Činjenice o smrti

Činjenice o smrti – bez kojih “slobodno” možete umreti, znali ih ili ne. Smrt nije vedra tema i kroz istoriju su se ljudi na različite načine suočavali s njom. Postoji mali “trik’ najmudrijih koji su živeli – zamišljali su svakodnevno sebe mrtve sve dok im sopstvena smrt nije postala deo života. Koja je svrha toga? Nijedan životni problem tih ljudi nije bio nerešiv i još važnije – nijedan od tih mudraca nije ubio i nije izvršio samoubistvo. Ali, ovo sada je svet “besmrtnika” gde uvek drugi umiru… Pogledajmo neke činjenice s druge strane života:


Operacija posle smrti

Elektrostimulator srca (pejsmejker) pre “tretmana” u krematorijumu mora biti izvađen iz tela pokojnika zbog baterije koja bi eksplodirala pri procesu spaljivanja. I tako dovela u opasnost sirote radnike u krematorijumu.

Nakit od pokojnika

Stotinama godina unazad ožalošćeni prave nakit od kose pokojnika. Čudno? Odvratno? Ništa posebno, kosa se već sastoji od mrtvih ćelija i praktično je večna.

Telo gipko kao nekad

Kod pokojnika nastupa oko tri sata od smrti mrtvačka ukočenost. Počinje od lica i širi se postepeno. Uzrok su hemijski procesi u mišićima. Nakon tri dana telo postaje dovoljno trulo i opušta se, postajući savitljivo.

Diskriminacija levorukih

Levoruki umiru prosečno tri godine ranije od desnorukih. Zašto? Jednostavno jer se smrtonosno povređuju koristeći proizvode namenjene desnorukim osobama. Godišnje umre oko 2.500 ljudi na taj način.

Retki srećnici

93,5 procenata ljudi je već mrtvo. Tokom evolucije, po procenama, umrlo je 100 milijardi ljudi. Dakle, “kusur” od tog procenta su živi “srećnici”.

Nebeska sahrana

Tibet, kao i Mongolija, imaju poseban način sahrane. U zaleđenim predelima, gde je normalna sahrana nemoguća, a gde drveća ima tek toliko da se živi jedva zagreju, uobičajeno je pokojnike ostavljati na otvorenom kao hranu lešinarima.

Pedeset miliona pokojnika u vama

Svakodnevno u ljudskom telu izumre 50 miliona ćelija. To je neophodno zbog regeneracije. Nakon prestanka rada srca ćelije mozga su mrtve za nekoliko minuta. Ćelije kože su žive i više od 24 sata od smrti.

Smrtonosno loš rukopis

Više od 7.000 ljudi umre godišnje zbog nečitkog rukopisa njihovog lekara. 10 ili 50 miligrama nečega je često kobna greška.

Debeli imaju prednost

U krematorijumima važi pravilo – debeli se prvo spaljuju, dok su zidovi hladni. U suprotnom dolazi do prebrzog sagorevanja i pregrevanja što dovodi do kvara na “lomači”.

Kad hrana jede

Treći dan od smrti enzimi u “poslednjoj večeri” počinju da se razlažu. Organizam je sada mrtav i bespomoćan i služi kao hrana za bakterije. Za početak.

Ne zna se za gluve

U procesu umiranja neka čula se gube pre od ostalih. Čulo dodira, mirisa, ukusa nestaju pre čula vida, dok čulo sluha ostaje do poslednjeg trenutka.

Debeli čudotvorci

Pojedini ljudi se nakon smrti pretvore u sapun. To se dešava kada debeli mrtvaci nekom igrom slučaja ostanu “zaboravljeni” na otvorenom, a u veoma vlažnoj okolini.

Pročitaj više...

Deset najčudnijih vrsta pečuraka na svetu

1.Hrčak (Gyromitra esculenta)


Spada u vrstu ascomycete iz roda gyromitra, a poznata je još pod stručnim nazivom false morels. Široko je rasprostranjena u Evropi i Severnoj Americi. Najčešće se nalazi na peskovitom tlu, ispod četinara, tokom proleća i ranog leta. Kapica ove pečurke je neravne površine specifičnog izgleda koji podseća na mozak, pa se na mnogim stranim jezicima naziva još i “mozak pečurka”. Najčešće je tamno braon boje i dostiže 10 cm u visinu i 15 cm u širinu. Ukoliko se konzumira u sirovom stanju može dovesti do smrtnog ishoda, zato se pre svake pripreme obavezno preporučuje da se prokuva. Međutim, u Skandinaviji, Istočnoj Evropi i jednom delu Sevrne Amerike predstavlja cenjeni delikates. Često se dodaje u omlete, supe ili sotee. I pored mera predostrožnosti u vidu kuvanja pre pripreme, najskoriji dokazi pokazuju da i tako može biti opasna po zdravlje.

2.Krvavi zub (Hydnellum pecki)

Jedna je od najneobičajnijih vrsta pečurki i pripada porodici Hydnellum peckii. Raste u četinarskim šumama, a može se naći u Severnoj Americi u severoistočnoj oblasti Pacifika, Evropi, Iranu i Koreji. Neobična tečnost crvene boje koja se često pogrešno protumači kao krv, može biti svetlo roze, žute,

narandžaste ili bež boje. Ova vrsta i pored svog neobičnog izgleda ne smatra se otrovnom, već samo nejestivom. To je zbog reskog ukusa koji mnogi opisuju kao izrazito gorak ili ljut. Naučnici su otkrili da ova pečurka ima i antibiotska svojstva koja pomažu u lečenju bakterije streptococcus pneumoniae.

3. Džinovska puhara (Calvatia Gigantea)

Džinovska puhara ili calvatia gigantea, lako se prepoznaje po svom izgledu i obliku. Tipični primerci su veličine fudbalske lopte i skoro istog takvog oblika. Rekordan primerak ove pečurke bio je visok 152,4 cm, a težak 22,65 kg. Pored toga što je dobra za jelo, zbog visoke vrednosti belančevina, koje

sadrži, ima i neka lekovita svojstva. Sadrži aminokiseline, ureu, ergosterol (provitamin vitamina"D"), masti i materiju nazvanu kalvacin (calvatin), koja je u eksperimentima na miševima pokazala antitumorna svojstva. Zrele spore predstavljaju sirovi antibiotik. Imaju svojstvo da, ako se stave na otvorenu ranu, zaustave krvarenje i sprečavaju infekcije.





4. Đavolja cigareta (Chorioactis)
Ova pečurka u obliku zvezde, jedna je od najređih vrsta na svetu. U poznata je i pod nazivom “Zvezda Teksasa”. Može se naći samo u centralnom Teksasu, dve zabačene oblasti u Japanu i Nara planini. Ova Đavolja cigareta je tamno braon boje i ima izgled cigare, a njena svetla braon boja unutrašnjeg zida dolazi do izražaja tek kada se otvori u zvezdu da bi lakše ispustila spore.

Spada u jednu od samo nekoliko poznatih vrsta pečuraka koje ispuštaju specifičan zvižduk kada ispuštaju spore.










5. Ćureći rep (Trametes versicolor)
Trametes versicolor je jedna od najrasprostranjenijih vrsta u šumama Severne Amerike i može se naći na skoro svakom suvom deblu ili panju.

Može biti najrazličitijih boja, ali najčešće su to braon nijanse sa crvenim i žutim varijacijama. Ima izražene šare koje idu u koncentričnim krugovima, a površina je blago velvirana i na dodir podseća na teksturu somota. Međutim, zbog velikog broja sličnih vrsta, često dolazi do zabune, pa samo pravi poznavaoci ove pečurke mogu sa sigurnošću da tvrde o verodostojnosti ovakvog primerka.

6. Nebesko plava (Entoloma hochstetteri)

Nebesko plava pečurka živi na Novom Zelandu i u Indiji. Manji primerci su izražajno plave boje, dok se kod većih može opaziti crvenkasta boja od spora na rebrastim delovima. Svoju specifičnu boju

duguje troma azulen pigmentima. Za sad se zna da nije jestiva, ali još uvek nije poznato da li spada u otrovne vrste. Zanimljivo je da se nalazi  među šest domaćih vrsta koja je ovekovečena na markici Novog Zelanda 2002. godine. Takođe se može videti i na poleđini novčanice od 50 novozelandskih dolara izdatoj 1990 godine.








7. Bradati zub (Hericium erinaceus)
Pripada porodici Hyndroid fungi, a raste u Severnoj Americi. U divljini se najčešće nalazi tokom kasnog leta i jeseni na truloj piljevini. Zbog svog neobičnog izgleda ova vrsta je poznata pod nesvakidašnjim imenima poput: “Lavlja griva”, “Bradati zub”, “Bradati jež” itd. Iako kad su pečurke u pitanju važi nepisano pravilo da neobičan izgled

prati i toksičnost, u ovom slučaju to ne važi. Konzumiraju se mladi primerci, a po ukusu kažu da podseća na morske plodove. Često je deo kineske vegeterijanske kuhinje kao zamena za svinjetinu ili jagnjetinu. Na području Azije može se naći sušena ili u svežem stanju. Zbog velike potražnje, ova vrsta pečurke se veštački uzgaja na panjevima i strugotinama.








8. Pasji stršak (Mutinus caninus)
Mutinus caninus je kod nas registrovan pod imenom Pasji stršak

. Ova šumska pečurka je niskog rasta i uspeva u kompostnoj sredini. Razvija se iz beličastih jajašaca koja vire iz trulog lišća i granja na šumskom tlu. Kada se jaje otvori, u roku od

 samo nekoliko sati, izraste čitava pečurka visine 10-12 cm. Može biti žuto bele, žute ili bledo narandžaste boje. Ima zakrivljen vrh tamno braon boje koji ispušta miris neodoljiv insektima koji prenoseći ih na sebi ili u svojim telima, pomažu širenje spora.

Međutim i čovek može osetiti miris ovih pečuraka, pa tako postoje navodi o neprijatnoj aromi koja podseća na mačije fekalije. Ne smatra se jestivom, ali postoje svedočenja o konzumaciji ove vrste dok je još u stadijumu jajašceta.

9. Bioluminescentna pečurka (Mycena chlorophos) 

Pripada vrsti koja svetli u mraku, a stručno se naziva Mycena chlorophos. Ove neonski želene pečurke javljaju se tokom kišnih meseci u šumama Japana (ostrvo Mesamejama) i Brazila (nacionalni turistički park). Idealno stanište predstavljaju podnožja stabala, pale grane i vlažni kompost.

Ova neobična osobina javlja se kao posledica prirodnog procesa bioluminescencije koja se odvija unutar ovih pečurki. Taj proces podrazumeva pretvaranje prirodne hemijske energije koju stvaraju organizmi, u svetlosnu energiju. Ovaj svetlosni spektakl može se videti u letnjim mesecima, a ove pečurke i pored noćnih posetilaca koji vole da obilaze šumske predele, neometano napreduju jer ih ljudi retko beru.

10. Muhara (Amanita muscaria)

Jedna je od najpoznatijih vrsta na svetu i pripada porodici Amanita. Vrlo je toksična i poseduje psihoaktivna svojstva. Iako otrovna, smatra se da se jedna od varijacija ove pečurke konzumira u severnoj Evropi i delovima Rusije ukoliko joj se oljušti crvena kora.

Postoji nekoliko podvrsta koje se međusobno razlikuju po boji kapice koja je izvorno jarko crvene boje sa belim ljuspicama. Tu spadaju žućkasta flavivolata guessowii, ružičasta persicina i braon regalis. Zbog svoje privlačne spoljašnosti, muhara je čak oslikana u dečijim knjigama, filmovima, baštenskim ornamentima, čestitkama i kompjuterskim igricama. Svoj naziv dobila je po čuvenom delu Albertusa Magnusa “De vegetabilibus” gde stoji: “Zovu je muhara zato što ukoliko se smrvi u mleku ubija muve.”

✯

Pročitaj više...

O lažnim vrednostima, Pulicer

Ko je bio Pulicer? Mađarski Jevrejin, Jozef Pulicer (Joseph Pulitzer), rođen je u blizini Segedina, u Mađarskoj, od oca Jevrejina, trgovca žitom i majke Nemice, strogo vaspitavane u duhu katolicizma.

 Poznat kao utemeljitelj “žute štampe”, poznatiji po nagradi koja nosi naziv po njemu. Sa svojih 17 godina bezuspešno “konkuriše” u austrijskoj vojsci, francuskoj Legiji stranaca i britanskoj vojsci. Napokon mu uspeva volja za ubijanjem kada je primljen u Confederate States Army, u toku građanskog rata u SAD gde, preko Hamburga, stiže u Boston. Ne znajući engleski, pošto mu je maternji nemački, biva raspoređen u regimentu sastavljenu od nemačkih dobrovljaca. Nakon rata nalazi posao kao nosač i kelner, da bi nakon toga postao američki državljanin. U međuvremenu je savladao engleski. Ne zadovoljava se konobarisanjem i Carl Schurz ga zapošljava kao dopisnika Westlichen Post-a, koji je inače izlazio na nemačkom jeziku. Nakon sledeće episode u New York Sun-u, kupuje propali St. Louis Evening Dispatch, za sitne novce i ujedinjuje ga sa Evening Pos St. Louis Post-Dispatch. Sledećih desetak godina donosi mu profit i označava ga kao osnivača onoga što vam je danas poznato kao “žuta štampa”. U, njemu smislenoj, borbi protiv konkurencije, često neposredno i aktivno učestvuje, što njegovu bolest, dijabetes, pogoršava. Kako to inače biva, novostečeno materijalno bogatstvo ga uvlači u politiku gde nema baš nekog uspeha – svi kandidati koje on podržava propadaju. Nudi novac i za osnivanje “škole novinarstva”, ali biva odbijen.

Kolumbija univerzitet prihvata njegov novac tek godinu dana nakon njegove smrti i ustanovljava takozvanu Pulicerovu nagradu. Pulicerovu nagradu dobijaju isključivo SAD državljani za razne oblasti (nije vezano samo za novinarstvo), a jedan od dobitnika je i Mihajlo Pupin.

Pročitaj više...

Visum et Repertum

Pažljivo odmeren izveštaj o vampirima koji su se pojavili u Medveđi u Srbiji, na turskoj granici, 7. januara 1732. godine glasi:

Nakon pokazatelja da su u selu Medveđa u Srbiji takozvani vampiri ubili nekoliko lica isisavanjem njihove krvi, poslan sam po najvišoj zapovesti od Glavne komande, zajedno sa dva glavnokomandujuća oficira i dva pomoćnika potčinjena meni, u pomenuto selo gde smo posetili hajdučku družinu kapetana Goršica hajduka, barjaktara i najstarije hajduke u selu koji su nam, nakon ispitivanja, jednodušno potvrdili da je pre otprilike pet godina izvesni hajduk, po imenu Arnaut Pavle, padom sa kola na kojima se nalazilo seno slomio vrat. Ovaj je za života tvrdio da je kod Kosova u turskoj Srbiji bio proganjan od vampira i da je jeo zemlju i mazao se njegovom krvlju da bi sprečio dalje proganjanje. Nakon smrtonosnog pada, a za dvadeset ili trideset dana, pojavili su se ljudi koji tvrde da su napadnuti od pokojnog Pavla i da su četvorica ubijena od njega. Da bi ovo zlo zaustavili, po savetu njihovih hajduka, četrdeset dana od Pavlove smrti iskopali su njegov grob i našli da je njegovo telo potpuno očuvano i da mu je iz očiju, nosa i ušiju tekla krv, a da su mu košulja, pokrov i peškiri potpuno natopljeni krvlju i da su mu nokti na rukama i nogama zajedno otpali, a da na njihovom mestu rastu novi zajedno sa novom kožom. Kada su uvideli da je on pravi vampir, po njihovom običaju, uzeli su kolac i proboli ga kroz njegovo srce, nakon čega je ovaj napravio pokrete i ispustio glasan urlik iz sebe. Isti dan su njegov leš spalili i bacili nazad u grob. Pošto njihova predanja kazuju da svako ko je napadnut ili ubijen od vampira postaje i sam vampir, ponovili su isti postupak kod četvorice koji su ubijeni od Pavla. Onda navode takođe da Pavle nije samo napadao ljude nego i stoku i pio joj krv i da ljudi koji jedu meso tih životinja postaju vampiri i da je u roku od sledeća tri meseca sedamnaest mladih i starih osoba umrlo u toku dva do tri dana.

Tako hajduk Jovica kaže da je njegova sinovica Stanojka pre petnaest dana sveža i zdrava legla da spava da bi se u ponoć sa urlicima, strahom i drhtanjem probudila i rekla da ju je hajdučki sin, po imenu Miloje, a koji je umro pre četiri nedelje, davio i od toga je imala strašne bolove u grudima da bi nakon osam dana umrla. Tako smo mi tog istog dana popodne na groblju otvorili sumnjive grobove i nakon toga pronašli sledeće:

Žena, po imenu Stana, dvadeset godina stara, koja je umrla pre tri meseca nakon trodnevne bolesti i koja je rekla pre svoje smrti da se premazala sa krvlju vampira i da njeno dete koje je umrlo na porođaju, a koje je površnim pokopom pojedeno do pola od pasa, takođe mora biti vampir. Bila je potpuno očuvana i neraspadnuta. Otvaranjem njenog tela pronađeno je u grudnoj šupljini veća količina sveže nearterijske krvi. Sudovi arterija i vena nisu bili, kao što je to uobičajeno, napunjeni koagulisanom krvlju i cela unutrašnjost tela, dakle pluća, slezina, stomak, jetra i creva su bili veoma sveži kao što bi bili u zdrave osobe. Materica je bila veoma uvećana i zahvaćena spoljašnjom upalom, placenta i jajovodi su bili na svom mestu, kao što je bilo sve u unutrašnjosti. Koža na njenim rukama i stopalima, zajedno sa starim noktima je sama otpala, ali su potpuno novi nokti bili vidljivi, zajedno sa svežom i zdravom kožom.

Žena, po imenu Milica, šezdesetih godina, umrla nakon tromesečne bolesti i sahranjena pre devedeset i nešto dana. U grudima je imala mnogo tečne krvi, a unutrašnji organi su joj, kao u prethodnom slučaju, bili u dobrom stanju. Okupljeni hajduci, koji su prisustvovali seciranju, čudili su se njenom mladalačkom i zdravom izgledu, jednodušno tvrdeći da tu ženu poznaju od njene mladosti i da je uvek bila mršava i istrošena i da je do takve promene moralo doći u grobu i dodali su da je ona pokretač novih vampira jer je jela meso ovce koju su ubili prethodni vampiri.

Pronašli smo i osmodnevno dete, koje je položeno u grob pre devedeset dana, takođe u vampirskom stanju.

Pronašli smo hajdučkog sina, po imenu Miloje, 16 godina star, koji je umro nakod tri dana bolesti i položen u grob pre devet nedelja u vampirskom stanju.

Jovan, takođe hajdučki sin, 17 godina star, umro nakon tri dana bolesti, a sahranjen pre osam nedelja i četiri dana, kod kojeg je utvrđeno nakon seciranja da je u vampirskom stanju.

Kod žene, po imenu Ruža, koja je umrla nakon deset dana bolesti, a sahranjena pre šest nedelja, pronašli smo dosta tekuće krvi ne samo u grudima nego i u trbuhu, baš kao i kod njenog deteta koje je bilo staro osamnaest dana, a umrlo pre pet nedelja.

Ništa manje nismo našli ni u devojčici od deset godina, koja je umrla pre dva meseca, a koja je bila u nedirnutom i neraspadnutom stanju sa mnogo sveže krvi u sebi.

Iskopali smo ženu hajduka, zajedno sa njenim detetom, a koja je umrla pre sedam nedelja, a njeno dete, osam nedelja staro, a koje je umrlo 21 pre i našli smo da su i dete i majka potpuno raspadnuti iako su pokopani u istoj zemlji pored ostalih grobova.

Sluga, koji je pripadao hajdučkoj družini, po imenu Rade, 23 godine star, umro posle tri meseca bolesti, a sahranjen pre pet nedelja, potpuno je raspadnut.

Barjaktareva žena sa decom, pre pet nedelja umrla, iskopana potuno raspadnuta.

Kod Stanka, hajduka, 60 godina starog, a koji je umro pre šest nedelja, nađeno krvi u grudima i želucu i bio je u vampirskom stanju.

Miloš, hajduk, 25 godina star, sahranjen pre šest nedelja, iskopan u već više puta pominjanom vampirskom stanju.

Stanojka, hajdučka žena, 20 godina stara, umrla posle trodnevne bolesti i sahranjena pre 18 dana. Kod seciranja našao sam da je bila rumena i na izgled u živom stanju. Bila je davljena za vrat od već pomenutog pokojnog hajdučkog sina Miloja u ponoć i pronašao sam plav i krvav ožiljak ispod njenog desnog uva, dug otprilike kao prst. Po otvaranju njenog sanduka potekla joj je sveža krv iz nosa. Seciranjem sam pronašao tekuću krv ne samo u grudnoj šupljini nego i u unutrašnjim organima koji su izgledali dobro i zdravo. Koža celog tela bila je sveža, kao i novi nokti na rukama i stopalima.

Po završenoj inspekciji lokalni Cigani su odsekli glave vampira i njihova tela spalili i pepeo bacili u reku Moravu, a raspadnute leševe smo vratili u grobove. Ovo sam uradio sa dva dodeljena mi bolničara u Medveđi, Srbija, 7. januara 1732. godine.

Ispod su se dva oficira potpisali kao svedoci, u Beogradu, 26. januara 1732.

Pročitaj više...

Najbolesnije TV emisije

Ako su vam kojekakve „farme“, „velika braća“, „lude kuće“ ili pak prenosi iz skupštine već neprirodni i bolesni – ima gore i od toga.    

  “Spuiten en Slikken” je TV emisija koja se emituje od 2005. godine na holandskom BNN. Koncept se sastoji od diskusija na temu seksa i droge. Na primer, voditelj uzima uživo pred kamerama neku od droga - kokain, ekstazi ili bilo koju drugu (sve u svrhu „naučnog istraživanja“, razume se) i nakon toga priča o „doživljajima“. Eksperimenti u vezi seksa su im slični. Gutanje sperme i podela iskustva sa zainteresovanima im je podigla gledanost.         

                                                           

  “The Swan” je emitovan prvi put 2004. godine u SAD i važio je tada kao „najsadističkija“ TV serija svih vremena. Koncept emisije je sledeći: telesni preobražaj (isključivo) žena koje se ne osećaju baš lepo u svojoj koži. Učesnice dobijaju tim „eksperata“ – terapeute, kozmetičare, zubare i – naravno, plastične hirurge, koji će ih pretvoriti u sexy žene. Uživo pred kamerama. Pobednica je ona koja samu sebe nakon toga ne prepozna.

  “Born in the Wild”. Bolnice i porodilišta su prošlost. Američki TV šou iz 2014. godine shvata bukvalno „prirodni porođaj”. Pošto sve više ima žena sa lošim iskustvima u porodilištima, neko je došao na “genijalnu” ideju kako da im olakša traume. Ženu pred porođaj odvedu u divljinu i nema babice, nema sredstava protiv bolova, nema doktora, ali ima kamera koje uživo prenose porođaj. Ipak, sanitetsko vozilo je u blizini, baš kao što “divljina” mora biti u blizini bolnice.

 Kakav je ukus ljudskog mesa? Ako pratite holandski "Proefkonijnen" (emituju od 2011. godine), „naučnopopularnu“ TV emisiju, mogli ste saznati. Koncept je jednostavan: dva voditelja iskustveno odgovaraju na pitanja gledalaca. Voditelji su „pokusni kunići“, otud i naziv emisije. Jedno od pitanja je bilo i kakav je ukus ljudskog mesa. Voditelji su odsekli po parče mesa svako sa svog tela i razmenili ih. Nakon toga su to pojeli, prženo i uz crveno vino. Kanibalizam uživo pred kamerama.

 “Sex Box”, emituje se u SAD. Format je potekao iz Velike Britanije. Parovi, nezadovoljni svojim seksualnim životima, razgovaraju o tome sa „stručnjakom“. Nakon toga ulaze u providnu kutiju na seksanje. Kad završe šta su imali pričaju kako je bilo. Ima i bodovanje – na skali od jedan do deset. Da, „stručnjak“ im daje na kraju savete kako sledeći put to bolje da urade.

Pročitaj više...

Sve o praznoverju

Praznoverje ili sujeverje je kvazireligiozno narodno verovanje da su zbivanja uzrokovana magijskim, odnosno natprirodnim silama.

U praznoverje, između ostalih, spada i astrologija. Pokušaji da se karakter i sudbina čoveka protumače iz kretanja i položaja zvezda veoma je stara. Za astrologiju je potrebna ipak doza nauke, ako svoje podatke obrađuje uz pomoć matematike i Karl Gustav Jung je smatrao da se astrologija približava psihologiji, ali čitanje horoskopa, odnosno laička astrologija je kraljica praznoverja.

O tome, ali i o verovanju akrobata da neće imati vrtoglavicu ako jedu mozak veverice ili o verovanju da će pas dobiti besnilo ako lizne morsku penu, a da će se čovek spasiti od besnila ako sam sebe ugrize za palac možete pročitati u knjizi Sve o praznoverju od Helmuta Hillera OVDE

Pročitaj više...

Tom i Džeri, zanimljivosti

Već 75 godina Tom i Džeri zabavljaju svojom kombinacijom ljubavi i mržnje. Slede (možda) manje poznate činjenice o njima:

 - Sedam epizoda su dobile Oskara za najbolji kratki film.

 - U prvim epizodama mačak se zvao Džasper, a miš Džinks.

 - Konačno ime Tom i Džeri daje im animator Džon Kar koji je za to dobio nagradu od 50 dolara.

 - Tek 1976. su emitovane prve epizode na nemačkoj televiziji.

 - 1945. pojavljuju se u filmu Odmor u Holivudu.

 - Osim toga pojavljuju se 2003. u jednoj britanskoj reklami za automobile.

 - Šezdesetih godina 13 epizoda je napravljeno u Čehoslovačkoj.

 - Tvorci Toma i Džerija, Vilijam Hana i Džozef Barbera, stvorili su i Flinstonove.

 - Pojedine scene i figure u Tomu i Džeriju su važile za rasističke, kao što je debela crna Tomova vlasnica s južnjačkim naglaskom, koja je kasnije zamenjena sa mršavom belom ženom. Nije jasna logika. 

Pročitaj više...

Ouija, veštičja tabla

Ouija ploča, poznata između ostalog i kao veštičja tabla, služi spiritistima kao pomoćno sredstvo za “prizivanje duhova”, odnosno “duša preminulih”. 

Sama reč Ouija nastala je od francuskog “oui” i nemačkog “ja”, što na oba jezika znači “da” i samim tim bi bilo nepravilno nazivati je Vidža, ali pošto je tu igračku patentirao Amerikanac, sve je jasnije. Poreklo Ouija table nije poznato (nešto slično je zabeleženo u hronikama kineske Song dinastije, 1100. godine posle Hrista, pod nazivom Fuji), ali je poznato da ju je 1891. godine patentirao biznismem Elijah Bond, da bi godinu dana kasnije prodao patent Williamu Fuldu, koji je uneo izvesne izmene i dobio drugi patent. Stekao je bogatstvo na tome i osnovao firmu Baltimore Talking Board Company. Godine 1966. prodaje prava na Ouija ploču firmi Parker Brothers Na Ouija ploči se nalaze slova, brojevi, kao i reči da i ne. Na nekim pločama stoje i reči kao što su hvala, čekam, idem, kraj i slično. Kao dodatak služi pokazivač koji markira oznake i time se dobijaju rečenice koje “prizivači duhova” smatraju kao poruke iz “onostranog”.

Učesnici nemaju svestan uticaj na pomeranje pokazivača. Pomeranje pokazivača ne uspeva ako to radi samo jedna osoba, jer autosugestija nije dovoljna, potrebna je i sugestija drugih. Uobičajeno objašnjenje ovog fenomena je da se u samom očekivanju pokreta aktiviraju u mozgu motorički centri koji dovode do nesvesnih i spolja neprimetnih pomeranja mišića. Dakle, kada učesnici dodirnu Ouija tablu, na scenu stupaju komplikovani procesi u njihovim mozgovima koji dovode do toga da se pokazivač prividno pomera sam. To je najbolje objašnjeno Kohnstammovim i Carpenterovim efektom.


Ukratko: Carpenterov efekat se jednostavno svodi na to da zamišljanje određenog pokreta vodi ka tendenciji izvođenja istog. Carpenterov efekat je aspekt takozvanog ideomotoričkog principa. Kohnstammov efekat (Kohnstamm, nemački neurolog i psihijatar) opisuje nevoljno opuštanje muskulature nakon prethodne intenzivne napetosti. Koncentracija na nešto dovodi u nesvesnu koordinaciju zamišljeno sa nevoljnim pomeranjem mišića, čime se objašnjava ne samo fenomen Ouija table, već i rašljarstva.

 Ouija ploča je u suštini bezopasna igra. Jedina opasnost se krije u psihološkom efektu koji kod manje stabilnih i lakovernih osoba može dovesti do mentalnih problema zbog vere da su stvarno dospeli do “onostranog”, odnosno da su zbilja “komunicirali sa duhovima”.

Pročitaj više...

Legenda o potopu

Indijska bajka, koja sledi ispod, starija je od jevrejske bajke na istu temu – potop, nešto više od pet hiljada godina.

 Manu, Vivasvatov sin, za svoje boravište izabra usamljeno mesto blizu južnih planina. Jednoga jutra, dok je prao ruke, kako to čine i danas, u vodu, koju su mu doneli za pranje – uskoči nekakva ribica i reče: „Ako mi sačuvaš život, spasiću te“. – „Od čega ćeš me spasiti“? – upita Manu sa čuđenjem. Ribica odgovori: „Doći će potop za sva živa bića. Eto, od toga ću te spasiti“. - „A kako da ti sačuvam život“? A ona će: „Nama ribama, dok smo ovako male kao što sam sada ja, odasvud preti smrt. Jedna riba proždire drugu. Ti me najpre drži u krčagu, a kada porastem, iskopaj ribnjak i onda me prenesi u njega; kada sasvim porastem, odnesi me u more i pusti me na slobodu, jer mi tada smrt više neće niotkuda pretiti“. Manu tako i učini. Uskoro ona poraste i postade ogromna rogata riba džaša; najveća od svih riba. Dok je Manu spuštao u more ona mu reče: “Te i te godine će biti potop. Ti napravi lađu i čekaj me. A kada nastane potop, popni se na lađu i ja ću te spasiti“. One godine na koju mu je ukazala riba, Manu napravi lađu. Kada nastade potop, on se pope na lađu i riba dopliva do njega. Zajedno sa njim na lađu se popeše i sedam svetih mudraca, sedam Angirasovih sinova. Slušajući naredbu ribe, Manu ponese sa sobom seme raznog rastinja. Potom on priveza uže za rog ribe i ona brzo poče da vuče lađu po uzburkanim talasima. Zemlja se nije videla, sa očiju nestadoše strane sveta; samo je voda bila oko njih. Manu, sedam mudraca i riba behu jedina živa bića u tom vodenom haosu. Besni vetrovi bacali su lađu s jedne strane na drugu. Ali riba je jednako plivala i plivala napred po vodenoj pustinji i najzad dovede Manuovu lađu do visoke planine Himalaja. A onda se obrati Manuu ovim rečima: “Spasila sam te. A sad priveži lađu za drvo. Samo pazi da te voda ne odnese. Spuštaj se polako, po tragu vode koja se povukla“. Manu posluša savet ribe. Od toga doba, to mesto na severnim planinama zove se Manuova padina. Potop odnese sve živo. Jedino Manu ostade da produži ljudski rod na zemlji.

 Bilo bi neobično kako je to izveo sa sedam Angirasovih sinova da nije bila i riba sa njima. Jeste da je bila rogata, ali bolje i to nego ona iz Biblije napravljena od rebra.

Pročitaj više...

Slučaj Ane Anderson

Anastasia Manahan, poznatija kao Ana Anderson, postala je slavna tvrdnjom, koje se držala do kraja svog života, da je ona zapravo Anastasija Nikolajevna Romanov, kćerka poslednjeg ruskog cara Nikolaja II, koja je preživela boljševički pokolj carske familije. Ostala imena pod kojima je poznata su Ana Čajkovski (to je ime koje je sebi prvo nadenula) i Franciska Šankovska, koje je njeno pravo ime. Njena priča poslužila je kao inspiracija za više filmova – najpoznatiji je holivudski film Anastasia iz 1956. godine sa Ingrid Bergman u glavnoj ulozi. Osim toga je Ana Anderson i figura u kompjuterskoj igrici "Omerta City of Gangsters".                             

                                                                                                           Franciska Šankovska                                          

Početkom 1920. godine bulevarska štampa širi priču o mladoj ženi, koja je izvučena iz jednog berlinskog kanala nakon pokušaja samoubistva, kao o velikoj kneginji Anastasiji.
Nije utvrđeno da li je Franciska Šankovska svesno krenula u prevaru ili je zbog mentalnog oboljenja umislila da je stvarno najmlađa kćerka ruskog imperatora. Postoji mišljenje da je pod pritiskom lekara jednostavno bila primorana da sklizne u drugi identitet. Drugim rečima, lekari su pogoršali njeno inače krhko mentalno zdravlje. 

U svakom slučaju uloga joj se dopala, toliko da je već 1929. godine zatražila sudsko priznanje da je velika kneginja Anastasija. Američki sud, gde je započet proces, nadležnost predaje nemačkom sudu gde se postupak vodio od 1938. do 1970. godine kada je obrazloženo da Franciska Šankovska nema nikakav dokaz da je član familije Romanov i da se s   toga  njen zahtev odbija. Ako je bilo ikakve sumnje da Šankovska nije bila prevarant – to je   raspršeno 1994. godine DNA analizom kojom je potvrđeno da Franciska nema nikakve veze sa Romanovima. Analiza je potvrdila i ono što se znalo o njoj – da je iz seljačke porodice od oca Antona i majke Marijane i čiji je nestanak prijavljen policiji u Berlinu 1920. godine. Te godine kada je pokušala samoubistvo.                                                                             

Anastasija Romanova                                                           

Ruski arheološki tim je potvrdio 2007. da se u masovnoj grobnici, pronađenoj 1991. godine, nalaze ostaci poslednjeg ruskog cara, carice, carevića Alekseja, kao i velikih kneginja. Dakle, Anastasija je ubijena 1918. godine.

 

S druge strane, prirodni zakoni ne poznaju carske i kraljevske loze, tako da su i te štetočine „plave“ krvi, koje skupa s verskim i političkim vođama čine parazitski deo ljudskog društva, najobičniji prevaranti.

                             

Pročitaj više...

Povratak u budućnost na YU način

Krajem šezdesetih godina prošlog veka mnogi sa ovih prostora su iznosili svoje mišljenje kako će svet izgledati početkom 21. veka. Dosta toga su “predvideli’ , ali jedno nisu – raspad Jugoslavije. Pomenutu tvorevinu su videli na nivou Švedske; “videli” su i produženje ljudskog veka na 150 godina; potom i direktan pristup čovekovoj memoriji i povećanje ljudskih intelektualnih sposobnosti neposrednim povezivanjem ljudskog mozga sa elektronskim računarima, kao i hemijsku i biološku kontrolu karaktera i intelektualnih procesa… Jesu li pogodili nešto? Može se reći da jesu bili blizu za veštačko stvaranje inteligencije kao i veštački rast novih organa i udova, ali “viđenje” Jugoslavije sa 30 miliona stanovnika i kao jedne od najbogatijih država sveta…

Da pogledamo predviđanja:

- Novi način komuniciranja, odnosno potpuno nove telekomunikacije.

- Nove tehnike zа očuvаnje i sticanje novih telesnih sposobnosti, potrebnih zа složen život u budućnosti.

- Nova sredstvа zа kontrolu umorа, stimulаnsi zа duhovni rаd i jаčаnje individuаlnosti, povećаnje mаštovitosti i drugih psihičkih sposobnosti.

- Ljudi će se rаđаti pomoću jeftinijih, prаktičnijih i sigurnijih novih medicinskih tehnikа, a moći će da biraju i pol svoje dece i da utiču, zаhvаljujući rаznim vidovimа genetičke kontrole, nа osnovnu konstituciju pojedincа, a moći će i dа promene pol odrаsle osobe.

- Brzo i sigurno uklаnjаnje urođenih i nаslednih nedostаtаkа i zаmena obolelih orgаnа umetnutim ili trаnsplаtаcijom sa drugih orgаnizаmа.

- Lekarska negа i u nerаzvijenim zemljаmа biće na visokom nivou.

- Čovek budućnosti će rаditi u nezamislivim pogodnostima. Biće više svetlа, koje će dаvаti veštački mesec i druge metode zа osvetljavаnje velikih površinа.

- Kаdа se čovek umori, moći će da se zabavi i u snu. Biće moguće da se unаpred progrаmira sаn.

- Automаtske prodavnice i robne kuće snаbdevaće ljude sintetičkom hrаnom i pićimа punim proteinа, enzima i vitаminа.

- Atmosferа će, zbog povećаnih količinа štetnih gasova i povećаne rаdioаktivnosti, biti pod stаlnom kontrolom. Nаći će se nаčin dа se u аtmosferu ubаcuje kiseonik i rаzni аgensi koji će osiguravati bolji vazduh i temperаturu.

- Sаhаrа i druge pustinje će se pretvoriti u cvetne vrtove, a strujа i drugi oblici energije biće besplаtni.

Onda se pojačava tempo - kada sve to bude ispunjeno ljudski vek će biti produžen ne sаmo na bednih 150 godinа, već do besmrtnosti. Zatim će, ne navodi se ko, dakle « tamo neko », prepraviti ljudsku vrstu pomoću drugih vrstа i stvoriti novog čovekа, novih kvаlitetа i oblikа... valjda budalastih kao ovi što su « predvideli » tako nešto.

Pročitaj više...

Marko Polo – veliki istraživač ili veliki prevarant?

Marko Polo je bio venecijanski trgovac i istraživač, koji je bio jedan od prvih Evropljana sa zapada koji je putovao Putem svile do Kine. Svoja putovanja Polo je hronološki izložio u knjizi „II Milione“. Polo je u Kini živeo 17 godina pre nego što se vratio u Veneciju. U pomorskoj bici između Venecije i Đenove, Marko je bio uhvaćen i odveden u zatvor, gde je svoju knjigu izdiktirao Rustičelu da Pizi. Marka Pola neki smatraju jednim od najvećih svetskih istraživača, dok ga neki pre vide kao najvećeg svetskog pripovedača priča. Naime, putovanja Marka Pola u Kinu načinila su ga jednim od najvećih svetskih istraživača u istoriji, ali mnogi veruju da on nikada nije otišao tamo.


Čuveni istraživač navodno uopšte nije stigao u Kinu, a u svojoj knjizi je objavio informacije koje je čuo od drugih. Arheolozi smatraju da je trgovac iz Venecije na obalama Crnog mora pronašao ‘kolege”, persijske trgovce i sakupio njihove priče koje je zatim složio u knjigu. Arheolozi posebno ukazuju na netačnost u njegovim opisima invazija koje je Kublaj Kan pokušao da izvrši na Japan 1274. i 1281. godine. Takođe i opisi mongolske flote koje je dao Marko Polo u suprotnosti su sa ostacima brodova pronađenim u Japanu. Napisao je da su brodovi imali pet jarbola dok su u stvarnosti imali samo tri. U daljem opisu flote Kublaj-kana, Marko Polo govori o smoli upotrebljenoj za izolaciju i vodootpornost trupa broda i pri tom koristi određenu reč koja na persijskom jeziku znači smola, ali na kineskom i mongolskom ne znači ništa.

Neobično je i to da, u većini slučajeva, prilikom opisa raznih mesta nije koristio lokalna kineska ili mongolska imena, već persijske termine. Za kraj – Marko Polo je tvrdio da je radio na dvoru Kublaj-kana, ali njegovo ime se ne pominje ni u jednoj kineskoj ili mongolskoj hronici, koje su beležile i najmanje sitnice vezane za dvor.
Najviše istinitost njegovih reči dovodi u sumnju to što nije pomenuo kinesko pismo (veoma različito od bilo kog evropskog), štapiće za jelo, čaj, a da se ne govori o tome što nije pomenuo veliki Kineski zid.

Preminuo je 1324. godine.

Pročitaj više...

Najluđi kriminalci

Američka internet platforma „The Smoking Gun“ svake godine objavljuje najluđe policijske fotografije. Neke slike govore više od hiljadu reči, neke govore same za sebe. Odlučite u koju kategoriju spada ova galerija prekršitelja zakona ispod:

 Kod ovog 29- godišnjeg “pećinskog čoveka” iz Alabame je pronađena droga.

 Ova 29 – godišnja žena iz Teksasa je „mrtva“ pijana pala preko dečjih kolica (i deteta u njima). Budalesanje na slici joj nije pomoglo: osuđena je na šest meseci zatvora.

 Ovaj s kesom na glavi je napao zatvorskog čuvara, a u zatvoru se pre toga našao jer je napao člana svoje porodice.

 Halloween-Party se za ovu mladu ženu (26) završio u policiji. Pošto su je uhvatili pijanu za volanom, policijski službenici su napravili ovu fotografiju za uspomenu.

 Ova kradljivica po prodavnicama “prijateljski” plazi jezik.

 Pobednička poza – napravljena posle pijanstva i nedoličnog ponašanja u javnosti.

 Ovom je optužba za neuračunljivo ponašanje obezbedila policijski foto.

 Provala, razbojništvo, otmica – i balavljenje.

 Kada je uhvaćen u krađi, ovaj 36 – godišnjak se namazao senfom. Valjda da ga ne prepoznaju… 

Serijski pijani vozac – uslikan u majici na kojoj je fotografija sa njegovog prethodnog hapšenja. 

Što rek`o narod – sve mi uzmi, samo mi pamet ostavi…

Pročitaj više...

Uticaj boja na osećanja

Čovek i boje
Boje nam se prikazuju u bezbroj različitih oblika i pojava. Čovek može slobodnim okom da prepozna bar 2000 različitih nijansi, a celokupnu sliku i sinergiju prostora ostvaruju nam kombinacije raznih boja. Činjenica je, naime, da oko 87% svih čulnih osećaja dobijamo putem sveta boja. Čovek koristi boje i preko njih izražava samoga sebe.

Boje se u osnovi dele na:

• primarne boje - crvena, žuta, plava
• sekundarne boje - boje sastavljene od dve primarne (npr.: narandžasta)
• tople boje - crvene, narandžaste, žute, smeđe
• hladne boje - plave, zelene, purpurne
• neutralne boje - bele, smeđe, bež
• jake boje - intenzivne boje koje nisu razređene crnom, belom ili komplementarnom bojom
• blede boje - manje intenzivne boje zbog mešanja sa belom, crnom ili komplementarnom bojom

Psihologija boja i boje u prostoru
Boje igraju vrlo važnu ulogu u našem životu jer neposredno utiču na naša osećanja i raspoloženje. Svako od nas ima sopstveni spektar omiljenih boja i boja koje mu ne odgovaraju. Zato šarolikost sveta oko nas utiče na naša osećanja. Doživljavanje boja zavisi od više činilaca: nijanse boje, vrste svetlosti (dnevna ili veštačka, intenzivna ili prigušena, …), našeg opšteg raspoloženja, biološkog ritma, itd.

Uticaj osnovnih boja na naše raspoloženje
Crvena boja           
Crvena boja je optimistička, vitalna boja aktivnosti, vreline, kretanja, borbe i strasnog života. To je najizrazitija, ekstrovertna boja puna života, srčanosti, žrtvovanja, ljubavi, sa snažnim osećanjima i strastima. Crvena boja ne ostavlja nikog hladnim. Možete da je volite ili mrzite, ali prema crvenoj boji teško možete da ostanete ravnodušni.
Crvena boja povećava tonus mišića, ubrzava puls, podiže krvni pritisak, pojačava cirkulaciju krvi i delovanje jetre, izaziva lučenje adrenalina i duboko disanje. Može takođe da izazove glavobolju, zato nije pogodna za emotivno nestabilne osobe koje se brzo ljute.

Narandžasta boja   
Narandžasta boja je užarena, svetleća, topla boja vatre i sunca. Asocira na izlazak ili zalazak sunca, ukusno voće kao što su kajsije, mandarine, pomorandže, … Za Induse je ova boja simbol hrabrosti i žrtvovanja. Nije tako agresivna i strasna kao crvena, ali je kao čuvstveni stimulans vesela i prijatna boja koja pomaže da se savlada umor. Zbog navedenih karakteristika predstavlja korisnu dodatnu pomoć pri lečenju depresija. Narandžasta boja izražava nežnost i širokogrudost, laka je i živahna. Ona takođe poboljšava apetit i pomaže pri jutarnjem buđenju.
Narandžasta boja jača pluća, gušteraču i slezinu i stimuliše rad srca. Ona ubrzava varenje i poboljšava apetit, a može ili da smiruje ili da uzbuđuje. Ova boja može da ustali osećanja, ali neke pojedince može i da zamara. Sve narandžaste nijanse imaju isto značenje i uticaj koji zavisi samo od preovlađujuće komponente (žuta ili crvena).

Žuta boja               
Žuta boja je boja sunca, svetlosti i optimizma koja okrepljuje, aktivira i oslobađa od strahova. Ona podstiče budnost i koncentraciju i simbolizuje stvaralaštvo i mudrost. Takođe podstiče dinamičnost, a njena važna karakteristika je i komunikativnost (zato su poštanski sandučići žute boje). Na zidovima i drugim mestima u stanu pozitivno utiče na osećanja.
Žuta boja najviše utiče na organe za disanje, pomaže pri lečenju psihoneuroza, podiže krvni pritisak i ubrzava puls i disanje. Ima takođe povoljan uticaj na nervni sistem.
Najčešće nijanse žute boje su: mutna žuta (smirivanje, razmišljanje), živa žuta (živahnost, neustrašivost, sloboda), maslinasta žuta (mračno raspoloženje) i limun žuta (pažljivost, živahnost, čilost, usavršavanje).

Zelena boja           
Kažu da je to boja zdravlja. Zelenim bojama se leči nervni zamor i histerija jer umirujuće deluje na nervni sistem, efikasna je pri lečenju od iscrpljenosti i može da ublaži migrene. Za zeleno svetlo je karakteristično da proširuje kapilare, smanjuje pritisak i stimuliše žlezde sa unutrašnjim lučenjem. To je takođe boja mira, relaksacije, odmora i razmišljanja. Njena simbolika utiče na čovekova osećanja, smiruje i oslobađa. Ova boja je znamenje uravnoteženosti.
Pošto deluje smirujuće, ona je najprikladnija za kupatila i spavaće sobe, eventualno u obliku biljaka. U odnosu na crvenu, zelena boja ima suprotne efekte: snižava krvni pritisak, smiruje nervni sistem i migrene, uspostavlja ličnu ravnotežu, ublažava iscrpljenost i nesanicu i širi kapilare.

Plava boja             
Plava boja spada među osnovne boje. Njena suprotnost je žuta boja, a smeša obe je zelena koja udružuje karakteristike obe boje. U prirodi je široko zastupljena kao plavetnilo neba koje se odslikava u vodi. Simbolika plavetnila: mudrost, inteligencija, besmrtnost, beskonačnost, dubina, uzvišenost, poduhovljenost, mistika. Njene psihološke asocijacije: jasno, sveže, lako (boja atmosfere), prozirno, vazdušno, udaljeno, tiho, mirno, … 
Fiziološki učinci plavetnila: smiruje srčani puls, usporava ritam disanja, smiruje, podstiče umne aktivnosti, introspekciju, sabranost – za nju kažu da je boja mira i odmora.

Ljubičasta boja     
Ljubičasta boja je smeša plave i crvene boje. Ako jedne komponente ima više od druge, ljubičasta boja dobija karakterističnu nijansu i odgovarajući udeo karakteristika obe komponente – plave boje mira, udaljenosti, duhovnosti, ... i crvene boje pokreta, strasti, životne snage, vreline, energije, ... Pošto u sebi sadrži karakteristike ekstremno različitih osnovnih boja (vruće, hladno, ...), ljubičasta boja deluje nekako tajanstveno.

Bela boja
Bela boja je boja jasnosti, a kao talasanje je mešavina sve tri prirodne boje: žute, crvene i plave. Zato na belu boju većinom reagujemo pozitivno. Ona simbolizuje jasnost, nevinost i čistotu, a takođe i nov početak, rođenje. Sa blagim plavim nijansama deluje vrlo hladno. Ona predstavlja i božanski simbol savršenstva, ponosa, dobrote i večnosti.
Belo obojen stan je svetao, izgleda prostran, ali velika količina beline deluje pusto, sterilno i skoro kao bolnica, zato se preporučuje da beli zidovi budu molovani ili ukrašeni posterima i uokvirenim slikama.

Pročitaj više...