Moris Ravel (Joseph-Maurice Ravel), koji se zajedno s Klodom Debisijem smatra vodećim predstavnikom francuskog muzičkog impresionizma, rođen je u proleće 1875. u gradiću Siburu na jugu Francuske.
Energičan i radoznao, rano je počeo da otkriva nove mogućnosti izražavanja u muzici. Njegovi muzički eksperimenti nisu bili po ukusu konzervativne publike i kritike, a posebno su iritirali profesore na pariskom Konzervatorijumu. Uprkos tome njegova klavirska dela, kao i njegove kamerne, vokalne i orkestarske kompozicije, danas su neizostavni deo koncertnih repertoara širom sveta.
Širem sloju publike poznat je po svojoj kompoziciji „Bolero“ (koja je premijerno izvedena u Parizu, novembra 1928. godine), u kojoj je neprestanim ponavljanjem jedne muzičke fraze, uz postepeno dodavanje sve većeg broja instrumenata, preneo silovitu i strastvenu energiju španskog plesa. Kompozicija je nastala na molbu ruske plesačice, glumice i koreografkinje Ide Rubinštajn, koja je zatražila od Ravela da napravi za nju muzički komad u formi španskog baleta.
Za Ravelovo ime vezan je skandal koji se desio početkom 20. veka. Mladi muzičar i kompozitor je nekoliko puta tokom studija pokušao da osvoji prestižnu „Nagradu Rima“, ali bez uspeha. Na takmičenju 1905. godine bio je favorit, ali ga je komisija diskvalifikovala, navodno zbog toga što je prešao tridesetu. Bilo je jasno da je pravi razlog za isključivanje bila njegova težnja ka inovacijama. To je izazvalo buru u muzičkim krugovima Pariza. Izbio je javni skandal, poznat kao „Afera Ravel“. Oko mladog kompozitora toliko se podigla prašina da je dotadašnji dekan Konzervatorijuma bio prinuđen da podnese ostavku. Ipak, „Afera Ravel“ donela je mladom kompozitoru veliku popularnost u umetničkom i intelektualnom svetu, a učmali muzički život Pariza na početku novog veka dobio je neočekivani uzlet. Ta afera bila je prekretnica u životu Morisa Ravela, koji je odlučio da napusti Konzervatorijum i da se udalji iz akademskih muzičkih krugova. Istovremeno, postajao je sve popularniji u javnosti, a njegovi koncerti punili su muzičke dvorane. O njegovoj muzici svi su govorili i raspravljali. Ravel se zbližio s mnogim znamenitim umetnicima i kompozitorima, među kojima su bili i Klod Debisi i Igor Stravinski.
U oktobru 1932. godine Ravel zadobija teške povrede u saobraćajnoj nesreći, između ostalih i povredu glave. Prvobitno se činilo da je povreda glave bezazlena, ali je kompozitor nakon nekog vremena počeo da se žali na gubitak koncentracije, pospanost i najgore po njega – nesposobnost komponovanja. Podvrgava se operaciji na klinici tada poznatog neurohirurga Klovisa Vinsenta. Nakon operacije pada u komu iz koje se nakratko budi pred smrt, decembra 1937. godine.
