 |
Ne može stric da mi uzme kuću, hoću da mu zapalim patke, žive u bari, spavaju u podrumu.
Razradila se priča, u međuvremenu saznadoh da je fizički bolestan, kao i njegov stric, a ni patke nisu u boljem stanju. Ne može više ovo ovako, ponovi, ubiću ga
.
Polako, smiri se, pojasni bolje, rekoh.
Idem u policiju da kažem da ću ga zapaliti, pa ću onda da se predam.
Htedoh reći da će ga strpati odmah u ludaru s tom pričom, ali naiđe uniformisano lice.
Alo, ja ne mogu više ovako, dreknu obradovan moj bolesni sagovornik.
Nema šta se ne može, osmehnu se uniformisani. Kako se ti ono beše prezivaše?
Nemoj da se praviš blesav, ti si me sprečio da zapalim patke, hoću sad da ubijem strica, zapiši to, pa ću posle da se predam.
Ma nemoj da me… od srca se nasmeja uniformisani. Sad se sećam koji si, donosim ti…
Meni se smeješ, ribo pandurska!
Poštara su odneli u limenom koritu, nesuđenog ubicu strica, a ubicu poštara odveli nazad u ludnicu. A ja? Ja samo gledam dalje i beležim.
GER DUG
slajd kratkih, neestetskih i nepoučnih priča
