Pukovniku nema ko da piše je priča o umirovljenom pukovniku koji se još uvek nada svojoj mirovini koja mu je obećana pre petnaest godina. Pukovnik živi sa svojom astmatičnom ženom u malom selu u kojem od jedanaest sati uveče vlada policijski sat. Radnja počinje sprovodom na koji se pukovnik sprema poći. Umro je muzičar čija je smrt posebna po tome što je jedina nastupila prirodnim putem nakon mnogo godina.
Ova novela, za razliku od ostalih (bar većine) Markesovih dela nema podlogu u magičnom realizmu. Glavni likovi novele nemaju svoja imena i na taj način se ostavlja utisak beznačaja života pojedinaca.
U svom autobigrafskom romanu Vivir para contarla, Markes je objasnio da mu je za ovu novelu kao inspiracija poslužio njegov deda koji je takođe bio pukovnik i koji nikad nije dobio mirovinu koja mu je obećana.
Ukoliko želite knjigu u svojoj e – biblioteci, možete je skinuti OVDE
Ukoliko želite knjigu u svojoj e – biblioteci, možete je skinuti OVDE
