Telegonija („tele“ – daleko i „goni“ – rađanje) je nauka koja tvrdi da na potomstvo ženke utiču svi njeni prethodni polni partneri.
Očekivano, telegonija nije naučna disciplina koja će naići na odobravanje i široku popularnost zbog „diskrecije“ i neugodnosti koju donose takva otkrića.
Aristotel.Telegonija kod životinja
Ova neverovatna pojava izgleda da je odavno poznata odgajivačima pasa i vlasnicima golubarnika. Ako se bar jednom rasna kučka poveže sa običnim psom, ona više nikada neće doneti na svet rasne štence, pa i da im otac bude svetski šampion po čistoti i vrednosti svoje rase! Takođe, golubica koja je rasna, ubija se ako se spoji sa golubom koji nije rasan, jer se zna da će potomstvo biti bez pedigrea. Ova pojava dobila je u biologiji naziv telegonija i što je najčudnije, manifestuje se i kod ljudi i to u još izrazitijoj formi!
Telegonija kod ljudi
„Da, efekat telegonije odnosi se i na ljude i to u mnogo jasnije izraženoj formi nego u životinjskom svetu.“ To znači da žena koja čak nije ni zatrudnela, nosi u sebi jajne ćelije u koje su ugrađeni nizovi DNK svih njenih prethodnih polnih partnera. Od ranije se zna da geni partnera mogu da se utkaju u genetski sistem žene. Telegonija tvrdi da na potomstvo žene utiču svi njeni raniji polni partneri nezavisno da li sa njima ima poroda ili ne.
Kao primer za ovo navode se Ruskinje koje su imale avanture sa glumcima iz putujućih pozorišta. One su kasnije rađale djecu koja nisu ličila na zdrave očeve bele puti, nego na te prolaznike. Užasavajuće, zar ne?
Devet meseci nakon Svetskog festivala mladih 1957. godine, u Moskvi su rođene mnoge crne bebe. Retke je ovo iznenadilo, a većina tih novorođenčadi odmah je nadopunila lokalna sirotišta. Nekoliko godina kasnije, u nekim moskovskim porodicama iznenada su se rodili male bebe, crne puti. Istovremeno, nesretne majke priznale su da su prvi seksualni kontakt ostvarile pre nekoliko godina tokom festivala s gostima iz Afrike, a decu su godinama kasnije rodile od belog muža, kojeg nisu ni pomišljale prevariti. Tu je i skandal sa studenticom Moskovskog državnog univerziteta iz elitne porodice koja je rodila crnca. Ispostavilo se da je jednom imala crbog kolegu-ljubavnika, pre belog muža.
Kao rezultat brojnih studija utvrđeno je da se efekt telegonije odnosi na ljude na isti način kao i na sve visokoorganizovane biološke vrste. Ako su začeću deteta prethodili seksualni odnosi između njegove majke i jednog ili više partnera osim oca deteta, tada je dete takođe imalo elemente kromosomskog seta majčinih bivših ljubavnika. Istovremeno, na rezultat nije uticala upotreba kontracepcijskih lekova.
Lekari koji nisu verovali ovim činjenicama, vatreno su dokazivali svemoćnost marksističko-lenjinističkog pogleda na svet, po kojem su sve rase na zemlji jednake! A ovde se crna rasa pokazivala jačom od bele. To je nemoguće! Vikali su oponenti.
Tek sada, kao što se vidi iz gornjeg teksta, postalo je jasno da stvar nije u fiziološkoj neravnopravnosti rasa, nego u istoj ovoj telegoniji, po čijim zakonitostima buduća deca prošlih partnerki nasleđuju ne samo spoljne osobine, već i unutrašnje karakteristike bivših ljubavnika…“
Da li je sličnost potomstva, čak i u fizičkim karakteristikama, sa bivšim seksualnim partnerima zaista plod vezivanja genetske informacije ili mutacija, kako neki naučnici tvrde, nije toliko važno koliko je važno da se to stvarno dešava kao rezultat nemoralnih i nezakonitih veza (u smislu zakona koje je dao Tvorac).
Jasno je, dakle, da veliko pridavanje značenja devojačkoj nevinosti, poštenju i vernosti, praktično u svim kulturama, nacijama i religijama (sa tek ponekim izuzetkom) ima čvrstu genetsku osnovu i naučno utemeljenje.
Pristalice
Na primer, turska plemena, vršeći prepade na slavenske zemlje, pokušavala su „pokvariti“ što više devojaka kako bi se slika Basurmana zauvek sačuvala u njima. Verovalo se da će žene kasnije rađati Turke, ali od muškaraca vlastite nacionalnosti.
Telegonija - šta je to za Slovene?
Šta kažu teolozi i psihijatri?
Jedan ruski teolog kaže ovako: da svaki vanbračni i predbračni odnos ostavlja trag na čoveku. Nije moguće sediniti se samo telom, a da na vas ne ostavi trajni utisak duša i duh te osobe. Telesnu vezu lako je raskinuti, ali ostaje duhovna veza, tako da ženi nije jasno zašto ne može da zavoli svog muža svom svojom dušom? Razlog je taj, što je njena duša već vezana za druge ljude, i ove veze je vuku i ne daju joj slobodu. Sada je jasno zašto ovakve situacije dovode do rascepa ličnosti i nastanka psihoza kod tinejdžera i adolescenata. Psihijatri tvrde da nam je 80% mladog sveta na granici psihoza (teških duševnih bolesti sa lošim izgledima za izlečenjem). Savremena psihoterapija potvrđuje činjenicu da promiskuitet razara psihu: „Autodestruktivno svojstvo težnje za uživanjem, u osnovi je mnogih seksualnih neuroza.“
Puna ljubavna i bračna sreća i ispunjenost ostvariva je samo u predanoj i neupitno privrženoj vezi jednog muškarca i jedne žene, u svetom bračnom krugu koji se ne sme narušavati upadom bilo kakve „treće strane.“
Sedmi Božji Uput Moralnog Zakona glasi: „Ne čini preljubu.“ (2. Mojsijeva 20:14)
Deseti Uput takođe, između ostalog, opominje: „Ne poželi ženu svog bližnjeg…“ (2. Mojsijeva 20:17)
„Zar ne znate da onaj ko se združi s bludnicom jedno je telo s njom? Jer Bog kaže: ‘Dvoje će biti jedno telo.’“ (1. Korinćanima 6:16)
Pojmovi „devojka“ i „devica“ u Bibliji su sinonimi.
Dokaz o nevinosti kod žena je postojanje himena, što se ne može objasniti tzv. teorijom evolucije. Postoji svrha zašto je Bog prilikom stvaranja načinio to fizičko obeležje moralne čistote i dostojnosti žene.
Nije, dakle, eventualna fizička sličnost potomstva sa osobama iz bludnih i preljubničkih veza toliki problem koliko je to evidentno širenje nemorala i kvarenje ljudskog roda u moralnom aspektu ličnosti. To je činjenica koju nijedna nauka ne može poreći. Upravo zbog prevencije širenja nemorala i bluda, u teokratskom Izraelu bila je propisana smrtna kazna za preljubočinstvo i seksualne „avanture“ (vidi: 3. Mojsijeva 20:10; 5. Mojsijeva 22:20-27; Ezekijel 16:38).
Postoje predlozi da neka vrsta male RNA blokira manifestaciju majčinih osobina, ali osigurava razvoj očinskih. Pristalice telegonije takođe smatraju ovu činjenicu jednim od dokaza svoje teorije. Drugi mehanizam rada otkrio je naučnik A. G. Blaznyuchenko. Zasnovan je na prodiranju delova DNK u jajne ćelije. Ovi fragmenti nastali su nakon raspada sperme. Istraživač A. Mingreim ima drugačije mišljenje o načinima porekla telegonije. Njegova se pretpostavka temelji na strukturnim karakteristikama hijaluronske kiseline, koja je prisutna u muškim klicnim ćelijama spermija. Molekula je sposobna da uhvati DNK lance, otopi njihovu ljusku i uvede strane gene.
