Anatomija ljudske destruktivnosti – Erih From

Kod čoveka moramo razlikovati dve potpuno različite vrste agresije. Prva, koju deli sa svim životinjama, filogenetski je programiran impuls za napad (ili beg) kada su vitalni životni interesi ugroženi. Ova defanzivna »benigna« agresija nužna je za opstanak jedinke i vrste, biološki je prilagodljiva i nestaje kad i njen uzrok. Druga vrsta, »maligna« agresija, tj. destruktivnost i okrutnost, specifična je za čoveka i gotovo je ne nalazimo kod sisavaca; nije filogenetski programirana i nije biološki prilagodljiva; nema svrhe, zadovoljstvo nalazi u pohotnosti. Sve prijašnje diskusije o tom problemu uglavnom su bezvredne jer ne prave razliku između tih vrsta agresije, od kojih svaka ima različite izvore i različita svojstva… 

…Ipak, čovek se razlikuje od životinja po tome što je ubica; on je jedini primat koji ubija i muči članove svoje vrste bez razloga, bilo bioloških bilo ekonomskih i pri tome oseća zadovoljstvo.

 (KLIKOM DO KNJIGA)

           Anatomija ljudske destruktivnosti 1 (hrvatski)

                     Anatomija ljudske destruktivnosti 2 (hrvatski)

Pročitaj više...

Umeće ljubavi

Je li ljubav umeće? Ako jeste, ona zahteva znanje i trud. Ili je ljubav prijatno osećanje koje se rađa slučajno, nešto što čoveka “obuzme” ako ima sreću?

Erih From (Erich Fromm 1900 —1980), nemački socijalni psiholog, psihoanalitičar, humanistički filozof i levičar pod uticajem Marksa i Frojda, te kritičar savremenog sveta. Bio je povezan sa frankfurtskom školom kritičke teorije društva. Predstavnik je neopsihoanalize. From se istakao kao originalni kritički interpretator Frojdovih koncepcija koje su bile njegova osnovna inspiracija.

Počevši od prvog njegovog rada, Beg od slobode, Fromova dela su poznata po socijalnim i političkim komentarima, kao i filozofskim i psihološkim podvlačenjima. Njegova druga knjiga, Čovek za sebe je bila nastavak Bega od slobode i zajedno su činile Fromovu teoriju o ljudskom karakteru i prirodi. Fromova najpopularnija knjiga je svakako Umeće ljubavi u kojoj je rekapitulirao i dopunio teoretske principe ljudske prirode iz Bega od slobode i Čoveka za sebe.

Ta knjiga poznatog nemačkog sociologa ne donosi gotova “uputstva” o umeću ljubavi. Ona želi da pokaže kako ljubav nije osećanje kojem svako može lako da se prepusti, bez obzira na dostignuti stepen zrelosti. Ona nastoji da uveri čitaoca kako su sva njegova nastojanja oko ljubavi osuđena na propast ukoliko najaktivnije ne pokuša da razvije svoju celokupnu ličnost. Zadovoljstvo u individualnoj ljubavi ne postiže se bez sposobnosti da se voli svoj bližnji, bez istinske hrabrosti, poverenja i discipline.

(KLIKOM DO KNJIGE)

Pročitaj više...