudnovatu gomilu ispod, daleko ispod, jer groblje je bilo na brdu, a čudnovata gomila je bila stočna pijaca. Kuda?

Gledao je nepečene cigle, naslagane, rekli mu od toga će biti kuća. Čija? Kako čija, nasmejaše se svi, tvoja. I bila je kuća, od pečene cigle.

Hodao je toliko puta tim drumom, toliko da ga nije više ni primećivao pod svojim nogama. Razvaljivaše taj drum. Omiljena mu stara zdanja koja je zidao ili klepao neko davno pre njega. Otišao je da pogleda. Čudnog ga nazovimo i mi, mada mu ime nije neobično. Kuda, upita ga odavno mrtva zmija. Kuda, upita ga nasmejana gomila ispod brda. Kuda, osmehnu mu se stari drum dok je gledao u pravcu nepostojeće postaje. Kuda, upita ga parče pečene cigle iz razvaline. Gledao je taj komadić. Tu pored groblje je bilo. U daljini škiljila je sijalica.

GER DUG slajd kratkih, nepoučnih i neestetskih priča

Pročitaj više...

No Comment No.9

Pripoved o zemlji majmunolikih

Sve je jednostavno neshvatljivo. Donekle je shvatljivo ipak, saznanje da izabrali najpogodniju vrstu majmuna. Za šta (razlučenje od zašta) pogodnu, ko, gde, odakle, što? Zemlja malih poludemona. Ratovi se vode skoro neprestano, a u pauzama čežnjivo se prizivaju. Mržnja, nasilje, lažna duhovnost na ceni. Da, ta postoji jedino. Naslućuju da postoji duhovnost, dato im saznanje. Ali to je u drugim, neprijateljskim zemljama. A ovde naselili neke izdaleka, i zateknute majmune priparili i kultivisali ih samo do nužne samospoznaje… Ko? Ne znam, znam samo da silan sam postao, data mi moć, ali nisam zadovoljan stečenim. Ko sam ja? Seronja kojemu podižete skoro pa hramove, a tu sam nedugo još među vama, valja mi bežati. Seronja koji se bavi politikom. Ko me stvorio? Pa vi, bedna ljudska vrećo govana.

 

 

pri GER DUG

Pročitaj više...

Hodajući greškom

  Ne, nije pravio grešku, nije gledao u nebo. Ne, nije pravio omašku, nije gledao u zemlju. Samo je lebdio pravo. Ako ovako nastavim, razmišljao je, mogu… Kuda li ću stići? 

Ne, nije pravio mahnitost kad je imao ljubimca koji uginuo je. Da, napravio je grešku kada združio se kasnije sa još jednim. Uginuo i taj. Da, napravio je grešku tražeći krivca. Da, načinio je glupost, nije kaznio krivca. Da, napravio je greh, kaznio je pogrešnog.

Ispod je bila voda. Probaj, reče. Probao je, a ona nije bila kao vode koje je znao do tada, bila je čudna. Neobična? Da, odgovori srećnim očima. Napravio je još jednu grešku, gledao je u tu čudnu vodu. Vratio se docnije na svoje obične vode. Ali ništa nije bilo isto više. Da, gledao je u nebo. Da, gledao je povrh zemlje. Ne, nije kaznio krivca. Nije ga našao. Ako ovako nastavim, razmišljao je, mogu… Kuda li ću stići greškom?

GER DUG slajd kratkih, nepoučnih i neestetskih priča

  

Pročitaj više...

Majmunoliki

 

Gledam ovu zemlju i divim se. Sebi, ne zemlji

Divim se kako sam to dobio, a sam Gospod mi dao. Da se predstavim, ja sam Taj I Taj. Obavezno idem u bogomolju svakog praznika da se zahvalim na ukazanoj milosti. Veliku ja zemlju imam i upošljavam i rade ovi što im dajem hleba, ali sve to nekako kilavo, preko bede rade. Imao sam ja i veću zemlju u nasleđu, ali moj tata bio pijandura i raskomadao skoro sve, propio. Poturali mu komšijini seoski špijuni alkohol, a on dobar i naivan podlegao. Nisam ja takav. Pravilno sam postupio onomad, ima tri nedelje, kad sam naredio da jedna ta živuljka kojoj hleba dao otišla do bogomolje i tražila samog popa da se žali na mene. Naredio batine i da izvuku priznanje da to komšija poslao špijuna na moje imanje. Sad tu nešto pop balegario, a rekao da mora pred javnošću, ali to smo sredili isti dan uveče u krčmi. A komšija sitan posednik, sramota je imati takvog komšiju, znam. Lepo sam mu rekao preko posrednika, susede, dozovi se pameti. On ništa. Pošaljem ja one moje što opametili popa i lepo uradili, svaka čast, proširili malo moju među. I šta uradi ta komšijska budala? Krajnji bezobrazluk. Našao neke iz susednih sela i huška ih na mene. Kažem mu onda izravno, komšija, kako te nije sramota, mi smo rođaci, skoro pa braća, to što misliš da je tvoja familija to ne postoji, to je moja familija, a ti si samo podivljao i vrati mi se u zagrljaj. Ništa on. Rešim onda da pošaljem ove moje da smire situaciju, ali gle vraga, on počeo da pali svoju kuću i svo imanje i drznik još veli da ja to radim…

Najnovija vest: Taj I Taj uhapšen

GER DUG slajd kratkih, nepoučnih i neestetskih priča

No Comment

Pročitaj više...