GER DUG slajd kratkih, nepoučnih i neestetskih priča
Bili su na ivici propasti. Glad i žeđ su ih morili, mada su povremeno nailazili na sitne životinje koje se nisu snalazile u novonastaloj situaciji i na povremene tokove potoka koji nisu bili mutni, te su se tako hranili i napajali. Još uvek je tutnjalo, ledene kiše smenjivalo je vrelo sunce, vulkani su izbijali na mestima gde ih niko nije očekivao, a koji su za nekoliko trenutaka od doline pravili planinu.
- Krenućemo u pravcu svetla.
- Krenućemo na suprotnu stranu.
- Krenućemo uzvodno od ovog bistrog potoka, reče treći glas.
Njegovo ime je bilo Zarduh, Onaj Koji Zna.
Zarduh ih odvede uzvodno od bistrog potoka. Dolina je bila okružena šumama, a šume brdima, a brda planinama i sve to beše obasjano sunčevom svetlošću. Iz bistrog potoka iskakahu neobična bića i Zarduh im reče da su to prerušeni bogovi, dok su okolo hodala ogromni stvorovi i Zarduh im reče da su to Velika Bića.
- Šta su to Velika Bića?
- Oni su samo sećanje... ne dovrši Zarduh misao.
Zarduh nastrada pored bistrog potoka kada vreli gejzir izbi baš pored njega.
Bili su na ivici propasti. Glad i žeđ su ih morili, kada sin Zarduhov jednog dana reče, baš kada je vrelo sunce smenjivala ledena kiša – Znam sta je Sećanje. To je velika voda.
Njegovo ime je bilo Marduh, Onaj Koji Se Seća.
Marduh ih je dugo vodio, na način koji samo sećanje dozvoljava, sve do dana kada poslednje Veliko Biće ne ubi Marduha. Veliko Biće je ostalo zaglavljeno u blatu, u predelu gde zemlja još nije bila mirna i Marduh prvi poteže svoje koplje, ali Veliko Biće beše pobednik i to beše poslednja pobeda njegove vrste.
Bili su na ivici propasti. Glad i žeđ su ih morili, sve dok jednog dana Marduhov sin ne reče – znam šta je velika voda. Znam gde su Zarduh i Marduh otišli.
Njegovo ime je bilo Zloduh, Onaj Koji Se Igra Kostima.
Zloduh ih je dugo vodio i pod njegovim vođstvom upoznaše zbilja neobične stvari. Znali su od koje se biljke umire i koje ih gljive vode u svet Zarduha i Marduha. Zloduh ubi sebe u vreme kada nebo prošara šarena svetlost i reče trenutak pre – ovo je moje vreme novog početka, a iza mene dolazi...
Bedduh se zovem i ono što mislite da je glad i žeđ, to ne postoji.
Moramo reći da se zemlja potpuno smirila u to vreme. Reke su dobile plavu boju neba, mora svoje obale, planine svoja podbrda. Sećanje na Marduha ostade samo kod najstarijih, dok se ime Zarduha sve češće zabranjivalo.
Bedduh, Onaj Koji Stvara Skotinje, nekako pod sumnjivim okolnostima nastrada, kalkulisalo se da su ga ubili njegovi koje su huškali njihovi, ali prođe vremena do Prduha, Onaj Koji Se Hrani Otpozadi, koji reče –
Gradimo kuće gde neće voda nauditi nikome koji uđe u nju i donese neki prilog za nas koji se molimo za spas svih... Radite do iznemoglosti i prvo nama dajte darove, jer dadosmo i mi vama Gaduhe koji vas vode, ovce naše mile i ćorave, koje ne znate ništa...
Gaduh, Onaj Koji Sere Na Usta, pokloni se liku i delu Onog Koji Stvara Skotinje i pohvali govor Onog Koji Se Hrani Otpozadi i reče –
Mi smo jedina politička partija kojoj je na umu samo dobrobit naroda.
Bili su na ivici propasti i glad i žeđ ih moriše kada jedan od njih reče – Zar smo nesposobni da poskidamo ova govna što plivaju po nekad bistrom potoku?
GER DUG
