Prilozi za povest #2

 Prva školska biblioteka i Velika škola

  - Prva školska biblioteka u Srbiji u sastavu Velike škole, osnovana 1808. godine, bila je poklon Dositeja Obradovića.

Prva Velika škola je počela sa radom 1. septembra 1808. godine.
Na početku je imala 20 učenika, a jedini uslov  za upis bio je da polaznici umeju da čitaju, pišu i računaju

Zgrada Velike Škole-fotografija nastala 1934

Zgrada Velike škole-crtež Fanta Mali, nastao iste godine kao fotogradija iznad 1934.

Zgradu prvobitne Velike škole činile su dve prizemne kuće, dvorišna, sagradjena u periodu od 1789. godine i uulična u periodu od 1804. godine. Dvorišna, tipična turska stamena kuća, koja je, sudeci po položaju prema nekadašnjem sokaku, a danas Gospodar Jevremovoj ulici, bila okružena baštom. U njoj je krajem avgusta 1808. godine, tačnije 31. avgusta, sveučenom besedom Dositeja Obradovića uz prisustvo članova praviteljstvujućeg sovjeta, otvorena Velika škola i vec sutradan 1. septembra je započela sa radom.

Zgrada u koju je premeštena Velika škole 1809. danas muzej Vuka i Dositeja.

Za uređenje ustaničke države, između ostalog i školstva. Iskorišćen je period zatišja između tursko-srpskih sukopa, period zatišja između 1807, nakon što je saveznička Rusija zaključila mir sa Turskom u Sloboziji (Rumuniji).
Prvi značajan događaj desio se 16. avgusta te 1807, kada je u Beogradu na savskom pristaništu svečano dočekan Dositej Obradović, najučeniji Srbin toga vremena.
Dositej je sa sobom poneo i svoju biblioteku što je bilo od krucijalnog značaja za realizaciju osnivanja Velike škole.
U trenutku njegovog stupanja na beogradtsko tle, sa tvrdjave su se začuli topovski plotuni.
Slobodni Beograd je na taj način nagradio Dositeja koji se, iako najstariji (69) od svih srpskih obrazovanih poslanika koji su živeli van Srbije, jedini odazvao Karađorđevom pozivu. Napustio miran i udoban život u Trstu i došao u Srbiju.
Ubrzo se učeni i vredni Dositej primio dužnosti "nadziratelja učilišta" uz aktivno učešće u diplomatskim aktivnostima i pripremi zakona nove države (od početka 1811. godine obavljaće i dužnosti prvog ministra prosvete).

Prvi profesor Velike škole

Ipak, prema Vuku Karadžiću, zamisao za osnivanje Velike škole pripada Ivanu Jugoviću, Uz Dositeja najobrazovanijem Srbinu toga vremena.
Za pomoc realizacije svoje misli, Jugović se obratio novopostavljenom predsedniku Sovjeta Mladenu Milovanoviću:
"Mladen, ne samo da ovu nameru Jugovićevu prigrli, nego ju je on, od svoje strane i Sovjeta i Karađorđu predstavi a ovaj, ne samo što jednu tako uzvišenu i patriotičnu nameru Jugovićevu odobri, nego odmah naredi da se jedna od turskih kuća njemu, za tu cel shodna, u kojoj će i sam moći obitavati, ustupi i ako bi toj kući trebalo što i opraviti, da Sovjet naredi da se opravi" (Lazar Arsenijević Batalaka, Istorija srpskog ustanka).

-Pošto je Velika škola premeštena 1809. u zgradu preko puta, u kojoj se danas nalazi muzej Vuka i Dositeja. Prvobitna zgrada usupljena je Ivanu Jugoviću, koji je u njoj stanovao do napuštanja Srbije 1813 godine. Sa propašću ustanka prvobitna zgrada ponovo je postala svojina Turaka. Aleksandar karađorđević tada ađutant kneza Mihaila kupio ju je 1841. godine, ali je u njoj stanovao kratko pošto je već naredne godine bio izabran za kneza Srbije. Kuća je kao i sva kneževa imanja, prodata 1869. godine. Od tada, do danas, promenila je veliki broj vlasnika, služeći isključivo kao stambena zgrada.


Škola je svečano otvorena 31. avgusta, a započela je sa radom sutradan, 1. septembra 1808. Svečanom otvaranju prisustvovali su svi sovjetnici, mitropolit, mnogi ugledni građani i svi učenici prve generacije, kojih je bilo ukupno dvadeset. Nakon što je mitropolit osveštao prostorije u kojima će se održavati nastava, prigodan govor je održao Dositej Obradović, a učenicima se obratio sledećim rečima: "Blago celome narodu srbskome ako vi postanete i budete bogoljubivi, pravdoljubivi i prosvešteni! Od vas će se sva nacija naša prosvetiti i na svako dobro nastaviti, zašto vi ćete biti s vremenom narodni poglavari, sudije i upravitelji i od vas će zavisiti sveobšte narodno blagopolučije, čest i slava."

Svečano otvaranje Velike škole. Dositej gleda u Ivana Jugovića

Prvi učenici

Prvi učenici Velike škole bili su uglavnom sinovi ustaničkih vođa; Karađorđa Petrovića, Mladena Milovanovića, Milenka Stojkovića, Jakova Nenadovića, Vase Čarapića. Učenik Velike škole bio je i Vuk Karadžić, potonji književnik i reformator srpskog jezika, kao i istoričar Lazar Arsenijević Batalaka, koji su nam ostavili značajna svedočanstva o radu škole.

Rad škole

Vuk beleži da "klupa u školi nije bilo nego su đaci unaokolo sjedili na slamnijem stolicama", dok nam je Batalaka ostavio zapis o organizaciji rada škole: "Nikakvog napisanog ustrojstva ova Velika škola nije imala. Ljubav k otečestvu i potreba zemaljska napisale su štatut za ovu školu u glavi praviteljstva, i u duši i u srcu profesora. Ovi nisu imali određeno po koliko će koji časova na nedelju za predavanje koje nauke imati. Oni su, izjutra i popodne, u svoje klase dolazili, i toliko sati u njima probavljali, koliko je kad, i koji predmet za očitavanje zahtevao. Svaki dan su profesori redovno, izjutra tri a po podne dva sata, dakle pet sati, a često i više puta, i po šest na dan, u svojim klasama provodili." Dakle, nastava je bila razredna, što znači da je sve predmete u jednom razredu predavao isti profesor. Udžbenika nije bilo, već su učenici zapisivali predavanja. Ipak, od učila su postojale geografske i istorijske karte, dok su profesori za pripremu predavanja koristili strane knjige.


Velika škola je bila prva visokoškolska ustanova u Srbiji (1808-1813).

 Sledio je Licej (1838–1863), pa Velika škola (1863–1905) i na kraju Univerzitet, evo već 116. godinu.

Za kratko vreme njenog postojanja u školi je radilo ukupno 11 nastavnika.Pored već pomenutog Ivana Jugovića koji je prvoj godini bio jedini profesor i prvi upravnik velike škole.

U tri razreda, koliko je imala Velika škola, proučavali su se predmeti čiji je sadržaj bio prilagođen potrebama ustaničke države: opšta istorija, opšti zemljopis, računica, nemački jezik, državno pravo, narodno pravo, način suđenja kriminalnog, ali i stilistika, moralne pouke, crkveno pojanje i vojno vežbanje. 

 Veliku školu je pohađalo ukupno 36 učenika (sve muškarci), od čega je 13 završilo i odmah potom stupilo u državnu službu; većina u sudovima, a ostali kao pisari u Sovjetu, kod Vožda i vojvoda.

U prilogu pogledajte film: "OSNIVAČ VELIKE ŠKOLE  Jovan Savić  Ivan Jugović"https://www.youtube.com/watch?v=A7-rm0IpoXU

Nastaviće se.