Narod na selu ne muči životinje ni blizu onako kao varošani
Vremeplov, godina 1935.
U prostorijama Društva za zaštitu životinja održana je konferencija članova i prijatelja društva na kojoj je predsednik g. Vasa Lazarević održao referat o zaštiti životinja u inostranstvu, a članica uprave gđa Katarina Haug referat o zaštiti životinja u našoj zemlji. G. Lazarević je izneo šta je sve učinjeno u inostranstvu gde se svako mučenje i gonjenje životinja strogo kažnjava.
U tome su naročito prednjačile Nemačka i Francuska. Kod njih se mučenje kažnjava zatvorom do dve godine ili visokim novčanim kaznama. U Nemačkoj, po najnovijim zakonima donesenim pod Hitlerovom vladom, kažnjivo je ne samo pretovarivanje životinja, već i ostavljanje mačke u zaključanom stanu bez hrane, odsecanje rogova kravama, pa čak i postavljanje zamki za divljač. Isto tako zabranjeno je ubijanje životinjskog poroda.
U daljem izlaganju g. Lazarević je konstatovao da je akcija društva uspela toliko da se čak i u Španiji radi na ukidanju korida, dok su Turska, Albanija, pa čak i Kina u svoje zakone unele stavove o kažnjivosti mučenja životinja. G. Lazarević je dalje izneo istorijat i delatnost beogradskog društva, pa se na kraju zadržao na šinterskom pitanju u Beogradu. Sadašnji način hvatanja pasa predstavlja ne samo jednu zastarelu metodu već i jednu brutalnost koja izaziva gnušanje i proteste građanstva. Gđa Haug u svome referatu je navela drastične primere mučenja životinja u našoj zemlji. Naročito je interesantna konstatacija da prost narod na selu ne muči životinje ni blizu onako kao varošani.
U diskusiji i referatima dotaknuto je podsmešljivo držanje javnosti povodom rada ovog društva. Gđa Haug je dalje izrazila žaljenje što se društvena ambulanta za lečenje životinja posmatra samo šaljivo kada se izleči koje kučence ili jež, dok se mnogobrojni slučajevi besplatnog lečenja stoke siromašnih seljaka uopšte ne spominje. I govornici i prisutni kroz svoje reči izneli su apel štampi da pomogne akciju društva.
