Halal je arapska reč koja se može prevesti kao “dozvoljeno” ili “dopušteno”. Kao treća od pet kategorija ljudskog delovanja po islamskom pravu stoji između harama (zabranjeno) i farda (dužnosti). Između halala i harama postoji “siva zona” koja se naziva makruh i označava stvari koje nisu isključivo zabranjene, ali se ne preporučuju.
Pravila ishrane za muslimane su u Kuranu i sunama propisani. Suna je običaj, odnosno propis koji je Muhamed propovedao za svog života. Muslimani u BiH i Srbiji najčešće koriste oblik sunnet. Muslimani moraju poštovati sunu kao i Kuran, ali zbog neznanja i čestog pogrešnog tumačenja, to se obično svodi na ritual.
Dakle, pravila ishrane u islamu su propisana i u suštini svaka hrana je dozvoljena sem sledećih slučajeva: zabranjena je krv, svinjsko meso, alkohol, meso životinja koje su prethodno žrtvovane drugim religijama, zatim meso životinje koja je udavljena ili koja je uginula od gladi ili prebijena do smrti ili ubijena od druge životinje.
Podatak iz 2010. godine kaže da je u Zapadnoj Evropi živelo 20 miliona muslimana. Većina njih se hrani po halal sertifikatu. Šta je to?
To je hrana pripremljena po religioznim propisima. U praksi znači sledeće: kada se kolje životinja mora naglas da se izgovori da se to čini u ime Alaha. Ako se radi o masovnom ubijanju životinja, mašinski, u klanicama, mora musliman da izgovori te reči pre nego što pritisne start dugme. Ako nije musliman to uradio, to nije halal.
Islamski halal, kao i jevrejski košer od kojeg je potekao, često dolazi u sukob sa evropskim zakonima po pitanju zaštite životinja. Zašto, nećemo ovom prilikom iznositi. Dovoljno je reći da se oba „pravila ljudske ishrane“ diče blagim odnosom prema životinjama koje ubijaju, a u stvari to je najgori mogući način mučenja istih koji zalazi u domen istinskog satanizma.
Pravila ishrane za muslimane su u Kuranu i sunama propisani. Suna je običaj, odnosno propis koji je Muhamed propovedao za svog života. Muslimani u BiH i Srbiji najčešće koriste oblik sunnet. Muslimani moraju poštovati sunu kao i Kuran, ali zbog neznanja i čestog pogrešnog tumačenja, to se obično svodi na ritual.
Dakle, pravila ishrane u islamu su propisana i u suštini svaka hrana je dozvoljena sem sledećih slučajeva: zabranjena je krv, svinjsko meso, alkohol, meso životinja koje su prethodno žrtvovane drugim religijama, zatim meso životinje koja je udavljena ili koja je uginula od gladi ili prebijena do smrti ili ubijena od druge životinje.
Podatak iz 2010. godine kaže da je u Zapadnoj Evropi živelo 20 miliona muslimana. Većina njih se hrani po halal sertifikatu. Šta je to?
To je hrana pripremljena po religioznim propisima. U praksi znači sledeće: kada se kolje životinja mora naglas da se izgovori da se to čini u ime Alaha. Ako se radi o masovnom ubijanju životinja, mašinski, u klanicama, mora musliman da izgovori te reči pre nego što pritisne start dugme. Ako nije musliman to uradio, to nije halal.
Islamski halal, kao i jevrejski košer od kojeg je potekao, često dolazi u sukob sa evropskim zakonima po pitanju zaštite životinja. Zašto, nećemo ovom prilikom iznositi. Dovoljno je reći da se oba „pravila ljudske ishrane“ diče blagim odnosom prema životinjama koje ubijaju, a u stvari to je najgori mogući način mučenja istih koji zalazi u domen istinskog satanizma.
