Nebeski spektakl iznad Nirnberga 1561.

Nebeski spektakl iznad Nirnberga 1561. je neobičan događaj koji se dogodio na nebu iznad Nirnberga 1561. godine. Događaj je obeležio štampar Hans Volf Glazer slikom i opisom na obojenom letku (Nirnberški letak iz 1561)

 

 

 

Nirnberški letak iz 1561. pokazuje i opisuje navodnu nebesku pojavu ispred izlazećeg sunca gde se mnoštvo krstastih, okruglih i valjkastih objekata borilo između sebe na nebu. O događaju su raspravljali meteorolozi, istoričari, a posebnu zainteresovanost su pokazali ufolozi, jer, po njima, dat je savršen opis nebeske bitke između više NLO-a. Nasuprot tome meteorolozi veruju da je u opisu dat umetnički prikaz prirodne pojave poznate kao halo. Opširnije OVDE

 

 

Istoričari pretpostavljaju da je Glazerov izveštaj mešavina nekoliko istorijskih i prirodnih događaja koji su se vremenski nezavisno izdešavali, a koje je čuo od drugih i nakitio verskim tumačenjima i upozorenjima. Naime, tokom 15. i naročito 16. veka opisi takvih “čuda” i “nebeskih” pojava su bili široko rasprostanjeni i omiljeni.

 

Nirnberški letak iz 1561.

Godine 1561, 14. aprila u zoru se ispred sunca, upravo kada je izlazilo, ukazala strašna pojava koja je u gradu Nirnbergu kao i van grada bila uočena od mnogih muškaraca i žena. Prvo su se pojavile sa suncem dve krvavo crvene polukružne linije, lučne kao mladi mesec, odozgo i ispod ozračene suncem, a sa svih strana krvavo crvene. Oko sunca je bilo mnoštvo kugli, delimično plavičastih i boje gvožđa, kao i crnih. Dalje od njih, sa obe strane sunca, bili su pozicionirani krvavo crveni prstenovi. Neki su se poređali u trouglovima, drugi u kvadratima. Kod ovih drugih su bili i krvavo crveni krstovi. U tu sliku umešale su se i glatke, šuplje cevi. Bile su tri takve velike cevi, jedna sa leve, druga sa desne strane i treća iznad njih. U cevima su se videle četiri ili više kugli. Onda se sve uskomešalo: kugle su prvo poletele ka suncu, onda se vratile i međusobno sudarile, a onda su velike cevi počele da ispaljuju kugle jedne na druge. Više od sat vremena trajala je žestoka bitka do iznemoglosti, čas iznad, čas ispod sunca i napokon, kako se izveštava, svi objekti su se polako spustili sa neba na zemlju kao da su hteli sve da spale, a onda su u pari nestali. Nakon ove predstave na nebu se pojavilo ogromno crno koplje, drškom okrenuto prema istoku, a oštricom prema zapadu.

Šta su ovi znaci predstavljali samo Bog zna. Kao da je ovim različitim znacima na nebu svemogući Bog hteo da navede na pokajanje nas grešnike dok smo mi nezahvalni takvo božije čudo prezreli i podrugljivo o tome govorili. Treba se bojati da će Bog takvu nezahvalnost strašno kazniti. Bogobojažljivi ga neće prezreti nego će sa verom u srcu poslušati upozorenje svog milostivog Oca na nebu i svoj život poboljšati i Bogu verno služiti da bi opravdan gnev i kaznu od sebe otklonili i da bi ovde privremeno, a tamo večno živeli.

Tako nam Bog pomogao. Amen.

Od Hansa Glazera, štampara iz Nirnberga

Pročitaj više...

No Comment, besmislene teorije zavera

Zavere su razne, tako i teorije o njima, pa ćemo ih uvek nazivati teorije zavera

 

Zavere i zaverenici postoje. Skup bankara koji se sastanu smišljajući kako da vam uzmu što više novca, ne radeći ništa drugo sem montiranja mehanizma legalne pljačke - zaverenici su protiv vas. Razjedinjene bande političkih lopova svih boja koji se sastaju i ujedinjeno dogovaraju pred izbore su bande koje vas prave ovcama - finansirani su od bankara koje vi finansirate. Zaverili su se protiv vas. Država, odnosno ljudski otpadi sastavljeni od bankara, političara i ostalih lopovskih grupa – pogađate šta su? Sveštenici svih mogućih i nemogućih konfesija, ništa manje nastrani od gore pomenutih, imaju identičnu međusobnu ideologiju i... Čini se da je danas vaš dan. Pogodili ste i ovo pre nego što sam izrekao. Da odigrate loto? Kladionicu? Kad vas već krenulo... Dobro, da ne prikačujem ovo besmislu, život je to vaš, kakav je takav je.
Toliko o zaverama. Sad malo o teoretičarima.
Znate li da je Sunce hladno nebesko telo? Znate li da je Zemlja ravna? Znate li da je Mesec hologram? Znate sigurno da je hologram lažno zauzet od pokvarenih Amera, samo da napakoste dragim Sovjetima. Ma, to je beznačajno, teoretičari imaju životno važne stvari – kao saznanje da je Hitler dobio cike kad je pobegao u Južnu Ameriku, jer su ga Britanci trovali ženskim hormonima tokom Drugog svetskog rata...
Šta je život?
Dobar posao (znači dosta novca koji ćete da delite sa bankarima, popovima, političarima i ostalim lopovima), dobra žena (koju ćete da delite bar sa komšijom), dobra deca (koja će umesto vas upasti u ralje bankara, političara, popova i ostalih lopova), dobar auto (s kojim ćete se hvaliti kao da ste ga lično napravili)...
Besmislene teorije zavera?
Imam jednu novu. Ljudski rod se zaverio protiv Prirode.

GER DUG

Pročitaj više...

Rusija u zakrivljenim ogledalima, Nikolaj Levašov

Nikolaj Levašov (1961- 2012), ruski pseudonaučnik i okultista, pisac, a bavio se i kvantnom medicinom. Napisao je nekoliko knjiga o Univerzumu, istoriji Slovena, poreklu čoveka na Zemlji i slično. Neke od njegovih knjiga su klasifikovane kao antisemitističke i ekstremne i zabranjene su u Rusiji. Bio je i vođa javne organizacije „Renesansa. Zlatno doba“ koja je od strane Ruske pravoslavne crkve označena kao destruktivni kult 

PREDGOVOR iz knjige Rusija u zakrivljenim ogledalima koja je zabranjena u Rusiji:

“Ja, kao i bilo koji Rus, uvek sam bio zainteresovan za istoriju svoje domovine. Kao dete sam čitao istorijske romane, knjige o istoriji, o Rusiji i ostatku sveta. Sa
dostupnim istorijskim informacijama, kod mene, sve se više i više javljala konfuzija I bes, koje su mi punile srce i um. Svi narodi na zemlji, bez obzira na njihovu stvarnu ulogu u sudbini sveta, napisali su o sebi Veliku Istoriju, koristeći se kako stvarnim događajima, tako i njihovim narodnim tradicijama i istinitim pričama. I u tome nije bilo ničeg neobičnog, ako ne bi bilo jedne stvari: sve gde se u obzir uzima Rusija, ispoljava se eksplicitno otvorena mržnja onih koji su pisali istoriju ruskog naroda.
Sloveni, po njihovom mišljenju, su do devetog veka živeli u zemljanim jamama i bili toliko primitivni da čak nisu imali svoju državu, te su morali da pozovu Varjage da im je naprave. I u tom neznanju su živeli dok tada nepoznati, Sveti Ćirilo i Metodije nisu uspostavili u devetom veku slovensku pismenost, na osnovu grčke, i doneli na taj način "svetlost znanja" prastarim Slovenima. I Mongolo-Tatari su tri stotine godina držali u ropstvu ruski narod, i generalno je Petar Veliki otvorio prozor u Evropu i transformisao Rusiju na način da liči na Evropu. Rusija je postala veliko carstvo, I tako dalje i tako dalje. Bilo koja, više ili manje obrazovana osoba, shvata da se istorija piše po nalogu vlasti, i prepisuje po potrebi i željama. I konačno, postavlja se prirodno pitanje, ko naređuje podobnu "muziku" i ko su ti "istoričari" i zašto nisu učinili sve da se sačuva ruska istorija, slično onome kako su učinili jevrejski istoričari, kineski, grčki, rimski i drugi narodi i carstva? Ispostavilo se da je moderna istorija ruskog naroda aktivno prepravljana kada je dinastija Romanov, došla na vlast 1613. godine, a posle revolucije, baklju su preuzeli boljševici. Ko su "naručioci" ruske istorije? Hajde da pogledamo ko su izvođači. Romanovsku rusku istoriju napravili su u 18. veku, Bajer, Miler i Šlecer. Svi potpuno rasni Nemci koji nikada nisu naučili da govore ruski, čak ni u starosti, ali, ipak, napisali su istoriju ruske države. Među njihovim "naslednicima" takođe je veoma teško naći nekog Rusa po nacionalnosti. Interesantno je, kako se ispostavilo, da istoriju ruskog naroda pišu svi - Nemci, Jevreji, itd.. Da li su Rusi do te mere primitivni, da ni svoju istoriju ne mogu da napišu, već pozivaju sebi strane istoričare“...

Download knjige OVDE

Pročitaj više...

Zadrži bledog konja

Milton Vilijam Kuper, bio je autor non-fikšn tema, radio novinar i teoretičar zavera. Bio je sin oficira Ratnog vazduhoplovstva SAD i s toga se često selio. Školovanje završava u Japanu (u američkoj školi). Sledeće četiri godine provodi u Ratnom vazduhoplovstvu, da bi 1965. prešao u Ratnu mornaricu. Bio je podoficir i komandovao je patrolnim čamcem. Po sopstvenom iskazu, tada biva vrbovan u tajnu službu Ratne mornarice.

Godine 1991. objavljuje svoju knjigu Zadrži bledog konja u kojoj se bavi ufologijom, teorijama zavera, tajnim službama i korupcijom. Tvrdio da su to interni podaci koje je sakupio tokom svog službovanja. Sledeće godine širi svoje delovanje kroz radio emisiju „Hour of the Time“. 1995. godine optužuje Saveznu poresku službu i Službu za alkohol, duvan, municiju i eksplozivna sredstva za kriminalne radnje. Godine 1998. Savezna poreska služba optužuje njega za utaju poreza, nakon čega on objavljuje na svojoj internet stranici da će se braniti oružjem od hapšenja. Ubijen je jedne noći, 2001. godine, u svojoj kući od strane policije. Zvanično objašnjenje ubistva – opiranje hapšenju.

Milton Vilijam Kuper se bavio raznim temama, kao što je tvrdnja da Kenedija nije ubio Osvald, već predsednikov šofer, u režiji „vlade iz senke“, Trilaterarne komisije i CIA.
Tvrdio da je Ajzenhauer potpisao ugovor sa vanzemaljcima koji je podrazumevao otmicu ljudi od potonjih. Ti su ljudi, navodno, odvođeni u podzemne baze na jugozapad SAD gde su nad njima vršeni eksperimenti. Kasnije je Kuper korigovao sopstveno gledište o tome i tvrdio da su to besmislene teorije zavere, ali da su SF filmovi priprema čovečanstva za invaziju vanzemaljaca. Tvrdio i da je sletanje na Mesec prevara, ali i da je bin Laden bio CIA agent.

Kako bilo, na raspolaganju vam je Zadrži bledog konja* (OVDE) i Kuperov dokument** (OVDE)

*Napomena: u prevodu je Vidjeh blijedog konja. Knjiga nije potpuna, samo odabrani feljtonski delovi. **Uvod vodi do linka.

Pročitaj više...

Kuperov dokument

U godinama koje su sledile nakon drugog svetskog rata vlada SAD-a se suočila sa serijom dogaðaja koji su trebali promeniti njene pretpostavke za vlastitu budućnost i budućnost čovečanstva. Predsjednik Truman i njegovi vojni zapovjednici našli su se prividno nemoćnim nakon što su dobili najrazorniji i najskuplji rat u istoriji. SAD su razvile, upotrebile, i bile jedina država koja je imala atomsku bombu koja je sama mogla uništi bilo kojeg neprijatelja i čak čitavu Zemlju. U to vreme SAD su imale najbolju ekonomiju, najnapredniju tehnologiju, najviši životni standard, najveći uticaj, i stvorile najveću i najsnažniju vojsku svih vremena. Samo možemo zamisliti zbrku i zabrinutost vrha vlade SAD-a kada su otkrili da se svemirska letelica kojom je upravljalo biće slično insektu iz totalno nepoznate civilizacije srušila u pustinji New Mexica.
Izmeðu Januara, 1947. i Decembra, 1952. otkriveno je najmanje 16 srušenih ili prizemljenih vanzemaljskih letelica, 65 vanzemaljskih tela, i jedan živi vanzemaljac. Odmah nakon toga jedna je letelica eksplodirala u atmosferi i to je bio jedan od poslednjih slučajeva. Od svih tih slučajeva, 13 ih se dogodilo unutar granica Sjedinjenih Država, ne uključujući letelicu koja se razletela u zraku. Od tih 13, 1 u Arizoni, 11 ih je bilo u Mexicu, i 1 u Nevadi. Tri su se dogodila u stranim zemljama. Od tih jedan je bio u Norveškoj, i dva poslednja u Mexicu. Viðenja NLO-a su bila tako česta da su ozbiljne istrage i razotkrivanje svakog izveštaja postali nemogući zapošljavajući postojeća sredstva istraživačkih službi.

Nastavak OVDE

Pročitaj više...

Vostok 1 i Apolo 11

Apolo 11 je bila prva misija sa zadatkom da spusti ljude na Mesečevu površinu, sa tročlanom posadom koju su činili Nil Armstrong, Edvin Oldrin i Majkl Kolins.

Apolo 11 je lansiran 16. jula 1969. da bi 21. jula 1969. godine , u 2:56 po univerzalnom vremenu, Nil Armstrong postao prvi čovek koji je zakoračio na Mesec, kojem se ubrzo pridružio i Edvin Oldrin. Za to vreme je Majkl Kolins bio u orbiti oko Meseca.

Postoje brojne teorije zavere da se sletanje na Mesec nije dogodilo. Jedan od razloga za sumnju je što se američka zastava njiše, a to ne bi trebalo da se desi na Mesecu, gde ne postoji atmosfera. Međutim, pobornici teorije da je spuštanja na Mesec bilo kažu da se zastava njiše samo dok je dodiruju astronauti, a vakuum omogućava duže njihanje nego što je to moguće na Zemlji. Uverenje da je čovek kročio na Mesec toliko je ukorenjeno da tvrdnja da to nije istina deluje smešno. Ipak, treba imati na umu da je čovečanstvo možda žrtva jedne od najvećih podvala SAD-a. Kada su Rusi otišli u orbitu, Amerikanci su bili zatečeni. Da i oni odu u orbitu nakon toga bili bi samo drugi koji su to uradili. Postojala je jedna opcija sa kojom su mogli da preteknu Ruse - odlaskom na Mesec.

Vojnom avionu je potrebno od crteža do trenutka kada će se naći u naoružanju jedne armije najmanje 15 godina. Koliko je potrebno svemirskom brodu? Ako se zamisao o svemirskom brodu koji će čoveka odvesti na Mesec začela bar 20 godina pre realizacije, treba se zapitati kakvom su to tehnologijom Amerikanci zamislili da se pripomognu neposredno nakon Drugog svetskog rata?

Teorije zavera sada ipak ostavljamo drugima, a mi ćemo pogledati neke podatke o Vostoku 1 (letelica bez kompjutera) i o kompjuterskom sistemu na Apolou 11.

Vostok 1

Vostok je obavio ukupno 6 letova sa ljudskom posadom. Njegove modifikacije se i danas koriste za iznošenje u orbitu vojne opreme za osmatranje i prepoznavanje, opreme za mapiranje i slicno. Sastoji se iz dva odseka, kapsule za spuštanje i servisnog modula sa instrumentima. Ukupna masa kosmičkog broda je 4,73 t, najduži let je trajao 5 dana, dužina broda 4,4 m (bez antena), maksimalni prečnik 2,43 m. Ova dva odseka su bili mehanički povezani metalnim trakama sa pirotehničkim bravama. Brod je opremljen sledećim sistemima:

- Sistem automatskog i ručnog upravljanja.

- Sistem automatske orijentacije na sunce i ručne orijentacije na zemlju.
- Sistem za održavanje života za jednog kosmonauta (predviđen za rad od maksimalno 10 dana pri uslovima koji su po svojim parametrima slični zemaljskim).
- Sistem komandno-logičkog upravljanja.
- Sistem električnog napajanja, termoregulacije i prizemljenja.

Takođe ima autonomnu i radiotelemetrijsku opremu za kontrolu i registraciju svih parametara leta, pre svega stanja kosmonauta (svi neophodni medicinski i dr. parametri), stanje konstrukcije broda, stanje gore navedenih sistema. Ova oprema sadrži u sebi i UKV i KV aparaturu za dvostranu radiotelefonsku komunikaciju kosmonauta sa zemaljskim stanicama, komandnu radioliniju, programsko-vremensku opremu (rano je bilo za prvi kompjuter), TV sistemom sa dve kamere za kontrolu stanja kosmonauta u kosmičkom brodu i radio sistemom kontrole parametara orbite, pelengacije i kočiono-motornog sistema.

Kapsula za spuštanje - Masa 2,64 t; prečnik 2,3m; zapremina 5,2m3; slobodna zapremina za razmeštaj kosmonauta 1,6 m3. Hermetično telo sfernog oblika (prečnik 2,2 m) od aluminijumskog liva pokriveno toplotnom zaštitom različite debljine (0,03 m do 0,18 m). Forma i položaj kapsule za spuštanje i raspored njene mase su obezbeđivali aerodinamičku postojanost predviđenu za spuštanje po balističkoj trajektoriji. U gornjem delu kapsule su se nalazila tri luka prečnika 1 m. Prvi koji se nalazio sa strane nogu kosmonauta je tehnološki i kroz njega su se vršile operacije na zemlji (pripreme i pripreme pred sam let), drugi koji se nalazi naspram tehnološkog je predviđen za ulazak kosmonauta u letelicu i katapultiranje sedišta sa kosmonautom pri ulasku u atmosferu (ova operacija se odvijala na visini oko 7.000 m). Iz trećeg koji se nalazi između ova dva je ispaljivan padobran na kome se kapsula prizemljavala. Drugi i treći luk su bili zatvoreni poklopcima sa pirotehničkim bravama (mala punjenja sa električnom komandom). Kapsula ima tri iluminatora, od kojih su dva razmeštena na poklopcima lukova 2 i 3. Unutar kapsule se nalazi kontejner sa padobranom zapremine 330 dm3 (površina kupole glavnog padobrana je 574 m2, brzina prizemljenja na glavnom padobranu je 10 m/s), katapultirajuće sedište kosmonauta sa dva raketna motora na čvrsto gorivo sa glavnim i pomoćnim padobranom, rezervnim punjenjima i napajanja (uključujući i opremu za pelengaciju), instrumente i opremu osnovnih i pomoćnih sistema broda (sistem za održavanje života, termoregulacije, elektronapajanja, navigacije i upravljanja, telemetrije, pulta kosmonauta, optičkog orjentatora, ručke upravljanja, radio veze itd). Unutar su telo kapsule i oprema bili obloženi termoizolacijom i dekorativnom opšivkom. Sa spoljne strane kapsule za spuštanje nalazile su se antene komandne radiolinije (montirane na metalnim trakama koje vezuju kapsulu sa servisnim modulom). Za obezbeđenje kosmonauta on je tokom svih faza leta bio u skafanderu. Na delu spusta na visini oko 7.000 m vršilo se katapultiranje kosmonauta. Posle udaljavanja sedista sa kosmonautom od kapsule na bezbednu udaljenost, kosmonaut se odvajao od sedišta i spuštao se padobranom (brzina prizemljenja 5 m/s). Otvaranje glavnog padobrana kapsule se vršilo na visini 4.000 m. Konstrukcija i sistemi su bili predviđeni i na mogućnost prizemljenja sa kosmonautom unutar kapsule (bez katapultiranja).

Apolo 11

Svaki let na Mesec je imao dva Apollo Guidance Computer (AGC-a), po jedan u komandnom i lunarnom modulu. AGC je gonio primarno navođenje, navigacioni i kontrolni sistem svake letilice, nazvan akronimom PGNCS (pings).

Kompjuter Apolo-a je bio prvi koji je koristio integralna kola (IC). RAM kompjutera je bio memorija sa magnetnim jezgrom (4K), a ROM je bio implementiran kao feritna memorija (32K). Obe su imale takt od 12 milisekundi. Memorijska reč je bila dužine 16 bita; 15 bita i 1 neparni paritet bit. CPU-ov interni 16-bitni format reči bio je 14 bita podataka, 1 bit prekoračenja i 1 bit znaka (prva komplementna reprezentacija).

AGC je kontrolisan taktom kristalnog oscilatora od 2.048MHz. Takt je deljen sa dva da bi se dobio četvorofazni takt od 1.024MHz koji je AGC koristio za izvršavanje internih operacija. Takt od 1.024 MHz je takođe deljen sa dva da bi se dobilo signal od 512kHz tzv master frekvencija; ovaj signal je upotrebljen za sinhronizaciju spoljašnjih sistema Apolo letilice. AGC je imao četiri 16-bitna registra za opštu računarsku upotrebu. Oni su zvani "centralni registri". AGC je imao i dodatne registre koji su korišteni interno u okviru operacije.

AGC softver je napisan u AGC assembly jeziku. To je jednostavan operativni sistem u realnom vremenu koji se sastoji od EXEC-a, paketsko poslovno-planirani sistem koji je mogao da radi do 8 poslova istovremeno koristeći m ultitasking bez prethodnog pražnjenja (svaki posao je trebalo da periodično preda povratnu kontrolu EXEC-u). Postojao je takođe i interupt-pogonjena komponenta zvana WAITLIST koja je mogla da planira višestruke vremenski pogonjene zadatke. Zadaci bi bili kratki koraci izvršenja koji se replaniraju samostalno za ponovno izvršavanje na WAITLIST ili da izbaci u prvi plan dužu operaciju pokretanjem posla sa EXEC.

Jedinica korisničkog interfejsa se nazivala DSKY (displej/tastatura); niz brojeva i kalkulator-stil tastatura. Komande su unošene numerički, kao dvo-cifarni "prog", "verb" i "noun" brojevi. Brojevi su bili zeleni visoko-naponski elektroluminescentni displeji, složeni u niz od sedam segmenata po broju, za prikaz brojeva. Segmenti su pogonjeni elektromehaničkim relejima, što je ograničavalo obnavljanje displeja (Blok II je koristio SCR-ove - siliconski kontrolisane diode). Tri 5-cifarnih brojeva takođe je moglo biti prikazano oktalno ili decimalno. Ulazi su bili tasteri. Ovaj kalkulator-stil interfejsa je bio prvi svoje vrste, prototip za sve slične digitalne kontrol-panelne intefejse.

Komandni modul (CM) je imao dva DSKY; jedan na osnovnoj instrument tabli a drugi u nižem odeljku opreme blizu sekstanta korištenog za inercionu platformu navigacije. Oba DSKY-a su pogonjena istim AGC-om. Lunarni modul (LM) je imao jedan DSKY za svoj AGC.

PGNC sistem je otkazivao tokom prvog živog lunarnog spuštanja, kad je AGC pokazao 1201 alarm ("Executive overflow - no vacant areas") i 1202 alarm ("Executive overflow - no core sets"). U oba slučaja ove greške su prouzrokovane lažnim podacima sa radara sastanka, koji je ostavljen uključen tokom sletanja. Ove greške su automatski obustavile trenutni zadatak kompjutera, ali je podatak frekvencije radara uverio da su opozivni signali bili poslati prevelikom brzinom da bi ga CPU savladao.

Srećom po Apollo 11, AGC softver je rasteretio zadatke nižeg prioriteta i zatražio od Armstronga da se prebaci na više ručno kontrolisan mod. Inercioni navigacioni zadaci su nastavili da rade sigurno. Stepen preopterećenja je bio minimalan, jer je softver bio "očišćen" da bi ostavio približno 15% slobodnog vremena, a 6400 bita/s povorka impulsa iz radara indukovao je PINC-ove koji su protraćili 15% AGC-ovog vremena. Greške su premošćene i misija je bila uspešna.

Prvi napredni stoni kalkulatori su se pojavili na tržištu otprilike u isto vreme, sa naučnim, a potom programibilnim džepnim kalkulatorom.

Pročitaj više...