Američki nacionalni muzej aeronautike i svemirskih istraživanja u Vašingtonu spada u najposećenije u svetu, jer godišnje prima do deset miliona posetilaca. Kustos muzeja kaže da ljudi dolaze ovde da bi nekoliko sati posvetili istraživanjima tajni svemira – što Stiven Hoking radi celog života.
Stiven Hoking (Stephen Hawking), teoretski fizičar i kosmolog, pokušava da premosti jaz između Ajnštajnove teorije relativiteta, koja objašnjava kako gravitacija utiče na kretanje zvezda, planeta i drugih nebeskih objekata i kvantne fizike koja se bavi subatomskim česticama. Svoje ideje izneo je 1988. godine u knjizi Kratka istorija vremena, koja je postala bestseler.
(KLIKOM DO KNJIGE)
Kratka istorija vremena predstavlja jedno od najznačajnijih dela iz oblasti popularne nauke. Ova izuzetna knjiga će vas povesti na uzbudljivo putovanje kroz crne rupe, daleke galaksije i paralelne dimenzije i obogaćena je Hokingovim razmišljanjima i zabeleškama o napretku u nauci u prethodnih nekoliko decenija.
Hoking je gotovo sasvim paralizovan bolešću nervnog sistema i može da govori samo pomoću kompjutera. Za 65. rođendan dobio je specijalan poklon – mogućnost da leti avionom u kome astronauti uvežbavaju ponašanje u bestežinskom stanju. “Bestežinsko stanje je divno i nije mi stvorilo nikakav problem. Voleo bih da je trajalo duže”, rekao je tada Hoking.
Povodom 50. godišnjice američke svemirske agencije NASA, 2008. godine, Hoking se založio za otpočinjanje nove ere u istraživanjima svemira, sličnih onima kojima su pre 500 godina Evropljani „otkrili“ Ameriku. “Širenje u svemiru imaće još veći efekat. Potpuno će promeniti budućnost ljudske rase, a možda će odrediti i to da li ćemo uopšte imati budućnost”, rekao je tada Hoking.
