"Iskrivljena šuma"

Ova  šuma pored grada Grifino u Poljskoj poznata je po svojim zakrivljenim stablima. Iako postoje mnoge teorije koje su pokušale da objasne ovaj fenomen, pravi razlog još nije poznat.

U ovoj šumi nalazi se oko 400 borova koji rastu zakrivljeni pod uglom od 90 stepeni, a kod većine to zakrivljenje je usmereno prema severu. Još čudnije je to što su ova stabla okružena još većom šumom, u kojoj ostalastabla rastu potpuno normalno. Procenjuje se da su stabla zasađena tridesetih godina 20. veka i da su bila stara između sedam i deset godina kada ih je zadesila nepoznata sila koja je prouzrokovala njihovu zakrivljenost.

Šta je uzrokovalo ovakav zakrivljeni rast drveća? Ovo su neka od dosadašnjih objašnjenja.

Gravitacija

Neki smatraju da fluktuacije u gravitaciji ili jedinstveno gravitaciono povlačenje u ovom području mogu biti razlog, ali ne postoje nikakvi dokazi koji bi poduprli ovu bizarnu teoriju. Gravitacija predmete povlači nadole a ne na stranu.

Sneg

Prema drugoj teoriji, velike količine snega izravnavale su stabla na duže vreme dok su još bila mlada. Ali, i to je vrlo sporan scenario, jer stabla u okolnoj šumi rastu savršeno normalno. Bilo bi veoma neobično da snežne oluje utiču samo na jedan deo šume, a ne i na drugi.

Rat

Jedno od popularnijih objašnjenja ovog fenomena je da su tokom invazije na Poljsku u Drugom svetskom ratu neprijateljski tenkovi prolazili kroz tu šumu i sravnili mlada stabla sa zemljom. Stabla su ponovo narasla, ali iskrivljena. Ali opet se postavlja pitanje zašto je iskrivljen samo jedan mali deo šume? Dok se vreme poklapa jer su stabla zasađena za vreme Drugog svetskog rata, poprilično je neverovatno da su stabla uopšte preživela teške tenkove koji su prošli preko njih.

Čovek

Poslednji uzrok koji se navodi je i najmanje zanimljv, a prema njemu, ova zakrivljenost stabala rezultat je čovekovog delovanja. Ovo objašnjenje ima smisla jer su sva zakrivljena stabla gotovo identična. Tridesetih godina 20. veka lokalni farmeri sadili su stabla, oblikovali ih i koristili za, na primer, izradu nameštaja ili brodova. Deo teksta iz dela "Wooden wessel Ship Construction" potkrepljuje ovu ideju.

"Hrastovi iz severnih delova Evrope bili su dobri za izgradnju ravnih dugih dasaka, ali kvrgavi engleski hrast bio je najbolji za osnaživanje broda i njegovu unutrašnjost. Stabla su se namerno savijala različitim procesima kako bi se mogla iskoristiti kao materijal za gradnju."

Invazija na Poljsku tokom Drugog svetskog rata najverovatnije je prekinula ovu praksu i onemogućila farmerima da završe posao izgradnje, pa su ovakva zakrivljena stabla ostala neiskorišćena.

Gradić Grifino bio je uništen tokom rata i nije ponovno obnovljen sve do sedamdesetih godina 20. veka kada je na tom području izgrađena elektrana, a ova činjenica bi mogla objasniti zašto niko od sadašnjih stanovnika ne zna razlog zakrivljenosti ovih stabala.

VIDEO