Stari i novi serpentarium Institut Butantan (boravište za zmije)

 U Brazilu u Sao Paolu gradu, postoji začarano mesto koje se zove Institut Butantan.
 Osnovao ga je Vital Brayil Mineiro da Kampanja, lekar, imunolog i biohemičar, još davne 1901 godine, po modelu Pasterovog instituta u Parizu (Louis Pasteur). 

Kombinirajuci u istoj ustanovi medicinska istraživanja, prenoseći rezultate u društvo kao zdravstvene proizvode i samofinansirajući se putem toga.
Kasnija aktivnost. Njegov je temelj bio reakcija na izbijanje kuge u gradu Santos.

Pre nego što je u velikom požaru 15. maja 2010 izgorelo 90 odsto svih izložaka koji su čuvani u istraživačkim, laboratorijskim i muzejskim zbirkama Instituta Butantan, u njima se nalazilo neverovatnih, između ostalog, oko 80.000 raznih zmija i preko 450.000 vrsta škorpija i paukova, što je bilo bez premca u svetu. 
Požar je progutao oko 85.000 primeraka konzervisanih formaldehidom i pohranjenih u 70% etanola i oko 450.000-500.000 primeraka škorpiona i paukova takođe čuvanih u etanolu. Bila je to najveća zbirka zmija na svetu, izgubljeno je 90 godina istraživanja!
Požar je započeo u 7:08 sati, a sat i po kasnije pod kontrolu ga je stavila posada od 50 vatrogasaca. Objekat nije bio pripremljen za slučaj požara, jer nije imao protivpožarni sistem ili sistem za prskanje. 
Vatra nije povredila nijednu od životinja ili ljudi u institutu.

Dandanas Institut nastoji da obnovi svoj jedinstveni fond. 

Institut se sastoji od specijalističkih odeljenja, i to: Artropodi, Herpetologija, Ćelijska biologija, Imunogenetika, Viralna imunologija, Imunopatologija, Genetika, Dermatologija, Patofiziologija, Biohemija i biofizika, Farmakologija, Mikrobiologija, Parazitologija, Biofaramakologija, Primenjena toksikologija i Centar za biotehnologiju.

Institut godišnje proizvede oko 110 miliona doza raznih vakcina i oko 300.000 doza hiperimunog seruma.

Međunarodno je poznat po istraživanju otrovnih životinja; posetio ga je Theodor Roosevelt 1912. Takođe podržani proizvođač vakcina protiv mnogih zaraznih bolesti, poput besnoće, hepatitisa, botulizma, tetanusa, difterije, hripavca i tuberkuloze, kao i polivalentnih i monovalentnih antivenoma protiv ugriza zmija, guštera, pčela, škorpiona i pauka (koje su historijski prvi put razvili početkom 20. veka dr. Vital Brazil i njegovi saradnici). Među istaknutim znanstvenicima na institutu bili su biohemičari Karl Slotta i Heinz Fraenkel-Conrat, pioniri u proučavanju progesterona, estriola i medicinske upotrebe otrova, od 1935. do 1948. godine.

Otkriveno je čak 9 vrsta pauka tarantule. 
Iridopelma oliveira:

Potiče sa područja koje pokriva delatnost Instituta Butantan. Zbirke otrovnih lepota u Butantanu danas su uglavnom uništene, ali se ne sumnja da će vremenom najveći deo biti obnovljen.