Rusija u zakrivljenim ogledalima, Nikolaj Levašov

Nikolaj Levašov (1961- 2012), ruski pseudonaučnik i okultista, pisac, a bavio se i kvantnom medicinom. Napisao je nekoliko knjiga o Univerzumu, istoriji Slovena, poreklu čoveka na Zemlji i slično. Neke od njegovih knjiga su klasifikovane kao antisemitističke i ekstremne i zabranjene su u Rusiji. Bio je i vođa javne organizacije „Renesansa. Zlatno doba“ koja je od strane Ruske pravoslavne crkve označena kao destruktivni kult 

PREDGOVOR iz knjige Rusija u zakrivljenim ogledalima koja je zabranjena u Rusiji:

“Ja, kao i bilo koji Rus, uvek sam bio zainteresovan za istoriju svoje domovine. Kao dete sam čitao istorijske romane, knjige o istoriji, o Rusiji i ostatku sveta. Sa
dostupnim istorijskim informacijama, kod mene, sve se više i više javljala konfuzija I bes, koje su mi punile srce i um. Svi narodi na zemlji, bez obzira na njihovu stvarnu ulogu u sudbini sveta, napisali su o sebi Veliku Istoriju, koristeći se kako stvarnim događajima, tako i njihovim narodnim tradicijama i istinitim pričama. I u tome nije bilo ničeg neobičnog, ako ne bi bilo jedne stvari: sve gde se u obzir uzima Rusija, ispoljava se eksplicitno otvorena mržnja onih koji su pisali istoriju ruskog naroda.
Sloveni, po njihovom mišljenju, su do devetog veka živeli u zemljanim jamama i bili toliko primitivni da čak nisu imali svoju državu, te su morali da pozovu Varjage da im je naprave. I u tom neznanju su živeli dok tada nepoznati, Sveti Ćirilo i Metodije nisu uspostavili u devetom veku slovensku pismenost, na osnovu grčke, i doneli na taj način "svetlost znanja" prastarim Slovenima. I Mongolo-Tatari su tri stotine godina držali u ropstvu ruski narod, i generalno je Petar Veliki otvorio prozor u Evropu i transformisao Rusiju na način da liči na Evropu. Rusija je postala veliko carstvo, I tako dalje i tako dalje. Bilo koja, više ili manje obrazovana osoba, shvata da se istorija piše po nalogu vlasti, i prepisuje po potrebi i željama. I konačno, postavlja se prirodno pitanje, ko naređuje podobnu "muziku" i ko su ti "istoričari" i zašto nisu učinili sve da se sačuva ruska istorija, slično onome kako su učinili jevrejski istoričari, kineski, grčki, rimski i drugi narodi i carstva? Ispostavilo se da je moderna istorija ruskog naroda aktivno prepravljana kada je dinastija Romanov, došla na vlast 1613. godine, a posle revolucije, baklju su preuzeli boljševici. Ko su "naručioci" ruske istorije? Hajde da pogledamo ko su izvođači. Romanovsku rusku istoriju napravili su u 18. veku, Bajer, Miler i Šlecer. Svi potpuno rasni Nemci koji nikada nisu naučili da govore ruski, čak ni u starosti, ali, ipak, napisali su istoriju ruske države. Među njihovim "naslednicima" takođe je veoma teško naći nekog Rusa po nacionalnosti. Interesantno je, kako se ispostavilo, da istoriju ruskog naroda pišu svi - Nemci, Jevreji, itd.. Da li su Rusi do te mere primitivni, da ni svoju istoriju ne mogu da napišu, već pozivaju sebi strane istoričare“...

Download knjige OVDE

Pročitaj više...

Nafta je (ne)ograničena?

Teorija kojom se tvrdi da je nestašica nafte izmišljotina nije nova. Pojedini pobornici te teorije iznose tvrdnje da su priče o nestašici nafte lažne i da nafta nije fosilnog porekla i da je to čista prevara naftnih kompanija, banaka i korporacija. To da nafta nestaje - kažu da je samo dogma (opšte prihvaćeno mišljenje koje ne dopušta da se u njega sumnja). Navode da su Rusi za vreme Drugog svetskog rata došli do saznanja da nafta nije fosilnog porekla, odnosno da potiče iz zemljinog jezgra i da se nalazi u samom njenom središtu. Tokom miliona godina razdvajanja zemljine površine i tektonskih pomeranja otvorili su se kanali kojima je nafta krenula prema površini, pod velikim pritiskom i zbog visoke temperature u unutrašnjosti zemlje. Tim kanalima ona negde dolazi brže, negde sporije. Ali, ima je svugde. Nafta ne nestaje, niti presušuje, nego se samo u nekim slučajevima prebrzo crpi, jer treba pričekati da dođe novi mlaz. Ali, kad bi se znalo da su nafta i prirodni gas obnovljivi izvori, nafta ne bi bila tako skupa.

Šta kažu oni drugi?

Nafta, kao vrsta fosilnog goriva, tamna je i viskozna tečnost koja se pronalazi ispod površine Zemlje ili morskog dna. To je vrlo složena smesa različitih spojeva čiji se sastav menja od nalazišta do nalazišta. Danas prevladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona. Pod povoljnim uslovima, koji su vladali u dalekim geološkim dobima, živele su i razmnožavale se u toplim morskim zalivima velike količine tih organizama; uginuvši one su se taložile na morsko dno. U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako raspadljivih organskih tvari. Otpornije masne i voštane supstance gomilale su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle, nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom zamljanih slojeva i kod nešto povišene temperature mast se konvertovala najpre u prabitumen, a onda u naftu.

Pročitaj više...

Vostok 1 i Apolo 11

Apolo 11 je bila prva misija sa zadatkom da spusti ljude na Mesečevu površinu, sa tročlanom posadom koju su činili Nil Armstrong, Edvin Oldrin i Majkl Kolins.

Apolo 11 je lansiran 16. jula 1969. da bi 21. jula 1969. godine , u 2:56 po univerzalnom vremenu, Nil Armstrong postao prvi čovek koji je zakoračio na Mesec, kojem se ubrzo pridružio i Edvin Oldrin. Za to vreme je Majkl Kolins bio u orbiti oko Meseca.

Postoje brojne teorije zavere da se sletanje na Mesec nije dogodilo. Jedan od razloga za sumnju je što se američka zastava njiše, a to ne bi trebalo da se desi na Mesecu, gde ne postoji atmosfera. Međutim, pobornici teorije da je spuštanja na Mesec bilo kažu da se zastava njiše samo dok je dodiruju astronauti, a vakuum omogućava duže njihanje nego što je to moguće na Zemlji. Uverenje da je čovek kročio na Mesec toliko je ukorenjeno da tvrdnja da to nije istina deluje smešno. Ipak, treba imati na umu da je čovečanstvo možda žrtva jedne od najvećih podvala SAD-a. Kada su Rusi otišli u orbitu, Amerikanci su bili zatečeni. Da i oni odu u orbitu nakon toga bili bi samo drugi koji su to uradili. Postojala je jedna opcija sa kojom su mogli da preteknu Ruse - odlaskom na Mesec.

Vojnom avionu je potrebno od crteža do trenutka kada će se naći u naoružanju jedne armije najmanje 15 godina. Koliko je potrebno svemirskom brodu? Ako se zamisao o svemirskom brodu koji će čoveka odvesti na Mesec začela bar 20 godina pre realizacije, treba se zapitati kakvom su to tehnologijom Amerikanci zamislili da se pripomognu neposredno nakon Drugog svetskog rata?

Teorije zavera sada ipak ostavljamo drugima, a mi ćemo pogledati neke podatke o Vostoku 1 (letelica bez kompjutera) i o kompjuterskom sistemu na Apolou 11.

Vostok 1

Vostok je obavio ukupno 6 letova sa ljudskom posadom. Njegove modifikacije se i danas koriste za iznošenje u orbitu vojne opreme za osmatranje i prepoznavanje, opreme za mapiranje i slicno. Sastoji se iz dva odseka, kapsule za spuštanje i servisnog modula sa instrumentima. Ukupna masa kosmičkog broda je 4,73 t, najduži let je trajao 5 dana, dužina broda 4,4 m (bez antena), maksimalni prečnik 2,43 m. Ova dva odseka su bili mehanički povezani metalnim trakama sa pirotehničkim bravama. Brod je opremljen sledećim sistemima:

- Sistem automatskog i ručnog upravljanja.

- Sistem automatske orijentacije na sunce i ručne orijentacije na zemlju.
- Sistem za održavanje života za jednog kosmonauta (predviđen za rad od maksimalno 10 dana pri uslovima koji su po svojim parametrima slični zemaljskim).
- Sistem komandno-logičkog upravljanja.
- Sistem električnog napajanja, termoregulacije i prizemljenja.

Takođe ima autonomnu i radiotelemetrijsku opremu za kontrolu i registraciju svih parametara leta, pre svega stanja kosmonauta (svi neophodni medicinski i dr. parametri), stanje konstrukcije broda, stanje gore navedenih sistema. Ova oprema sadrži u sebi i UKV i KV aparaturu za dvostranu radiotelefonsku komunikaciju kosmonauta sa zemaljskim stanicama, komandnu radioliniju, programsko-vremensku opremu (rano je bilo za prvi kompjuter), TV sistemom sa dve kamere za kontrolu stanja kosmonauta u kosmičkom brodu i radio sistemom kontrole parametara orbite, pelengacije i kočiono-motornog sistema.

Kapsula za spuštanje - Masa 2,64 t; prečnik 2,3m; zapremina 5,2m3; slobodna zapremina za razmeštaj kosmonauta 1,6 m3. Hermetično telo sfernog oblika (prečnik 2,2 m) od aluminijumskog liva pokriveno toplotnom zaštitom različite debljine (0,03 m do 0,18 m). Forma i položaj kapsule za spuštanje i raspored njene mase su obezbeđivali aerodinamičku postojanost predviđenu za spuštanje po balističkoj trajektoriji. U gornjem delu kapsule su se nalazila tri luka prečnika 1 m. Prvi koji se nalazio sa strane nogu kosmonauta je tehnološki i kroz njega su se vršile operacije na zemlji (pripreme i pripreme pred sam let), drugi koji se nalazi naspram tehnološkog je predviđen za ulazak kosmonauta u letelicu i katapultiranje sedišta sa kosmonautom pri ulasku u atmosferu (ova operacija se odvijala na visini oko 7.000 m). Iz trećeg koji se nalazi između ova dva je ispaljivan padobran na kome se kapsula prizemljavala. Drugi i treći luk su bili zatvoreni poklopcima sa pirotehničkim bravama (mala punjenja sa električnom komandom). Kapsula ima tri iluminatora, od kojih su dva razmeštena na poklopcima lukova 2 i 3. Unutar kapsule se nalazi kontejner sa padobranom zapremine 330 dm3 (površina kupole glavnog padobrana je 574 m2, brzina prizemljenja na glavnom padobranu je 10 m/s), katapultirajuće sedište kosmonauta sa dva raketna motora na čvrsto gorivo sa glavnim i pomoćnim padobranom, rezervnim punjenjima i napajanja (uključujući i opremu za pelengaciju), instrumente i opremu osnovnih i pomoćnih sistema broda (sistem za održavanje života, termoregulacije, elektronapajanja, navigacije i upravljanja, telemetrije, pulta kosmonauta, optičkog orjentatora, ručke upravljanja, radio veze itd). Unutar su telo kapsule i oprema bili obloženi termoizolacijom i dekorativnom opšivkom. Sa spoljne strane kapsule za spuštanje nalazile su se antene komandne radiolinije (montirane na metalnim trakama koje vezuju kapsulu sa servisnim modulom). Za obezbeđenje kosmonauta on je tokom svih faza leta bio u skafanderu. Na delu spusta na visini oko 7.000 m vršilo se katapultiranje kosmonauta. Posle udaljavanja sedista sa kosmonautom od kapsule na bezbednu udaljenost, kosmonaut se odvajao od sedišta i spuštao se padobranom (brzina prizemljenja 5 m/s). Otvaranje glavnog padobrana kapsule se vršilo na visini 4.000 m. Konstrukcija i sistemi su bili predviđeni i na mogućnost prizemljenja sa kosmonautom unutar kapsule (bez katapultiranja).

Apolo 11

Svaki let na Mesec je imao dva Apollo Guidance Computer (AGC-a), po jedan u komandnom i lunarnom modulu. AGC je gonio primarno navođenje, navigacioni i kontrolni sistem svake letilice, nazvan akronimom PGNCS (pings).

Kompjuter Apolo-a je bio prvi koji je koristio integralna kola (IC). RAM kompjutera je bio memorija sa magnetnim jezgrom (4K), a ROM je bio implementiran kao feritna memorija (32K). Obe su imale takt od 12 milisekundi. Memorijska reč je bila dužine 16 bita; 15 bita i 1 neparni paritet bit. CPU-ov interni 16-bitni format reči bio je 14 bita podataka, 1 bit prekoračenja i 1 bit znaka (prva komplementna reprezentacija).

AGC je kontrolisan taktom kristalnog oscilatora od 2.048MHz. Takt je deljen sa dva da bi se dobio četvorofazni takt od 1.024MHz koji je AGC koristio za izvršavanje internih operacija. Takt od 1.024 MHz je takođe deljen sa dva da bi se dobilo signal od 512kHz tzv master frekvencija; ovaj signal je upotrebljen za sinhronizaciju spoljašnjih sistema Apolo letilice. AGC je imao četiri 16-bitna registra za opštu računarsku upotrebu. Oni su zvani "centralni registri". AGC je imao i dodatne registre koji su korišteni interno u okviru operacije.

AGC softver je napisan u AGC assembly jeziku. To je jednostavan operativni sistem u realnom vremenu koji se sastoji od EXEC-a, paketsko poslovno-planirani sistem koji je mogao da radi do 8 poslova istovremeno koristeći m ultitasking bez prethodnog pražnjenja (svaki posao je trebalo da periodično preda povratnu kontrolu EXEC-u). Postojao je takođe i interupt-pogonjena komponenta zvana WAITLIST koja je mogla da planira višestruke vremenski pogonjene zadatke. Zadaci bi bili kratki koraci izvršenja koji se replaniraju samostalno za ponovno izvršavanje na WAITLIST ili da izbaci u prvi plan dužu operaciju pokretanjem posla sa EXEC.

Jedinica korisničkog interfejsa se nazivala DSKY (displej/tastatura); niz brojeva i kalkulator-stil tastatura. Komande su unošene numerički, kao dvo-cifarni "prog", "verb" i "noun" brojevi. Brojevi su bili zeleni visoko-naponski elektroluminescentni displeji, složeni u niz od sedam segmenata po broju, za prikaz brojeva. Segmenti su pogonjeni elektromehaničkim relejima, što je ograničavalo obnavljanje displeja (Blok II je koristio SCR-ove - siliconski kontrolisane diode). Tri 5-cifarnih brojeva takođe je moglo biti prikazano oktalno ili decimalno. Ulazi su bili tasteri. Ovaj kalkulator-stil interfejsa je bio prvi svoje vrste, prototip za sve slične digitalne kontrol-panelne intefejse.

Komandni modul (CM) je imao dva DSKY; jedan na osnovnoj instrument tabli a drugi u nižem odeljku opreme blizu sekstanta korištenog za inercionu platformu navigacije. Oba DSKY-a su pogonjena istim AGC-om. Lunarni modul (LM) je imao jedan DSKY za svoj AGC.

PGNC sistem je otkazivao tokom prvog živog lunarnog spuštanja, kad je AGC pokazao 1201 alarm ("Executive overflow - no vacant areas") i 1202 alarm ("Executive overflow - no core sets"). U oba slučaja ove greške su prouzrokovane lažnim podacima sa radara sastanka, koji je ostavljen uključen tokom sletanja. Ove greške su automatski obustavile trenutni zadatak kompjutera, ali je podatak frekvencije radara uverio da su opozivni signali bili poslati prevelikom brzinom da bi ga CPU savladao.

Srećom po Apollo 11, AGC softver je rasteretio zadatke nižeg prioriteta i zatražio od Armstronga da se prebaci na više ručno kontrolisan mod. Inercioni navigacioni zadaci su nastavili da rade sigurno. Stepen preopterećenja je bio minimalan, jer je softver bio "očišćen" da bi ostavio približno 15% slobodnog vremena, a 6400 bita/s povorka impulsa iz radara indukovao je PINC-ove koji su protraćili 15% AGC-ovog vremena. Greške su premošćene i misija je bila uspešna.

Prvi napredni stoni kalkulatori su se pojavili na tržištu otprilike u isto vreme, sa naučnim, a potom programibilnim džepnim kalkulatorom.

Pročitaj više...

Teorije zavere, vanzemaljci

Teorije zavere, ako ih ne uzimate (pre)ozbiljno, znaju zabaviti, a ponekad i inspirisati. Ovo su neke teorije o vanzemaljcima i njihovom odnosu prema sirotim Zemljanima.

- Oko Zemlje kruži satelit s druge planete

Ova teorija nalaže da oko Zemlje kruži 13.000 godina star satelit nazvan Black Knight, koji je zapravo svemirska sonda koja sadrži mapu udaljene planete zvane Epsilon Bootis. Teorija je razvijena nakon što je Nikola Tesla otkrio radio signale 1899. godine, za koje je smatrao da dolaze iz svemira. Isto to su mislili, istraživali i otkrivali brojni amateri nakon njega. Priča je dobila na poletu '50-ih i '60-ih godina proteklog veka kada su mediji izvestili o nepoznatom objektu pronađenom u svemiru, a uskoro su počele kolati i navodne fotografije tog objekta. Signali koji su se mogli čuti su, smatraju pobornici ove teorije, pokušaj stanovnika Epsilon Bootisa da komuniciraju sa Zemljanima.

- Američka vlada tajno je poslala astronaute na drugu planetu

 Jedna od brojnih teorija vezanih za američku vladu nalaže da je administracije predsednika J.F. Kennedyja i kasnije predsednika Johnsona, poslala posebno istrenirane astronaute na 37 svetlosnih godina udaljenu planetu Serpo. To putovanje je, kažu pobornici ove teorije, rezultat saradnje vanzemaljca kojeg su spasili nakon što mu se brod srušio u Roswellu (Rozvel). Astronauti su proveli 13 godina na toj planeti, gde su živeli s domaćom rasom zvanom Ebens. Stanovnici te planete žive mirnim životom u slobodnom društvu bez vladavine. Ali, danas niti jedan od tih astronauta nije živ, jer su umrli od posledica izlaganju visokoj radijaciji zbog dva sunca planete Serpo. 

 - Isus je bio vanzemaljac

 U duhu ideje da su bogovi koje su poštovali drevni narodi vanzemaljci, Isus je takođe bio s druge planete. To je, kažu pobornici te teorije, činjenica koju je Crkva jednostavno sakrila od javnosti. Marijino bezgrešno začeće objašnjeno je tako da su je vanzemaljci veštački oplodili, čime i objašnjavaju Isusovu mogućnost da vidi i priča s anđelima, koji su takođe vanzemaljci. Zabavniji deo teorije je onaj koji kaže da je Isus, nakon svog uskrsnuća, bio 'povučen', odnosno transportovan u svemirski brod, baš kao u Zvezdanim stazama.

- Amerikanci su se borili s nacistima na Antarktiku

 Američka ekspedicija koja je otputovala na Antarktik 1946. godine, otišla je tamo kako bi se borila s nacističkim vođama, uključujući i Hitlera, koji su se utaborili tamo pomoću napredne vanzemaljske tehnologije. Amerikanci su dobro naoružanom vojskom tako napali naciste, ali bitku su izgubili i morali su se povući.

- Plan zavaravanja sveta hologramom

 Ova teorija ujedinjuje mnogo toga o svetskoj tajnoj 'eliti' i Novom svetskom poretku te o vanzemaljcima. Naime, kada se 2009. godine na norveškom nebu pojavila neobjašnjiva plava spirala, teoretičari zavere zaključili su da se radi o propalom pokušaju projekta Blue Beam. Teoretičar zavere Serge Monast verovao je da je taj projekat rezultat saradnje američke vojske, UN-a, NASA-e i DARPA-e, kojemu je cilj stvoriti glomaznu holografsku projekciju. Ona bi prikazivala invaziju vanzemaljaca ili pojavu božanskog bića na nebu, kako bi preplašili, uspaničili i izbezumili ljude. Zatim bi sve te organizacije nesmetano mogle 'usaditi' Novi svetski poredak, a slomljeno čovečanstvo ne bi se moglo opirati.

Da, jeste li znali da je Sunce hladno nebesko telo i da se često pojavljuje uduplano? O tome sledećom prilikom, kada nas teoretičari zavera inspirišu...

Pročitaj više...

Šta se desilo na američkom razaraču "Donald Kuk"?

Američki razarač "Donald Kuk" našao se u neutralnim vodama Crnog mora 10. aprila ove godine. Pojava američkih ratnih brodova u ovim vodama predstavlja kršenje konvencije koja se odnosi na razloge i vreme boravka u Crnom moru vojnih brodova država koje ne izlaze na Crno more. Rusija je, kao odgovor, poslala bombardera SU-24 da preleti nad razaračem SAD.

Sve je teklo "normalno", američki radari su počeli da izračunavaju brzinu približavajuće mete, a onda su se odjednom svi ekrani pogasili. Aegis (sistem za protivvazdušnu odbranu na američkom razaraču) je prestao da radi i rakete nisu mogle da dobiju informacije o meti. U međuvremenu, SU-24 je preleteo palubu razarača, napravio okret i simulirao napad projektilom na metu. Taj je manevar ponovio 12 puta. Svi napori za „oživljavanje“ Aegis sistema i dobijanje informacija o meti radi odbrane bili su bezuspešni. Nakon incidenta "Donald Kuk" je požurio ka luci u Rumuniji, gde su svih 27 članova posade potpisali ostavku.

Da li je ova impresivna demonstracija od strane Rusije vanzemaljska tehnologija koju su Rusi dobili od grupe vanzemaljaca po imenu "Visoki beli" ili Nordici?

Amerikanac Preston Džejms tvrdi tako:

"Znam da su vanzemaljci stvarni jer se bavim tom temom već decenijama. Džo Džordan iz Zajedničke NLO mreže ima neoboriv dokaz o vanzemaljskim otmicama. Postoji čak i snimak tog dokaza. Lično sam tako uspeo da sprečim da me otmu pre 5 godina. Čim sam saznao pravu istinu o vanzemaljcima, pobacao sam sve knjige, snimke i časopise o njima. Živimo u mreži laži u kojoj vlasti tvrde da su oružani sistemi poput SU-24 i Aegis radara jedni od najsavremenijih, ali to nije tačno. Verujem da postoje baze na Mesecu i Marsu i da tamo postoje daleko savremenije oružje i vojni sistemi", ispričao je Džejms.

Aegis, radarski sistem koji poseduje Mornarica SAD, jedan je od najsofisticiranijih radara na svetu. Ako je priča o incidentu tačna, a Pentagon ju je indirektno potvrdio, jasno je da Rusi sada poseduju tehnologiju koja je toliko napredna da čini ovaj radar potpuno beskorisnim. Svakako je teorija zavere o vanzemaljcima neozbiljna, ali nešto je poprilično uplašilo posadu "Donalda Kuka".

Pročitaj više...