GER DUG slajd kratkih, nepoučnih i neestetskih priča
Krš toga ima. Od
političara da krenem. Nežni i osećajni izrodi koji izrađuju,
odnosto iskotavaju gore od sebe. Ne treba biti strog, oni su samo
izrodi izroda.
Krenulo je – odakle? Naivan sam i
samim tim prijemčiv.
Verujem svima. Dođe
debeljuškasta, haljina joj malo zapela preko stomaka i kaže da ima
gore neki čika
koji sedi na oblaku i gleda me. Sekira se zbog mene. Debeljuškasta
me malo zbunila, priznajem, nekako joj ne leži ona brada do pola
haljine, ali otpeva i omlati suvi bosiljak ptrethodno ga umočivši u
vodu. Platio sam za to i
nekako mi bi milo u duši.
Nisam se pokolebao kada saznadoh docnije da je debeljuškasta
pop koji je maknut kasnije
zbog toga što voli dečake.
Nisam potpuno razumeo, a nisam dečak
nego odrastao pa me nije ni interesovalo.
Dobar
dan!
Dobar
dan, odgovorih.
Mi
vrbujemo glupe ljude i preporučili
su nam Vas, pa ako se slažete da popričamo.
Kako
sam bio srećan. Od toliko glupih ljudi izabrali mene! I to ne bilo
ko – predstavnici Partije. A ima samo jedna. E!
Uđite,
samo pazite, malo je mokro, bio mi dobrotvor dečaka
malopre…
Ne
brini ništa,
utrapaše
oni, nego evo ti ova olovka i na njoj je ugraviran naš
partijski amblem, a znaš
valjda
šta ćeš
s njom.
Nisam
mogao da se setim u momentu šta
bih s njom, a padale su mi na um neke perverzne stvari, jer beše
partijska drugarica koja mi dade olovku guzata, pa da skrenem misli i
temu upitah ko me preporučio
za ovakvu čast
pored tolikih ostalih glupana.
Dečače
nevaljali, nasmejaše
se predstavnici Partije pre
odlaska.
Divni
ljudi. Dugo su se nećkali
i pogledali između sebe pre nego što
su uzeli pare za olovku.
Treba
dalje nešto
kazati? Ne treba. Popovi i političari
brinu o meni. I o vama.
