Velike doze askorbata onemogućavaju spavanje. U jednom izveštaju sa Tajlanda iz 1976. tvrdi se da ogromne doze askorbata skraćuju vreme spavanja, te da zečevi koji su primili čak 1000 mg askorbata (po kilogramu telesne mase) uopšte nisu mogli da spavaju. U istom radu se navode doze koje treba dati narkomanima u cilju detoksifikacije.
Jedan rad iz 1974. prikazan na North American Congress on Alcohol and Drug Problems, nazvan je: “Ogromne doze vitamina C kao dodatak u tretmanu metadonom i detoksifikaciji”. Ovo su samo neki od radova gde su lekari u praksi odavno uvideli efektan način delovanja natrijum askorbata u velikim dozama. Pored njih, mnogi lekari koji su radili sa narkomanima, uočili su da je skorbut veliki deo problema kod preterane upotrebe svih sintetičkih lekova. Ali, oni su videli natrijum askorbat samo kao sredstvo za eliminaciju nekih sporednih poremećaja prilikom uzimanja terapije sa metadonom, na primer kostipacija ili gubitak libida (životne energije) Za to su prvo koristili oko 5 grama askorbinske kiseline dnevno. Onda su postepeno prelazili sa kiseline na askorbat prekoračujući doze i deset puta i ispalo je da su potpuno eliminisali bolesti koje nastaju korišćenjem metadona - iako im to uopšte nije bio cilj. Tako se mega doziranjem natrujum askorbata pokazalo da on rešava, ne samo problem sa negativnim efektima koje izaziva metadon, već potpuno čisti organizam narkomana bez obzira koju je drogu koristio.
I to je suština ovog ortomolekularnog tretmana sa natrijum askorbatom. On je ne samo efikasan, već je jednostavan i netoksičan. U tretmanu dr Stouna i dr Libija natrijum askorbat se može uzimati oralno kod kuće i ne zahteva ležanje u bolnici. Troškovi lečenja su praktično minimalni. Natrijum askorbat se uzima 25 do 75 ili više grama dnevno (što je izuzetno visoka doza) i to obavezno u kombinaciji sa velikim dozama drugih vitamina, esencijalnih minerala i amino kiselina. Nakon nekoliko dana ovakvog tertmana vraća se apetit, kao i kvalitetan san. Nakon 6 dana doza natrijum askorbata se postepeno smanjuje i zadržava na nivou od 10 grama dnevno. Ovako detoksifikovan narkoman ( bivši narkoman) je tada spreman za psihoterapijski program odvikavanja.
Ovaj tretman deluje zaista idealno. On potpuno isključuje metadon koji je skup i koji je takođe narkotik koji izaziva zavisnost, ali i mnoge bolesti. Čak i kod predoziranja mešavinom narkotika sodijum askorbat je efektivan, brzo deluje i tako spasava život narkomanima. Ovo je najčešće i uzrok smrti zbog toga što narkomani koji kupuju drogu na ulici mešaju (zbog niže cene) različite narkotike. Ukoliko je žrtva predoziranja u komatoznom stanju odmah se lagano ubrizgava 30 do 50 ili više grama sodijum askorbata intravenozno. Ukoliko je narkoman pri svesti i može da guta daje se 50 grama askorbata raszblaženog u čaši mleka. Ova procedura nije specifična i deluje i na drugim drogama, a ne samo na heroinu i morfinu, tako da nije potrebno trošiti vreme na identifikaciju narkotika koji je izazvao predoziranje.
Ali… Iako se ovaj jednostavan i jeftin tretman narkomana pokazao uspešnim, medicinski autoriteti u SAD nisu bili zainteresovani da ga ispitaju. Dr Stoun je deset godina uzalud pokušavao da dobije sredstva i podršku države za dalja istraživanbja sa ovakvom metodom lečenja, ali uzalud.
Shativši da je vrhovni medicinski autoritet u SAD pod uticajem privatnog farmaceutskog korporativnog biznisa, kome se lečenje narkomanije nije isplatilo, pokušao je da nađe zainteresovane lekare u Australiji. Ali, ni australijske zdravstvene vlasti nisu pokazale sluha da ispitaju metod lečenja sa natrijum askorbatom. Odgovor je bio da “nema dokaza da je korišćenje velikih količina C vitamina korisno kod bilo kog poremećaja, osim kod skorbuta”. Ovo je potpuno netačno, jer su upravo istraživanja dvostrukog nobelovca Lajnusa Polinga otkrila da je vitamin C (natrijum askorbat) lek za najveći broj kardiovaskularnih poremećaja. Ali, to se ne dopada unosnom biznisu koji se zove- kardiohirurgija.
MEDICINSKE VLASTI HOĆE METADON ali u SAD i u Australiji državne bolnice i danas preferiraju metadon, koji je takođe teška sintetička droga, samo za razliku od heroina ona je legalni opijat. On je kao opioid dizajniran u nacističkoj Nemačkoj 1938. koja se spremala za rat (možete pretpostaviti sa kojom namenom), a kasnije je prebačen u SAD za potrebe CIA. Metadonom se i danas “leče” narkomani u mnogim zemljama sveta, kao i u Srbiji. U Rusiji su ga nedavno zabranili. Tako se pomoću ove legalne droge prekida zavisnost od heriona, ali pacijent ostaje zavistan od metadona. Što je još gore, poznato je da metadon izaziva teža oštećenja organizma nego heroin. Dr Densen Gerner iz Australije koja je radila sa narkomanima opisala je nastojanje vlasti u državi Viktorija da “leče” ovisnike od droge metadonom “monstruoznim i zastrašujućim”. “ Počela sam istraživanje 1965. u zamenjivanju hemoterapija sa supstancama kao što je metadon. Ko god duže radi sa tim shvata da je to kao zamena dobrog škotskog viskija sa veoma jeftinim vinom”, napisla je dr Gerner. Dr Libi je 1978. napiso da bi više voleo da radi sa pacijentom koji je ovisnik od heroina, nego sa “lečenim” ovisnikom od metadona. Metadon je, po njemu, sa metaboličkog gledišta daleko gori po organizam, nego heroin. Sa metadonom nastaje nesanica, teška konstipacija, nedostatak životne energije, nedostatak apetita, uopšte nesposobnost normalnog funkcionisanja i najgore od svega ukoliko pacijenti ne dobiju svoje dnevno sledovanje metadona, oni zbog bolova u leđima ne mogu uopšte da hodaju. “Krajnje je nesavesno staviti nekoga na metadon, a da pri tom nemate način da ga od toga odviknete”, tvrdio je dr Libi.Profesor Jan Vebster iz medicinske škole na univerzitetu Novi Južni Vels u Australiji kaže: “Zdravlje uživaoca narkotika koji se tretiraju metadonom se ozbiljno narušava. Oni pate od fizičkih, psiholoških i nervnih poremećaja i svi se moraju uzeti u obzir u njihovom tretmanu i rehabilitaciji. Javljaju se bolesti jetre, posebno hepatitis, respiratorni problemi i konstipacija. Pacijenti su gubili su na težini, pili više alkohola, imali više problema sa zubima, i osećali teške krize prilikom skidanja sa narkotika” .Tako nakon završene terapije metadonom koja traje 21 dan narkomani su i dalje narkomani i dalje imaju potrebu za bilo kakvim “fiksom”. Detoksifikacija metadonom je čista laž kojom alopatska medicina jednostavno obmanjuje bolesnike, tvrdio je dr Libi. Ali, zdravstvenim vlastima to ni danas ne smeta, jer za njih je narkoman uvek narkoman, pa ih oni samo prevode sa “ilegalnih “ narkotika na “legalne”. Ali, ukoliko bi se heroin legalizovao, veliki narkobosovi i “perači” narko dolara bi preko noći propali, a legalno bi se kupovao daleko čistiji heroin koji izaziva manja razaranja u ćelijama organizma pošto se on u ilegalnoj prodaju uglavnom meša sa supstancama koje su mnogo otrovnije od samog heroina (kako bi se dobilo na masi). A narko dolari su glavni izvor finansiranja za tajne operacije mnogih tajnih službi (posebno CIA). Narko dolarima se finasiraju prikriveni državni udari, terorizam, ali i “plišane revolucije”. Novac za ove namene zato ne može biti u legalnim finansijskim tokovima. Postojanje narkomana i ovako stvorenog monoploskog tržišta je zato neophodno. Ipak, dr Libi se ograničava samo na medicinski aspekt narkomanije, pa najveći problem u lečenju narkomana zapravo vidi, ne u narkomanu, već u samim lekarima koji prihvataju da sprovode ovakva falš lečenja metadonom.
“Ja bih radije nešto veliko učinio, i propao, umesto da ne pokušam ništa i da uspem…”, stav je dr Libija.
Na žalost ovo nije mišljenje većine lekara. Tako je za mnoge licencirane lekare najvažnija uspešna karijera i novac, a to se postiže primenom medikamenata moćne farmaceutske industrije. Bez obzira koliko iza takvog “lečanja” ostane otrovanih, osakaćenih i mrtvih pacijenata.
Zbog toga su dr Libi i i Dr Stoun sa skromnim sredstvima počeli sami privatno da tretiraju narkomane koji su kod njih dolazili na lečenje. Oko 30 tretiranih narkomana u to vreme je potpuno izlečeno što je bio efekat 100 posto. Nakon toga su izašli u javnost sa svojim tvrdnjama i svojim naučnim radom.
 |
| Dr Irvin Stoun i dr Alfred Libi |
PRIMENA NATRIJUM ASKORBATA KOD ANESTEZIJE, ŠIZOFRENIJE I LEUKEMIJE
Natrijum askorbat se može primenjivati i za brzi izlazak pacijenta iz anestezije umesto da se čeka da se anestetik sam razgradi pri čemu je neophodan višečasovni intenzivni nadzor. Sa velikim dozama od 30 do 50 grama datim intravenozno anestezirani pacijent se može probuditi dok je još operacionoj sali. Ovde treba imati u vidu i da natrium askorbat deluje kao analgetik u velikim dozama. Sa druge strane, ne sme se davati pre anestezije, jer bi i u tom slučaju bile neophodne velike količine anestetika.
Može se koristiti i u tretmanu šizofrenije gde se i inače koriste megavitaminske doze, ukoliko se daju daju velike količine natrijum askorbata i nijacina. Kako navode dr Stoun i Dr Libi kod ovakvih pacijenata “receptivna mesta u mozgu mogu biti zasićena sa endogeno stvorenim halucinogenima ili šizomimetičkim metabolitima, tako da natrijum askorbat može delovati tako da zameni (istisne) ove halucinogene molekule sa ovih receptivnih mesta. Ali, za ovu namenu se moraju davati samo velike doze, kao i kod narkomana. Uobičajeno kliničko davanje od nekoliko grama natrijum askorbata zajedno sa kompleksom megavitamina nije dovoljno za ovu namenu, pa će i pravi odgovor izostati.
Dr Stoun je hipoaskorbemiju video i kod osoba obolelih od leukemije, što ga je navelo na zaključak da se velikim dozama Vitamina C i ova bolest može tretirati.
“Leukemija nije jedna bolest već kombinacija neoplastične bolesti krvi i teškog biohemijskog skorbuta. Skorbut se može ispraviti samo velikim dnevnim dozama askorbinske kiseline ili natrijum askorbata. Tajna je da se upotrebi 25 do 100 grama (25 000 do 100 000 miligrama) ili više askorbata dnevno koji se podele u četiri ili pet doza i daje oralno ili intravenozno ili u kombinaciji”. “Olakšanje od skorbutnog tereta daće pacijentu šansu da se organizam bori sa neoplastičnim procesom. Može se reći da bez teškog biohemijskog skorbuta, leukemija može biti lrelativno benigna bolest”, zapisao je dr Irvin Stoun još 1966. U svom nastojanju da zainteresuje neku od vodećih američkih onkoloških bolnica ili državne autoritete da klinički ispitaju njegovu Megaskorbičnu terapiju protiv leukemije poslao je svoje naučne radove na adrese tri medicinske revije koje su se bavile publikovanjem radova o lečenju kancera. Dva urednika su odbila da Stounov rad objave bez ikakvog objašnjanja, a urednik trećeg žurnala je odgovorio da iz samog naslova rada gde se pominje reč “askorbat” zna da taj tretman ne funkcioniše. Na osnovu čega je ovaj urednik to znao kada klinička ispitivanja ovakvog metoda lečenja nikada nisu vršena? Jednostavno zato što je iza svih ovih revija stajao farmakobiznis. Oni su očito znali da im askorbat može “oteti” profitabilne pacijente.
