Derviš i smrt je psihološki roman Mehmeda Meše Selimovića, pisan u razdoblju od 1962. do 1966. godine.
Glavni lik romana je sredovečni derviš (asketa, sledbenik sufizma, islamskog misticizma - pojašnjeno (OVDE) Ahmed Nurudin, upravitelj jedne tekije (islamska verska građevina koja služi za okupljanje derviša) u Bosni. Promene u njegov skroman i miran život unosi vest da mu je brat uhapšen iz političkih razloga. Pokušavajući pomoći bratu i sam se suočava s vlašću i društvom pri čemu bivaju uzdrmani njegovi dotadašnji nazori kao i način života. Osim psihološke problematike, u romanu su izražena i mnoga filozofska pitanja vezana za ljudski život, društvo i politiku, a takođe je izložena i analiza društvenog i političkog stanja u Bosni za vreme Osmanskog carstva.
Selimović je rođen u Tuzli i utkan je u središte bošnjačke književnosti, kojoj po tematici i iskazu najvrednijih dela pripada, ali je u poznijim godinama prešao na srpski (ekavski) jezik i pripada srpskim piscima, ne samo po tom kriterijumu, jer sam je rekao: “Potičem iz muslimanske porodice iz Bosne, a po nacionalnoj pripadnosti sam Srbin”.
"Derviš i smrt", Selimovićev najpoznatiji roman, pisan je u narativnom stilu Dostojevskog, ali je ipak dosegao svoj poseban izraz. Roman nije realistički prikaz derviša i sufizma, ali to mu nije bila ni namera, a ono što posebno privlači je spoj egzistencijalizma i islamskog miljea u Bosni na kojemu autor stvara univerzalnu notu.
Mehmed Meša Selimović je bio veliki pisac (po mnogima neuporedivo vredniji od Andrića), iako iz različitih razloga “žulja” i danas i Bošnjake (muslimane) i Srbe (pravoslavce).
Derviš i smrt (KLIKOM DO KNJIGE)
