Nisu ljudi jedini koji vole opijate. Ostale životinje su im velika konkurencija...
Slonovi su agresivne pijanice
Kroz istoriju slonove su poštovali kao božanstva, zbog njihove mudrosti i izuzetnog pamćenja. Kao i ljudi, slonovi su vrlo složene, društvene životinje. To znači da njihovo ponašanje vrlo nalikuje ljudskom - oni neguju svoju mladunčad, tuguju za uginulim pripadnicima krda i apsolutno vole biti pijani. Alkoholizam kod slonova je sve veći problem u Indiji i Africi. Budući da su to izuzetno pametne životinje, nije im trebalo puno da shvate – gdje su ljudi, tu je i alkohol, a sve to zbog povećane interakcije s ljudima. Nekada se vjerovalo da se opijaju s prezrelim plodovima drveta Marula, no novije studije to opovrgavaju. Prava istina je da su stekli alkoholne navike u interakciji s ljudima.
Konji vole „ludu travu“
Ove biljke su često jedina hrana na pašnjacima u mršavim zimskim mjesecima. Konji je jedu zbog hranljive vrednosti, no takođe je rado uzimaju zbog njenih psihoaktivnih učinaka.
„Luda trava“ je skovana reč koja obuhvata više biljnih vrsta čiji je glavni sastojak toksin Swainsonine, a na konje ( i svu stoku koja se hrani na pašnjacima određenih područja SAD-a i Australije) deluje tako da ih ubija polako tokom nekoliko godina. Ove biljke su često jedina hrana na pašnjacima u mršavim zimskim mesecima.
Mufloni stružu lišaj sa stena
Jedinstvena vrsta žuto zelenog lišaja može se naći samo u divljinama nacionalnog parka Rocky Mountain. Ovaj lišaj je iznimno redak, da bi narasli na jednom kamenu može proći i celo desetleće.
Iako je vrlo opasno doći do lišaja i mada ne sadrži nikakve hranljive vrednosti, ovce će preći velike udaljenosti i rizikovati život da bi ga se domogle. Nakon konzumacije deluju kao da su bolesne ili malo lude.
Sobovi vole gljive
Kao i većina divljih biljojeda, sobovi imaju vrlo čvrstu konstituciju koja im omogućuje da jedu svakojake biljke i gljive bez oboljevanja. Mnogi sojevi halucinogenih gljiva su otrovne za čoveka, ali nisu otrovne za sobove. Šamani domoroci su to primetili kada su promatrali jelene kako traže otrovne gljive. Gljiva Muhara je otrovna za ljude, no ne i za sobove. Kad je mlada i nema one karakteristične bele pege, neiskusni berači je vrlo lako mogu zameniti s jestivom gljivom Blagvom.
Sibirski starosedeoci imaju običaj ispijanja sobovskog urina, kojeg su prethodno hranili gljivom muharom. Na taj način gljiva nije otrovna za ljude, a omogućava im halucinogene doživljaje.
Ali, razmena urina ovdje ne prestaje. Naime, i sobovi vole popiti ljudski urin, osobito od onoga koji je konzumirao gljive. U stvari, sobovi će tražiti ljudski urin za piće, pa u nekim plemenima ljudi nose kožnate torbe s vlastitim urinom, koje koriste za privlačenje sobova natrag u stado.
Pijane pčele
Kako se ispostavilo, pčele su takođe jedne od prirodnih životinjskih alkoholičara. Kako im je nervni sastav sličan ljudskom, često ih se opija kako bi se testirali učinci trovanja alkoholom. Pčele se mogu otrovati alkoholom usled izloženosti etanolu iz fermentiranog nektara, prezrelog voća, prirodnih hemikalija iz okoliša, ali i ljudski proizvedenog alkohola.
Jaguari i njihova halucinogena mačja trava
Koren sadrži vrlo snažan psihoaktivan satojak MAOI koji pojačava osetila životinje, ali i uzrokuju halucinacije.
I jaguari, kao i njihovi manji rođaci, vole biti malo „oduzeti“. Njihov izbor opojnog sredstva je međutim, znatno više opojan. Divlje mačke će tražiti ovaj koren i grist će ga dok ne počnu halucinirati.
Ime ayahuasca znači „vino duše”. Šamani autohtonih plemena zapadne Amazonije koriste ovu biljku u verskim obredima i obredima ozdravljenja. Osim svojih halucinogenih svojstava, koristi se zbog svojih lekovitih svojstava kao purgativ, učinkovito čisti organizam od parazita i pomaže probavnom traktu. Neki veruju da su ljudi naučili kako koristiti koren promatranjem jaguara.
Kapucinski majmun i halucinogena stonoga
Kapucinski majmuni iz Južne Amerike i lemuri na Madagaskaru su naučili kako da se „drogiraju“ s insektima u prolazu. Postoji nekoliko vrsta stonoga koje će štrcati otrovne spojeve kada se uznemire. Oni kotrljaju i grizu stonogu kako bi oslobodili njene zarobljene odbrambene toksine, te se s tim otrovom prekrivaju radi obrane od parazitskih insekata, a usput malo i uživaju u narkotičkom delovanju.
Valabiji na opijumu
Tasmanijiski Valabiji su viđeni kako skaču u krug i padaju uokolo, očigledno opijeni nakon što su se nahranili u lokalnim poljima maka. Tasmanija je najveći svetski legalni proizvođač opijuma za farmaceutsku industriju i kad je hrana oskudna, valabiji preživljavaju jedući ove opojne biljke.
Vervet majmuni su pravi alkoholičari
Vervet majuni su postali toliko zavisni o alkoholu da kradu alkoholna pića koja piju gosti na plažama ostrva St.Kits.
Vervet majmuni imaju dugu istoriju s alkoholom. Jednom su proždrali fermentisanu šećernu trsku koju je uzgajana za industriju ruma i od tada su poznati po bezobraznom ispražnjavanju koktela od turista na plažama. Kao i kod nekih drugih životinja, njihov alkoholizam je stečen.
Studije o njihovom ponašanju govore kako su njihove alkoholne navike slične ljudskima. Većina pije u umerenim količinama, oko 12 posto pije jako, pet posto pije previše, a mala skupina odbacuje alkohol. Maloletni majmuni takođe imaju tendenciju da piju više od odraslih.
