Mlada Zemlja je skup kreacionističkih hipoteza koje zastupaju stav da su Zemlja i sav život na Zemlji stvoreni direktnim radnjama avramskog Boga pre 5.700 do 10.000 godina. Sledbenici su hrišćani i Jevreji koji veruju da je Bog stvorio Zemlju za šest dana, bukvalno shvatajući stvaranje sveta po Bibliji kao osnovu za svoja verovanja.
Naučni konsenzus, koji je 2006. godine podržalo 68 nacionalnih i međunarodnih akademija nauka, tvrdi u svojoj izjavi da je svemir nastao pre 13 milijardi godina, da je Zemlja nastala pre oko 4,5 milijardi godina, dok se život pojavio pre najmanje 2,5 milijardi godina.
Septuaginta (prvi prevod Starog zaveta na grčki jezik) je tradicionalno računala datum stvaranja u oko 5500. p.n.e. Vizantijski kalendar je tradicionalno za datum stvaranja sveta uzimao 1. septembar 5509. p. n. e., dok je Beda Poštovani (Beda Venerabilis)
Jedna od uobičajenih odlika kreacionističkih teorija je suprotstavljanje evoluciji, iako se takođe protive mnogim tvrdnjama iz oblasti fizike i hemije (posebno prema metodama za određivanje starosti), geologije, astronomije, kosmoligije, paleontologije, molekularne biologije, genetike, lingvistike, antropologije, arheologije, klimatoligije i dendrohronologije.
Mladozemljaski kreacionisti se izričito suprotstavljaju bilo kakvim objašnjenjima o poreklu sveta i svemira od onoga što odstupa od doslovnog shvatanja, bilo da je u pitanju poreklo biološke raznovrsnosti, poreklo života ili poreklo samog univerzuma. To je navelo neke kreacioite da kritikuju čak i inteligentni dizajn, ideju koja se smatra za prikriveni oblik kreacionizma, pošto ne brani njihov stav o starosti Zemlje, posebnom stvaranju i identitetu tvorca.
Kreacionisti mlade Zemlje tumače tekst o stvaranju na strogo bukvalan način. Za ogromnu većinu mladozemljaša, alegorijsko tumačenje stvaranja sveta po Bibliji, čovekovog progona iz Raja, Nojeve barke i Vavilonske kule bi potkopalo osnovne hrišćanske doktrine kao što su rođenje i vaskrsenje Isusa Hrista. Dakle, oni veruju da je Bog stvorio svet za šest dana normalne dužine i zasadio Rajski vrt za stanovanje Adama i Eve. Kao rezultat potonjeg čovekovog progona iz Raja, čovečanstvo je bilo primorano na težak rad da obezbedi hranu, porođaji su postali bolni i da se pojavila fizička smrt. Kreacionisti mlade Zemlje smatraju da su pre progona iz Raja sve životinje bile biljojedi i pri tom ne poriču postojanje dinosaurusa i drugih izumrlih životinja koje su prisutne u fosilnim zapisima. Obično veruju da fosili predstavljaju ostatke životinja koje su nestale tokom potopa. Većina veruje da je Noje smestio dinosauruse sa sobom u barci i da su ovi postepeno izumrli kao rezultat veoma različitog okruženja posle potopa.
Na drugom mestu, Biblija opisuje veliko stvorenje koje se naziva „behemot“ ili „bahamut“, a koje „diže rep svoj kao kedar“. Behemot je opisan kao „prvo između dela Božjih“ i nemoguće za hvatanje. Neki biblijski tumači su poistovetili behemota kao slona, nilskog konja ili bika, ali kako ove životinje imaju veoma tanke repove koji se ne može uporediti sa veličinom kedra, kreacionisti često poistovećuju behemota sa dinosaurusima sauropodima. Neki kreacionisti veruju da se behemot specifično odnosi na brahiosaurusa, jer Knjiga o Jovu (u engleskim prevodima) kaže da je „vladar puteva Božjih“, što bi trebalo da znači da je najveća životinja koju je Bog stvorio. Međutim, neki naučnici smatraju da se pominjanje kedra u stvari odnosi na njegovo igličasto lišće, koje podseća na štrčeće dlake koje se nalaze na repovima repovima savremenih slonova, nosoroga i nilskih konja.
Levijatan je reč za još jedno stvorenje iz Starog zaveta, koja u savremenom hebrejskom znači kit. Neki kreacionisti tvrde da je levitijan opisan tako da ima karakteristike stvorenja koja bi se danas zvali dinosaurusi, zmajevi ili vodene zmije. Neki tumači Biblije identifikovali su levijatana iz Knjige o Jovu kao nilskog krokodila ili ističu da ima sedam glava i da je čisto mitsko stvorenje. Kao i slučaju behemota, kreacionisti pokušavaju da povežu levitijana sa dinosaurusima.
Dugi niz godina, kreacionisti su navodno zajedničke otiske stopala ljudi i dinosaurusa u formaciji Glen Rouz, u državnom parku Dolina dinosaurusa u Teksasu kao dokaz suživota, iako je većina napustila ove tvrdnje, pošto je pažljiva provera pokazala neke od njih da budu ili izmišljotine ili lažne pojave, što su je kasnije i potvrđeno. Neki kreacionisti veruju da su dinosaurusi (kao i druga izumrla stvorenja kao što su plesiosaurusi) i preživeli u izolovanim mestima, pozivajući se na navodna viđenja jezerskih ili morskih nemani poput čudovišta iz Loh Nesa. Drugi kreacionisti pozivaju na oprez o navodnim viđenjima plesiosaurusa, jer ajkule iz vrste Cetorhinus maximus koje trule posle smrti mogu da liči na pleziosaure. Kreacionisti se ponekad okreću kriptozoologiji da podrži ideju da su bića za koje se zna samo iz fosila živela zajedno sa ljudima.
Kreacionisti povremeno tvrde da su dinosaurusi preživeli u Australiji i da su aboridžinske legende čudovištima-gmizavcima su dokaz toga, misleći na izumrlu životinju poznatu pod imenom megalanija (Varanus priscus). Međutim, megalanija je bila gigantski varan, a ne dinosaurus, pošto je i njen pronalazač Ričard Oven, shvatio da su to skeletni ostaci guštera, a ne arhiosaurije.
Glavni zagovornici mlade Zemlje su: Hrišćanska adventistička crkva, Protestantska reformisana crkva u Americi, Luteranska crkva — Misurijski sinod i Evangelička reformisana prezbeterijanska crkva.
VIDEO
