Kiša je sipila taj dan. Kaljav je bio drum. Srećno je podigao lice i isplazio jezik. Neko ga je drmnuo za ruku i povukao u blato. Šta se kreveljiš? Jeste plakao.
Prolazila su goveda, zemlja je drhtala pod njima. Uvukao se koliko je mogao u okolno prašnjavo žbunje praveći se da ne gleda u ogromne oči koje su mu uzvraćale pogled.
Suv je bio drum. Tamo negde oblaci su postajali tamni. Nije ga brinulo to. Razdragano tele skakutalo je ka njemu. Ovog puta nije se pravio da ne gleda te tople oči koje su mu uzvraćale pogled. Razdraganost mu obalavi jezikom pola lica umalo ga oborivši. Srećno se uspravio isplazivši i on jezik uz radostan smeh. Obostran.
Oblaci su postali crni. Šta se kreveljiš? Neko ga je drmnuo za ruku. Tele je ležalo na crvenoj zemlji dok su mu se tople oči gasile. Kao da počela kiša da sipi? Jeste plakao.
GER DUG slajd kratkih, nepoučnih i neestetskih priča
