Transcendentalna magija, Elifas Levi

 

Alfons-Luj Konstan alias Elifas Levi (1810-1875), francuski đakon; kasniji ezoterista, okultista, satanista, da bi se pred smrt vratio pod okrilje crkve

 

 

Kao rođenom u siromašnoj porodici sledovalo mu je školovanje u manastiru gde dobija čin đakona. Taj najniži sveštenički čin napušta u svojoj dvadesetpetoj godini da bi se okušao u politici gde takođe neslavno završava, par puta i u zatvoru. Upućen donekle, od opata manastira gde je boravio, u ezoteriju, počinje svoju prevarantsku karijeru. Opijen slavom i bogatstvom koje mu donosi bavljenje okultizmom, objavljuje da je crnom magijom dospeo do (nebitno) kojeg grčkog filozofa (ideja koju je kasniji satanista i poštovalac Levija, Krouli, preuzeo za njegove “razgovore”) , ali i upoznaje kao četrdesetogodišnjak devojku od sedamnaest godina, koju napušta tri meseca pred njen porođaj. Postaje i mason, ali svemu dođe kraj. Osetivši smrt na vratu materijalno bogatstvo pokajnički ostavlja crkvi, ne bi li ga, u njegovom, ali i crkvenom shvatanju, spasila sledujućeg pakla u koji su zajednički verovali.

Crkva "verujućih siromašnih" je rado preuzela taj materijal. 

 

Dakle, ne baš pohvalna biografija. 

 

U svakom slučaju njegovu knjigu Transcendentalna magija, baš kao i ostale ponuđene knjige na Nostalgija Zanimljivosti, potpuno besplatno imate OVDE

 

Pročitaj više...

Vremeplov

Čudnog ga nazovimo i mi, ime mu je obično. Tek tako ume da hoda i pentra se vrletima, da se brčka u plićanim potocima, kroz šume da traži gljive. Omiljena mu stara zdanja koja je zidao ili klepao neko davno pre njega. Jedared, a mlađan još bejaše, sačeka ga zmija na vrh stene uz koju se uspinjao. Kuda?

Škiljila je sijalica, taman toliko da obasja drum i postaju pored njega. Čekao je. Pust je drum bio i postaja ta. Onda je upao u kanal. Ovo smrdi, samo to je pomislio dok se kobeljao iz blata. Mali je bio. Tu pored groblje je bilo, a kada bi se uspentrao na neki obližnji žbunjić mogao je da vidi čudnovatu gomilu ispod, daleko ispod, jer groblje je bilo na brdu, a čudnovata gomila je bila stočna pijaca. Kuda?

Gledao je nepečene cigle, naslagane, rekli mu od toga će biti kuća. Čija? Kako čija, nasmejaše se svi, tvoja. I bila je kuća, od pečene cigle.

Hodao je toliko puta tim drumom, toliko da ga nije više ni primećivao pod svojim nogama. Razvaljivaše taj drum. Omiljena mu stara zdanja koja je zidao ili klepao neko davno pre njega. Otišao je da pogleda. Čudnog ga nazovimo i mi, mada mu ime nije neobično. Kuda, upita ga odavno mrtva zmija. Kuda, upita ga nasmejana gomila ispod brda. Kuda, osmehnu mu se stari drum dok je gledao u pravcu nepostojeće postaje. Kuda, upita ga parče pečene cigle iz razvaline. Gledao je taj komadić. Tu pored groblje je bilo. U daljini škiljila je sijalica.

GER DUG slajd kratkih, nepoučnih i neestetskih priča

Pročitaj više...

Krug kao simbol božanstvenosti

 

Sufiji vide otkrivanje božanskih beskonačnih imena iz nedokučive Esencije kao analogno projekciji neodređenog broja točaka opsega iz nedjeljivog središta i odrazu Božjih "formi" u zrcalima bića.

Kroz ovaj ontološki odnos, krug postaje simbol prvog shvatljivog oblika jedinstva koje Bit poprima. Geometrijske kvalitete svojstvene krugu stoga su uvjetovane metafizičkom stvarnošću koju on utjelovljuje. Krug stoga nudi učinkovite znakove koji nam pomažu razumjeti paradoks jedinstva i mnoštva.

Svaka linija koja strši iz središta prema obodu jednaka je svom pratiocu i završava u točki na obodu. Samo po sebi središte se niti umnožava niti povećava unatoč mnoštvu linija koje strše od njega prema obodu. Točka središta odnosi se na svaku točku na obodu svojom istom suštinom. Jer ako bi se odnosio na jednu točku na obodu na drugi način osim na ono čime se odnosi na drugu, bio bi djeljiv, i ne bi bilo točno da je jedan, ali ipak jest. Dakle, odnosi se na sve točke, usprkos njihovom mnoštvu, ni po čemu drugom nego po svojoj biti. Sigurno je dakle da se mnoštvo manifestira iz jedne Esencije, a da se ova Esencija ne umnožava.

Pročitaj više...