Jednog lepog dana, a možda i ranije, rekao sam... dosta sam lunjao po portugalskim krčmama, vreme je da naplatim ono što sam i sam platio. Imam neke mape; najnoviju što sam jeftino dobio od pijanog mornara, kojemu su duga putovanja izjela i dušu i telo, a koji je ukrao to parče pergamenta od zapovednika broda na kojem je plovio poslednji put, odneću španskoj kraljici. Prevarant sam po zanimanju. Ime mi je Kristobal Kolon.
Otac mi je bio siromašni tkač, majka jeftina drolja iz Đenove. Bitanga i propalica sam bio od malih nogu i nisam hteo da budem prezrena beda kao moj otac, koji će da oženi neku izdrndanu kurvu, već sam se rano otisnuo na more. Gusarenje mi je dugo godina bio zanat, sve dok nas nisu (brod na kojem sam bio) potopili u blizini portugalske obale.
Bilo mi je zadovoljstvo ubijati ljude tako da sam rano zapažen i data mi je mogućnost učenja o plovidbi. Brzo sam shvatio osnove, a želja da postanem bogat navela me je na razna druga učenja. Znao sam da ću plovivši na zapad isploviti na istoku. Razne mape prolazile su kroz moje ruke i nisu izazivale ništa u meni, sve dok nisam dospeo do jedne – koju sam platio zlatom pijanom mornaru u portugalskoj krčmi.
Nakon brodoloma, a nakon neuspešnog gusarskog napada na mavarski brod, isplivao sam na portugalsku obalu. Nas je osam preživelo. Bio sam samo bitanga bez ičega na stranoj obali, ali sam, za razliku od ostale sedmorice, imao znanje jezika, tako da je ta nesreća bila moja sreća. Sposobnom prevarantu, željnom zlata i krvi nije bilo teško privući pažnju na sebe. Predstavio sam se kao zapovednik đenovljanskog trgovačkog broda, koji je napadnut od gusara i koji je jedini preživeo taj napad. Svedoke sam lako uklonio. Onu sedmoricu. Svoju smrt mogu da zahvale svojoj neukosti. Obešeni su na obali mora, jer su izazvali pobunu na brodu i bili u dosluhu sa gusarima. Samo proviđenje mi reklo šta da kažem.
U nastavku (za kojeg sumnjam da ću hteti da vam priuštim) – Dobijam zapovedništvo nad dva broda
GER DUG
Otac mi je bio siromašni tkač, majka jeftina drolja iz Đenove. Bitanga i propalica sam bio od malih nogu i nisam hteo da budem prezrena beda kao moj otac, koji će da oženi neku izdrndanu kurvu, već sam se rano otisnuo na more. Gusarenje mi je dugo godina bio zanat, sve dok nas nisu (brod na kojem sam bio) potopili u blizini portugalske obale.
Bilo mi je zadovoljstvo ubijati ljude tako da sam rano zapažen i data mi je mogućnost učenja o plovidbi. Brzo sam shvatio osnove, a želja da postanem bogat navela me je na razna druga učenja. Znao sam da ću plovivši na zapad isploviti na istoku. Razne mape prolazile su kroz moje ruke i nisu izazivale ništa u meni, sve dok nisam dospeo do jedne – koju sam platio zlatom pijanom mornaru u portugalskoj krčmi.
Nakon brodoloma, a nakon neuspešnog gusarskog napada na mavarski brod, isplivao sam na portugalsku obalu. Nas je osam preživelo. Bio sam samo bitanga bez ičega na stranoj obali, ali sam, za razliku od ostale sedmorice, imao znanje jezika, tako da je ta nesreća bila moja sreća. Sposobnom prevarantu, željnom zlata i krvi nije bilo teško privući pažnju na sebe. Predstavio sam se kao zapovednik đenovljanskog trgovačkog broda, koji je napadnut od gusara i koji je jedini preživeo taj napad. Svedoke sam lako uklonio. Onu sedmoricu. Svoju smrt mogu da zahvale svojoj neukosti. Obešeni su na obali mora, jer su izazvali pobunu na brodu i bili u dosluhu sa gusarima. Samo proviđenje mi reklo šta da kažem.
U nastavku (za kojeg sumnjam da ću hteti da vam priuštim) – Dobijam zapovedništvo nad dva broda
GER DUG
