Indijska bajka, koja sledi ispod, starija je od jevrejske bajke na istu temu – potop, nešto više od pet hiljada godina.
Manu, Vivasvatov sin, za svoje boravište izabra usamljeno mesto blizu južnih planina. Jednoga jutra, dok je prao ruke, kako to čine i danas, u vodu, koju su mu doneli za pranje – uskoči nekakva ribica i reče: „Ako mi sačuvaš život, spasiću te“. – „Od čega ćeš me spasiti“? – upita Manu sa čuđenjem. Ribica odgovori: „Doći će potop za sva živa bića. Eto, od toga ću te spasiti“. - „A kako da ti sačuvam život“? A ona će: „Nama ribama, dok smo ovako male kao što sam sada ja, odasvud preti smrt. Jedna riba proždire drugu. Ti me najpre drži u krčagu, a kada porastem, iskopaj ribnjak i onda me prenesi u njega; kada sasvim porastem, odnesi me u more i pusti me na slobodu, jer mi tada smrt više neće niotkuda pretiti“. Manu tako i učini. Uskoro ona poraste i postade ogromna rogata riba džaša; najveća od svih riba. Dok je Manu spuštao u more ona mu reče: “Te i te godine će biti potop. Ti napravi lađu i čekaj me. A kada nastane potop, popni se na lađu i ja ću te spasiti“. One godine na koju mu je ukazala riba, Manu napravi lađu. Kada nastade potop, on se pope na lađu i riba dopliva do njega. Zajedno sa njim na lađu se popeše i sedam svetih mudraca, sedam Angirasovih sinova. Slušajući naredbu ribe, Manu ponese sa sobom seme raznog rastinja. Potom on priveza uže za rog ribe i ona brzo poče da vuče lađu po uzburkanim talasima. Zemlja se nije videla, sa očiju nestadoše strane sveta; samo je voda bila oko njih. Manu, sedam mudraca i riba behu jedina živa bića u tom vodenom haosu. Besni vetrovi bacali su lađu s jedne strane na drugu. Ali riba je jednako plivala i plivala napred po vodenoj pustinji i najzad dovede Manuovu lađu do visoke planine Himalaja. A onda se obrati Manuu ovim rečima: “Spasila sam te. A sad priveži lađu za drvo. Samo pazi da te voda ne odnese. Spuštaj se polako, po tragu vode koja se povukla“. Manu posluša savet ribe. Od toga doba, to mesto na severnim planinama zove se Manuova padina. Potop odnese sve živo. Jedino Manu ostade da produži ljudski rod na zemlji.
Bilo bi neobično kako je to izveo sa sedam Angirasovih sinova da nije bila i riba sa njima. Jeste da je bila rogata, ali bolje i to nego ona iz Biblije napravljena od rebra.
Manu, Vivasvatov sin, za svoje boravište izabra usamljeno mesto blizu južnih planina. Jednoga jutra, dok je prao ruke, kako to čine i danas, u vodu, koju su mu doneli za pranje – uskoči nekakva ribica i reče: „Ako mi sačuvaš život, spasiću te“. – „Od čega ćeš me spasiti“? – upita Manu sa čuđenjem. Ribica odgovori: „Doći će potop za sva živa bića. Eto, od toga ću te spasiti“. - „A kako da ti sačuvam život“? A ona će: „Nama ribama, dok smo ovako male kao što sam sada ja, odasvud preti smrt. Jedna riba proždire drugu. Ti me najpre drži u krčagu, a kada porastem, iskopaj ribnjak i onda me prenesi u njega; kada sasvim porastem, odnesi me u more i pusti me na slobodu, jer mi tada smrt više neće niotkuda pretiti“. Manu tako i učini. Uskoro ona poraste i postade ogromna rogata riba džaša; najveća od svih riba. Dok je Manu spuštao u more ona mu reče: “Te i te godine će biti potop. Ti napravi lađu i čekaj me. A kada nastane potop, popni se na lađu i ja ću te spasiti“. One godine na koju mu je ukazala riba, Manu napravi lađu. Kada nastade potop, on se pope na lađu i riba dopliva do njega. Zajedno sa njim na lađu se popeše i sedam svetih mudraca, sedam Angirasovih sinova. Slušajući naredbu ribe, Manu ponese sa sobom seme raznog rastinja. Potom on priveza uže za rog ribe i ona brzo poče da vuče lađu po uzburkanim talasima. Zemlja se nije videla, sa očiju nestadoše strane sveta; samo je voda bila oko njih. Manu, sedam mudraca i riba behu jedina živa bića u tom vodenom haosu. Besni vetrovi bacali su lađu s jedne strane na drugu. Ali riba je jednako plivala i plivala napred po vodenoj pustinji i najzad dovede Manuovu lađu do visoke planine Himalaja. A onda se obrati Manuu ovim rečima: “Spasila sam te. A sad priveži lađu za drvo. Samo pazi da te voda ne odnese. Spuštaj se polako, po tragu vode koja se povukla“. Manu posluša savet ribe. Od toga doba, to mesto na severnim planinama zove se Manuova padina. Potop odnese sve živo. Jedino Manu ostade da produži ljudski rod na zemlji.
Bilo bi neobično kako je to izveo sa sedam Angirasovih sinova da nije bila i riba sa njima. Jeste da je bila rogata, ali bolje i to nego ona iz Biblije napravljena od rebra.
