Kontrolor, automatsko, psihičko ili nesvesno pisanje, svakako da ima nastavak nakon ovoga ispod, ali nećete ga čitati, sasvim je dovoljna ova dosadašnja demonstracija moći podsvesti.
Miris tamjana i hrane dozvao ga je svesti. Ležao je u nekakvoj pećini, na prašnjavom ćebetu i gledao oko sebe, ne shvatajući gde se to zapravo nalazi. Osećajući užasnu glavobolju pokušao je da ustane, ali onda zapazi da nije sam- starac zbrčkanog lica sedeo je nasuprot njemu i nemo ga posmatrao. Starac, primetivši da se Martin probudio, ustade i odgega do kraja pećine, potom se vrati noseći u ruci činiju sa hranom i kratko reče:
- Jedi!
Uzevši činiju Martin htede nešto da upita, ali starac mu okrete leđa i ode ponovo na drugi kraj pećine, ovoga puta da bi nabacao nekoliko grančica na vatru koja je gorela u udubljenju zida, odajući mlaki sjaj oko sebe, odmah zatim se vrati i reče:
- Za mene si verovatno čuo, ja sam Menelik, čuvar ove pećine i razvodnik duša. Sada si, zapravo, u Velikom Hramu i moraćeš da se povinuješ pravilima koja ovde vladaju. A ona su jednostavna: radićeš ono što ti ja kažem da uradiš i nećeš govoriti dok ti ja ne kažem da to možeš. Ako to budeš poštovao neće biti nikakvih kazni, u suprotnom... A sada, reci, ko te je poslao ovde?
Takvo pitanje Martin nije očekivao i nije, uostalom, ni mogao da odgovori na njega, zato reče:
- Menelik... zbilja mi je to ime poznato. Dakle, ne bih rekao da me je neko poslao, štaviše, mislim da je ovo zabuna, da ne bih trebao da budem ovde, ako je ovo zaista Veliki Hram. Mene su oteli, bar mislim, nekakav lakej sa dva pomoćnika iz pakla i sada bih morao, ako mi ti kažeš kako se izlazi odavde, jer, nikakva vrata ne vidim- da se vratim u Nadleštvo i napokon raspravim sa nadležnima ovaj nesporazum, ako već nije kasno za to, jer, čini se, ovo ludilo je uzelo maha.
Rekavši to Martin ustade i osvrte se oko sebe očekujući od starca da mu pokaže izlaz. Međutim, od toga ne bi ništa, starac se samo nasmeja, pokazavši pritom svoje trule zube, a onda, gledajući Martina kao da je ovaj neko dete kojem treba neke stvari malo bolje objasniti, odgovori:
- O kakvim to vratima govoriš? Zar ne znaš da ovde nema ni ulaza ni izlaza? Već jako dugo si sa mnom, trebalo bi da si naučio to. Pitao sam ko te je poslao ovde iz razloga da se uverim samo u kakvom si trenutno stanju. Prilično loše ti je bilo poslednjih godina, ali mislim da ti se stanje popravlja. Mada, to buncanje o otmici i bićima iz pakla me malo zabrinjava.
- I ti tvrdiš da je ovo Veliki Hram, starče? - prekide ga Martin. - Ova jadna pećina kojoj si maskirao izlaz i u kojoj pokušavaš da me zatočiš, treba da je najveća od svih svetinja? Jasno mi je, prevrtljivče, to si ti- Nikolas. A ovo je još jedan od tvojih bednih trikova. A sada mi reci, i to brzo, gde sam i kako da izađem odavde?
Menelik mu odgovori da on ne poznaje nikakvog Nikolasa i da se očigledno prevario što se Martinovog stanja tiče, to što je izgledalo da mu je bolje, bila je ipak varka i da će on zbog toga morati da potraži savet od sveštenika, jer on nije pripremljen za ovakve slučajeve, i više od toga- on do sada nikada nije imao posla sa ludacima i smatra da je izuzetno neobično da je jedan takav dospeo do Hrama. Time se ispostavlja da je Martin bar u nečemu u pravu: on zaista ne bi trebalo da bude ovde. Završivši to, starac se izmače nekoliko koraka, a potom pođe rukom ka zidu i kao da privlači nešto sebi, zastade, a onda jednostavno nestade.
Martin pohita za njim, ubeđen da je ovaj prošao kroz neka tajna vrata, koja on, zbog slabašne svetlosti koju je pružala vatra, nije zapazio, ali stade zbunjeno pred zidom- nikakvih vrata tu nije bilo. Pomislivši da starac nije mogao tek tako nestati, poče opipavati zid tražeći nešto, neku polugu ili slično, kojom bi pokrenuo tajni mehanizam, jer jasno mu je bilo- prokleti starac se poslužio njegovom znunjenošću i hitro otvorio tajna vrata pritisnuvši sigurno nekakvo dugme skriveno u zidu, samo da bi ga ubedio da sa njim nije nešto u redu, a i da bi ga, svakako, sprečio da izađe odavde. Zanet traženjem nije primećivao ništa, čak ni da je vatra ugašena, a opet nije zavladala potpuna tama, nije primetio ni iza svojih leđa Menelika, sa dvojicom pratilaca, kako mu se prikradaju, u prvi mah nije čuo ni sledeće reči:
- Nije moralo ovako da bude.
Onda se prenu i uplašen okrete se i ugleda starca i spodobe pored njega, behu to nekakve kreature u tamnim ogrtačima sa šiljatim, duboko navučenim na lica kapuljačama. Nije toliko bio iznenađen njihovim tajanstvenim pojavljivanjem, koliko je bio zastrašen njihovim grozomornim izgledom. Menelik im nešto reče i oni priđoše Martinu, uhvatiše ga za ruke i poneše prema mestu gde je do maločas gorela vatra.
- Trebalo je od samog početka drugačijim tokom sve da krene- začu još Menelikove reči, a onda ga spodobe uvukoše u zid i pred njim se ukazaše čudesni prizori. Video je sebe, dok je bio dete, behu tu i Lujza i Nikolas, zatim nekakva tela bez glava, a onda i same glave dok zapitkuju jedna drugu o svojim truplima. Martin bi nošen i ne znajući kuda i zgrožen sve neverovatnijim prizorima zaklopi oči, ali jak udarac ga nagna da ih ponovo otvori. Menelik beše taj koji mu je zadao udarac i sada mu objašnjavaše da mora da gleda, inače, niko od njih više neće moći da se vrati u stvarnost. I primoran, Martin gledaše, kao na filmskoj traci, strašne scene- gledao je sebe kako kolje neko dete dok ono zavijajući traži majku, a onda kako i majci detetovoj kida glavu- behu to zbilja prizori koje je teško bilo podneti i Martin se napokon pobuni rekavši da on tako nešto nikada nije učinio. Menelik mu došapnu da ne bi smeo da laže, jer kazna za svaku izgovorenu neistinu može biti strašnija i od zatočeništva ovde, u Prizorima, između dva sveta i da mu je prva laž oproštena i da bi morao od sada pažljiviji da bude. Naročito mu skrete pažnju na prizore budućnosti i da pazi šta će reći kada oni nastupe jer, svakako će mu nerazumljivi i nepoznati biti, ali iako tek treba da se dogode oni su već zabeleženi i nisu ništa manje istiniti nego ovi trenuci sada. I zbilja, Martin gledaše sebe, dosta starijeg nego što jeste, kako radi nešto nezamislivo, naime u rukama mu je bio Znak i on nije radio ono što bi inače, već je njime udarao gomilu ljudi pred sobom, uz bogohulne reči:
- Proklet bio sine Panterin i prokleta da su tvoja stvorenja jadna!
I krv je tekla svuda i svinje se okupiše i počeše da je lapću, a nebo se otvori i grmljavina se ču i strašne munje zaparahu svodom, ali Martin ne prestajaše da huli. Onda ugleda sebe kako sedi pred vratima Hrama i moli za oproštaj svakoga ko tuda prođe i ne dobi ga ni od koga i besan zbog toga pljunu na Hram i lice mu dobi tamnu boju i osetivši potom strahovitu snagu uzviknu:
- Gospodar dolazi i istina stiže s njim jašući krilatog konja- pokajmo se i molimo za milost, iako milosti biti neće, molimo za život u samrtnom trenutku i radujmo se novorođenčadi, jer to se mrtvaci rodiše- za nauk i spas budućih pokolenja; slavimo jedni druge i odbacimo mudrost, učenost i pobožnost, kao najveća zla na putu spasa. Sloboda delanja, izbor između života i smrti, bez kazne, kajanja i pravdanja izbora lažnim bogovima- sve to prigrabimo sebi i uzviknimo: Dole čast, moral i najveća laž od svih izrečenih od nastanka sveta- ljubav!
I Martin gledaše budućeg sebe i ne prepoznajući se i ne verujući u ono što vidi zapita:
- Vi ovo nazivate pravdom? Neke buduće događaje, lažne kao što ste i vi sami, pretpostavljate sadašnjosti i sudite za nešto što se neće ni u kom slučaju dogoditi, jer reči moje ne mogu takve nikada biti i ja zahtevam da se ovo mučenje prekine.
I zbilja, trenutak pošto je izrekao sve to strašne scene nestadoše i Martin se ponovo nađe u pećini sa Menelikom i kao da se ništa nije desilo starac ga zapita:
- Teške i grozne reči mogu se čuti kada jedan nesrećnik kao što sam ja razgovara sa zidovima, vatrom i sa nekim bednikom kojeg mu povremeno dovedu, ovako kao tebe. Da li te reči mogu odneti svoju poruku vani, nekom što ima moći da čuje nečujno i vidi ono što se videti ne može?
- Nerazumljiva i nerazumna su ti pitanja, starče- odgovori Martin. - Ako se toliko plašiš svojih reči, onda je bolje da ih kontrolišeš ili zaćutiš. Ali, pre nego što se možda odlučiš za ovo drugo, reci mi kakva je ovo pećina? Da li je ovo predvorje pakla i gde smo to maločas bili?
Starac se ljutnu, odgovorivši da ne podnosi glupake koji ne umeju da slušaju, ali da će, iz naklonosti koju gaji prema njemu, ipak da mu objasni još jednom. Ovo nije, reče mu, predvorje pakla, ali bi se moglo nazvati predvorjem Velikoga Hrama. Ono maločas- kada mu se činilo da ga nekakve mračne sile uvlače u zidove pećine- to je bilo samo preispitivanje sopstvene duše, i ako se Martinu činilo da je to nešto strašno bilo, to može da zahvali samo svojim zlim delima i nerazumnim postupcima za života.. I ova pećina, pojasni mu, to je njegova duša, hladna, mračna, sa malo svetlosti koju je davala vatra, što je on teškom mukom uspevao da održi, ali da je Martin svojom gordošću ugasio i to malo nade za spas i sada je, eto, i on, Menelik, zatočen zajedno sa njim u njegovoj mračnoj duši, bez nade da bi se moglo uskoro bilo šta promeniti. Nego, da bi najbolje bilo kada bi Martin pokušao da upali ponovo vatru, tada bi možda i bilo nekakve nade...
Martin se svemu tome nasmeja i reče da starac govori o njemu kao da je mrtav, ali da se jako vara jer, evo- tu Martin poskoči i uzviknu: - Živ sam i zdrav, jedino malo zabrinut na koji ću način izaći odavde, jer od tebe starče koristi nema.
- Ako je tako- odgovori Menelik- Zašto ne potpališ malo vatre? Hladno je, a ja sam star i kosti su mi hladne, a uz toplotu i svetlost možda se i setim kako se izlazi odavde.
- Kako to misliš da izvedem, starče? Ovde nema ničega čime bi se mogla zapaliti vatra- rasrdi se Martin.
- Ima, ima, treba se setiti samo- živnu Menelik. - Prečuo si moje reči, kada sam ti rekao da je ova pećina tvoja duša. Dakle, samo nas ti možeš osloboditi odavde, a kako, to već treba sam da smisliš. Sve što sam ti mogao reći- rekao sam. Možda još ovo: pokušaj nas ugrejati nekom tvojom pričom o dobru i zlu. S tim, da smo dovoljno zla videli s tvoje strane. Ali, učinio si valjda i ti nekad neko dobro kojim bi mogao da se pohvališ?
- U redu- prihvati Martin- Ako će prazne priče da te odobrovolje da mi kažeš kako da izađem odavde... Ne znam kakvo si to zlo mogao videti da sam učinio, i kome? I šta je za tebe uopšte dobro, a šta zlo? Zlom možda smatraš moje opiranje da se potčinim vašem, tu mislim i na tebe, pokušaju da me... Ali, šta ja to govorim? Reći ću ti šta ja smatram zlom: skrnavljenje Hrama, unižavanje sina Panterinog i licemerje kojim istupate, svi vi od vražje sorte, pred lice onog što donese Zakon i Reč i vaše lažno klanjanje nekome koji to ne zaslužuje, a ti znaš na koga mislim, starče jer, vidim to u tvojim očima. I o dobru nekom pričaš?
- Ne, nisi me razumeo- prekide ga Menelik-Sve što sam tražio bilo je trunka iskrenosti sa tvoje strane. Preda mnom ne moraš da govoriš takve stvari, o Hramu i ostalom. To nam ne može ni na koji način pomoći. Pokušaj, umesto toga, da se setiš šta si bio i kuda ideš. Zato sam mislio da bi ti bilo od koristi da se podsetiš nekog dobra u svom životu. Taj Nikolas, na primer, koga si pomenuo- to bi bila dobra priča za početak. Ne misliš li da je tako?
- Ne mislim uopšte da je dobra ideja da govorim o nekome kao što je Nikolas. A što se mojih sećanja tiče, sasvim su u redu. Bio sam i još uvek sam kontrolor i to mi je dovoljno. Zašto bih razmišljao o bilo čemu drugom? A ti, ako si zbilja, kao što si rekao, čuvar pećine i razvodnik duša- ne bi li trebalo da si upućen u sva zbivanja?
- Naravno da sam upućen- dočeka starac. - Želiš, znači, da čuješ moju priču? Mogu samo da ti ispričam jednu, o čoveku, ženi i detetu. Mogu, ali ipak sam očekivao da je čujem od tebe. Da nastavim?
- Zašto da ne? –o dgovori Martin. - Tvoja naklapanja, ma kakva bila, ne mogu mi nauditi, ako si to očekivao.
- Tvrdoglaviji si nego što sam mislio- reče Menelik već umornim glasom. - Zar ne želiš da odeš odavde?
- Svakako da želim.
- Možda... pa, možda ti i pomognem da izađeš, ali samo privremeno, što znači da se moraš vratiti, hteo to ili ne. A kada se vratiš, bićeš spreman da mi ispričaš ono što me zanima. I ne zavaravaj se- pobeći ne možeš, to treba da ti je jasno.
- Postaje da mi biva jasno- uzvrati Martin i pokuša još nešto da kaže, ali odjednom, bez ikakvog prelaza ili najave i nemajući vremena da shvati šta se dogodilo, našao se na nekom nepoznatom mestu, u sred gustog saobraćaja i među gomilom neobičnih ljudi.
Poslednjih nekoliko dana dešavale su mu se čudne stvari, sretao je izmrcvarene ljude, hodao je po blatnjavim ulicama, bio zatočen u memljivoj pećini sa poluludim starcem i sada, gledajući ovaj prizor, nije mogao da shvati šta u stvari gleda. Stajao je tako sve dok ga neko ne odgurnu uz reči:
- Sklanjaj se, budalo!
Pokrenuo se, u početku nesigurno i ne znajući kuda bi zapravo išao, a onda pohita dugim koracima, odajući, na izgled, čoveka koji zna kuda je krenuo i koji se ni po čemu ne razlikuje od ostalih ljudi u okolini, sem, možda po pomalo pohabanoj odeći i neurednom izgledu.
Došavši do jedne raskrsnice stade i okrenuvši se oko sebe zagleda se u zgradu prekoputa i najednom oseti nešto čudnovato, kao nekakav pritisak u glavi, na delić sekunde ga uhvati nesvestica, onda poče da tetura kao pijan i ne videvši više ništa pođe unatraške, međutim, neko ga ponovo odgurnu, ovaj put jako, i on se nađe na kolovozu. Obnevideo, čuo je samo škripu kočnica i prodoran, pomalo hrapav, zvuk automobilske sirene, zatim mu nešto oduze dah i poslednje što je osetio bilo je da leti, onda napokon nastupi tama.
- To je pijanac, videla sam kako se kreće i pomislila sam- ovaj čovek će napraviti nekakav problem. Znate, ja držim piljarnicu u Glavnoj ulici, baš na raskrsnici i imam odatle pogled na sve što se dešava. Tako sam i zapazila onog jadnika.
- Videli ste i kako je došlo do nesreće?
- Naravno- odgovori debela piljarka- Stajao je tako na raskrsnici i čekao- tada sam pomislila: koga li ovaj čeka- potom se zatrčao i bacio se na prva kola što su naišla. Samoubica, kažem vam.
- To nije na vama da zaključujete- prekorno je pogledavši reče uniformisani policajac. - Možete ići- dodade, ali kada piljarka krete zaustavi je i upita:
- Viđali ste tog čoveka i ranije?
- Eh, koga ja sve ne viđam... Kako bih mogla svakoga da upamtim? Ipak- ovoga mislim da sam videla nekoliko puta ranije. Da, gotovo da sam sigurna- to je propalica neka, često prolazi pored moje radnje, neki puta me i pozdravi, mahne rukom samo i produži. Uvek moram da pazim na svoje voće izloženo napolju zbog takvih tipova. Kupovali ste nekad kod mene? Takve jabuke ne možete nigde naći, uveravam vas. Eto, pre neki dan kaže meni...
- U redu- prekide je policajac- Možete ići.
Piljarka ustade i izašavši na hodnik osvrte se i reče:
- Nevaspitani skot!
Onda izjuri na ulicu i smešno gegajući krete ka svojoj radnji. Došavši do nje, nečega se seti i ne zaustavljajući se produži dalje. Osetivši bolove u nogama poče da gunđa, pogledom potraži neko taksi vozilo i ugledavši jedno parkirano nedaleko odatle, ozarenog lica mu priđe:
- Raskrsnica Stare i Poslednje ulice- reče vozaču i hukćući zavali se u sedište.
- Idete nekome u posetu? - upita vozač.
- Daa- otegnu piljarka- Suprug mi je imao nesreću.
Stigli su, posle kraće vožnje, i piljarka izađe iz vozila i krete prema zgradi na kojoj je stajala oznaka bolnice. Nakon uobičajenih formalnosti na prijemnici, popela se na sprat i ubrzo nađe sobu koju je tražila. Bojažljivo otvori vrata, onda se široko osmehnu ugledavši nečije telo na krevetu, svo u zavojima i prišavši bliže zagleda se pažljivo i našavši da je u redu to što vidi prošapta:
- Da, to je on.
Nastavak ne sledi.
