Ideju
o mikrodoziranju je posebno istražio dr. James Fadiman, psiholog i
zagovornik uporabe psihodeličnih supstanci koji je vršio brojna
inovativna istraživanja sve do 1966. godine kada je od strane FDA
naprasno zaustavljeno istraživanje o ulozi psihodelika kao materiji koja može dovesti do poboljšanja uspešnosti u rešavanju
stručnih problema. Nakon toga se povukao, no njegov rad nije
prestao, 2011. godine je objavio knjigu "The Psychedelic
Explorer’s Guide", koristan i dobar vodič za sve koji žele
iskustvo više te koja razmatra vrednost psihodeličnih supstanci u
lečenju i samootkrivanju gdje je obradio i sve poznatiji fenomen –
mikrodoziranje. Budući da je zabranjeno istraživati LSD na ljudima,
oslanjao se na mrežu volontera koji su mu javljali svoje doze i
svoje rezultate koji su bili vrlo zanimljivi, naime, u oko stotinu
upitnika koje je prikupio, ispitanici su izveštavali da su vrlo
zadovoljni svojim performansama i obavljenim stvarima tokom dana, a
držali su se standardnog protokola mikrodoziranja – jedan dan
uzimanja, tri dana pauze pa ponovno ista doza četvrti dan tokom
šest nedelja. Učesnici istraživanja su normalno funkcionisali u
radu i odnosima, ali s povećanim fokusom, više energije,
emocionalnom jasnoćom i kreativnošću. Sportaši koji su koristili
mikro doze LSD-a su primetilii poboljšanje izdržljivosti i
refleksa, ravnoteže i koncentracije te neosjetljivost na slabost ili
bol. Ovi rezultati još nisu recenzirani, ali su nalazi vrlo
sugestivni.
Malo
je ljudi koji će javno priznati kako koriste psihodelične supstance kako bi poboljšali svoje performanse, a jedan od njih je John
Andrew, slepi kanadski dokumentator koji je uzimao male doze
psilocibina svaki dan tokom šest meseci u 2014. godini (veća
učestalost i trajanje od standardnog protokola mikrodoziranja). On
opisuje kako je pozitivne učinke počeo osećati nakon četiri nedelje: "Doživio
sam bistrinu koja je gotovo neopisiva, osećao sam homeostazu,
osećaj da će unatoč tome što se događa, loše ili dobro, sve
biti u redu. Osećao sam se prisutan i fokusiran." Dodaje
da je na kraju šestomesečnog perioda osećao kako je dostigao
maksimalni potencijal, a konzumaciju bi nastavio i dalje da nije
ostao bez zaliha. Jedan od Fadimanovih omiljenih izveštaja dolazi
od mladog preduzetnikaa i inženjera. On je opisao kako mu je bilo
iznimno teško izgraditi vrlo složenu mašinu jer se sastojala od puno
pokretnih delova te mu je bilo teško razmišljati o celom
sastavu. Mikrodoziranje mu je ovaj posao učinilo mnogo lakšim, a
Fadiman objašnjava zašto - psihodelici, koji se vežu uz 5-HT2A
serotonin receptore omogućavaju lakše sagledavanje uzoraka i put od
apstrakcije do vizualizacije.
Mikrodoziranje
ne zagovara samo Fadiman. Albert Hofmann, švajcarski hemičar koji je
prvi sintetizovao LSD 1930. godine, je verovao da mikro doze mogu
biti netoksična zamena za lekove poput amfetamina i metilfenidata (ritalin, aderall, concerta) koja ne izaziva zavisnost. Dugoročni učinci ove prakse su još
uvek nepoznati budući da se ovo područje uopšte ne istražuje, no
generalno gledano psihodelici mogu polučiti neke simptome kod osoba
s latentnim mentalnim problemima, no nije poznato da mogu uzrokovati
mentalne bolesti kod zdravih korisnika. Oni ne dovode do oštećenja
mozga ili drugih organa, te ne postoji mogućnost predoziranja koje
bi rezultiralo smrtnim ishodom.
Još
jedno istraživanje pomaže rasvetliti delovanje psihodelika kod
osoba koje žele povećati svoju kreativnost i sposobnost rešavanja
problema. Istraživači s Imperial koledža u Londonu su na snimcima
mozga dobijenih magnetskom rezonancom pronašli da LSD ne stimuliše mozak na način kako se to pre mislilo. Umesto toga, takve supstance smanjuju aktivnost mozga filtrirajući podražaje. U određenom
smislu, halucinogeni otvaraju "redukcijski ventil", kako je
to opisao Aldous Huxley, i omogućavaju doživljavanje sveta onako
kako ga vide deca - potpuno ne filtrirano i ne sputano.
Nakon
50 godina zabrane svih istraživanja vezanih uz psihodelične supstance,
privatne tvorevine i akademske institucije s odobrenjem FDA sada
istražuju medicinske prednosti enteogeničnih supstanci, iako se
istraživanje još nije proširilo i na mikrodoziranje. Do sada je otkriveno kako psilocibin pomaže u lečenju
anksioznosti, ovisnosti i depresije, a LSD pomaže u razbijanju
uobičajenog razmišljanja kod ovisnika i obolelih od
opsesivno-kompulzivnog poremećaja. Srećom, broj istraživanja o
zdravstvenim prednostima psihodeličnih supstanci je u porastu, dokaze je
nemoguće sakriti budući da sve izlazi u javnost i samo je pitanje
vremena kada će se ovim supstancama koje leče, podižu svest,
otvaraju um, te pojačavaju kreativnost i performanse priznati
njihove zasluge. Možda ćemo doživeti i to da ćemo zaista moći
uživati u potpunoj slobodi odabira onoga što nam je potrebno u
savladavanju svakodnevnih zadataka i prepreka, i to bez predrasuda, a
moguće je da je mikrodoziranje upravo pravi put ka ostvarivanju ovog
cilja!?
