Mi smo cveće, sećaš li se nas? Mi smo bunari, odavno zatrpani. Mi smo žabe, male barske. Mi smo oblaci što skrivali Mesec, sećaš li se nas? Mi smo živina, živeli smo zajedno. Bilo to brdo, trčao si uz njega. Brdo se sleglo. Gledao si da nas poštediš, da ne gaziš po nama, umeo si i da zastaneš. I nama se svidjao tvoj miris. Stavili tu pumpu, a ti nejak. Tako smo se radovali kada naiđeš. Ne dolaziš, nema ni nas. Tu smo negde. Kad se pojaviš bićemo bunari opet. Biraj vodu, čista kao mi i ti nekad. Žabe, male, bara ispred stare kuće. Trešnja ispod. Zar te kreketom nismo upozoravale na opasnosti razne? Dok su oblaci skrivali Mesec čekao si da živina se budi. Nagla i hladna je bila ta zima. Odakle si se vraćao? Znamo. Zbog nas si došao. Mi smo potoci. Umeli smo da te čuvamo kada te ostave u blatu. Umeš li bez nas?
GER DUG
