Filadelfijski eksperiment

Filadelfijski eksperiment, poznat još i kao Projekat Duga, dugo je bio tema kontroverzi i rasprava. To je bio pokušaj mornarice da napravi brod koji ne bi mogao biti detektovan magnetnim minama niti radarom. Međutim, rezultati ovih eksperimenata su bili mnogo drugačiji i opasniji nego što je mornarica očekivala. Iako priča deluje suviše bizarno da bi bila tačna, previše slučajnosti upućuje na njenu istinitost. Postoje priče o ovom zloglasnom eksperimentu: glasine o ljudima koji su bili ‘zamrznuti’ u vremenu mesecima, o ljudima koji su putovali kroz vreme.

Vlada je 1943. sprovela test koristeći domaće životinje na brodu USS Eldridge. Životinje su postavljene u kaveze i brod je načinjen nevidljivim. Međutim, kada je brod ponovo materijalizovan, mnoge životinje su nestale ili su im ostali tragovi radijacije i opekotine. Tada se nisu održali testovi sa ljudima. Ipak, tvrdi se da je 12. avgusta 1943. izvršen test sa ljudima bez njihovog znanja. Brod je nestao i činilo se da je sve u redu. Drugi pak tvrde da se eksperiment dogodio 28. oktobra, a neki dokazi to i potvrđuju.


Reklo bi se da mornarica nikad nije izvršila te eksperimente, ali vlada je poznata po zataškavanju projekata zbog nacionalne bezbednosti. Primer takve situacije je projekat Menhetn, tj. izgradnja atomske bombe, o čemu se nije pričalo dok nije postalo očigledno. Mornarica je u potrazi za verodostojnim odgovorom sugerisala da je Filadelfijski eksperiment pobrkan sa eksperimentima za razmagnetisavanje (maskiranje vidljivosti u odnosu na magnetne mine). Ipak, brod nije bio u luci 4 sata, a ne par minuta. Prema legendi, brod je transportovan kroz vreme i prostor. Nakon četiri sata se brod pojavio na svom mestu sa zelenom izmaglicom na palubi. Neki mornari su delovali ludo, drugi su bili bolesni, treći su doživeli srčani udar. Neki su umrli, drugi su postali deo broda. Prema nekim izveštajima, ljudi su prosto nestali i nikada ih više nisu videli. Ali gde se brod nalazio 4 sata? Neki kažu da je otputovao 40 godina u budućnost i završio u Montoku, Njujork. Mornarica je sve negirala i rekla da su se ljudi izgubili na moru.

Mornarica je sprovela još jedan eksperiment na USS Timmerman elektrani pedesetih godina. Pojavila su se pražnjenja svetla. Ova svetla je ugledao Karlos Migel Alende koji je odmah obavesti naučnu zajednicu. Mornarica veruje da je Alende pobrkao taj eksperiment sa Filadelfijskim eksperimentom. Karlos Migel Alende, poznat i kao Karl Alen, bio je čudan čovek. On se 14. jula 1942. godine pridružio marincima, a 21. maja 1943. godine je otpušten. Zatim se pridružio trgovačkom brodu SS Andrew Furuseth, sa kog je navodno video transportovanje Eldridge-a u Norfolk iz Filadelfije i obrnuto za nekoliko minuta. On je o tome pisao u svojim pismima dr Džesapu. Dopisivanje je trajalo neko vreme dok dr Džesap nije odustao od svega jer nije mogao naći nikakve druge tragove, misleći da je u pitanju prevara.


Dva mornara su šetala parkom kada im je prišao unezveren čovek. On im je ispričao fantastičnu priču o eksperimentu u kojem su mnogi članovi posade umrli. On tvrdi da su sve preživele članove proglasili ludima. Jedan mornar je poverovao u priču i kontaktirao dr Džesapa, ispričavši mu priču. Iako je ovo delovao kao bitan trag, dr Džesap nije uspeo da uradi ništa, a primetio je i da mu se reputacija u naučnoj zajednici pogoršava. Verujući da postoji drugi univerzum bolji od ovog, dr Džesap je na kraju izvršio samoubistvo 20. aprila 1959. godine. Neki veruju da ga je ubila vlada kako bi zataškala eksperimente. Kratko nakon njegovog samoubistva, pojavio se veliki trag. Taj trag je bio čovek po imenu Alfred D. Bjelek. Bjelekova priča je još bizarnija od Alendeove. On je tvrdio da su ga transportovali kroz vreme u budućnost i da mu je tamo mornarica isprala mozak. Zbog toga je postao ubeđen da se zove Alfred Bjelek, a ne Edvard Kameron, kako mu je bilo pravo ime. Bjelek ima doktorat iz fizike, tako da ima nekog tehničkog iskustva. Radio je 30 godina kao elektroinženjer tako da njegovo znanje ne može baš da se zanemari. On je tvrdio da je tehnologija korišćena u Filadelfijskom eksperimentu dobijena od vanzemaljaca. Bjelek je takođe tvrdio da su dr Albert Ajnštajn, dr Džon fon Nojman i dr Nikola Tesla bili uključeni u projekat. Neka kontroverza se podigla oko učestvovanja Tesle pošto je on umro u Njujorku 7. januara 1943., dva meseca nakon početka projekta.

                                                                          USS Eldridge


Nema puno informacija o tehničkim podacima eksperimenta. Osnovni dizajn uključivao je dva elektromagneta postavljena na oba trupa broda. Elektromagneti su uključivani na određeni način pri čemu je nastajala toliko jaka magnetna sila da je iskrivila samu gravitaciju. Rik Anderson, međutim tvrdi da ima neke informacije na ovu temu. On tvrdi da su četiri RF transmitera fazno postavljeni kako bi proizveli rotirajuće polje. On kaže da su umesto dva tornja korišćena četiri tornja koja su pokretala dva generatora. Neki naučnici čak veruju da su nuklearna magnetna rezonanca i Filadelfijski eksperiment povezani.

Drugi naučnik, Aleksandar S. Frejzer veruje da eksperimenti ipak nikada nisu vršeni uz pomoć elektromagnetizma, već uz pomoć termalnih polja. Ta termalna polja su mogla izazvati optičku iluziju kojoj je prisustvovalo nekoliko svedoka. Što se tiče nestajanja Eldridge-a, poznato je da neki vremenski uslovi u okeanima uzrokuju i nestajanje ostrva. Treći naučnik pak veruje da su korišćeni zvučni i ultrazvučni talasi. Zvučni talasi su mogli izazvati pojavu ‘vazdušnog ćebeta’ oko broda, što se poklapa sa izveštajima. Mnogo eksperimenata sa ultrazvučnim talasima je rađeno četrdesetih godina dvadesetog veka, tako da postoji velika mogućnost da je Filadelfijski eksperiment jedan od njih. Jaka zvučna polja su poznata po tome što loše utiču na ljude, što se takođe poklapa sa izveštajima. Smatra se da je zelenu izmaglicu oko broda uzrokovala sonoluminescencija, pojava povezana sa ekscitacijom okolne vode pomoću jakog ultrazvuka.


Činjenica je da Eldridge nije funkcionisao kako treba nakon ovog eksperimenta. Ono što je najgore u celom slučaju su neželjeni efekti koje je iskusila posada. Neki svedoci, poput Alendea i Bjeleka, tvrde da se materija promenila i da su ljudi mogli da prolaze kroz objekte. Kada je polje nestalo, oni su ostali zaglavljeni u pregradama ili podu. To je bio užasan prizor i mornari su nakon toga navodno poludeli. Neki od njih su uspeli da kontrolišu svoje ludilo. Priča se da je jedan čovek seo sa svojom ženom i detetom da večera, a zatim je prosto ustao od stola, prošao kroz zid i nikada ga više nisu videli.

Ipak, najgori efekti su bila ‘zaglavljivanja’. Zaglavljena posada je postala nevidljiva i nije mogla da priča niti dodiruje druge ljude neko vreme. O ovome je Alende pisao u svojim pismima dr Džesapu. Ovo zaglavljivanje je postalo poznato kao Zamrzavanje i trajalo je od nekoliko minuta do nekoliko sati, oštećujući psihu. Čovek se mogao izvući samo ako bi ga drugi članovi posade izvukli iz tog stanja dodirnuvši ga. Zamrzavanje je moglo da potraje i nekoliko meseci što se nazivalo Duboko zamrzavanje. Tokom tog vremena, čovek je bio potpuno svestan okoline, ali nije mogao ništa da učini. Duboko zamrznute su mogli da uoče samo drugi članovi posade. Potrebna su samo dva dana da čovek potpuno poludi pri Dubokom zamrzavanju. Čovek koji je bio zamrznut 6 meseci je već bio potpuno lud kada su ga izvukli.

Filadelfijski eksperiment je postao saga puna čudnih dešavanja i slučajnosti. Napominje se da je Alende verovao da je mornarica bila svesna neželjenih efekata koji su se pojavili kod posade. Kada je pun izveštaj eksperimenta predat Kongresu, članovi su bili toliko užasnuti da su odmah raspustili projekat. Međutim, istraživanje je nastavljeno u okviru projekta Montok ili projekta Feniks, koji je vodio dr Džon fon Nojman. Projekat Montok se uglavnom bazirao na tome kako um reaguje na međudimenzionalna putovanja. Fon Nojman je navodno pokušao da poveže kompjutere sa umovima i uspeo u tome. Koristeći tu vezu, on je mogao da utiče na tuđe umove, otvorivši na kraju vremenski portal u 1943. godinu u vreme Filadelfijskog eksperimenta. Čak je tvrdio da um može da stvori materiju u bilo kojem trenutku vremena. Takođe je tvrdio da je poslao čoveka po imenu Preston Nikols na put kroz vreme, što je zapravo i potvrdio Dankan Kameron 1985. godine. Mnogi ljudi veruju da projekat Montok još uvek traje.

Nakon mnogo godina istraživanja, nisu pronađeni nikakvi zvanični dokumenti koji podržavaju tvrdnju o eksperimentima sa nevidljivošću ili teleportacijom, a koji uključuju brod mornarice niti Filadelfiju ili neku drugu lokaciju.

Pročitaj više...

Ko su bili “narodi s mora”?

Smatrali su ih nemilosrdnim, zloćudnim, neustrašivim. Jedni su dolazili s mora, na dugim brodovima, nešto većim od gondola, drugi su išli kopnom, vodeći svoje porodice sa sobom. Nosili su kiltove, koplja, kratke mačeve i okrugle štitove. Najneobičnije su im bile kacige: od platna ili isprepletanih pera, ali uvek s rogovima poput onih vikinških. Harali su sredozemnim priobalnim zemljama oko 1200. godine pre naše ere. Ko su oni bili? 

 

Kako beleže istraživanja, oko 1200. godine pre naše ere politička karta Levanta (prostor današnjih država Izraela, Libana, Jordana, Iraka i delom Sirije) pretrpela je značajne promene. Hetitsko carstvo, do tada veoma snažno, potpuno je nestalo, dok su mikenska Grčka, Troja, Kipar, kao i nekoliko okolnih jakih gradova, poput Ugarita i Emara, propali otprilike u isto vreme kad se i kraljevstvo Egipta svelo na najuže granice do tada, izgubivši vlast nad Nubijom i Sinajem. U kasnom bronzanom dobu nestanak nekog naroda ili grada, ili čak i više njih odjednom, nije bio retka pojava. Poljoprivreda, a samim tim i opstanak, zavisili su od prirode: nekoliko neuspelih žetvi u nizu, prirodne katastrofe ili jednostavno isušivanje prirodnih izvora moglo je da bude povod promenama. Ipak, kad je nevolja prošla, javilo se nekoliko novih država i novih naroda što nas navodi na zaključak da je neka treća strana tu umešala prste.

„Gomila naroda, naoružanih najgorim namerama, dolazila je s velikog zelenila, sa severa”, govore egipatski izvori. „Zelenilo” je za Egipćane bilo more, pa ih zato i mi danas zovemo „narodi s mora”. „Radi se o sredozemnim narodima, moreplovcima i ratnicima, a o njima nam govore neki zapisi između 14. i 10. veka pre naše ere”, objašnjava Đovani Batista Lanfranki, profesor istorije Bliskog istoka sa Univerziteta u Padovi. A da su bili neustrašivi, potvrđuje i ugled koji su uživali: u 12. veku pre naše ere hetitski kralj Šupiluliuma II pisao je Amurapiju, kralju Ugarita (grada na obali današnje Sirije) da se čuva „Šikalaja koji žive na barkama”. Ništa nije vredelo: dokumenti Hetita iz nešto kasnijeg doba pominju pad antičkog sirijskog grada.

Silovitim naletima narodi s mora su 1200. godine pre naše ere potpuno izbrisali carstvo Hetita, Troju (u Turskoj), Ugarit, Sidon, Biblos i Tir (sve na obali današnjeg Libana) i nekoliko gradova grčkog poluostrva i Egipta, počistivši pred sobom i mikensko kraljevstvo. Međutim, mnogi istoričari ne misle tako: Smatrati da su ovi ratnici, ma koliko sposobni, mogli da deluju poput atomske bombe na nestanak čitavih gradova, pad Hetitskog carstva, prekrajanje faraonove imperije... neozbiljno je. A šta kažu istorijski podaci?


Njihovo postojanje beleže, između ostalih, i dva egipatska faraona koja su vladala približno u vreme tih velikih političkih promena. Merenptah (1224–1204? pre naše ere) opisuje da je u bici s Libijom pobedio, pored Libijaca, i njihove saveznike koji su dolazili iz raznih zemalja. Pominje imena nekih od njih: Šerden, Ekveš, Tereš, Šekeleš i Luka. Nekoliko decenija kasnije, Ramzes III (1184–1150. pre naše ere), pored pomenutih, navod i: Tjeker, Pelešt, Vešeš i Denjen. Ramzes se naveliko hvalio pobedom nad njima, a da pobedu niko ne bi zaboravio, podigao je hram u blizini Tebe, u Medinet Habuu, s brojnim natpisima, reljefima i slikama svojih pobeda. Kitnjastim književnim jezikom, kao što je bio običaj kod faraona, kaže da su „narodi s mora” bili nezaustavljivi – sve dok nisu došli do Egipta.
„Egipatske prikaze ne možemo uvek da uzimamo zdravo za gotovo”, objašnjava Lanfranki. „Često se dešava da protivničku stranu prikažu kao gubitnika, čak i kad je bitka imala nerešen ishod.” Zanimljivo je, međutim, što su na hramu oslikani različito obučeni vojnici koji pripadaju jednoj strani. To nam ukazuje da je „narode s mora” činila šarolika grupa različitih kultura koje su se ponekad borile i na različitim stranama. Još od 14. veka pre naše ere „narode s mora” pominju i kao učesnike bitke kod Kadeša (između Egipćana i Hetita) i to – na obe strane!

Šta se, zapravo, može zaključiti iz ovih prilično oskudnih podataka? Pošto su neki od njih nacrtani kako putuju s porodicama u teretnim kolima koja vuku bikovi, može da se zaključi da su bili zemljoradnički narod, verovatno nomadi u potrazi za novim staništem. Jedan opis Ramzesa III govori o njima kao o plaćeničkoj vojsci koju je čak i Egipat unajmljivao. To objašnjava zašto su prikazivani u različitim (tuđim) ratovima na različitim stranama. Iz egipatskih izvora takođe može da se zaključi da su neke grupe naroda (nazvane „narodi s mora”), pogođene nizom ekonomskih poteškoća u trinaestom i dvanaestom veku, postale najamnička vojska za sredozemne države. Neki od njih poveli su sa sobom i porodice u potrazi za boljim staništem, a drugi su bili neka vrsta pljačkaša ne samo na moru, već i u priobalnim područjima. Postoji i teorija da su sklapali saveze sa okolnim narodima da bi dobili posed koji žele, a onda bi izdali savez i uništavali čitave gradove.
Današnji istoričari uglavnom su oprezniji kad govore o udelu koji „narodi s mora” imaju u lančanom kolapsu kod tadašnjih naroda i to najviše zato što ne postoji nijedan pravi dokaz koji baš njih vezuje za bilo koji od ovih tajanstvenih nestanaka gradova i naroda. „Prenaseljavanje, iskorišćavanje prirodnih rezervi i česti sukobi unutar vladarskih porodica ili sa susedima, mogli bi da imaju uticaja na pad ovih velikih i moćnih država”, dodaje Lanfranki. „Ali, čak i ako nisu glavni učesnici propadanja istočnih kraljevstava, ne može se poreći da su „narodi s mora” učestvovali u nekim sukobima koji su od početka 12. veka pre naše ere zadali završni udarac velikim silama Istoka.”


I kad govorimo o njihovom poreklu, stvar nije ništa jasnija. Ramzes III kaže da su to narodi koji su se kretali iz Sirije ka jugu, morem i kopnom. Postoje naznake koje nam ukazuju da potiču sa istočnog Sredozemlja, možda iz današnje južne Turske ili s Levanta. Naučnici pokušavaju da dođu do njihovog porekla tako što spajaju nazive zabeležene u egipatskim izvorima s narodima koje beleži istorija. Tek ovde tumačenjima nikad kraja. Po tome, Šekeleši bi mogli da budu prastanovnici Sicilije, ali isto tako i stanovnici antičkog turskog grada Sagalasos. Tereš su onda zapravo Etrurci, Peleštet Filistejci iz Palestine, Luka stanovnici Likije (jedna od oblasti na sredozemnoj obali današnje Turske), a Šerden u stvari Sardi, ali neki ne isključuju ni mogućnost da mogu da imaju veze sa Sardom, glavnim gradom kraljevstva Lidije (danas Turska). Akaivaša (Ekveš/Aikvaša) bi onda po nekima bili Ahajci (antički Grci s Peloponeza), a Tjeker Trojanci.

Na primer, po mišljenju drugih istraživača, Šerdeni su nastanjivali Sardiniju sve do 15. veka pre naše ere, o čemu svedoče nurage, kamene građevine iz tog doba. „Pored njihovog imena, koje podseća na ime sadašnjih stanovnika ostrva, postoji još jedan razlog zbog koga istraživači smatraju da su Šerdeni naselili Sardiniju: vojnici prikazani na zidovima hrama kod Medinet Habue u mnogim crtama podsećaju na bronzane statue iz doba nuraga”, objašnjava Zuka. Doista, veliko koplje, okrugli štit i kacige s rogovima zbog kojih su Šerdeni ulivali strah u kosti svojim neprijateljima, istovetni su sa opremom ratnika koju su izradili od bronze oni isti majstori koji su podizali nurage od 9. do 8. veka pre naše ere.

„Neki od ovih naroda porede se s Filistejcima o kojima govori i Biblija, gde su opisani kao opaki, podmitljivi trgovci”, dodaje Lanfranki. „Arheološka iskopavanja pokazala su da su u 14. veku pre naše ere na obale današnje države Izrael pristigli narodi poreklom s Kipra i iz Grčke. Smatra se da su bili ratnici kojima je zemlja bila dodeljivana kao nagrada.” Filistejci su u Izraelu pustili koren i odrekli se pljačkaškog života na moru. Antički Palestinci bi stoga bili stranci koji su došli iz Grčke da okupiraju hebrejske zemlje. Ovo pokušavaju da dokažu izraelski arheolozi koji žele da istraže istinu o biblijskoj priči po kojoj su Jevreji nastanjivali Obećanu zemlju vekovima pre Palestinaca.

Koristeći se istim izvorima, mnogi istoričari tvrde da ovi narodi potiču sa zapada Anadolije. „Radilo se o prilično razvijenom društvu koje je živelo u zapadnoj Turskoj i na ostrvima mikenskog carstva”, tvrdi Zuka. „Čine ih različiti narodi, verovatno istočnjačkog porekla, koji su često trgovali sa Istokom. Na kraju su se oko 1. veka stopili s narodima Sredozemlja, nama poznatim kao Filistejci i Feničani.” Moguće je, takođe, da su se ovi narodi selili sa zapada na istok privučeni lakom zaradom (kao plaćenička vojska) koju su nudila tamošnja kraljevstva.

Pročitaj više...

Krst na Marsu?

Rover Opportunity koji već duže vremena istražuje Mars, uslikao je neobičnu fotografiju na kojoj se vidi nešto što liči na krst.

I pored toga što ova fotografija pokazuje nešto sasvim neobično, stručnjaci NASA-e su u dilemi da li je ovaj krst nastao kao prirodni fenomen ili ga je napravio neki od brojnih rovera koji se nalaze na crvenoj planeti radi istraživanja. Pretpostavlja se da je reč možda o fosilu ili mikro stvorenju, ali to je malo verovatno zbog kruga oko krsta. Mars je trenutno jedina planeta koja je “nastanjena” NASA robotskim vozilima.

Pročitaj više...

Tela koja odbijaju da istrunu

Postoje ljudi čija tela posle smrti jednostavno ne funkcionišu po principu „živiš, umreš, truneš“. Tačnije, ne trunu.

Sveta Betina Zita

Sveta Zita za života je važila za ljupku i dragu osobu koju su svi voleli. kada je preminula 1272. godine, stvoren je njen kult. Trista godina kasnije, u Srednjem veku, njeno telo je ekshumirano, i na zaprepašćenje svih, nije istrunulo nimalo. Za sve neverne Tome, njeno mumificirano telo se i dan-danas nalazi na Bazilici San Fredijano u italijanskom mestu Luka.

Daši-Dorzo Itigilov

Itigilov je bio budistički lama koji je izbegao iz Rusije. Svojim prijateljima zatražio je da počnu sa obredima za njegovu sahranu 1927. godine, iako je bio i te kako živ. Preminuo je usled meditacije, sedeći. U testamentu je ostavio striktna uputstva načina sopstvene sahrane, i tražio je da mu se telo ekshumira nekoliko godina nakon smrti. Njegovo telo opisano je "kao da je u pitanju osoba koja je preminula pre 36 časova".

"La Dončela"

Pre otprilike pet vekova, petnaestogodišnja devojčica iz naroda Inka preminula je tako pri planinarenju u Argentini. Glavom je udarila u oštru stenu i ostala na mestu mrtva, u sedećem položaju. Hladan vazduh i manja koncentracija kiseonika sačuvale su njeno telo sve dok je 1999. godine nisu pronašli planinari. Njeno ime nije poznato, ali je svi zovu "La Dončela", što znači "devica".

Ćun Žui

Dama Ćin Žui bila je supruga kineskog plemića iz dinastije Han. živela je izuzetno ekstravagantnim načinom života u to vreme. Jela je mnogo mesa (što tada nije bio slučaj), i nije radila ništa. Taj tempo ju je na kraju i koštao života, pošto je 163. godine p.n.e. preminula od gojaznosti. Kada je njeno telo otkriveno 1971. godine, koža joj je bila meka, a udovi su se normalno savijali u zglobovima. Nikome nije jasno kako je njeno telo ostalo ovako očuvano skoro dve hiljade godina!

Sveta Katarina Labur

Sveta Katarina bila je poznata po svojim čuvenim vizijama, naročito kada joj se 1830. godine ukazala Devica Marija. Uskoro je na hiljade katolika počelo da nosi medaljone sa ugraviranim vizijama i rečima Katarininim. Sahranjena je 1876. godine, a ekshumirana 1933. kada je na zaprepašćenje svih, telo bilo apsolutno netaknuto. Danas možete posetiti Pariz i videti njeno očuvano telo.

Pročitaj više...

Najveće američke misterije

Neki događaji nikada ne dobiju pravo objašnjenje, pa služe uglavnom kao inspiracija za romane i filmove. Pogledajmo listu najvećih američkih misterija.

Koralni zamak

 

Letonski pustinjak po imenu Edvard Lidskalnin je 1923. počeo da gradi kamenu strukturu na svom imanju u Floridi. Radio je sam, pod okriljem noći rasproređujući kamenje teško i do 14 tona po komadu. Komšije nikada nisu videle bilo kakvu opremu niti radnike u njegovom dvorištu. Kada su ga pitali kako pomera to gigantsko kamenje, Lidskalnin je tvrdio da je otkrio tajne drevnih piramida. “Tu nema ništa teško”, rekao im je.

Teotihuakan

 

Nedaleko od Meksiko Sitija nalazi se ruševina grada koji je mogao da primi 200.000 ljudi u vreme kada je London bio samo rimska tvrđava. Tri piramide smeštene u relativno sličnim pozicijama kao one u Gizi izdižu se nad isprepletanom mrežom bazena. Gledano iz vazduha, dizajn podseća na kompjutersku ploču, sa piramidama tamo gde bi trebalo da se nalaze mikroprocesori. Podzemni tuneli liče na hladnjak i električni izolator i povezuju dve piramide. Neverovatni kompleks napravili su ljudi koji su se služili isključivo kamenim alatom, tvrde arheolozi. Asteci, koji su stekli moć 700 godina pošto je ovaj grad napušten, nisu znali ko je tu živeo, ali su verovali u natprirodne moći građevina. Oni su grad nazvali Teotihuakan – Grad bogova.

Grobovi u kavezima

 

Mnogi kažu da su dva groba u blizini okruga Katavisa (Pensilvanija) ograđena nekom vrstom kaveza zbog zaštite od pljačkaša grobova. Međutim, zašto bi te žene koje su bile u srodstvu i umrle u razmaku od svega nekoliko dana u udaljenom planinskom mestašcu bile na meti lopova? Zašto je samo njihovim grobovima bila neophodna takva zaštita? Mnogi tamošnji meštani veruju da su one dobile ovaj čudan večni pokrov zato što su bile vampiri. Istina je negde tamo...

Sestre Foks

Daleke 1848. ove sestre tinejdžerke tvrdile su da mogu da komuniciraju s duhom čoveka sahranjenog ispod njihove kuće u Hajdsvilu (Njujork). Duh im je davao znake neobjašnjivim zvucima, a devojke su postale čuveni spiritualni medijumi. Njihovo kasnije priznanje da su sve vreme varale svet, nikada nije u potpunosti prihvaćeno, budući da je iza zida u podrumu pronađen kostur čoveka i to nakon njihove smrti.

Ambrouz Birs

 

Pisac i ratni heroj Ambrouz Birs verovatno je poznatiji po svom misterioznom nestanku, nego pisanim delima. On je 1913. napisao je da putovao u Meksiko “sa vrlo jasnim ciljem, koji trenutno nije moguće ostvariti” i nestao s lica zemlje. Logično objašnjenje bilo je da je pobegao pred vojskom u Meksičkoj revoluciji. Međutim, pre njegovog puta, Birs je i sam istraživao nestanke ljudi – čoveka koji je nestao u poljima na očigled poznanika, kuće koje su gutale cele porodice, jednog tinejdžera čiji su tragovi u snegu prosto nestali, a njegova majka čula dozivanje upomoć godinama pošto je dečko iščezao na istom tom mestu. Birs je imao hipotezu da su ljudi upadali u rupe između dimenzija iz kojih je izlazak nemoguć i da su zarobljeni između života i smrti.

Teslini izgubljeni izumi

 

Nikola Tesla bio je jedan od najuspešnijih pronalazača s kraja 19. i početka 20. veka. Generator naizmenične struje, radio, daljinsko upravljanje, laser i elektronski mikroskop svi vode poreklo iz njegovog istraživanja. Mnogi njegovi radovi i dalje su prava misterija – poput malene kutije koja osciluje i koja je navodno srušila celu zgradu i električni generator kom gorivo nije potrebno, nego crpe energiju iz kosmičkog zračenja. Toranj koji je Tesla izgradio na Long Ajlendu trebalo je da bude prvi korak ka emitovanju besplatne struje bežičnim putem celom svetu. Zašto su onda investitori povukli sredstva? Zašto je američka vlada uništila toranj, nazivajući ga nacionalnim bezbednosnim rizikom i konfiskovala sve dokumente nakon Tesline smrti?

Petroglifi u Sego kanjonu

 

Ova umetnička dela urezana i ofarbana na peščarskim stenama Sego kanjona, od kojih su neke stare više hiljada godina, navodno prikazuju religiozne vizije drevnih Indijanaca.  Figure bez ruku sa preuveličanim očima, antenama i glavama koje podsećaju na kacige, antropolozi objašnjavaju kao prikaze ljudi tog vremena u kostimima šamana. Međutim, mnogi tvrde da su to najraniji prikazi vanzemaljaca. Uz to, u mnogome podsećaju na pećinske slike nastale u slično vreme u Sahari i Australiji.

Pročitaj više...

Paranormalne pojave za koje ni nauka nema objašnjenje

Verujete li u priče o duhovima?  Uprkos svom napretku koji je prisutan u nauci, još uvek postoje neki paranormalni fenomeni koji ni posle nekoliko decenija nemaju naučno objašnjenje.

Deset takvih fenomena okupljeni su u videu koji vam predstavljamo pa svakako pogledajte, a možda bi bilo dobro da video ipak ne gledate neposredno pre odlaska na spavanja. Imajte na unu i da kruži glasina da su ovi fenomeni ostali neobjašnjeni zbog toga što su svi koji su se previše informisali o njima završili svoj život pod sumnjivim okolnostima... 

         
VIDEO

Pročitaj više...

Otkriveni prvi tragovi života posle smrti?

Naučnici sa Univerziteta Sauthempton pronašli su dokaze da se ljudska svest može nastaviti najmanje nekoliko minuta nakon kliničke smrti – u pitanju je nešto što se do sada smatralo nemogućim

Smrt je depresivno neizbežna, ali naučnici sada veruju da su pronašli tračak svetla na kraju tunela.
Najveća medicinska studija ikada sprovedena u vezi sa iskustvima bliske smrti i vantelesnih iskustava otkrila je da se ljudska svest može nastaviti iako je mozak u potpunosti ugašen.
U pitanju je kontroverzna tema koja je do sada tretirana sa opštim skepticizmom.
Međutim, naučnici sa Univerziteta Southempton proveli su 4 godine ispitujući više od 2.000 osoba koje su imale srčani zastoj u 15 bolnica u Ujedinjenom Kraljevstvu, SAD i Austriji.
Oni su otkrili da je skoro 40 odsto ljudi koji su imali srčani zastoj opisalo neku vrstu "svesti" u vremenu tokom kog su bili klinički mrtvi, pre nego što su njihova srca ponovo vraćena u život.
Jedan čovek se priseća kako je u celosti napustio svoje telo i gledao kako ga doktori vraćaju u život.
Uprkos tome što je bio bez svesti i „mrtav“ tri minuta, pedesetsedmogodišnji radnik iz Sauthemptona seća se svih postupaka lekara krajnje detaljno i čak je opisao i zvuk mašina.  "Znamo da mozak ne može da funkcioniše kada srce prestane sa radom. Međutim, u ovom slučaju, svest je nastavila sa postojanjem u trajanju od tri minuta, iako svo to vreme srce nije kucalo, iako se nakon prestanka rad srca mozak gasi u roku od 20 do 30 sekundi", izjavio je dr sam Parnia, vođa studije.
"Čovek je opisao sve šta se dešavalo u prostoji, ali ono što je još važnije, čuo je dva pištanja mapine koja pravi zvuk u intervalima od 3 minuta. Tako smo mogli da znamo koliko je njegovo vantelesno iskustvo trajalo. Sve što je rekao ima kredibilitet i sve se zaista desilo dok je on bio klinički mrtav", dodao je Parnia.
Od ukupno 2.060 pacijenata u studiji, 330 je preživelo a 140 njih je izjavilo da je osetilo neki vid svesti dok su bili oživljavani. Iako mnogi pacijenti nisu mogli da se seti specifičnih detalja, određene teme su se stalno pojavljivale. Jedan od pet pacijenata izjavio je da je imao neobičan osećaj mira dok je skoro trećina izjavila da je protok vremena bio ili ubrzan ili usporen.
Neki od pacijenata tvrde da su videli jarko svetlo ili sjaj sunca. Drugi su prijavili osećaj straha ili davljenja, 13 odsto reklo je da su osetili kako su odvojeni od tela, dok je isti procenat osetio da su im pojačana čula.
Doktor Parnia veruje da su slične stvari osetili i brojni drugi pacijenti koji su bili na ivici smrti, ali su ih lekovi ili sedativi korišćeni tom prilikom sprečili da to iskustvo zapamte.
"Procenjujemo da su milioni ljudi imali prilično izražena iskustva u situacijama bliskim smrti, ali su naučni dokazi dvosmisleni u najboljem slučaju Mnogi ljudi misle da su u pitanju halucinacije ili iluzije, ali one su povezane sa stvarnim događajima", tvrdi Parnia.
Dr Dejvid Vajld, istraživač psiholog sa Notingem Trent univerziteta se nada da će ovo istraživanje podstaći nove studije koje će se baviti ovom kontroverznom temom.
"Mnoga istraživanja su retrospektivna i idu 10 do 20 godina u prošlost, ali ovde su istraživači tražili primere i koristili zaista veliki uzorak, tako da to njihovom radu daje dodatnu validnost. Postoje zaista dobri dokazi da se ova iskustva zaista dešavaju nakon medicinske smrti. I dalje ne znamo šta se dešava nakon smrti i nadamo se da će nam ova studija pomoći da dođemo do novih naučnih saznanja", tvrdi on.

Pročitaj više...

Muzikalna terapija - psiho-fizikalni efekti zvučnih senzacija

Muziko terapija predstavlja primenu muzike u cilju postizanja terapijskih efekata

Specijalno odabrana muzika može da poboljša stanje psihe i da izazove promene u ponašanju polesnika koja če ga dovesti do stanja prevazilaženja slabosti i kriza. Muzika leči bolesnika, a ne bolest. Ona aktivira latentne životne snage i imunobiološki sistem, pobuđuje emocije, pruža čoveku prijatan doživljaj, zadovoljava njegove potrebe za lepim, za neostvarenim snovima. Dinamika u muzici predstavlja psihoanalitičku požudu i psihofizički tok nabijanja i pražnjenja. Muzika svojim elementima, ritmom i tempom, deluje na prag uzbuđenja utičući da se čovek oseća življe.

Na somatskom (telesnom) nivou muzika (zvuk) izaziva disbalans krvnog pritiska, promene frekvence otkucaja srca, brzine cirkulacije krvi, nivoa šećera i masnih kiselina u krvi, sedimentacije, galvanskog električnog otpora, elektropropustljivost; utiču na lučenje želudačne kiseline, peristaltiku želudca i creva, a izaziva čak i promenu vida zbog zbog zakrivljene dužice. Utiče i na veliki broj neurohemijskih procesa, recimo ezimske reakcije.

...
Primenom Dubokog disanja na ritmički način, postiže se potpuna relaksacija koja omogućuje zajedno sa plavim osvetljenjem da muzika uzali u dublje slojeve naših misli i osećanja. Poznato je da ritam i dubina disanja stoje u tesnom odnosu sa našim opštim zdravstvenim stanjem. No, manje je poznato da ona zavisi od naših misli i osećanja. Dubiko ritmičko disanje poboljšava ne samo razmenu gasova već vrši i masažu abdominalnih organa stimulišući istovremeno i pleksus solaris.  Dodatni upliv odgovarajućih melodija dovodi tako do dubinske relaksacije.
U tom slučaju potisnuti kompleksi, uklještene emocije, psihički šokovi, najčešće još ranog detinjstva, rešavaju se. Razrešenje nastupa ili direktno ili putem simboličkih vizija.

U narodnoj tradiciji je verovanje da zvuk rasteruje zle duhove. U religiji, zvuk zvona ima uglavnom praktičnu funkciju ( priziva ili upozorava)  ali i da očisti prostor. Istorija pamti da je za vreme masovnih epidemija zvonjava imala blagootvorno dejstvo na zaražene. To je zato, objašnjava savremena nauka, što pri udaru metala o mmetal, osim čulnog zvuka, proizvodi se i ultra zvuk za kojeg je poznato da suzbija  razvoj virusa i bakterija.
Nasuprot ovome zvuk može imati i negativnu primenu.

Ritam i tonalitet pojedinih zvučnih vibracija može biti tako podešen da pobuđuje destruktivne težnje u ljudskoj psihi, ali i da ima dejstvo i na neživu okolinu. Poznato je da pojedini zvuci dovode staklo do vibriranja, a uz pomoć nekih zvukova moguće je razbiti staklo. Borbeni pokličm ''kiai'', kada se dobro izvede, u deliću sekunde dovodi protivnika u stanje oduzetosti. Biblija govori o Jerihonskim trubama uz pomoć kojih su Jevreji suršili grad Jerihon, a Fransoa Lenorman, u svojoj Holedskoj magiji, piše kako su sveštenici starog Vavilona mogli pomoću zvuka u vazduh podizali teške stene koje ni hiljadu ljudi nije moglo podići od zemlje.  Nauka, usko se parcelišući i usmeravajući u strogo ograničenim pravcima nije u stanju da objasni vezu između zvuka i fizikalnih efekata izazvanih zvukom. Nauka objašnjava da zvuk proizvodi zgušnjavanje i razređivanje vazduha na bubnoj opni, a ezoterijsko tumačenje je da je vazduh samo telo kroz koje se prenose vibracije, a da osnovu zvuka čini zvučni eter.

 Određeni zvuk na pesku na tankoj i čistoj ploči crta prekrasne ornamentalne  strukture (spirale, koncentrisane krugove, zvezdaste lamele itd.). Svaka promena visine tona, odnosno promena frekvencije zvučne vibracije, izaziva promenu takvih slika. Biljke koje su bile izložene određenoj muzici( muzici Hajdna, Bramsa, Betovena i Šuberta) rasle su intenzivnije. Ali zato drugqa vrsta muzike ( gde se čuju bubnjevi) ne prija im uopšte.   Kako muzika ima moć da aktivira u nama snage i kreativnog i destruktivnog dejstva, to je na nama da izaberemo kojom ćemo se njenom svojstvu prikloniti *Istinito i lažno može biti samo naše mišljenje, a  ono je subjektivno i relativno, te je njegova istina relativna.*

Pročitaj više...

"Iskrivljena šuma"

Ova  šuma pored grada Grifino u Poljskoj poznata je po svojim zakrivljenim stablima. Iako postoje mnoge teorije koje su pokušale da objasne ovaj fenomen, pravi razlog još nije poznat.

U ovoj šumi nalazi se oko 400 borova koji rastu zakrivljeni pod uglom od 90 stepeni, a kod većine to zakrivljenje je usmereno prema severu. Još čudnije je to što su ova stabla okružena još većom šumom, u kojoj ostalastabla rastu potpuno normalno. Procenjuje se da su stabla zasađena tridesetih godina 20. veka i da su bila stara između sedam i deset godina kada ih je zadesila nepoznata sila koja je prouzrokovala njihovu zakrivljenost.

Šta je uzrokovalo ovakav zakrivljeni rast drveća? Ovo su neka od dosadašnjih objašnjenja.

Gravitacija

Neki smatraju da fluktuacije u gravitaciji ili jedinstveno gravitaciono povlačenje u ovom području mogu biti razlog, ali ne postoje nikakvi dokazi koji bi poduprli ovu bizarnu teoriju. Gravitacija predmete povlači nadole a ne na stranu.

Sneg

Prema drugoj teoriji, velike količine snega izravnavale su stabla na duže vreme dok su još bila mlada. Ali, i to je vrlo sporan scenario, jer stabla u okolnoj šumi rastu savršeno normalno. Bilo bi veoma neobično da snežne oluje utiču samo na jedan deo šume, a ne i na drugi.

Rat

Jedno od popularnijih objašnjenja ovog fenomena je da su tokom invazije na Poljsku u Drugom svetskom ratu neprijateljski tenkovi prolazili kroz tu šumu i sravnili mlada stabla sa zemljom. Stabla su ponovo narasla, ali iskrivljena. Ali opet se postavlja pitanje zašto je iskrivljen samo jedan mali deo šume? Dok se vreme poklapa jer su stabla zasađena za vreme Drugog svetskog rata, poprilično je neverovatno da su stabla uopšte preživela teške tenkove koji su prošli preko njih.

Čovek

Poslednji uzrok koji se navodi je i najmanje zanimljv, a prema njemu, ova zakrivljenost stabala rezultat je čovekovog delovanja. Ovo objašnjenje ima smisla jer su sva zakrivljena stabla gotovo identična. Tridesetih godina 20. veka lokalni farmeri sadili su stabla, oblikovali ih i koristili za, na primer, izradu nameštaja ili brodova. Deo teksta iz dela "Wooden wessel Ship Construction" potkrepljuje ovu ideju.

"Hrastovi iz severnih delova Evrope bili su dobri za izgradnju ravnih dugih dasaka, ali kvrgavi engleski hrast bio je najbolji za osnaživanje broda i njegovu unutrašnjost. Stabla su se namerno savijala različitim procesima kako bi se mogla iskoristiti kao materijal za gradnju."

Invazija na Poljsku tokom Drugog svetskog rata najverovatnije je prekinula ovu praksu i onemogućila farmerima da završe posao izgradnje, pa su ovakva zakrivljena stabla ostala neiskorišćena.

Gradić Grifino bio je uništen tokom rata i nije ponovno obnovljen sve do sedamdesetih godina 20. veka kada je na tom području izgrađena elektrana, a ova činjenica bi mogla objasniti zašto niko od sadašnjih stanovnika ne zna razlog zakrivljenosti ovih stabala.

VIDEO

Pročitaj više...

“Svemirski brod” na Mesecu

Na fotografiji Meseca iz 1968. godine, koju je načinio Lunarni izviđački orbiter, vidi se nešto što podseća na svemirski brod dug najmanje 16 kilometara, položen u krateru Manilius.

Fotografija je predmet analize koji je postavljen na Youtube. Na njemu se ukazuje na svetlosti i senke navodne letelice. Većina objekta je osvetljena suncem, ali je deo u senci kratera, čiji je prečnik oko 34 kilometra. Ono što bi bilo kokpit svemirskog broda, nalazi se u senci.

U postu objavljenom na blogu “UFO Sightings Daily” tvrdi se da je objekat vanzemaljski brod kojeg tajno proučava američka svemirska agencija NASA. Dodaje se da je navodna letelica pravi cilj predstojeće “Apolo” misije na Mesec.

Pre ovog objavljivanja snimka u oktobru, fotografija je prvobitno otkrivena oktobra 2007. i on njoj se diskutovalo na forumima. Jedno od mogućih objašnjenja tada je bilo da je objekat optička iluzija uslovljena oblikom kratera, a ne svemirska letelica na njegovoj površini. Međutim, konture objekta i senka koja pada sa ivice kratera, ne idu u prilog takvom objašnjenju.

                                                                    "Put" na Mesecu

Još čvršći “dokaz“ da je nekakav veštački objekat na mesečevoj površini su ostaci “puta”, dugog oko 100 kilometara, koji se vide na istoj fotografiji. “Put” je iznenađujuće prav i pokriva čitavu širinu fotografije Orbitera, što govori da je još duži. To dalje ukazuje da ovo nije prirodan oblik na lunarnoj površini. Još više iznenađuje da se o “putu” nije raspravljalo ni na snimku, ni na blogu “UFO Sightings Daily”. U svakom slučaju – mašta može svašta.

VIDEO

Pročitaj više...

Devojčica uteruje strah u kosti Britancima

Devojčica sa crnim očima koja je poslednji put viđena u ranim 80-im godinama prošlog veka pojavila se u ponovo u Britaniji i teroriše stavnovnike Stafordšira. Naime, devojčica izgleda toliko zastrašujuće jer su joj oči potpuno crne i skoro da nema zenice, niti beonjače. 

Devojčicu je, navodno, videla jedna žena iz Stafordšira, koja je svoje paranolmalno iskustvo podelila sa  Lijem Briklijem, autorom obrojnih knjiga o paranormalnim pojavama.
"Okrenula sam se i videla devojčicu ne stariju od 10 godina kako drži ruke na očima. Pitala sam je da li je dobro i da li je ona vrištala. Ona je tada spustila ruke i otvorila oči koje su bile potpuno crne", ispričala je žena, koja je u šumi Kenok Čejs čula krike i otrčala ka mestu odakle je zvuk dolazio. Kada je zastala da uzme dah, videla je prizor koji ju je šokirao.
Izbezumljena žena je zgrabila svoju ćerku i pobegla, a kada je pogledala u pravcu gde je stajala devojčica nje više nije bilo.
Istraživač paranormalih fenomena kaže da je istu priču ranije čuo i od svoje rođake. Ona je 1982. u istoj šumi videla devojčicu crnih očiju. "Neki ljudi veruju da je reč o legendi, drugi misle da su to možda vampiri ili duhovi. Zabeleženo je da se deca crnih očiju pojavljuju i širom sveta. Ipak, samo ovo iz Čenok Čejsa se pojavljuje i danju", rekao je Li. 

Pročitaj više...