Vampir iz Düsseldorfa - nastavak priče o Peteru Kürtenu, najozlogašenijem i najbrutalnijem evropskom serijskom ubici svog vremena
Početkom leta 1913. Kürten stupa u vezu sa jednom kućnom pomoćnicom i prilikom drugog njihovog međusobnog susreta namamljuje je noću u Grafenberšku šumu gde je prebija i počinje da davi. Kako je već svitalo i pojavili su se prvi prolaznici Kürten beži da bi kasnije napao sekirom slučajnog prolaznika i u bekstvu zapalio seno na kolima. Sledeće nedelje napada jednu devojku sekirom i pali tri plasta sena. Nešto kasnije, pri provalnoj krađi, napada jednu devojčicu, takođe sekirom, ali nailazi njen otac i Kürten uspeva da pobegne. Niko ga ne prepoznaje.
U julu iste godine biva uhapšen zbog višestrukih krađa i osuđen je na šest godina zatvora gde dobija još dve godine zbog učešća u zatvorskoj pobuni.
Od 1921. Kürten živi u Altenburgu gde se zapošljava u fabrici i redovno se bavi mučenjem životinja. Napada jednu devojku, ali slučaj nije zvanično prijavljen. Dve godine kasnije ženi Augustu Scharf koja je bila osuđena zbog ubistva i Kürten je ponosan kakvu je ženu pronašao.
1925. se preseljavalju u Düsseldorf, gde se Kürten zapošljava u građevinskoj firmi, a Augusta u restoranu zbog čega je često ostajala na poslu do kasno u noć. Za susede je Kürten bio uglađeni gospodin koji je često pratio svoju ženu na posao i sačekivao je nakon radnog vremena. Niko nije posumnjao da je Kürten opasan silovatelj i ubica. U leto te godine napada tri žene. Njihovo poverenje je stekao lažnim dokumentima na kojima se predstavio deset godina mlađim i naveo je da se bavi sasvim drugim poslom. Jedna od njih ga je optužila za lažno obećanje braka, nakon čega su saslušane i druge dve žene, ali do osude za silovanje nije došlo. Kürten je osuđen samo zbog falsifikovanja dokumenata na višemesečnu kaznu zatvora.
Tokom 1926. i 1927. godine Kürten nastavlja seriju silovanja i podmetanja požara, ali i dalje ostaje neindetifikovan kao počinilac. S druge strane, zbog pretnji, uvreda i nasilnog ponašanja dobija ukupno osam meseci zatvora.
Serija ubistava 1929. godine / ispod su navedeni samo neki od njegovih najgorih zločina
U vremenu od februara do novembra 1929. godine Kürten je počinio osam ubistava. Pored toga, do njegovog hapšenja u maju 1930. godine pokušao je više od dvadeset ubistava.
2. februara 1929. oko 21 sat napada Apolloniu Kühn, koju je više puta izbo makazama. Sakrio se u blizini verujući da ju je ubio. Kako se teško povređena žena podigla i otišla vraća se na mesto zločina. Nakon par dana ponovo se vraća na mesto zločina i uključuje se u razgovor sa zatečenim radoznalcima o počiniocu. Kasnije duševno oboleli radnik Johann Stausberg, o kome će još biti reči, prijavljuje se da je on počinio zločin tako da slučaj policija smatra rešenim. Tek nakon hapšenja Kürtena u maju sledeće godine otkriva se istina.
9. februara 1929. oko 18 sati sreće 9 – godišnju Rosu Ohlinger i nudi se da je otprati kući. Na samo nekoliko koraka od svog stana Kürten ubada makazama dete sve dok nije bio siguran da je mrtvo. Mesto zločina je bilo zaklonjeno obližnjim gradilištem i nije bilo osvetljeno. Vraća se u stan, pere makaze i odelo, a zatim odlazi u bioskop. Nakon bioskopske predstave vraća se na mesto zločina sa flašom petroleja s namerom da zapali leš deteta. Kako je bilo prolaznika odustaje, ali flašu ostavlja u blizini. Vraća se u rano jutro i poliva leš petrolejom i pali ga, a zatim se vraća u stan. Nešto kasnije još jednom dolazi na mesto zločina i posmatra leš koji je u međuvremenu prestao da gori. Leš nesrećnog deteta tek oko podneva primećuje jedan radnik. I ovaj zločin preuzima na sebe pomenuti duševni bolesnik Johann Stausberg.
Nakon ubistva deteta krstario je Kürten svakodnevno u okolini gde je pokušao da ubije Apolloniu Kühn. Nosio je isto odelo kao prethodnih dana sa sve makazama sa sobom. Ne uspeva da pronađe novu žrtvu.
12. februara nakon neuspešnog traganja za žrtvama vraća se kući oko ponoći i susreće invalida Rudolfa Scheera koji se pijan vraćao iz krčme. Kürten ga odmah napada makazama i neuspešno, jer se Scheer očajnički brani, pokušava da mu pije krv. Ostavlja ga da iskrvari. Leš sutradan pronalazi gospođa Werner, s kojom je Kürten nekoliko dana ranije razgovarao o pokušaju ubistva Apollonie Kühn.
8. avgusta upoznaje Kürten domaćicu Mariu Hahn i dogovara s njom izlet sledeće nedelje. U nedelju se nalaze i voze se tramvajem i vozom do Neandertala gde započinju šetnju svraćajući sve češće do gostionica. Na povratku se zaustavljaju na pustoj poljani gde započinju prvo nežnosti, ali Kürten odmah nakon toga vadi makaze i ubada žrtvu. Ovog puta pije krv.
20. avgusta odlazi Kürten na Kirmes (vašar). Neuspešno pokušava da stupi u kontakt sa više žena. Oko dva sata posle ponoći krišom prati dve devojke. Kada je jedna od njih stigla do svog stana prati i napada drugu, osamnaestogodišnju Annu Goldhausen. Devojka i pored uboda u leđa beži i traži pomoć. Kürten se vraća na kirmez. Petnaestak minuta kasnije zapaža Olgu Mantel i više puta je ubada u leđa. Nesrećna žena vrišti i ubrzo se okupljaju prolaznici i počinju poteru za napadačem. Kürten uspeva da pobegne. U bekstvu ranjava bodežom u leđa još jednog prolaznika koji nije kasnije mogao dati opis napadača policiji jer ga jednostavno nije ni video. Dve napadnute žene su dale detaljan opis, ali ni to nije pomoglo da se Kürten poveže sa napadima.
Tekst je većinom oslonjen prevodom sa nemačke Wikipedie, a nastavka ako bude biće.
