Američki moral
Mnogo hvaljen seksipil američkih žena potiče iz filmova, razna mišljenja i pridodane pohvale, puka su fikcija. Najnovija medicinska istraživanja u SAD-u pokazala su da je 75% mladih žena bez snažnog seksualnog osećaja i umesto da zadovoljavaju svoj polni nagon, one narcisoidno traže zadovoljstvo u egzibicionizmu, taštini te kultu fitnesa i zdravlja u sterilnom smislu. Amerikanke su „lake“ za muškarca koji vidi celi seksualni proces kao nešto izolovano, time ga one čine dosadnim i suvoparnim, na nivou proseka. Prema tome, nakon što momak devojku odvede u bioskop ili na ples, u dobrom je američkom maniru da se devojka zatim podaje da bude ljubljena. Amerikanke su karakteristično frigidne i materijalističke. Čovek koji je krenuo na „svoj životni put“ s Amerikankom, je pod materijalnom obavezom prema njoj. Žena je već svoju materijalnu obvezu ispunila. Uslugu. U slučaju razvoda američki zakon nadmoćno favorizuje ženu. Amerikanke će se veoma spremno razvesti kada ugledaju povoljnu priliku. Često je slučaj da se u Americi žena udaje za jednog muškarca i već se zaručuje za drugog, budućeg supruga, muškarca s kojim se planira venčati nakon profitabilnog razvoda.
„Naši“ američki mediji
Amerikanizacija u Evropi široko je rasprostranjena i očigledno. U Italiji je to fenomen koji se brzo razvija u posleratnim godinama, a uzet je u obzir kod većine ljudi, ako ne i s entuzijazmom, barem kao nešto prirodno. Nedavno sam pisao o dvema velikim opasnostima koje prete Evropi – Amerikanizam i Komunizam – ova prva je više podmukla. Komunizam ne može biti problem osim u brutalnom i katastrofalnom obliku izravnog uzimanja vlasti od strane komunista. S druge strane Amerikanizam napreduje posredstvom postupne infiltracije, izazivajući promene mentaliteta i običaja što izgleda bezopasno po sebi, ali završava u suštinskoj izopačenosti i propadanju, protiv čega se nemoguće boriti, osim unutar sebe. S poštovanjem prema unutrašnjoj opoziciji, većina Italijana izgleda nemoćna. Zaboravljajući vlastitu kulturnu baštinu, olako se okreću Sjedinjenim Američkim Državama kao da traže roditeljsko vođstvo u svetu. Ko želi biti moderan mora se meriti prema američkom standardu. Žalosno je svedočiti da evropska država samu sebe tako ponižava. Poštovanje Amerike nema nikakve veze s kulturnim interesima prema kojima drugi ljudi žive. Naprotiv, servilnost prema SAD-u vodi pojedinca da pomisli da nema drugog vrednog načina života za razmatranje.
Naše radio usluge se amerikanizuju, bez ikakvih kriterijuma superiornosti ili inferiornosti samo slede moderne teme trenutka i tržišta, što se smatra „prihvatljivo“ – prihvatljivo, to znači, za amerikanizovani deo naroda, koji je ujedno najviše izrođen. Mi ostali smo uvučeni u tu brazdu. Čak je i stil izveštavanja na radiju postao američki. „Ko nakon slušanja američkog radio programa može suzbiti jezu kad se govori da je jedini beg od komunizma postati amerikanizovan?“ To nisu reči nestručnjaka nego američkog sociologa Džejmsa Branhama, profesora na fakultetu Prinston. Takvo razmišljanje jednog Amerikanca trebala bi naterati evropske radio stanice da se zacrvene od srama.
Posledica od „izgradite vlastitu“ demokratiju je intoksikacija većeg dela populacije koji nije sposoban sam rasuđivati, kada nije vođen snagom i idealima, previše lako gubi osećaj vlastitog identiteta.
Industrijski poredak u Americi
U svom klasičnom proučavanju kapitalizma Verner Zombart sažeo je kasniju fazu kapitalizma u izreku:„Fiat producto, pareat homo” - To je stvorilo propast.
U svojoj ekstremnoj formi kapitalizam je sistem u kojem je muška vrednost procenjena isključivo u smislu proizvodnje robe i izuma sredstava za proizvodnju. Socijalističke doktrine su izrasle iz reakcije na nedovoljnu ljudsku obzirnost ovog sistema.
Nova faza je započela u SAD-u gde je došlo do porasta kamata u tzv. radničkim odnosima. Naizgled, činilo se da je to označilo napredak, no u stvarnosti je to štetan fenomen. Preduzetnici i poslodavci shvatili su važnost „ljudskog faktora” u učinkovitom privredi i da je greška zanemariti pojedinca koji je uključen u industriju: njegove motive, njegove osećaje, njegov radni dan. Prema tome cela škola proučavanja međuljudskih odnosa u industriji je odrasla, utemeljena na biheviorizmu. Studije kao međuljudski odnosi u industriji od B. Gardnera i G. Mura pružile su sitnu analizu ponašanja zaposlenih i njihovu motivaciju s preciznim ciljem definisanja najboljeg načina otklanjanja svih faktora koji mogu sprečiti maksimilizaciju proizvodnje.
Neke studije svakako ne dolaze iz proizvodnje nego iz menadžmenta, podsticanog stručnjacima različitih zanimanja. Sociološke istrage idu daleko do analiziranja zaposlenovog društvenog ambijenta. Ta vrsta studija ima praktičnu svrhu: održavanje psihološkog zadovoljstva zaposlenog važno je koliko i fizičkog. U slučajevima u kojima je radnik vezan za monoton posao u kojem rad ne zahteva mnogo koncentracije, studije će skrenuti pozornost prema „opasnosti” da radnikov um može odlutati u smeru koji može eventualno loše uticati na njegov stav prema poslu.
Privatni životi zaposlenih nisu zaboravljeni, zato raste tzv. zaposleničko savetovanje. Stručnjaci su pozvani rasterivati teskobu, psihološke poremećaje i neprilagođene komplekse, čak do mere davanja saveta u vezi osobnih problema.
Ni u kojem pogledu to se ne tiče duhovnog poboljšanja ljudskog bića ili bilo kakvih stvarnih ljudskih problema, onako kako bi to Evropljanin shvatio u ovom „vremenu ekonomije“. S druge strane gvozdena zavesa čoveka tretira kao tegleću zver i njegova pokornost je očuvana terorom i glađu. U Sjedinjenim Američkim Državama čovek je takođe viđen samo kao činilac rada i potrošnje, njegov unutrašnji život je zanemaren i svaki faktor njegovog postojanja je sveden na isti završetak. U „Zemlji slobodnih” kroz svaki medij čoveku se govori da mora dosegnuti stepen sreće do sada nedosanjane. On zaboravi ko je, otkuda dolazi i uzmiče sadašnjosti.
