Tokijski metro preveze oko 8,5 miliona putnika dnevno, a čini ga mreža podzemnih hodnika dugih 310 kilometara s 290 stanica. Računa se kao najfunkcionalniji i najbolji sistem javnog prevoza u svetu.
Sigurno ne zbog čuvene službe zadužene za naguravanje što više putnika, već zbog preciznosti, retkih incidenata (skoro bez vandalizma i zločina), čistoće, jednostavne funkcionalnosti koja omogućava snalaženje i onima koji se prvi put voze ovim metroom i zbog samog mentaliteta Japanaca koji smatraju da je pristojno tokom vožnje biti tih i ne smetati ostalim putnicima. Zbog toga će se suzdržavati od javljanja na mobilne, glasnog slušanja muzike, pa čak i bučnog razgovora s prijateljima.
Primetićete dve glavne grupe putnika: one koji nekom zanimacijom prekraćuju vreme putovanja (čitanjem, slušanjem muzike ili igranjem igrica)
U tokijskom metrou nisu samo putnici pristojni, već i vozači i kompletno osoblje. Iako su vozovi podzemne posebno frekventni u vreme jutarnjih gužvi, potrebno je ponekad pogurati putnike u vagone. Zato japanski metro zapošljava “gurače” koji će rukama i ramenima pomoći putnicima da uđu na vreme i omoguće da se vrata vagona zatvore. Vozač najpre daje znak za zatvaranje vrata, zatim, iako ima kameru, izlazi da proveri jesu li svi putnici ušli, nakon toga zatvara svoja vrata i pokreće voz.
Mnogi stranci tvrde da je bukvalno nemoguće ugledati otpatke. Sedišta u vozovima imaju grejače, a obaveštenja su na japanskom i engleskom. Metro je poznat i po peronima na kojima su obeležena mesta gde će se naći vrata voza kada se zaustavi u stanici. U samim vozovima prijatni ženski glasovi najavljuju stanice dvojezično, na japanskom i engleskom. Uz informacije o stanicama na kojima se ukrštaju druge linije, uvek ćete znati da li se otvaraju vrata levo ili desno.
Vožnja podzemnom železnicom veoma je sigurna, a sve linije stalno se nadgledaju i ljudskim okom i kamerom, a uvode se i rešenja koja izgledaju kao naučna fantastika.
Ipak, ni Japanci nisu imuni na sigurnost druge vrste, a to je uvek prisutna opasnost od terorizma. Poslednji put je to bilo 1995. godine kada su članovi sekte Aum Shinri Kyo napadom na tokijski metro bojnim otrovom „sarinom“ pokušali da ubrzaju sopstveno proročanstvo sudnjeg dana. U tom suludom napadu povređeno je oko 500 putnika, a sedmoro ih je podleglo.
