Pakao Dena Brauna (Inferno i ostale knjige)

Dan Brown (Den Braun) je američki pisac triler romana. Njegovo (amatersko) zanimanje za kriptografiju, tajne kodove, teorije zavera, odvelo ga je sa mesta nastavnika engleskog i učitelja španskog jezika u pisanje (šarlatanskih, ali uspešnih) knjiga. Rođen od profesora matematike i crkvene "pevaljke", rado ističe da je odrastao u atmosferi gde se nauka i religija ne sudaraju. Ma šta mu to značilo.

Karijeru započinje kao pevač i autor pesama. Prvi "uspeh" postiže prodajom 12 muzičkih kaseta za decu u rodnom Ekseteru. Tvrdio, svojevremeno, da je on kupio samo šest od 12 prodatih primeraka. Ponešen "uspehom", seli se u Los Anđeles, da nastavi muzičku karijeru. Izdržava se dajući časove iz španskog jezika. Pokušavajući na bilo koji način da ispliva, pod pseudonimom Danijela Braun objavljuje priručnik za podršku frustriranim ženama.

Godine 1998. mu uspeva naum da postane poznat i bogat, objavljivanjem knjige Digitalna tvrđava. Danas ga neki ubrajaju među 100 najuticajnijih ljudi na svetu. Zanimljivost u vezi njegove poslednje knjige, Inferno, možda i potvrđuje to - kada je knjiga bila spremna za prevođenje na druge svetske jezike, Braun je angažovao jedanaest najpoznatijih (najskupljih) prevodilaca. Ništa čudno na prvi pogled, na drugi je čudno što ih je bukvalno zarobio i strpao u podzemni bunker, obezbeđen naoružanim stražarima, prethodno ih očistivši od modernih "igračaka", kao što su mobilni telefoni. Prevodioci nisu imali kontakta sa spoljnim svetom, a kamoli internet dok nisu završili posao i dok nisu izašla izdanja na jezicima na koje su prevodili. Razlog je paranoja i umišljenost Danijele Dena Brauna da stvarno stvara nešto značajno.

Pročitaj više...

Istraživanje najvećih svetskih misterija - Izgubljene istorije

Džoel Levi je pisac i novinar specijalizovan za nauku i istoriju. Autor je više knjiga, tematski naslonjenih na nauku, psihologiju, istoriju, ali i na paranormalno, među kojima je i Izgubljene istorije, koja je prvi put objavljena u Velikoj Brtaniji, 2006. godine. U ovoj knizi bavi se misterijama, kao što su izgubljene Šekspirove drame, Atlantida, Eldorado, poslednje počivalište Džingis-kana...

Godinama ispitujući različite legende, Levi razdvaja istinu od mita, pokušavajući tako da dođe do nepobitne istine o predmetima, mestima i ljudima koji su nestali u vrtlogu vremena, a koji su obavijeni velom istorijske misterije.

Knjiga Izgubljene istorije (u prevodu Izgubljene povijesti) je podeljena je na pet poglavlja: Nestala mesta; Nestali artefakti, dela i relikvije; Nestala blaga; Nestali ljudi; Nestale olupine.

Atlantida, Solomonov hram, Aleksandrijska biblioteka, Kamelot i Eldorado teme su prvog poglavlja koje se bavi nekim od najzanimljivijih nestalih mesta, a koja su ujedno neka i od najtrajnijih legendi koje se protežu kroz ljudsku istoriju. 

Drugo poglavlje pod nazivom Nestali artefakti, dela i relikvije ne odnosi se samo na opštepoznati Kovčeg zaveta i Sveti gral, nego Levi daje svoj osvrt i na Aristotelove izgubljene dijaloge kao i na Šekspirove izgubljene drame. 

Poglavlje Nestala blaga balansira između mašte i stvarnosti, a blaga kojih se u njemu Levi dotakao su, između ostalih, dragulji kralja Džona, blago vitezova Templara i kapetana Kida, Montezumino blago i jama s novcem na Oak Islandu.

Četvrto poglavlje Nestali ljudi uključuje potragu za poslednjim počivalištima nestalih ljudi, ali i nestalih čitavih ljudskih kolonija. 

Nestale olupine govori o četiri olupine, odnosno skupine olupina iz različitih razdoblja istorije i geografskih područja koje još uvek nisu pronađene uprkos brojnim pokušajima.

Ako volite ovakvu tematiku, Izgubljene istorije su prava knjiga za vas do koje ćete doći klikom OVDE

Pročitaj više...

Kuća sećanja i zaborava

Filip David, srpski književnik, esejista i dramaturg, rođen je u Kragujevcu u jevrejskoj porodici. Između ostalog, objavio i tri romana, od kojih je za poslednji - Kuća sećanja i zaborava, dobio Ninovu nagradu za 2014. godinu. 

 

Svako ponekad poželi da bude neko drugi, ali šta ako dobije priliku za to? Albert Vajs je još od detinjstva imao prilike da promeni svoj identitet. Nakon što je 1942. godine pod okriljem užasnog rata ostao bez roditelja i brata Elijaha, neko vreme je proveo u kući folksdojčera koji ga nazivaju Hans i nude mu da zameni njihovog nestalog sina i tako se spase od sigurne smrti. Albert se tada ipak odlučuje da sačuva svoj identitet i pobegne iz nemačke porodice koja ga je umalo usvojila. Mnogo godina kasnije, na jednoj od konferencija o Drugom svetskom ratu na kojima učestvuje, Vajs lutajući noću njujorškim ulicama nailazi na „Kuću sećanja i zaborava“. U jednoj od prostorija ovog neobičnog zdanja pohranjeno je nepregledno istorijsko pamćenje. Albert u jednom ekranu može da kao na filmu vidi scene stradanja svojih roditelja i Elijahovog nestanka za koji se oseća krivim, jer je mlađi brat bio poveren njemu na čuvanje. Ogromni bol koji je osetio jače no ikad može da nestane ako on u sledećoj prostoriji ove čudesne kuće izbriše sopstveno pamćenje ili, čak, iščezne poput svog rođaka, čuvenog iluzioniste Hudinija (Erika Vajsa). Hoće li Albert iskoristiti poslednju šansu da promeni svoj identitet u skladu sa rečima jednog svog prijatelja i sunarodnika „Pamćenje je strašnije od svakog zaborava“ ili će odlučiti da ostane to što jeste, bez obzira na bol koji ga razdire? Pisana u prepoznatljivom stilu uglednog autora, Kuća sećanja i zaborava je jedan od najautentičnijih romana novije srpske književnosti. 

Pročitaj više...

Tihi Don, plagijat ili ne?

Mihail Aleksandrovič Šolohov, sovjetski pisac, rođen u Rostovskoj oblasti, u seljačkoj porodici. Roditelji su mu pripadali donjoj srednjoj klasi.

                                                      Šolohov

Njegov otac, Aleksandar Mihailovič Šolohov, bio je seljak, stočar i mlinar. Majka mu je bila delom Ukrajinka, Anastasija Danilovna Černikova, za koju je svojevremeno rekao da mu je još u detinjstvu usadila ljubav prema ukrajinskom narodu. 1941. godine dobija Staljinovu, 1960. Lenjinovu, a Nobelovu nagradu za književnost dobija 1965. godine. Sve tri nagrade dobija na političkoj osnovi.

                                                           Krijukov

Kao i Vasilij Ašajev, Šolohov je takođe optužen za plagijat. Njegova obadva dela Tihog Dona, kao i Priče sa Dona su bile kopije kozačkog pisca Fjodora Krijukova. Ne samo to, smatra se da je Fjodor Krijukov stvarni autor dela za koje je Mihail Šolohov dobio Nobelovu nagradu.


Tihi Don I od Fjodora/Mihaila OVDE

Pročitaj više...

Sve o praznoverju

Praznoverje ili sujeverje je kvazireligiozno narodno verovanje da su zbivanja uzrokovana magijskim, odnosno natprirodnim silama.

U praznoverje, između ostalih, spada i astrologija. Pokušaji da se karakter i sudbina čoveka protumače iz kretanja i položaja zvezda veoma je stara. Za astrologiju je potrebna ipak doza nauke, ako svoje podatke obrađuje uz pomoć matematike i Karl Gustav Jung je smatrao da se astrologija približava psihologiji, ali čitanje horoskopa, odnosno laička astrologija je kraljica praznoverja.

O tome, ali i o verovanju akrobata da neće imati vrtoglavicu ako jedu mozak veverice ili o verovanju da će pas dobiti besnilo ako lizne morsku penu, a da će se čovek spasiti od besnila ako sam sebe ugrize za palac možete pročitati u knjizi Sve o praznoverju od Helmuta Hillera OVDE

Pročitaj više...

Psihologija masa

Gustav Le Bon (†1931), francuski socijalni psiholog, sociolog, antropolog, inovator i fizičar amater, smatra se za osnivača "psihologije masa". Imao je ogroman uticaj na Frojda i Maksa Vebera, ali politički i na nacionalsocijaliste (nastali 1920, kulminirali 1933, javno politički nestali 1945. godine). Misli njegovih dela su satkana uglavnom iz ličnih iskustava i do danas su tema diskusija socijalnih psihologa.

Bavio se antropologijom, arheologijom i etnologijom, ali i istraživanjima o materiji i energiji. Do 1903. (od 1894.) slede njegove studije o narodima, grupama i masama. Njegovo najpoznatije delo, nastalo na početku tog perioda je Psihologija masa (1895) koje ga je načinilo najvećim sociologom svog vremena. Kasnije pisao o ljudskim rasama, odnosno hijerarhiji rasa na kulturnoj baštini, ali biološkim osnovama se nije bavio.


Psihologija masa (KLIKOM DO KNJIGE)

Pročitaj više...

Zadrži bledog konja

Milton Vilijam Kuper, bio je autor non-fikšn tema, radio novinar i teoretičar zavera. Bio je sin oficira Ratnog vazduhoplovstva SAD i s toga se često selio. Školovanje završava u Japanu (u američkoj školi). Sledeće četiri godine provodi u Ratnom vazduhoplovstvu, da bi 1965. prešao u Ratnu mornaricu. Bio je podoficir i komandovao je patrolnim čamcem. Po sopstvenom iskazu, tada biva vrbovan u tajnu službu Ratne mornarice.

Godine 1991. objavljuje svoju knjigu Zadrži bledog konja u kojoj se bavi ufologijom, teorijama zavera, tajnim službama i korupcijom. Tvrdio da su to interni podaci koje je sakupio tokom svog službovanja. Sledeće godine širi svoje delovanje kroz radio emisiju „Hour of the Time“. 1995. godine optužuje Saveznu poresku službu i Službu za alkohol, duvan, municiju i eksplozivna sredstva za kriminalne radnje. Godine 1998. Savezna poreska služba optužuje njega za utaju poreza, nakon čega on objavljuje na svojoj internet stranici da će se braniti oružjem od hapšenja. Ubijen je jedne noći, 2001. godine, u svojoj kući od strane policije. Zvanično objašnjenje ubistva – opiranje hapšenju.

Milton Vilijam Kuper se bavio raznim temama, kao što je tvrdnja da Kenedija nije ubio Osvald, već predsednikov šofer, u režiji „vlade iz senke“, Trilaterarne komisije i CIA.
Tvrdio da je Ajzenhauer potpisao ugovor sa vanzemaljcima koji je podrazumevao otmicu ljudi od potonjih. Ti su ljudi, navodno, odvođeni u podzemne baze na jugozapad SAD gde su nad njima vršeni eksperimenti. Kasnije je Kuper korigovao sopstveno gledište o tome i tvrdio da su to besmislene teorije zavere, ali da su SF filmovi priprema čovečanstva za invaziju vanzemaljaca. Tvrdio i da je sletanje na Mesec prevara, ali i da je bin Laden bio CIA agent.

Kako bilo, na raspolaganju vam je Zadrži bledog konja* (OVDE) i Kuperov dokument** (OVDE)

*Napomena: u prevodu je Vidjeh blijedog konja. Knjiga nije potpuna, samo odabrani feljtonski delovi. **Uvod vodi do linka.

Pročitaj više...

Kuperov dokument

U godinama koje su sledile nakon drugog svetskog rata vlada SAD-a se suočila sa serijom dogaðaja koji su trebali promeniti njene pretpostavke za vlastitu budućnost i budućnost čovečanstva. Predsjednik Truman i njegovi vojni zapovjednici našli su se prividno nemoćnim nakon što su dobili najrazorniji i najskuplji rat u istoriji. SAD su razvile, upotrebile, i bile jedina država koja je imala atomsku bombu koja je sama mogla uništi bilo kojeg neprijatelja i čak čitavu Zemlju. U to vreme SAD su imale najbolju ekonomiju, najnapredniju tehnologiju, najviši životni standard, najveći uticaj, i stvorile najveću i najsnažniju vojsku svih vremena. Samo možemo zamisliti zbrku i zabrinutost vrha vlade SAD-a kada su otkrili da se svemirska letelica kojom je upravljalo biće slično insektu iz totalno nepoznate civilizacije srušila u pustinji New Mexica.
Izmeðu Januara, 1947. i Decembra, 1952. otkriveno je najmanje 16 srušenih ili prizemljenih vanzemaljskih letelica, 65 vanzemaljskih tela, i jedan živi vanzemaljac. Odmah nakon toga jedna je letelica eksplodirala u atmosferi i to je bio jedan od poslednjih slučajeva. Od svih tih slučajeva, 13 ih se dogodilo unutar granica Sjedinjenih Država, ne uključujući letelicu koja se razletela u zraku. Od tih 13, 1 u Arizoni, 11 ih je bilo u Mexicu, i 1 u Nevadi. Tri su se dogodila u stranim zemljama. Od tih jedan je bio u Norveškoj, i dva poslednja u Mexicu. Viðenja NLO-a su bila tako česta da su ozbiljne istrage i razotkrivanje svakog izveštaja postali nemogući zapošljavajući postojeća sredstva istraživačkih službi.

Nastavak OVDE

Pročitaj više...

Jesti sirovo

Sve dok nije otkrio vatru, čovek je zajedno s ostalim životinjskim carstvom sledio razvojni put jedući prirodnu, sirovu hranu. Međutim, nakon otkrića vatre, ljudi su, bez mnogo razmišljanja, počeli stavljati prirodnu hranu na vatru uništavajući njezine bitne sastojke, upropaštavajući je, da bi nakon toga njome hranili svoja tela. Odatle su kao izravna posledica nastale sve bolesti koje danas muče čovečanstvo.

 Sirova (is)hrana, u širem smislu, obuhvata korišćenje hrane biljnog i životinjskog porekla koja nije termički obrađena. Može biti omnivor*, veganska i vegetarijanska. U vegansku ishranu spadaju voće, povrće, jestivi listovi biljaka, korenje (posebno divlje), semenke, pečurke, orašasti plodovi i slično. Vegetarijanska ishrana podrazumeva pored toga i mleko, jaja i mlečne proizvode koji nisu pasterizovani. *Omnivor, svaštojedi (od latinskog omnis – sve i vorare – jesti) podrazumeva i hranu životinjskog porekla. Svima im je zajedničko da hranu jedu sirovu. Ipak, pod izrazom sirova (is)hrana misli se na vegane. 

Anšavir Hovanesian, armensko – iranski autor i jedan od pionira i propagatora takvog načina ishrane, objavio je knjigu (1962. godine) „Jesti sirovo“, nakon što je dvoje njegove dece umrlo od „postupnog izgladnjenja i propadanja svih njihovih organa prouzrokovanog neprirodnom ishranom i otrovnim lekovima“. Kakva su bila njegova iskustva možete saznati čitanjem knjige OVDE, a ako vam se svidi besplatno je i skinite.

Pročitaj više...

Šta je permakultura?

Permakultura je praktični metod ekološki prihvatljivih sistema koji mogu da se primenjuju bilo gde.

   Kuća u Norveškoj izgrađena po sistemu permakulture               

 Termin permakultura (u značenju sistematičnog metoda) prvi su upotrebili Molison i Holmgren 1978. godine. Izvorni termin permakulture se odnosio na “permanentnu agrikulturu”, ali je proširen kako bi obuhvatio “permanentnu kulturu”, pošto je sagledano da su društveni aspekti sastavni deo istinski održivog sistema. Permakultura se često vidi kao zbir baštenskih tehnika, dok se ona razvila u izgrađeni filozofski pogled i za mnoge ljude filozofiju života.

Osnovna ideja permakulture je stvaranje sistema koji zadovoljavaju potrebe ljudi koristeći višestruke prirodne elemente i nalazeći inspiraciju u prirodnim ekosistemima. Ciljevi i prioriteti permakulture se poklapaju sa onim što mnogi vide kao osnovne postavke održivog razvoja. Permakultura se bavi time kako da se uzgaja hrana, grade stambeni objekti i osnivaju zajednice uz istovremeno minimalan uticaj na životnu sredinu. Njene principe neprestano razvijaju i unapređuju ljudi širom planete koji žive u veoma različitim klimatskim uslovima i kulturnim okvirima.

Ovo je suština permakulture: stvaranje ekološki zasnovanog načina života u domaćinstvima, baštama, zajednicama i poslovnim aktivnostima.

Principi i primena permakulture su dostupni na svakom mestu: U stanovima, baštama - u predgrađu ili na selu, na gradskom zemljištu, njivama i placevima, na seoskim imanjima i vikendicama, u komercijalnom i industrijskom prostoru, kao i u obrazovnim ustanovama i na zapuštenim zemljištima. Permakultura ohrabruje da imate sopstvene izvore i da se oslanjate na sebe.

 Permakultura, vodič za početnike (Klikom do knjižice)

Pročitaj više...

Knjiga o filozofu

Po Ničeovim rečimа niko u njegovo vreme nije znаo štа je dobrа knjigа i s toga je zаmislio dа nаprаvi Knjigu o filozofu. Nije stigаo to dа urаdi, аli iz tog projektа ostаli su prilozi o odnosu filozofije i umetnosti, kаo i filozofije, nаuke i kulture, sа problemаtizovаnjem istine i lаži u vаnmorаlnom smislu. Većinа priloga je frаgmentаrnog kаrаkterа, аli frаgmentаcijа je bilа deo njegovog stilа. Pri tome tekst je žestok i otvаrаjući premа filozofiji sutrаšnjice. Niče se nemilosrdno, potvrđujući život, okomljuje nа sаhrаniteljsku ulogu tаkozvаne nаuke, nа one koji bi dа pokopаju misаo i onemoguće umetnički dаmаr filozofskog srcа. Filozof ne trebа dа trаgа zа istinom nego zа preobrаžаjimа svetа u ljudimа. On je usаmljenik, jer bez spremnosti nа sаmoću filozofskа delаtnost je nemogućа. 

 Čitanje knjige OVDE

 Download iste OVDE

Pročitaj više...

Kad je Niče plakao, preporuka knjige

Irvin Jalom je poznati psihoterapeut humanističke i egzistencijalističke orijentacije, psihijatar i pisac knjiga koje su povezane sa psihijatrijom. Knjiga “Kad je Niče plakao” je njegova prva novela, napisana 1992. godine. Radnja knjige prati život lekara iz Beča Jozefa Brojera, kao i život Fridriha Ničea. Lepa i samouverena Ruskinja, Lu Salome, prijateljica je i ljubavnica Ničea. Ona dolazi u Beč s namerom da zamoli doktora Brojera da pokuša da izleči očaj Ničea i da mu skrene misli sa samoubistva. Knjiga je zasnovana na stvarnim činjenicama, ali je ipak fikcija. U stvarnosti, Brojer i Niče se nikada nisu sreli. Fridrih i Lu Salome su se poznavali, ali je Lu poznatija po svojoj romantičnoj vezi sa pesnikom Rilkeom. U knjizi se pojavljuje i Zigmund Frojd koji se tada bavio tumačenjem snova, pre nego što je postao „otac“ psihoanalize. Niče i Frojd su se “sreli” u svojoj lektiri, čitajući Šopenhauera, Dostojevskog, Šekspira i grčke tragedije. I jedan i drugi otkrivali su dublju stranu čovekove ličnosti, svojstvo duše i karaktera koje pokreće sve strasti i odlučujuće utiče na čovekovo mišljenje i delanje. Iz dva različita ugla oni su protresli duhovnu istoriju čovečanstva i svojim uvidima otvorili nove mogućnosti razmišljanja i samosaznanja. Dovoljno je zamisliti ova dva susreta, pa da se ukaže široko polje mogućnosti od kojih nastaje zanimljiva priča. Upravo to je postigao Irvin Jalom u knjizi koju vam preporučujemo: Kad je Niče plakao.

Knjiga je OVDE

Pročitaj više...

Pukovniku nema ko da piše

Pukovniku nema ko da piše je priča o umirovljenom pukovniku koji se još uvek nada svojoj mirovini koja mu je obećana pre petnaest godina. Pukovnik živi sa svojom astmatičnom ženom u malom selu u kojem od jedanaest sati uveče vlada policijski sat. Radnja počinje sprovodom na koji se pukovnik sprema poći. Umro je muzičar čija je smrt posebna po tome što je jedina nastupila prirodnim putem nakon mnogo godina. Ova novela, za razliku od ostalih (bar većine) Markesovih dela nema podlogu u magičnom realizmu. Glavni likovi novele nemaju svoja imena i na taj način se ostavlja utisak beznačaja života pojedinaca. U svom autobigrafskom romanu Vivir para contarla, Markes je objasnio da mu je za ovu novelu kao inspiracija poslužio njegov deda koji je takođe bio pukovnik i koji nikad nije dobio mirovinu koja mu je obećana.

Ukoliko želite knjigu u svojoj e – biblioteci, možete je skinuti OVDE

Pročitaj više...

Čarobni breg

Thomas Mann (Tomas Man) je autor koji se javlja svojim stvaralaštvom krajem 19. veka, da bi svojom prozom obeležio književnu produkciju ne samo nemačkog književnog stvaralaštva već i evropskog književnog kruga u prvoj polovini 20. veka. Svoj prvi proboj u književne vode Thomas Mann beleži objavljivanjem pripovetke Gefallen 1894. godine, da bi 1898. godine usledilo objavljivanje i njegove prve zbirke pripovedaka Mali gospodin Fridman. U to doba radi i na svom prvom romanu Budenbrokovi koji objavljuje 1901. godine. Godine 1924. objavljuje Čarobni breg, roman koji je imao presudnog uticaja da njegov autor dobije Nobelovu nagradu za književnost. Radnja ovog velikog (velikog po vrednosti) romana dešava se u jednom švajcarskom sanatorijumu. Glavni junak dolazi da obiđe svog bolesnog rođaka i ostaje u sanatorijumu punih sedam godina. Roman nije zasnovan na koherentnoj fabuli, već na uobličavanju karaktera tipičnih za građansko društvo i na raspravljanju moralnih i idejnih problema tadašnje Evrope, koja je i sama oličena u slici sanatorijuma… 

Download OVDE

Pročitaj više...

DA LI STE SE IKAD ZAPITALI

Zašto se život javlja u suprotnostima?

Ken Wilber ( Ken Vilber) je američki integralni filozof i predstavlja jednog od osnivača tog pravca. Pored integralne filozofije, intenzivno se bavi oblastima kao što su duhovnost, svest, psihologija, postmodernizam i filozofija dalekog istoka.

Zašto sve ono što za vas vredi ima svoju suprotnost? Zašto stalno odlučujemo između suprotnosti? Zašto su sve želje zasnovane na suprotnostima? Zapazite da su sve prostorne dimenzije suprotne: gore je suprotno onome dole, unutrašnje je suprotno spoljašnjem, visoko je nasuprot niskom, dugačko je suprotno kratkom, sever je naspram juga, veliko je naspram malog, vrh je nasuprot dna, levo je suprotno desnom. I zapazite da su sve stvari koje smatramo ozbiljnim i važnim jedan pol para suprotnosti: dobro je nasuprot zlu, život je nasuprot smrti, zadovoljstvo je suprotno bolu, Bog je nasuprot Satani, sloboda je suprotna ropstvu. 

Knjiga Bez granice (Ken Wilber) OVDE

Pročitaj više...

Putovanje duša

Majkl Daf Njutn doktorirao je psihologiju savetovanja i poznati je hipnoterapeut. Njutn je razvio svoju tehniku hipnotičke regresije da bi efikasno poveo svoje subjekte s druge strane sećanja na prošle živote, prema smislenom iskustvu života duše između života. Smatra se pionirom u otkrivanju tajni života u duhovnom svetu, o kojima je po prvi put pisao u svom bestseleru Putovanje duša (knjigu možete pročitati OVDE) i koji je preveden na više jezika. Poznat je u svetu kao duhovni regresionista, a nastupao je u brojnim radio i televizijskim emisijama. Godine 1998. Nacionalno udruženje transpersonalnih hipnoterapeuta dodelilo mu je godišnju nagradu za doprinos u premošćavanju uma. tela i duha. Nagradu je dobio za godine provedene u kliničkom istraživanju sećanja duše i otkriće kosmologije života posle života. Godine 2001. dobio je godišnju nagradu nezavisnih izdavača za knjigu Sudbina duša.

Pročitaj više...

Mistično hrišćanstvo

Maks Hajndel, pravo ime Carl Louis Fredrik Grasshoff, bio je danski teozof, rozenkrojcer i osnivač rozenkrojcerske škole Rosicrucian Fellowship. Nakon rane smrti svoga oca, pekara, Fredrikova majka se seli, zajedno sa njim i mlađim bratom, iz Arhusa u blizinu Kopenhagena. Godine 1884. napušta roditeljski dom i odlazi u Glazgov gde radi kao duvanski radnik i gde upoznaje svoju buduću suprugu.

 Oko 1896. godine odlazi sam u SAD i uzima sebi ime Maks Hajndel. Nakon višegodišnjih potucanja po Americi skrašava se u Los Anđelesu gde stupa u teozofsko društvo. Intezivno se bavi teozofijom, spiritizmom, okultizmom i astrologijom. Godine 1907. putuje u Nemačku kod Rudolfa Štajnera. Štajner je u to vreme bio generalni sekretar „Nemačke sekcije teozofskog drustva“.Štajner ga prihvata kao „tajnog učenika“ još tajnije ezoterijske sekcije, čiji je bio osnivač i autokratski gospodar. Tu je Hajndel sledećih pet meseci izučavao tajne ezoterije.

 Šta je naučio možete pročitati u ovoj knjizi (napisao ih je više): Rozenkrojcerski pogled na svet ili mistično hrišćanstvo

 (knjigu možete pročitati OVDE)

Pročitaj više...

Svetovi u sudaru

Imanuel Velikovski je bio američki pseudoistoričar, poznat kao autor brojnih kontroverznih knjiga koje interpretiraju događaje iz drevne istorije, među kojima je bestseler „Svetovi u sudaru“, objavljen 1950. godine. 

Njegove knjige koriste komparativnu mitologiju i antičke književne izvore (uključujući i Bibliju) da dokažu da je Zemlja doživela katastrofalni bliski kontakt s drugim planetama (Venerom i Marsom) u drevnim vremenima. Velikovski tvrdi da su elektromagnetske pojave imale značajnu ulogu u nebeskoj mehanici. Takođe zastupa revidiranu hronologiju starog Egipta, Grčke, Izraela i drugih kultura drevnog Bliskog istoka. Cilj revidirane hronologije je da objasni mračno doba istočnog Sredozemlja (oko 1100 - 750. pne.) i pomiri biblijsku istoriju sa prihvaćenom arheologijom i egipatskom hronologijom.
Teorije Velikovskog su odbačene ili ignorisane od strane akademske zajednice. Ipak, njegove knjige dobijaju podršku u laičkim krugovima. Kontroverze oko njegovog rada često se nazivaju „afera Velikovskog“.

Svetovi u sudaru

Iz ove knjige “možete saznati” da je planeta Venera najpre bila kometa; da su se polarna područja u jednom trenutku promenila; da su biblijske priče o pošastima i drugim čudima zasnovane na istorijskoj istini...

(KLIKOM DO KNJIGE)

Pročitaj više...

Anatomija ljudske destruktivnosti – Erih From

Kod čoveka moramo razlikovati dve potpuno različite vrste agresije. Prva, koju deli sa svim životinjama, filogenetski je programiran impuls za napad (ili beg) kada su vitalni životni interesi ugroženi. Ova defanzivna »benigna« agresija nužna je za opstanak jedinke i vrste, biološki je prilagodljiva i nestaje kad i njen uzrok. Druga vrsta, »maligna« agresija, tj. destruktivnost i okrutnost, specifična je za čoveka i gotovo je ne nalazimo kod sisavaca; nije filogenetski programirana i nije biološki prilagodljiva; nema svrhe, zadovoljstvo nalazi u pohotnosti. Sve prijašnje diskusije o tom problemu uglavnom su bezvredne jer ne prave razliku između tih vrsta agresije, od kojih svaka ima različite izvore i različita svojstva… 

…Ipak, čovek se razlikuje od životinja po tome što je ubica; on je jedini primat koji ubija i muči članove svoje vrste bez razloga, bilo bioloških bilo ekonomskih i pri tome oseća zadovoljstvo.

 (KLIKOM DO KNJIGA)

           Anatomija ljudske destruktivnosti 1 (hrvatski)

                     Anatomija ljudske destruktivnosti 2 (hrvatski)

Pročitaj više...

Ratovi bogova i ljudi

Šta se krije iza najvećih kataklizmi u istoriji čovečanstva? Zašto je istorija Zemlje ispunjena neprestanim sukobima? Da li je čovek rođen da bude ratnik ili se čovečanstvo naučilo ratovanju? Jesu li ratovi na zemlji započeli na nebesima i hoće li nebeski događaji odrediti budućnost čovečanstva? U trećoj knjizi Zemaljskih hronika, Zaharija Sitčin vraća nas na početke ljudskog roda, u doba na razmeđi mita i istorije kada su bogovi, a ne ljudi vladali Zemljom. U rekonstrukciji epskih događaja koji su ostali sačuvani u legendama i epskim zapisima, autor prati sukobe koji su započeti na drugoj planeti, nastavili se na Zemlji i kulminirali upotrebom nuklearnog oružja - uništenjem Sodome i Gomore.

Zaharija Sitčin je američki pisac azerbejdžanskog porekla. Njegove knjige predlažu objašnjenje ljudskog porekla od drevnih astronauta. Sitčin pripisuje stvaranje drevne sumerske kulture Anunakijima, koji su navodna rasa vanzemaljaca s planete Nibiru koja se nalazi iza Neptuna. Sitčin je verovao da se ova hipotetička planeta nalazi u izduženoj eliptičnoj orbiti u Sunčevom sistemu, tvrdeći da sumerska mitologija potvrđuje ovu tezu. Sitčinove ideje kritikovali su i opovrgnuli naučnici i akademici, koji njegove knjige nazivaju pseudonaučnim i pseudoistorijskim. Sitčinov pristup kritikovan je zbog loše metodologije, loših prevoda drevnih tekstova i zbog pogrešnih astronomskih i nenaučnih tvrdnji.

(KLIKOM DO KNJIGE)

Pročitaj više...