-->

Karma je termin omiljen među prevarantima, posebno onima koji se bave astrologijom, tarotom ili runama, a ne znaju, naravno, ništa o tome. Sem sledećeg: „Takva ti je karma, sad plati što sam ti to rekao“.

Karma

Šta je karma uistinu?

Treba napomenuti da je karma u iskonskom smislu, odnosno u istočnjačkim filozofijama, strogo povezana sa reinkarnacijom. Reinkarnacija je, sa svoje strane, učenje da se duša posle smrti vraća u novo fizičko telo (ne mora biti slično, čovek se može reinkarnisati u telo psa i obrnuto) i to traje sve dok se karmičkim (dobrim) delima ne prekine taj ciklus. Krajnji cilj je nirvana.

Karma je u indijskoj filozofiji univerzalni zakon delanja i posledice, odnosno svako delo koje pokreće krug uzroka i posledice. Uvučenost u samsaru (večni tok zbivanja) se smatra izvorom patnje iz koje se traži mukti (oslobođenje).

Suština je da svako biće snosi posledice sopstvenih dela. Obzirom da je delanje ispoljavanje volje subjekta, ono je i uzrok uslovljenosti subjekta. Karma tako postaje "ono čijem se dejstvu ne može izbeći". Svako biće nasleđuje sopstvena dela, nastavljajući i sa činjenjem novih, čije će posledice osetiti kasnije. Zbir čovekovih dela određuje njegov sadašnji i budući život, a sadašnji život i karakter određeni su delima izvršenim u pređašnjem životu.

U hinduizmu je karma uzročni zakon kosmičkog zbivanja, jer su i bogovi podređeni kružnom zakonu beskrajnog nastajanja i nestajanja. Snaga dela je iznad moći bogova. Ovo se uverenje razvilo kao dogma u ranim vedskim spisima. Bramanski sveštenici proglasili su zatim obavezanost bogova da se pokore ritualnim delima koje propisno izvrše žrtveni sveštenici.

U đainizmu je karma jedan od osnovnih principa filozofije. Đaini veruju da duše postoje od pamtiveka. U ovom svetu, duša je vezana ogromnom količinom suptilne materije i kada duša deluje, obližnji delići materije prianjaju uz nju. Ovi delići materije bivaju asimilovani od duše i ostaju u tom stanju čitav život, a takođe se prenose i u sledeći. To se kružno odvija tokom ciklusa rađanja, bilo kao božanstvo, životinja, čovek ili demonsko biće, sve dok se ne obustavi stvaranje novih veza.

Đaini smatraju da veza duša i tvari jeste stvarna, inače bi duša, najlakša od svih supstanci, odletela do najviše tačke univerzuma. Tako je za đaine karma nešto materijalno. Pošto je prisustvo karmičke materije u duši uzrok rađanja i umiranja, duša se mora osloboditi karme. Upliv karmičke materije zaustavlja se razvojem čistih misli i dela, a količina već postojeće karme se troši praktikovanjem podvižništva. Kada se karma potpuno uništi duša biva slobodna. U đainizmu je cilj svakog pojedinca da postigne ovo savršeno i prirodno stanje duše sopstvenim naporom. Đainska filozofija tvrdi da dosezanje slobode duše od karmičke vezanosti potpuno zavisi od sopstvenih dela, a ne od uticaja nekog božanskog bića.

Budisti u učenju o karmi ističu etički momenat, u skladu sa ciljem ukidanja patnje. Karma ne predstavlja determinističku doktrinu, pošto je pojedinac slobodan da dela u okviru same situacije nastale usled njegove karme; njegova karma ne određuje njegovu reakciju na situaciju. Štaviše, volja ima veći značaj u stvaranju nove karme od samog delovanja.

Voljne radnje mogu biti ispravne i neipravne. Volja koju karakterišu pohlepa, mržnja i zabluda, stvara nepovoljnu karmu, dok ona koju karakterišu suprotna svojstva stvara povoljnu karmu.

Posledice karme se mogu iskusiti tokom života delatnog subjekta ili u nekom od narednih života. Zakon vipaka (dozrevanje plodova) se ne ograničava na jedan život, nego je osnov vere u kontinuitet duše kroz niz života. Često se smatra da je verovanje u novo rađanje Buda prihvatio iz starije indijske religije. Budizam se suočio sa teškoćom prilikom pomirenja verovanja u karmu i novog rađanja sa doktrinom nepostojanja duše. Međutim, prema budizmu, bića su u biti „nastavljači“, a ne pojedinci. Zato je kod njih moguće novo rađanje i bez vere u večni identitet duše.

Da se papa ili kojekavi patrijarsi, da ne pominjemo obične popove, uvere u postojanje Boga – od straha bi pocrkali istog trenutka. Šta znači to u odnosu na ovaj tekst? Znači da čak i ako ste uvereni u jedan život, nemojte ga trošiti na mržnju i zla dela. Ne činite ono što ne želite da drugi čine vama.

Download Knjiga

Šta je Nostalgija Zanimljivosti?

Možda prvo reći šta znači nostalgija? Kovanica nastala od (staro)grčkih reči nóstos álgos, što bi značilo kuća i bol. Nije teško zaključiti...

Čitanije

.