Hazarski rečnik, Milorad Pavić

Milorad Pavić (1929. - 2009.) bio je poznati srpski prozni pisac, univerzitetski profesor, istoričar srpske književnosti 17-19. veka, stručnjak za barok i simbolizam. Prevodio je Puškina i Bajrona. Pavić je slavu stekao romanom Hazarski rečnik kojeg je objavio 1984. godine.

 Ovaj svojevrsni leksikon u 100.000 reči kritičari i publika brzo su proglasili nezaobilaznim štivom novoga veka. Mnogi kritičari zabeležili su da je Pavić pisac čudesne imaginacije i predvodnik evropske postmoderne.




„Hazarski rečnik“ dakle nije ispričan u formi klasičnog romana, već je napisan kao naučni spis, odnosno leksikon. U leksikonu je verno obradio legendu, istoriju i imaginaciju i na taj način je oblikovao ovaj roman kojeg možete skinuti OVDE

Pročitaj više...

Sivi Vuk - Bekstvo Adolfa Hitlera

"UOPŠTE NISMO ŽELELI DA OVA PRIČA BUDE ISTINITA. Prvobitno je trebalo da to bude pustolovni televizijski dokumentarac na temu „teorije zavere“ koji nagoni na razmišljanje. 

Međutim, iscrpna istraživanja u Argentini, Poljskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i na Kanarskom ostrvu Fuerteventura dovela su do ubedljivog dosjea punog pojedinosti — potkrepljenih svedočenjima mnogobrojnih očevidaca — koji je na svetlost dana izneo priču potpuno drugačiju od prihvaćene „istorije“ Drugog svetskog rata. Kao što je rekao Vinston S. Čerčil, „Istoriju pišu pobednici.“

To nikada nije bilo tačnije nego kada su posredi nebrojene priče o Hitlerovom bekstvu iz ruševina Trećeg Rajha u aprilu 1945. godine".

Iz predgovora studije „Sivi vuk“ sa podnaslovom „Bekstvo Adolfa Hitlera“, Džerarda Vilijamsa i Sajmona Danstena, u kojoj ta dvojica britanskih novinara nakon višegodišnjeg istraživanja odbacuju zvaničnu verziju o smrti nacističkog vođe.

Download knjige OVDE

Pročitaj više...

Rakova obratnica, Henry Miller

Henry Miller (1891 - 1980), američki književnik, sin nemačkog useljenika u SAD sklonog alkoholizmu i nasilne majke. Imao je i sestru koja je bila mentalno hendikepirana

 Miller je već od svoje petnaeste godine živeo promiskuitetnim životom, a sa sedamnaest se zarazio gonorejom u bordelu. Sa devetnaest godina započeo je vezu sa ženom od 37 godina. Imao je aferu i sa svojom taštom. Voleo je čitati, posebno Dostojevskog., ali i Friedricha Nietzschea. Počeo je pisati sa 40 godina, a tek u 75. godini doživeo je slavu. Više godina proveo boemski u Parizu i tamo objavio svoje najpoznatije knjige, dugo zabranjivane u SAD: Rakova obratnica, Jarčeva obratnica i Crno proleće.

 

  Rakova obratnica je objavljen prvi put 1934. godine u Parizu, a 1961. u SAD gde je odmah naišao na zgražavanje javnosti, a zatim i na tužbe. Sud u Pennsylvaniji dosuđuje da Rakova obratnica uopšte nije knjiga nego septička jama i kanalizacija pornografije. Tek 1964. godine Vrhovni sud donosi presudu da Rakova obratnica nije pornografija nego umetničko delo. Roman je autobiografski, sadrži mnogo psovki, ali i elemente humora, ironije, filozofije i erotike. Roman opisuje avanture pisca i njegovih prijatelja, njihovo bavljenje umetnošću, hranom i seksom. 

Roman Rakova obratnica možete skinuti OVDE



 

Pročitaj više...

Zdravlje iz Božje apoteke

U vreme u kojem se veliki deo čovečanstva veoma udaljio od prirodnog načina života i u kojem je izložen opasnostima da oboli zbog svog pogrešnog stava prema životu, ponovo bi trebalo da nađemo put do naših lekovitih biljaka, koje nam Gospod svojom dobrotom poklanja od prastarih vremena

Paroh Knajp (Kneipp) u svojim knjigama govori o tome da je za svaku bolest izrasla neka biljka! Svako može da doprinese svom zdravlju ako radi preventive i blagovremeno skuplja biljke i trave iz Božje apoteke, te ih u obliku čaja pije svakodnevno ili po potrebi, zatim ako koristi ekstrakte za utrljavanje ili za topple obloge, kao dodatak void za kupanje itd. Ako se već odlučite da koristite lekovite biljke, valjalo bi da počnete sa onima koje pročišćavaju krv, kao što su sremuš, kopriva, veronika, maslačak i bokvica. Ovakve kure, primenjene tačno po uputstvu, nikada ne mogu da naškode. Ako vam one ne pomognu i ne donesu olakšanje ili je njihovo dejstvo slabo, moguće je da u području gde stanujete ili radite postoje geopatske zone. U vezi sa ovim trebalo bi da konsultujete iskusnog radiestezistu kako bi vam našao mesta na kojima nema zračenja. Kod ozbiljnog oboljenja, groznice ili drugih nedvosmislenih simptoma bolesti, neophodno je, ipak, blagovremeno potražiti lekara koji će postaviti dijagnozu i kojeg ćete upitati za savet. Takođe se podrazumeva da lekaru treba prepustiti praćenje toka teške bolesti i savesnu kontrolu procesa ozdravljenja.

Iz knjige Marije Treben “Zdravlje iz Božje apoteke” koju možete skinuti OVDE

Pročitaj više...

Dion Fortune, Psihička samoodbrana

Dion Fortune, pravim imenom Violet Mary Firth Evans je velška okultistkinja, rođena od oca solisitora (pravni savetnik u Velikoj Britaniji koji nema pravo zastupanja pred višim sudovima) i majke crkvene „isceliteljke“. 

Pseudonim Dion Fortune uzela je prema porodičnom sloganu "Deo, non fortuna" (S Bogom, ne sudbinom). Sa dvadeset godina doživela nervni slom, koji je prema njenom kazivanju “psihičkim napadom” uzrokovala njena poslodavka. Nakon toga počela se zanimati za psihoanalizu i okultizam. Vremenom je prišla Teozofskom društvu i Hermetičkom redu Zlatne zore, te je počela pisati publikacije i knjige kojima je pridonela razvoju zapadne hermetičke tradicije. Oko 1921. godine istupila je iz Zlatne zore i zajedno s istomišljenicima osnovala sopstvenu "Zajednicu unutrašnjeg svetla".

Kako to izgleda kad poslodavka “napadne magijom” i slične maštarije možete pročitati u njenoj knjizi Psihička samoodbrana koja se nalazi OVDE

Pročitaj više...

Psihologija i alhemija

Carl Gustav Jung, švajcarski psiholog i psihijatar, dugogodišnji Freudov saradnik, osnivač je analitičke psihologije u kojoj se razlikuju dva sloja nesvesnoga: lično nesvesno i kolektivno nesvesno.

 Jungova psihologija dala je značajne rezultate u interpretaciji mitoloških i religijskih simbola. Njegova dela imaju jak uticaj u mnogim područjima kulturnog stvaralaštva. Jungov je uticaj vidljiv u delima Mircea Eliadea, Josepha Campbella, Ericha Neumanna, Hermanna Hessea… Njegova su dela brojna i tematski raznovrsna.

 Jungov model psihe uključuje nekoliko glavnih delova:

- ego ili svesno biće- identično Freudovoj definiciji ega
- lično nesvesno ili dinamičko skladište poriva, frustracija, strepnji i želja pojedinca
- kolektivno nesvesno, rezervoar nesvesnih sadržaja nastao tokom ljudske evolucije

Poslednji deo je najkontroverzniji i odvaja Jungovu psihologiju od ostalih varijanti psihoanalize i približava je filozofskim učenjima. Jung je kolektivno nesvesno u početku zamišljao kao skladište nesvesnih psihičkih sadržaja koji bi bili odlika pojedinih nacija, rasa ili kultura, u skladu s neoromantičnim razmišljanjima s početka 20. veka. Po tom bi kolektivno nesvesno kod psihoanalize Francuza uzrokovalo pojavu drugačijih svesnih psiholoških obrazaca nego kod Nemaca. Ipak, Jung je napustio tu definiciju i prihvatio onu kojoj bi primereniji naziv bio univerzalno nesvesno. Po Jungu, kolektivno nesvesno sadrži arhetipove ili univerzalne praoblike od kojih su glavni: Sopstvo, Animus, Anima i Sena. Ti su arhetipovi nalik na ideje ili forme u Platonovoj filozofiji.

Da skratimo priču, ispod imate knjigu Psihologija i alhemija, gde vas Jung vodi kroz religijsko- psihološku problematiku alhemije.

Klikom do KNJIGE

Pročitaj više...

ENIGMA ATLANTIDE

JE LI ATLANTIDA POSTOJALA? ORTODOKSNI NAUČNICI ODBACUJU TU MOGUĆNOST ZATO ŠTO NE POSTOJI NIJEDAN GEOLOŠKI MEHANIZAM KOJI BI MOGAO IZAZVATI POTONUĆE KONTINENTA

 Herbie Brennan u knjizi Enigma Atlantide opovrgava uvreženu dogmu i otkriva dokaze o kataklizmi nakon koje je uništena Atlantida, ali i gotovo celo čovečanstvo na Zemlji i koja je za sobom ostavila trag krhotina i uništenja delom sunčevog sistema.

SAZNAJTE:

- Kako je fragment supernove uništio najstariju civilizaciju na svetu
 - Zašto ledeno doba zapravo uopšte nije postojalo
 - Istinu koja je skrivena u drevnim mitovima o svetskom potopu
 - Istinu o legendi koja je obuzimala čovečanstvo više od 2.000 godina

 Ova knjiga pokušaće da vas uveri da je Atlantida zaista postojala i možda će izmeniti vaše poimanje evolucije čovečanstva.

Knjiga je OVDE

Pročitaj više...

Veliki Kneippov priručnik

Veliki Kneippov priručnik, učenje o zdravom životu i prirodnom lečenju

Sebastian Anton Kneipp (Knajp) bio je bavarski sveštenik i hidroterapeut. Po njemu je, svakako, nastao naziv Kneippova medicina ili Kneippova terapija, koja podrazumeva pored tretmana vodom i korišćenje biljaka u lečenju, kao i vežbanje i pravilnu ishranu.

Kneipp, oboleo od tuberkuloze, dolazi slučajno 1849. godine do knjižice „Učenje o lekovitosti sveže vode“ od Johanna Siegmunda Hahna (1696 – 1773), nakon čega počinje svakodnevno kupanje u ledenom Dunavu. Uslovno rečeno kupanje, jer je ulazio u vodu samo do pola na nekoliko sekundi. Sledeće dve godine usavršava „tehniku“ polivajući se hladnom vodom iz kablića. Nakon što je ustanovljeno da je ozdravio počinje lečenje drugih, sada već kao sveštenik. Poznat je njegov prvi „recept“ koji je „prepisao“ nekoj devojci oboleloj od žutice – „ ...više puta u toku dana kvašenje vodom i sok od rotkve ujutru i uveče“.
I pored više prijava da nije kompetentan da leči ljude nastavlja sa takvom praksom i ubrzo se širi vest o svešteniku „koji ume da leči“.
U uvodu knjige „Moje lečenje vodom“, koju je završio 1886. godine, navodi „ ...da bi bilo nesavesno i nezahvalno onemogućiti pomoć nevoljnicima na način koji je njemu doneo spasenje“.

Zanimljivost: Početkom dvadesetog veka Kneipp je, nakon Bismarcka, bio najpoznatiji Nemac u SAD. Pod pokroviteljstvom „Kneipp saveza“ danas postoji preko 600 „Kneipp udruženja“. Jedna ruža (slika levo), jedan most i neki medikamenti nose njegov naziv.


Knjiga Veliki Kneippov priručnik, učenje o zdravom životu i prirodnom lečenju nalazi se OVDE

Pročitaj više...

Kuperov dokument

U godinama koje su sledile nakon drugog svetskog rata vlada SAD-a se suočila sa serijom dogaðaja koji su trebali promeniti njene pretpostavke za vlastitu budućnost i budućnost čovečanstva. Predsjednik Truman i njegovi vojni zapovjednici našli su se prividno nemoćnim nakon što su dobili najrazorniji i najskuplji rat u istoriji. SAD su razvile, upotrebile, i bile jedina država koja je imala atomsku bombu koja je sama mogla uništi bilo kojeg neprijatelja i čak čitavu Zemlju. U to vreme SAD su imale najbolju ekonomiju, najnapredniju tehnologiju, najviši životni standard, najveći uticaj, i stvorile najveću i najsnažniju vojsku svih vremena. Samo možemo zamisliti zbrku i zabrinutost vrha vlade SAD-a kada su otkrili da se svemirska letelica kojom je upravljalo biće slično insektu iz totalno nepoznate civilizacije srušila u pustinji New Mexica.
Izmeðu Januara, 1947. i Decembra, 1952. otkriveno je najmanje 16 srušenih ili prizemljenih vanzemaljskih letelica, 65 vanzemaljskih tela, i jedan živi vanzemaljac. Odmah nakon toga jedna je letelica eksplodirala u atmosferi i to je bio jedan od poslednjih slučajeva. Od svih tih slučajeva, 13 ih se dogodilo unutar granica Sjedinjenih Država, ne uključujući letelicu koja se razletela u zraku. Od tih 13, 1 u Arizoni, 11 ih je bilo u Mexicu, i 1 u Nevadi. Tri su se dogodila u stranim zemljama. Od tih jedan je bio u Norveškoj, i dva poslednja u Mexicu. Viðenja NLO-a su bila tako česta da su ozbiljne istrage i razotkrivanje svakog izveštaja postali nemogući zapošljavajući postojeća sredstva istraživačkih službi.

Nastavak OVDE

Pročitaj više...

Jesti sirovo

Sve dok nije otkrio vatru, čovek je zajedno s ostalim životinjskim carstvom sledio razvojni put jedući prirodnu, sirovu hranu. Međutim, nakon otkrića vatre, ljudi su, bez mnogo razmišljanja, počeli stavljati prirodnu hranu na vatru uništavajući njezine bitne sastojke, upropaštavajući je, da bi nakon toga njome hranili svoja tela. Odatle su kao izravna posledica nastale sve bolesti koje danas muče čovečanstvo.

 Sirova (is)hrana, u širem smislu, obuhvata korišćenje hrane biljnog i životinjskog porekla koja nije termički obrađena. Može biti omnivor*, veganska i vegetarijanska. U vegansku ishranu spadaju voće, povrće, jestivi listovi biljaka, korenje (posebno divlje), semenke, pečurke, orašasti plodovi i slično. Vegetarijanska ishrana podrazumeva pored toga i mleko, jaja i mlečne proizvode koji nisu pasterizovani. *Omnivor, svaštojedi (od latinskog omnis – sve i vorare – jesti) podrazumeva i hranu životinjskog porekla. Svima im je zajedničko da hranu jedu sirovu. Ipak, pod izrazom sirova (is)hrana misli se na vegane. 

Anšavir Hovanesian, armensko – iranski autor i jedan od pionira i propagatora takvog načina ishrane, objavio je knjigu (1962. godine) „Jesti sirovo“, nakon što je dvoje njegove dece umrlo od „postupnog izgladnjenja i propadanja svih njihovih organa prouzrokovanog neprirodnom ishranom i otrovnim lekovima“. Kakva su bila njegova iskustva možete saznati čitanjem knjige OVDE, a ako vam se svidi besplatno je i skinite.

Pročitaj više...

Šta je permakultura?

Permakultura je praktični metod ekološki prihvatljivih sistema koji mogu da se primenjuju bilo gde.

   Kuća u Norveškoj izgrađena po sistemu permakulture               

 Termin permakultura (u značenju sistematičnog metoda) prvi su upotrebili Molison i Holmgren 1978. godine. Izvorni termin permakulture se odnosio na “permanentnu agrikulturu”, ali je proširen kako bi obuhvatio “permanentnu kulturu”, pošto je sagledano da su društveni aspekti sastavni deo istinski održivog sistema. Permakultura se često vidi kao zbir baštenskih tehnika, dok se ona razvila u izgrađeni filozofski pogled i za mnoge ljude filozofiju života.

Osnovna ideja permakulture je stvaranje sistema koji zadovoljavaju potrebe ljudi koristeći višestruke prirodne elemente i nalazeći inspiraciju u prirodnim ekosistemima. Ciljevi i prioriteti permakulture se poklapaju sa onim što mnogi vide kao osnovne postavke održivog razvoja. Permakultura se bavi time kako da se uzgaja hrana, grade stambeni objekti i osnivaju zajednice uz istovremeno minimalan uticaj na životnu sredinu. Njene principe neprestano razvijaju i unapređuju ljudi širom planete koji žive u veoma različitim klimatskim uslovima i kulturnim okvirima.

Ovo je suština permakulture: stvaranje ekološki zasnovanog načina života u domaćinstvima, baštama, zajednicama i poslovnim aktivnostima.

Principi i primena permakulture su dostupni na svakom mestu: U stanovima, baštama - u predgrađu ili na selu, na gradskom zemljištu, njivama i placevima, na seoskim imanjima i vikendicama, u komercijalnom i industrijskom prostoru, kao i u obrazovnim ustanovama i na zapuštenim zemljištima. Permakultura ohrabruje da imate sopstvene izvore i da se oslanjate na sebe.

 Permakultura, vodič za početnike (Klikom do knjižice)

Pročitaj više...

Knjiga o filozofu

Po Ničeovim rečimа niko u njegovo vreme nije znаo štа je dobrа knjigа i s toga je zаmislio dа nаprаvi Knjigu o filozofu. Nije stigаo to dа urаdi, аli iz tog projektа ostаli su prilozi o odnosu filozofije i umetnosti, kаo i filozofije, nаuke i kulture, sа problemаtizovаnjem istine i lаži u vаnmorаlnom smislu. Većinа priloga je frаgmentаrnog kаrаkterа, аli frаgmentаcijа je bilа deo njegovog stilа. Pri tome tekst je žestok i otvаrаjući premа filozofiji sutrаšnjice. Niče se nemilosrdno, potvrđujući život, okomljuje nа sаhrаniteljsku ulogu tаkozvаne nаuke, nа one koji bi dа pokopаju misаo i onemoguće umetnički dаmаr filozofskog srcа. Filozof ne trebа dа trаgа zа istinom nego zа preobrаžаjimа svetа u ljudimа. On je usаmljenik, jer bez spremnosti nа sаmoću filozofskа delаtnost je nemogućа. 

 Čitanje knjige OVDE

 Download iste OVDE

Pročitaj više...

Pukovniku nema ko da piše

Pukovniku nema ko da piše je priča o umirovljenom pukovniku koji se još uvek nada svojoj mirovini koja mu je obećana pre petnaest godina. Pukovnik živi sa svojom astmatičnom ženom u malom selu u kojem od jedanaest sati uveče vlada policijski sat. Radnja počinje sprovodom na koji se pukovnik sprema poći. Umro je muzičar čija je smrt posebna po tome što je jedina nastupila prirodnim putem nakon mnogo godina. Ova novela, za razliku od ostalih (bar većine) Markesovih dela nema podlogu u magičnom realizmu. Glavni likovi novele nemaju svoja imena i na taj način se ostavlja utisak beznačaja života pojedinaca. U svom autobigrafskom romanu Vivir para contarla, Markes je objasnio da mu je za ovu novelu kao inspiracija poslužio njegov deda koji je takođe bio pukovnik i koji nikad nije dobio mirovinu koja mu je obećana.

Ukoliko želite knjigu u svojoj e – biblioteci, možete je skinuti OVDE

Pročitaj više...

Čarobni breg

Thomas Mann (Tomas Man) je autor koji se javlja svojim stvaralaštvom krajem 19. veka, da bi svojom prozom obeležio književnu produkciju ne samo nemačkog književnog stvaralaštva već i evropskog književnog kruga u prvoj polovini 20. veka. Svoj prvi proboj u književne vode Thomas Mann beleži objavljivanjem pripovetke Gefallen 1894. godine, da bi 1898. godine usledilo objavljivanje i njegove prve zbirke pripovedaka Mali gospodin Fridman. U to doba radi i na svom prvom romanu Budenbrokovi koji objavljuje 1901. godine. Godine 1924. objavljuje Čarobni breg, roman koji je imao presudnog uticaja da njegov autor dobije Nobelovu nagradu za književnost. Radnja ovog velikog (velikog po vrednosti) romana dešava se u jednom švajcarskom sanatorijumu. Glavni junak dolazi da obiđe svog bolesnog rođaka i ostaje u sanatorijumu punih sedam godina. Roman nije zasnovan na koherentnoj fabuli, već na uobličavanju karaktera tipičnih za građansko društvo i na raspravljanju moralnih i idejnih problema tadašnje Evrope, koja je i sama oličena u slici sanatorijuma… 

Download OVDE

Pročitaj više...

Svetovi u sudaru

Imanuel Velikovski je bio američki pseudoistoričar, poznat kao autor brojnih kontroverznih knjiga koje interpretiraju događaje iz drevne istorije, među kojima je bestseler „Svetovi u sudaru“, objavljen 1950. godine. 

Njegove knjige koriste komparativnu mitologiju i antičke književne izvore (uključujući i Bibliju) da dokažu da je Zemlja doživela katastrofalni bliski kontakt s drugim planetama (Venerom i Marsom) u drevnim vremenima. Velikovski tvrdi da su elektromagnetske pojave imale značajnu ulogu u nebeskoj mehanici. Takođe zastupa revidiranu hronologiju starog Egipta, Grčke, Izraela i drugih kultura drevnog Bliskog istoka. Cilj revidirane hronologije je da objasni mračno doba istočnog Sredozemlja (oko 1100 - 750. pne.) i pomiri biblijsku istoriju sa prihvaćenom arheologijom i egipatskom hronologijom.
Teorije Velikovskog su odbačene ili ignorisane od strane akademske zajednice. Ipak, njegove knjige dobijaju podršku u laičkim krugovima. Kontroverze oko njegovog rada često se nazivaju „afera Velikovskog“.

Svetovi u sudaru

Iz ove knjige “možete saznati” da je planeta Venera najpre bila kometa; da su se polarna područja u jednom trenutku promenila; da su biblijske priče o pošastima i drugim čudima zasnovane na istorijskoj istini...

(KLIKOM DO KNJIGE)

Pročitaj više...

Anatomija ljudske destruktivnosti – Erih From

Kod čoveka moramo razlikovati dve potpuno različite vrste agresije. Prva, koju deli sa svim životinjama, filogenetski je programiran impuls za napad (ili beg) kada su vitalni životni interesi ugroženi. Ova defanzivna »benigna« agresija nužna je za opstanak jedinke i vrste, biološki je prilagodljiva i nestaje kad i njen uzrok. Druga vrsta, »maligna« agresija, tj. destruktivnost i okrutnost, specifična je za čoveka i gotovo je ne nalazimo kod sisavaca; nije filogenetski programirana i nije biološki prilagodljiva; nema svrhe, zadovoljstvo nalazi u pohotnosti. Sve prijašnje diskusije o tom problemu uglavnom su bezvredne jer ne prave razliku između tih vrsta agresije, od kojih svaka ima različite izvore i različita svojstva… 

…Ipak, čovek se razlikuje od životinja po tome što je ubica; on je jedini primat koji ubija i muči članove svoje vrste bez razloga, bilo bioloških bilo ekonomskih i pri tome oseća zadovoljstvo.

 (KLIKOM DO KNJIGA)

           Anatomija ljudske destruktivnosti 1 (hrvatski)

                     Anatomija ljudske destruktivnosti 2 (hrvatski)

Pročitaj više...

Ratovi bogova i ljudi

Šta se krije iza najvećih kataklizmi u istoriji čovečanstva? Zašto je istorija Zemlje ispunjena neprestanim sukobima? Da li je čovek rođen da bude ratnik ili se čovečanstvo naučilo ratovanju? Jesu li ratovi na zemlji započeli na nebesima i hoće li nebeski događaji odrediti budućnost čovečanstva? U trećoj knjizi Zemaljskih hronika, Zaharija Sitčin vraća nas na početke ljudskog roda, u doba na razmeđi mita i istorije kada su bogovi, a ne ljudi vladali Zemljom. U rekonstrukciji epskih događaja koji su ostali sačuvani u legendama i epskim zapisima, autor prati sukobe koji su započeti na drugoj planeti, nastavili se na Zemlji i kulminirali upotrebom nuklearnog oružja - uništenjem Sodome i Gomore.

Zaharija Sitčin je američki pisac azerbejdžanskog porekla. Njegove knjige predlažu objašnjenje ljudskog porekla od drevnih astronauta. Sitčin pripisuje stvaranje drevne sumerske kulture Anunakijima, koji su navodna rasa vanzemaljaca s planete Nibiru koja se nalazi iza Neptuna. Sitčin je verovao da se ova hipotetička planeta nalazi u izduženoj eliptičnoj orbiti u Sunčevom sistemu, tvrdeći da sumerska mitologija potvrđuje ovu tezu. Sitčinove ideje kritikovali su i opovrgnuli naučnici i akademici, koji njegove knjige nazivaju pseudonaučnim i pseudoistorijskim. Sitčinov pristup kritikovan je zbog loše metodologije, loših prevoda drevnih tekstova i zbog pogrešnih astronomskih i nenaučnih tvrdnji.

(KLIKOM DO KNJIGE)

Pročitaj više...

Derviš i smrt

Derviš i smrt je psihološki roman Mehmeda Meše Selimovića, pisan u razdoblju od 1962. do 1966. godine.

Glavni lik romana je sredovečni derviš (asketa, sledbenik sufizma, islamskog misticizma - pojašnjeno (OVDE) Ahmed Nurudin, upravitelj jedne tekije (islamska verska građevina koja služi za okupljanje derviša) u Bosni. Promene u njegov skroman i miran život unosi vest da mu je brat uhapšen iz političkih razloga. Pokušavajući pomoći bratu i sam se suočava s vlašću i društvom pri čemu bivaju uzdrmani njegovi dotadašnji nazori kao i način života. Osim psihološke problematike, u romanu su izražena i mnoga filozofska pitanja vezana za ljudski život, društvo i politiku, a takođe je izložena i analiza društvenog i političkog stanja u Bosni za vreme Osmanskog carstva.

Selimović je rođen u Tuzli i utkan je u središte bošnjačke književnosti, kojoj po tematici i iskazu najvrednijih dela pripada, ali je u poznijim godinama prešao na srpski (ekavski) jezik i pripada srpskim piscima, ne samo po tom kriterijumu, jer sam je rekao: “Potičem iz muslimanske porodice iz Bosne, a po nacionalnoj pripadnosti sam Srbin”.

"Derviš i smrt", Selimovićev najpoznatiji roman, pisan je u narativnom stilu Dostojevskog, ali je ipak dosegao svoj poseban izraz. Roman nije realistički prikaz derviša i sufizma, ali to mu nije bila ni namera, a ono što posebno privlači je spoj egzistencijalizma i islamskog miljea u Bosni na kojemu autor stvara univerzalnu notu. 

Mehmed Meša Selimović je bio veliki pisac (po mnogima neuporedivo vredniji od Andrića), iako iz različitih razloga “žulja” i danas i Bošnjake (muslimane) i Srbe (pravoslavce).

Derviš i smrt (KLIKOM DO KNJIGE)

Pročitaj više...

Koeljove Valkire

"Mi smo odgovorni za sve što se događa na ovome svetu. Snagom svoje ljubavi, svoje volje, možemo menjati svoju sudbinu i sudbine mnogih drugih ljudi".

U romanu "Valkire" (na ovim prostorima poznat i kao “Anđeo čuvar”) Koeljo piše o svojim “čarobnjačkim” i “magičnim” iskustvima, ne skrivajući da je na njega veliki uticaj imao Karlos Kastaneda, odnosno da ga je jednostavno, u ideji, kopirao.

Jedna od najosobnijih (tvrdi da je to autobiografija) Koeljovih knjiga prvi put je objavljena na portugalskom jeziku 1992. godine, a na engleskom tri godine kasnije. U “Valkirama” piše o svojim iskustvima s crnom magijom i čarobnjaštvom, lutanjima po američkim tajnovitim pustinjama, neobičnom događajima i susretima koji su ostavili traga na njegovu literaturu i verovanja. (Kastaneda mu je očigledno, pored uzora, bio i duhovni otac).

U knjizi navodi da se borio sa silama s kojima nije bio blizak i da se neodgovorno ponašao. Ali, “Bog je bio milostiv i dao mu je lekciju”.

Radnja romana “Anđeo čuvar” počinje u Rio de Žaneiru, kada Koeljo daje primerak knjige Alhemičar misterioznom učitelju i poverava mu svoj nemir zbog toga što svi njegovi snovi propadaju baš kada je na pragu da ih ostvari. Učitelj tada nalaže Koelju da pronađe svog anđela čuvara i razgovara sa njim.

Pisati zabavne knjige i zarađivati na tome je u redu, ali tvrditi da je to sopstveno i duhovno iskustvo i poučavati druge je prevara. U svakom slučaju: (KLIKOM DO KNJIGE)

Pročitaj više...

Porodične priče braće Grim

Braća Grim su Jakob i Vilhelm, poznati po zbirci nemačkih bajki "Dečje i kućne priče", kao i mnogih drugih izdanja i Ludvig Emil Grim, treći brat, slikar i profesor umetnosti koji je uglavnom ilustrovao njihove knjige.

U vreme kada su živela braća Grim, Sveto Rimsko Carstvo je propalo, a Nemačka nije još postojala, već se sastojala od stotina državica koje je jedino zajednički jezik povezivao. Upravo su braća Grim svojim delima hteli pripomoći da se stvori nemački identitet, radeći, između ostalog, na vrlo obimnom nemačkom rečniku u 33 sveske, koji je bio prvi veliki korak u stvaranju standardnog nemačkog jezika i koji je još uvek autoritet za nemačku etimologiju.

                                                            Emil Grim (autoportret)

 Ipak, najpoznatiji su po bajkama. Jakob i Vilhelm Grim objavili su prvo izdanje zbirke bajki, “Dečje i kućne priče ”, 1812. godine, da bi narednih 40 godina bilo objavljeno još 17 izdanja, od kojih je svako pretrpelo određene izmene, te je oko 50 bajki iz prvog izdanja potpuno izbačeno ili drastično promenjeno - kao na primer "Kako su se deca igrala klanja" u kojoj se grupa mališana igra mesara i svinje, sa jezivim ishodom u kom dečak zakolje svog mlađeg brata pre nego što ga majka u besu izbode nožem ili priča o Zlatokosoj koja pita majku zašto joj je odeća postala pretesna nakon strasnih zagrljaja svog princa. Izvorne bajke su bile brutalnije i dinamičnije. U njima se osećao snažni i naivni duh usmene tradicije, bez hrišćanske sentimentalnosti i puritanske ideologije koje su Grimovi kasnije dodali.

Originalno izdanje prve zbirke nije bilo (i pored naziva “Dečje i kućne bajke”) namenjeno deci ili široj čitalačkoj publici. Grimovi su to smatrali za naučno i istraživačko delo i tek nakon drugog izdanja su odlučili da prirede kraću verziju za porodice srednje klase, što je dovelo do cenzurisanja većine bajki.
Tokom 1970. godine u Nemačkoj su bajke braće Grim uvrštene u školsku lektiru, a u 20. veku zadržale su status druge po redu među najpopularnijim knjigama, odmah iza Biblije. Međutim, nije uvek tako bilo. Neposredno po završetku Drugog svetskog rata bajke su bile zabranjene u nemačkim školama, pod izgovorom da je u njima pronađen koren nacizma, dok su u toku rata (a i ranije) bile proganjane od Engleza tvrdnjom da su pomogle da Nemci svoju decu nauče "raznim vrstama varvarizama". Ipak, za vreme progona, priče braće Grim našle su svoje mesto u Holivudu, pod okriljem Volta Diznija, kao što je „Snežana“, koja je u animiranom filmu iz 1937. godine dobila naziv „Snežana i sedam patuljaka“.

(KLIKOM DO BAJKE) Ћирилица

Pročitaj više...