Ja se ne rukovodim sentimentalnim poletom u priči o prirodi, POVRATKOM PRIRODI. Taj romantičarski pokret koji je tragao za idilom takođe može da se objasni čovekovim osećajem otuđenosti od nje
Doživljaj sveta kao materije, kao objekta suprotstavljenog čoveku, proizveo je savremenu prirodnu nauku i tehnologiju - tvorevine zapadnog uma koje su promenile svet. Ljudska bića su pomoću njih počela da podjarmljuju svet. Njegovo bogatsvo je bilo eksploatisano na način koji bi mogao da se nazove pljačkom, a uzvišena postignuća tehnološke civilizacije i udobnosti visoko+industrijalizovanog društva našla su se suočena s katastrofičnim uništenjem okoline.
Zajedno sa srcem materije, s jezgrom atoma i njegovim cepanjem, taj objektivni intelekt je napredovao i otpustio s lanca energije koje su ugrozile sav život na našoj planeti.
---------
Zloupotreba znanja, razumevanja i proizvodi oštroumne inteligencije nisu mogli da izrone iz svesnosti stvarnosti pri kojoj ljudska bića nisu odvojena od okoline već više egzistiraju kao deo žive prirode i univerzuma. Sva današnja nastojanja da se šteta nadoknadi pomoću mera zaštite okoline osuđena su da ostanu samo beznadežan i površan krpež ako ne usledi izlečenje "zapadne entelehijske neuroze". Izlečenje bi značilo egzistencijalni doživljaj jedne dublje stvarnosti koja nas okružuje.
--------
Doživljaj takve sveobuhvatne stvarnosti nije moguć u okolini koju su ljudske ruke učinile mrtvom, kao što je to sadašnjost u našim velikim i malim gradovima i industrijskim zonama.
Na tim mestima je suprotnost između našeg ja i spoljašnjeg sveta naročito vidljiva. Javlja se osećaj otuđenosti, samoće i ugroženosti. To su ti osećaji koji se utiskuju u svakodnevnu svest u zapadnom industrijskom društvu - oni dominiraju svugde gde se širi tehnološka civilizacija i uveliko određuju dela savremene umetnosti i književnosti.
------------
Manje je opasan doživljaj podvojene stvanosti koji se javlja u prirodnom okruženju. Stvarnost koja je kudikamo opipljiva, starija, dubokoumnija i čudesnija od svega što je napravio čovek i koja će ipak istrajati kad beživotan, mehanički i betonski svet ponovo počne da isčezava, rđa i da se urušava primetna je na poljima i u šumama u svetu životinja zaklonjenom na tim mestima, u svakoj bašti u klijanju, rastu, cvetanju, sazrevanju, umiranju i ponovnom nicanju biljaka, u njihovom odnosu sa suncem čiju svetlost mogu da pretvaraju u hemijski preradjenu energiju u vidu organskih jedinjenja iz kojih je proistekao sav zivot na zemlji. U životu biljaka je vidljiva ista tajanstvena, neiscrpna i večna životna energija koja nas je iznedrila i koja nas ponovo vraća u svoju utrobu u kojoj smo zaštićeni i ujedinjeni sa svim živim bićima.
------
!
Ja se ne rukovodim sentimentalnim poletom u priči o prirodi, POVRATKOM PRIRODI.
Taj romantičarski pokret koji je tragao za idilom u prirodi takođe može da se objasni čovekovim osećajem otuđenosti od nje.
Danas je potreban temeljan ponovni doživljaj jedinstva sa svim postojećim, jedna svesnost celokupne stvarnosti koja se sve ređe dešava spontano što je više prvobitna flora i fauna naše majke zemlje primorana da se povlači pred mrtvom tehnološkom okolinom!
