Nobelovu nagradu je od 1901. do 2013. dobilo 847 osoba, prosečne starosti od 59 godina, kao i 25 organizacija. To je samo jedna od zanimljivosti vezanih za Nobelove nagrade.
Rekord u nominacijama: Rekordan broj nominacija za Nobelovu nagradu za mir postignut je ove godine s 278 nominovanih. Imena svih nominovanih biće obelodanjeni za 50 godina.
Odbijanje Nobela: Dva dobitnika odbila su svoje nagrade: Francuz Žan-Pol Sartr nagradu za književnost 1964. i vijetnamski premijer Le Duk To koji je odbio da deli nagradu 1973. sa državnim sekretarom SAD Henrijem Kisindžerom. Pored toga Adolf Hitler zabranio je trojici nemačkih dobitnika da prime nagradu, a to su Rihard Kun (Hemija 1938), Adolf Butenand (Hemija 1939) i Gerhard Domagk (Medicina 1939).
Sovjetska vlada naterala je Borisa Pasternaka da odbije nagradu za književnost 1958.
Dobitnici Nobelove nagrade za mir u zatvoru: Tri dobitnika te nagrade bila su u zatvoru u trenutku kada je objavljeno da im je dodeljena - nemački pacifista i novinar Karl fon Osjecki (1935): opozicionarka Mjamnara Aung San Su Ći (1991) i kineski disident Liu Sjaobo (2010). Aung San Su Chi otišla je 16. juna 2012. u Oslo gde je konačno mogla da održi govor i prihvati nagradu, više od 20 godina pošto joj je dodeljena.
Najstariji dobitnici: Sa 90 godina Amerikanac ruskog porekla Leonid Hurvic (Hurwicz), dobitnik nagrade za ekonomiju 2007, najstariji je dobitnik Nobelove nagrade. On je umro u junu 2008. samo nekoliko meseci pošto mu je dodeljena nagrada. Među ženama najstarija dobitnica je britanska književnica Doris Lesing koja je 2007. sa 87 godina dobila Nobelovu nagradu za književnost.
Najmlađi dobitnik: Sa 25 godina Britanac Lorens Brag (Lawrence Bragg) najmlađi je dobitnik Nobela. On je dobio nagradu za fiziku 1915. godine koju je podelio sa svojim ocem Vilijamom.
Nobel i žene: Nobelovu nagradu su od osnivanja 1901. godine dobile su 44 žene, uključujući Mariju Kiri. Nagradu je dobilo 795 muškaraca. Čekalo se do 2009. da se Nobelova nagrada za ekonomiju dodeli jednoj ženi, Amerikanki Elinor Ostrom. Nagradu za fiziku dobile su samo dve žene do sada, u odnosu na 191 muškarca, a nekoj ženi ta nagrada nije dodeljena od 1963.
Nagrađivana polja: Pobednici nagrade za književnost obično pišu prozu. U fizici se nagrađuju najviše radovi posvećeni česticama, a u hemiji biohemiji, dok u medicini preovlađuje genetika. U ekonomiji vođstvo ima makroekonomija.
Jezici Nobela: Engleski je na prvom mestu kao jezik na kojem su pisane knjige koje su dobile nagradu za književnost, sa 27 dobitnika, zatim slede francuski i nemački (13), španski (11), švedski (7), italijanski (6), ruski (5), poljski (4), norveški i danski (3), grčki i japanski (2), a predstavljeni su i arapski, kineski jezik i čak oksitanski (provansalski) koji sada ima status dijalekta.
Sartrovo ne
Francuski filozof i pisac Žan-Pol Sartr jedan je od najpoznatijih dobitnika Nobelove nagrade, ali i prvi koji je, pre 50 godina, odbio to najviše priznanje za književnost.
Kada je 22. oktobra 1964. godine Švedska akademija saopštila ime dobitnika Nobelove nagrade za književnost, Sartr je mirno ručao u jednom pariskom restoranu.
Mladi novinar Frans presa Fransoa de Kloze tada je Sartru saopštio vest, a on je odgovorio da odbija nagradu. "Odbijam nagradu, to je činjenica, ali sada moram švedskim novinarima da objasnim zašto", rekao je Sartr dok je još ručao.
Prema navodima Frans presa, vest iz Stokholma nije izazvala "nikakvo iznenađenje niti emociju" kod francuskog filozofa i književnika. Međutim, Sartrova izjava je izazvala veliko iznenađenje u Parizu i kasnije u svetu, jer je on bio prvi koji je odbio tu nagradu.
Stručnjak za Sartrovo delo Andre Gižo izjavio je da se Sartr plašio da će "tom nagradom biti sahranjen još živ pre završetka svog opusa". "Sartr je Nobelovu nagradu nazivao 'poljupcem smrti'", rekao je Gižo.
Kao drugi razlog za odbijanje nagrade, Gižo navodi Sartrovu kritiku prema svim institucijama, smatrajući da su one "smrtonosne jer lišavaju čoveka svoje prave ličnosti" i još "zahtevaju neku zahvalnost".
Sam Sartr je kao jedini problem naveo da Nobelova nagrada "ne nudi privilegiju da je dobitnik prihvati ali i odbije".
"Šveđani su tada jasno stavili do znanja da ih ne interesuje što je Sartr odbio nagradu. On je izabran i njegovo ime će biti urezano u mermeru", rekao je Antoan Žakob, autor knjige "Istorija Nobelove nagrade".
Sartrova odluka je bila predvidiva jer je odbio najveće francusko priznanje, Orden Legije časti.
Pisac i filozof je čak hteo da spreči taj scenario jer je 14. oktobra, kada je u štampi pročitao da je favorit za nagradu, uputio pismo Švedskoj akademiji u kojoj "traži da ne nagrađuje nekoga ko uopšte ne želi to priznanje".
"Prema informacijama koje sam danas saznao, izgleda da ove godine imam priliku da dobijem Nobelovu nagradu. Iz ličnih i još više objektivnih razloga, ne želim da budem na spisku nominovanih ove, 1964. godine, a ni kasnije, jer ne želim da prihvatim to počasno priznanje", navodi se u Sartrovom pismu.
Pedeset godina posle Sartrove odluke i dalje postoji podeljen stav o gestu francuskog književnika. Neki to opravdavaju njegovim ličnim opredeljenjem, a drugi da je Sartrovo odbijanje "dokaz njegove sujete".
Žan Pol Sartr (1905-1980) bio je filozof, romansijer, esejista, dramski pisac i tvorac ateističkog egzistencijalizma.
Njegovo najpoznatije književno delo je "Mučnina" (1938), autobiografsko delo "Reči" (1964), a filozoska dela "Biće i ništavilo" (1943) i "Kritika dijalektičkog uma" (1960).
Svetsku slavu su stekli i Sartrovi pozorišni komadi "Iza zatvorenih vrata" (1945), "Prljave ruke" (1948) i "Đavo i Gospod Bog" (1951).
