GER DUG slajd kratkih, nepoučnih i neestetskih priča
 |
Dobar dan.
Niko ništa. Da l`
me čuše?
Dobar dan.
Šta se dereš,
sedi tu i čekaj!
Sedim. Gledam
dokumente da ne izgužvam kad “dobro, čoveče, možeš li miran da
sediš? Izađi napolje!”
Ja sam hteo…
Izađi napolje
bre!
Bila je klupa u
hodniku, ne mogu se požaliti.
Šta ti ovde radiš?
Čekam, hteo sam…
Daj ličnu kartu!
Tu mi je, među
dokumentima, sad ću…
Aham… dobro… ko
ti je rekao da sedneš tu?
Pa, ova unutra…
Dobro, sedi i čekaj.
Ruke mi se znoje,
već sam dokumente izbrljao. Tako su tu ulazili i izlazili. Uđu
zabrinuti, izađu srećni. Kako li ja izađoh zabrinutiji?
Ti, ajd ulazi!
Dobar dan.
Šta oćeš?
Pa, evo, dokumenta
sam iskupio, pa posao ako mogu dobiti, tu su mi sve kvalifikacije.
Hm, dobro… dobro…
Listala je masnim
prstima, ali to je u redu, ona je vlast. Nisu isti moji znojavi
prsti. Dobro, u redu je ovo, ali dokumentacija nije potpuna.
Izvinjavam se, ne
razumem, iskupio sam sve.
Nemoj ti meni tu da
glumiš, ne valja dokumentacija, gde ti je knjižica?
Mislite indeks, ja
sam…
Alo čoveče, izlazi
napolje, znaš li ti kolko posla imadem, aj beži nemaš sve šta
treba!
U hodniku nova
zabrinuta lica. Vratio sam se kući.
Šta je bilo?
Nemam knjižicu.
Pa rekoh ti ja,
budalo jedna.
Alo, Mile, daj mi
Acin broj!
Šta će ti Aca,
evo nas zajedno, zajebavamo sirotinju, aj eto nas kod…
Ma, ovaj moj tražio
posao, pa…
Kakav posao, jel on
lud??
Ma znaš ga, tako
on, a nema člansku od partije…
Dobar dan.
Izvolite,
gospodine, uđite, dobar dan, znate, nismo imali potpunu
dokumentaciju juče, a tako dođu ponekad kojekakvi, nagrnu kao…
kao, kako se kaže…
Kao sivonje?
SVAKA SLIČNOST SA
STVARNIM DOGAĐAJIMA JE NAMERNA
