Zašto ne? Potok čak obrati mu se dok su zelene krošnje okolnih
stabala lelujale gledajući nezainteresovano nebo.
I krenuo je kroz planinu. Ko? Krenuo je na dve strane, da se raspita kome se potok obratio. Čudnovato zemljište beše, nikad to nije video ranije. Ko? To je glina, potok reče. Šta je glina? Jasno je video luk neba, tu šarenu kupolu koja ga je pratila oduvek. Možemo praviti šta hoćemo, glina je tako podašna. Čija je glina, upitao je dok je gledao uvis. Onda mu je došlo da plače. Ko? Zelene krošnje okolnih stabala lelujale su šireći svoja krila, kao da su ga pokušale štititi. Skrij se, iskezi mu se beli oblak. Smeh je nastao na nebu; gomila oblaka mu se smejala. Onda je imao osećaj kao da lebdi. Kotlina je raširila ruke. Prihvatamo te. Ja sam stvor brda, ne laži me kotlino. Krenuo je na dve strane. Kotlina i brdo čudiše se ludosti njegovoj. Potok je imao bele kamenčiće. Tu, u planini, izvirao sam.
GER DUG slajd kratkih, nepoučnih i neestetskih priča
