Kod čoveka moramo razlikovati dve potpuno različite vrste agresije. Prva, koju deli sa svim životinjama, filogenetski je programiran impuls za napad (ili beg) kada su vitalni životni interesi ugroženi. Ova defanzivna »benigna« agresija nužna je za opstanak jedinke i vrste, biološki je prilagodljiva i nestaje kad i njen uzrok. Druga vrsta, »maligna« agresija, tj. destruktivnost i okrutnost, specifična je za čoveka i gotovo je ne nalazimo kod sisavaca; nije filogenetski programirana i nije biološki prilagodljiva; nema svrhe, zadovoljstvo nalazi u pohotnosti. Sve prijašnje diskusije o tom problemu uglavnom su bezvredne jer ne prave razliku između tih vrsta agresije, od kojih svaka ima različite izvore i različita svojstva…
…Ipak, čovek se razlikuje od životinja po tome što je ubica; on je jedini primat koji ubija i muči članove svoje vrste bez razloga, bilo bioloških bilo ekonomskih i pri tome oseća zadovoljstvo.
…Ipak, čovek se razlikuje od životinja po tome što je ubica; on je jedini primat koji ubija i muči članove svoje vrste bez razloga, bilo bioloških bilo ekonomskih i pri tome oseća zadovoljstvo.
