Krug kao simbol božanstvenosti

 

Sufiji vide otkrivanje božanskih beskonačnih imena iz nedokučive Esencije kao analogno projekciji neodređenog broja točaka opsega iz nedjeljivog središta i odrazu Božjih "formi" u zrcalima bića.

Kroz ovaj ontološki odnos, krug postaje simbol prvog shvatljivog oblika jedinstva koje Bit poprima. Geometrijske kvalitete svojstvene krugu stoga su uvjetovane metafizičkom stvarnošću koju on utjelovljuje. Krug stoga nudi učinkovite znakove koji nam pomažu razumjeti paradoks jedinstva i mnoštva.

Svaka linija koja strši iz središta prema obodu jednaka je svom pratiocu i završava u točki na obodu. Samo po sebi središte se niti umnožava niti povećava unatoč mnoštvu linija koje strše od njega prema obodu. Točka središta odnosi se na svaku točku na obodu svojom istom suštinom. Jer ako bi se odnosio na jednu točku na obodu na drugi način osim na ono čime se odnosi na drugu, bio bi djeljiv, i ne bi bilo točno da je jedan, ali ipak jest. Dakle, odnosi se na sve točke, usprkos njihovom mnoštvu, ni po čemu drugom nego po svojoj biti. Sigurno je dakle da se mnoštvo manifestira iz jedne Esencije, a da se ova Esencija ne umnožava.

Pročitaj više...

Reinkarnacija

Pojam reinkarnacije, a da se ne bavimo starim Grcima i Rimljanima i njihovim pojmovima, jer stariji je od njih, u suštini označava ideju da se (prvenstveno ljudska) duša nakon smrti seli u novo telo ili prema dogmi budizma označava čitav mentalni proces koji sledi nakon smrti (ljudskog) bića. Dogma je, inače, mišljenje koje ne dozvoljava da se u njega sumnja. Postavljaju je obično političari i sveštenici.

Platon, najuticajniji pristalica “selidbe duša” (reinkarnacije) evropske antike

 

Reinkarnacija nije učenje koje je poteklo sa određenog izvora nego je višestruki skup raznih učenja koja su se protkalo praktično kroz sve religije. Hrišćanstvo, koje se trudi da ne poznaje pojam reinkarnacije, upoznalo se s njim preko francuskog spiritiste Alana Kardeka, 1857. godine. Naravno da su znali o čemu se radi i ranije, ali sama reč reinkarnacija ulazi u upotrebu među hrišćane tada, a do tada baktali su se izrazima poput seljenje duše, menjanje tela i čuveno ponovno rođenje.

Spiritista je, inače, onaj koji tvrdi da prenosi poruke mrtvih živima, a za iste pare i obratno.

Najznačajnije religije gde je reinkarnacija glavna u veri su hinduizam i budizam, sa ukupno oko milijardu i po vernika. Svojevremena anketa među hrišćanima pokazala je da oko 35 % njih veruje u reinkarnaciju.

Hinduizam

U najstarijim hinduističkim tekstovima, Vedama, reinkarnacija se ne pominje. Tek u Upanišadama, oko 2.700 godina starim, ključna ideja postaje da ljudsko biće u sebi nosi besmrtnu dušu, Atman, koja se nakon smrti otelotvoruje u novom telu, ljudskom, životinjskom ili pak u telu polubogova, Deva. Kakvo će telo dobiti zavisi od dela koja je činio u ovom životu, a o tome odlučuje Karma.

Ko kako radi tako će mu biti, od dobrih dela dolazi dobro, od loših zlo – tako Upanišade uče šta je Karma.

Budizam

Nastao pre oko 2.500 godina, ne priznaje besmrtnu dušu koja se po default-u inkarnacijom nađe u drugom telu, već sve zavisi isključivo od zasluga same osobe, ali i od mišljenja višeg, odnosno božanskog bića. Praktično, činite dobra dela, ali ako niste po volji nekom od božanstava možete se roditi u životinjskom, ali i u carstvu demona, odnosno u njihova četiri glavna ili 160 pomoćnih paklova.

Judaizam

Reinkarnacija se ne pominje u Tanakhu, jevrejskom nazivu za Bibliju, ali na više mesta se pominje u Talmudu i ni najmanje iznenađujuće – u Kabali, mističnoj tradiciji judaizma, koja vuče korene iz Tanakha, ali je isključivo usmenim putem prenošena kroz vekove. Uglavnom, prihvataju seljenje duša, ali to su đavolska posla. Samo zla duša može da se useli u drugo telo.

Hrišćanstvo

Hrišćanske crkve potpuno odbacuju reinkarnaciju. Zašto, najbolje odslikava monografija izvesnog katoličkog teologa koja glasi: U Bibliji nisam našao nikakav nagoveštaj toga što nazivate reinkarnacijom.

Islam

Pošto vuče korene, kao i hrišćanstvo, iz jevrejske tradicije, islam odbacuje reinkarnaciju.

Pročitaj više...

Bog je sve živo stvorio od vode

Najsažetije moguće o, u ovom tekstu odabranom dva izuzetna uma, El-Džisru i Darvinu.

Ako pogledate na vaš stepen razvoja, videćete da ste još uvek na obali velikog mora nepoznatog kraja i neispitane dubine. Vaši nedostaci često priznaju nemoć u poznavanju mnogih tajni svemira i suštine materije koja je pred vama, koju vidite svojim očima, kušate svojim jezikom i kojom se na razne načine u životu služite. Nemoćni ste upoznati suštinu života, uma i spoznaje. Zar možete onda tražiti da vašim umom shvatite suštinu Boga?

Husejn El-Džisr, libanski mislilac, filozof i jedan od najvećih (ne samo islamskih) teologa svog vremena. Poznavao je dobro kosmičke nauke i metafiziku. Ulazivši u filozofske rasprave – dokazivao je postojanje Boga. Verovao u naučne istine i smatrao da svi oni koji ih odbacuju, mislivši da time pomažu veri, štete više od nevernika. Nije se ograničavao samo na mišljenja filozofa teista; proučavao je i (kada su prirodno istinita) prihvatao i mišljenja filozofa ateista, kao i materijalista prirodnjaka. Poznat po tvrdnji da darvinizan ne protivreči ideji o postojanju Boga.

Kako je El-Džisr usaglasio darvinizam sa Kuranom?

Darvin nije bio filozof, niti je imao svoju filozofiju, već je bio veliki prirodnjak i naučnik koji je prodrmao temelje nauke i vere svojom knjigom Poreklo vrsta putem prirodnog odabiranja, koja je bila zamah teoriji evolucije. Teorija evolucije je postojala i pre Darvina, ali je postala najpoznatija po njemu, pa je kasnije čak dobila naziv darvinizam.

Onaj koji se poslužio darvinizmom da stvori filozofiju zvao se Herbert Spenser. Doprineo je (bez namere) pogrešnom shvatanju Darvinove teorije.

Zato sledi sažetak pravog Darvinovog učenja, koji se svodi na sledeće:

Napomena: Darvin je bio veliki naučnik i njegovo delo zahteva prostor i strpljenje koje vam ne priuštavamo.

Živa bića se podvode pod četiri zakona – zakon borbe za samoodržanje, zakon nejednakosti među jedinkama, zakon oprečnosti nasleđem i zakon prirodnog odabiranja žive jedinke u kojoj se ostvaruje prednost pred drugima na temelju prva tri zakona.

Dakle, kako je El-Džisr usaglasio darvinizam sa Kuranom?

Napomena: Husejn El-Džisr je bio jedan od najvećih teologa i njegovo delo zaslužuje jednak prostor i strpljenje, koje vam nismo priuštili ni u slučaju Darvina.

Smatrao je da evolucionizam sa svojim postavkama o poreklu vrsta i čoveka i mislima o životu i razumu sadrži stvari koje su istinite i ne razilaze se sa verom da je Bog stvorio svet i sve vrste u njemu. Izvor je našao u Kuranu.

Bog je sve živo stvorio od vode

On je svaku životinju stvorio od vode

On je od stoke stvorio parove

On je stvorio sve parove

On je stvorio par, muško i žensko

Od svih plodova On je stvorio par – dvoje

Kuran govori o evoluciji. Husejn El-Džisr naglašava da nema razlike da li je Bog stvorio svet odjednom, postepeno ili evolucijom. Na ruku mu ide i to što je Čarls Darvin verovao u Boga, mada se misli suprotno. Mislite da im je bilo bitno obeležje verovanja? Koliko znamo, ne. A znamo. Vi?

Pročitaj više...

Nešto o halalu i pomen košera

Halal je arapska reč koja se može prevesti kao “dozvoljeno” ili “dopušteno”. Kao treća od pet kategorija ljudskog delovanja po islamskom pravu stoji između harama (zabranjeno) i farda (dužnosti). Između halala i harama postoji “siva zona” koja se naziva makruh i označava stvari koje nisu isključivo zabranjene, ali se ne preporučuju.

Pravila ishrane za muslimane su u Kuranu i sunama propisani. Suna je običaj, odnosno propis koji je Muhamed propovedao za svog života. Muslimani u BiH i Srbiji najčešće koriste oblik sunnet. Muslimani moraju poštovati sunu kao i Kuran, ali zbog neznanja i čestog pogrešnog tumačenja, to se obično svodi na ritual.

Dakle, pravila ishrane u islamu su propisana i u suštini svaka hrana je dozvoljena sem sledećih slučajeva: zabranjena je krv, svinjsko meso, alkohol, meso životinja koje su prethodno žrtvovane drugim religijama, zatim meso životinje koja je udavljena ili koja je uginula od gladi ili prebijena do smrti ili ubijena od druge životinje.

Podatak iz 2010. godine kaže da je u Zapadnoj Evropi živelo 20 miliona muslimana. Većina njih se hrani po halal sertifikatu. Šta je to?

To je hrana pripremljena po religioznim propisima. U praksi znači sledeće: kada se kolje životinja mora naglas da se izgovori da se to čini u ime Alaha. Ako se radi o masovnom ubijanju životinja, mašinski, u klanicama, mora musliman da izgovori te reči pre nego što pritisne start dugme. Ako nije musliman to uradio, to nije halal.

Islamski halal, kao i jevrejski košer od kojeg je potekao, često dolazi u sukob sa evropskim zakonima po pitanju zaštite životinja. Zašto, nećemo ovom prilikom iznositi. Dovoljno je reći da se oba „pravila ljudske ishrane“ diče blagim odnosom prema životinjama koje ubijaju, a u stvari to je najgori mogući način mučenja istih koji zalazi u domen istinskog satanizma.

Pročitaj više...

Da li je islam zlo?

Pre nekoliko godina jedan hrišćanski konzervativni vođa “utvrdio” je da su deset odsto svetskog muslimanskog stanovništva teroristi. Nepoznata je metoda kojom je to “utvrdio”, a sam nije stigao objasniti, jer je u međuvremenu osuđen zbog pedofilije. Dakle, zaključak bi bio da su svi hrišćani pedofili, a muslimani teroristi. Kao pripadnici religije koja se zove ZNANJE reći ćemo da to nije tačno, prateći razum i logiku. Da li bi hrišćanstvo opstalo (okvirno) 2.000 ili islam (okvirno) 1.400 godina da su to religije zla?

Islam je među hrišćanima stekao ugled nasilne religije i pre savremenog natezanja sa teroristima. Možda je zbog toga došlo jer se islam pretvorio u veliku religiju za samo sto godina. Hrišćanstvu je trebalo 400. Za zaključiti je da su muslimani bili krvoločniji u širenju svoje vere od hrišćana i da su u krvi stekli brzinu širenja. Da li je tako?

Njihov poslanik Muhamed je osmislio ratna pravila koja su muslimani morali poštovati :

Nema klanja žena, dece, pustinjaka, redovnika i vođa drugih religija koji nisu vojnici.

Nema bezumnog klanja stoke i drugih životinja.

Nema spaljivanja i uništavanja drveća i voćnjaka.

Nema uništavanja izvora voda. Ne deluje toliko krvoločno, zar ne?

Da li su muslimani zaostali?

Kao što nisu svi hrišćani pobornici kreacionizma, tako ni svi muslimani ne tumače Kuran doslovno. U jednoj anketi je oko 45 posto muslimana izjavilo da teoriju evolucije smatra najboljim objašnjenjem nastanka čoveka, naspram 24 procenta hrišćana. Da li je zaostao neko ko je izmislio algebru i imao sistem socijalne pomoći koji se i danas u najnaprednijim zemljama koristi? Da li je zaostao neko ko je unapredio filozofiju, arhitekturu, medicinu i skoro sve segmente ljudskog društva?

Šta su o islamu mislili "očevi" SAD-a ?

(Napomena : Svi navedeni ispod su bili hrišćani)

Tomas Džeferson je sam naučio arapski, koristeći vlastiti primerak Kurana.

Džon Adams je proroka Muhameda proglasio jednim od najvećih tragača za istinom. 

Bendžamin Franklin, koji je smatrao da svaka škola mora imati Bibliju, nudio je deci i učenja Muhameda, kao i Konfučija.

Džordž Vašington je uvek rado primao muslimane koji su dolazili kod njega.

Zašto? Zato što su imali mozga. I umeli su da razlikuju ubice od vernika. Pošto i mi imamo mozga – uživaćemo i dalje u filozofskim delima i mudrim mislima velikih umova – kako hrišćanskih tako i muslimanskih. Hapšenje i procesuiranje izroda, terorista i pedofila prepuštamo organizacijama koje sebe nazivaju državama.

Pročitaj više...

Izvori “duhovnosti”

Filozofije (uslovno nazvane) hrišćanstva i islama nastoje da osiguraju “pravu” veru, život, potomstvo, razum i imetak ljudima. Prema njihovim zajedničkim učenjima zločin je loše delo čoveka koji to delo učini protiv sebe, svoje porodice, društva, domovine ili naroda. Zločin je greh, a zločinac grešnik. Da li je im izvor toga u ovome:

Kuran

- Allah je od vjernika kupio živote njihove i imetke njihove u zamjenu za Džennet koji će im dati – oni će se na Allahovu putu boriti, ubijati i ginuti. On im je to zbilja obećao u Tevratu i Indžilu i Kur’anu – a ko od Allaha dosljednije ispunjava obećanje svoje? Zato se radujte pogodbi svojoj koju ste s njim ugovorili i to je veliki uspjeh.

- Kazna za one koji protiv Allaha i poslanika njegova vojuju i koji nered na Zemlji čine jeste: da budu ubijeni ili razapeti ili da im se unakrst ruke i noge odsijeku ili da se iz zemlje prognaju. To im je poniženje na ovome svijetu, a na onome svijetu čeka ih patnja velika, ali ne i za one koji se pokaju prije nego što ih se domognete. I znajte da Allah prašta i da je milostiv.

- O vjernici, kada se s nevjernicima sukobite, a njih nastupa mnogo, leđa im ne okrećite; onaj ko im tada leđa okrene – osim onog koji se povuče s namjerom da se ponovo bori ili drugoj četi pristupi – vratiće se natovaren Allahovom srdžbom; prebivalište njegovo biće Džehennem, a užasno je on boravište. Vi njih niste ubijali nego Allah; i ti nisi bacio, kad si bacio, nego je Allah bacio, da bi vjernike lijepom kušnjom iskušao.

 

Biblija

- Stoga svu mušku djecu pobijte. A ubijte i svaku ženu koja je poznala muškarca. A sve mlade djevojke koje nisu poznale muškarca ostavite na životu za se.

- No zakleh se u pustinji da ću ih raspršiti među narode i rasijati po zemljama, jer nisu vršili mojih zakona i jer prezreše moje uredbe i jer subote moje oskvrnjivahu i oči upirahu u kumire svojih otaca. I zato im dadoh uredbe koje ne bijahu dobre, zakone koji usmrćuju: da se oskvrnjuju svojim prinosima, provodeći kroz oganj svoju prvorođenčad. Htjedoh tako da ih zastrašim, neka znaju da sam ja Jahve.

- Tada zagrmje Jahve i reče: Kazni grad. Pođite za gradom i ubijajte bez milosrđa. Oči vaše neka se ne sažale i nemajte smilovanja. Pobijte starce, mladiće, djevojke, djecu i žene; istrijebite ih sve do posljednjega.

Pročitaj više...