Najtužniji Zoo na svetu

Kralj životinja je zelena mumija, ništa manje moćni tigar je krpa u prašini. Na drugoj strani pavijan leži raširenih udova i otvorenih očiju kao da traži još uvek pomoć. To je slika iz Zoo vrta u Gaza Pojasu, u gradu Kan Junis.

To su životinje koje su uginule od gladi i žeđi. Krivac je rat između Palestinaca i Izraela. Radikalni Hamas, kojemu je cilj uništenje Izraela, ispaljuje rakete na jevrejska naselja. Izrael, kojemu je cilj uništenje i samog imena Palestina, žestoko uzvraća. Rezultat – unesrećeni i poginuli na obe strane. I najsurovije umorene životinje. U Gazi ima pet Zoo vrtova, najgore su prošle zarobljene životinje u Kan Junisu. Od njih 65, preživelo je nekoliko. Od avgusta protekle godine vlada primirje između Palestinaca i Izraela. Slike njihovih mrtvih ih neće sprečiti da započnu novi sukob, tek ih slike ovih životinja ostavljaju ravnodušnim. 

Neko je ipak preživeo 

Dok neko nije

Pročitaj više...

Izumiranje žirafa

Broj žirafa kretao se oko 140 hiljada 1999.godine, dok ih danas ima otprilike 80 hiljada, što se naziva "tihim izumiranjem".

Brojke pokazuju kako je vreme za zabrinutost, jer populacija žirafa opasno pada. Naime, njihova populacija pada zbog krivolova i gubitka staništa, a u samo 15 godina, ona se smanjila za čak 43 posto. I dok se oko pada broja populacije gorila, slonova i nosoroga javila zabrinutost, naučnici upozoravaju kako izumiranje žirafa prolazi uglavnom nezapaženo.

Prema podacima namibijske Organizacije za proučavanje i očuvanje žirafa, one danas naseljavaju 21 afričku zemlju, ali veliki deo njihovih staništa služi za ljudsku upotrebu, posebno poljoprivredu. Čak i na mestima gde njihovi travnjaci ostaju netaknuti, fragmentacija uzrokovana razvojem, ograničila je njihov opseg i genetske raznolikosti, dok klimatske promene mogu potaknuti duge suše, zbog čega se žirafe hrane poljoprivrednim usevima. Upravo zato žirafe su među lokalnim stanovništvom na glasu kao velike štetočine, zbog čega im sve više preti krivolov. Među glavne razloge za krivolov svakako spada i njihova čvrsta i izdržljiva koža, ali i verovanja kako žirafin mozak i koštana srž mogu izliječiti HIV, a cene glave ili kostiju dosežu i do 140 dolara.

"Žirafe danas izumiru tiho. Problem je što njihovo izumiranje nije među udarnim vestima, no nadamo se kako će se to sad promeniti. Poslednjih pet godina vredno radimo na tome da javnost upoznamo s ovim problemom", kažu iz namibijske Organizacije za proučavanje i očuvanje žirafa.

Pročitaj više...

Činjenice o morskim psima

Nadajte se da se nećete nikada susresti sa ovim fascinantnim bićima.

 

 

Morski pas u proseku ima 40-45 zuba te može imati i do 7 redova istih. Oni ih gube pa im ponovno rastu, a prosečni morski pas tokom života izgubi njih preko 30 hiljada.

Morski psi nemaju nijednu jedinu kost u telu. Njihov kostur čine hrskavice.

Morski psi naseljavali su zemlju 200 miliona godina pre pojave dinosaura te su se promenili minimalno tokom tog vremena.

Uprkos činjenici da gotovo jednak broj muškaraca i žena pliva u okeanu, 90 posto žrtava napada morskih pasa su muškarci.

Najčudnije stvari ikad pronađene u želucima ovih životinja su cipele, stolice, kutije veštačkih noktiju, bubnjevi, čitave boce vina i stražnja polovina konja.

Za svakog ubijenog čoveka od strane morskog psa, ubije se 2 miliouna morskih pasa od strane čoveka.

Većina morskih pasa stalno mora plivati kako bi "naterali" vodu preko svojih škrga, jer nemaju sposobnost pumpanja vode, poput većine riba.

Njihove uši nalaze se u njihovom telu, a čulo sluha toliko je dobro razvijeno, da mogu čuti vibracije plena i do 500 metara udaljenosti. Vid im zato nije toliko dobar, jer vide svega 15-ak metara ispred sebe. No, zbog smeštaja očiju, oni su svesni svih 360 stepeni oko sebe.

Indijanci na Florida nekad su koristili zube velikih belih pasa kao strelice.

Najmanji morski pas na svetu bio je dugačak svega 17,8 centimetara.

Najveći morski pas je kit ajkula. Može narasti i do 15 metara, iako je najveća potvrđena jedinka ove vrste bila duga 12,6 metara te je težila 21 tonu. Hrani se planktonima.

Ako niste znali, od ajkuline kože mogu se izrađivati i cipele, a one traju 4 puta duže od običnih kožnih cipela.

Oko dve trećine morskih pasa napada ljude na 2 metra dubine.

Tigrasti morski pas još se naziva "kantom za smeće morskog sveta". Naime, kad je u pitanju hrana, nije nimalo izbirljiv i poješće doslovno bilo šta.

Koža ženskih jedinki morskih pasa mnogo je deblja od muških zato što, za vreme parenja, muški morski psi grizu ženke.

Velik beli morski pas kap krvi može nanjušiti s udaljenosti od čak nekoliko kilometara.

Morski psi otporni su na oboljenja od raka, iako to nije nemoguće. Upravo zato koriste se za testiranja lekova protiv raka.

Pročitaj više...