"Prohibicija prevazilazi granice razuma tako što pokušava da kontroliše čovekov apetit zakonodavstvom i time od stvari koje nisu zločin čini zločinom" – Linkoln
Istorija upotrebe konoplje u pisanom obliku traje skoro 5.000 godina. Konoplja je jedna od prvih kultivisanih biljaka i smatra se da je upotreba konoplje stara koliko i poljoprivreda. U početku se najviše gajila zbog vlakana, a stari Kinezi su od nje pravili konopce, odeću i hartiju. Od ove biljke se može napraviti praktično bilo šta, od najjačeg konopca, preko vrlo trajnog i visokokvalitetnog papira, do građevinskih materijala.
Konoplja, marihuana ili Cannabis sativa je jedno od najkorisnijih prirodnih lekova i izvora hrane u biljnom carstvu. Seme, stabljika i cvetovi ove biljke imaju brojne osobine od kojih ljudi imaju razne koristi. Seme konoplje je nutricionistički najkompletniji izvor hrane na Zemlji. Odličan je izvor minerala, proteina i dijetalnih vlakana. Najbolji način da se telu osiguraju dovoljne količine aminokiselina je da se jede hrana bogata globulin belančevinama. Budući da seme konoplje sadrži 65% globulin edistina, a takođe uključuje količine albumina, njegov protein je lako dostupan u obliku vrlo sličnom onom u krvnoj plazmi. Jedući konopljino seme telo dobija sve esencijalne aminokiseline potrebne za održavanje zdravlja. Seme sadrži i gama linolensku kiselinu (GLA), vrlo retku i hranjivu tvar koja se nalazi još jedino u majčinom mleku.
Industrijska upotreba uključuje mušku biljku kanabisa koja se upotrebljava za proizvodnju konopaca i jednim delom za proizvodnju grublje odeće, obuće i materijala sličnih papiru. Ovu primenu kanabis ima oko 12.000 godina. U SAD je bio jedan od osnovnih proizvoda u vreme kolonija.
Zakonu je svejedno
Ključno pitanje u zakonu se odnosi na razlikovanje tipova konoplje koji poseduju psihoaktivni sastojak THC ( a upravo to je i sastojak koji ima veliki značaj u medicini) od tipova konoplje koji ne poseduju THC. Zakonodavstvo većine zemalja u svetu zastupa monotipski pristup koji smatra da naglašena varijabilnost ipak ne dopušta definisanje različitih vrsta biljke.
Istorija upotrebe konoplje na Balkanu u pisanom obliku traje 2.500 godina, dok neki pretpostavljaju da seže i do 6.000 godina u prošlost. Svi narodi Balkana su je koristili, pa iako se svrha upotrebe konoplje tokom vremena menjala (nekad medicinska, nekad industrijska, nekad uživalačka), ona se u kontinuitetu koristi.
Vinča - Na nekoliko neolitskih staništa u Srbiji arheolozi su u naseljima vinčanske kulture pronašli zemljane lulice, stare oko 7.000 godina. Obzirom da je duvan stigao u Evropu tek u 15. veku sa Kolumbom, naučnici mogu samo pretpostavljati koje su trave drevni Vinčanci pušili.
Skiti - Prvo pisano svedočanstvo o upotrebi konoplje na Balkanu je ostavio Herodot i govori o njenoj uživalačkoj upotrebi među tadašnjim stanovnicima, Skitima i Tračanima. Herodot svedoči da su Skiti imali jednu strast: da zagrevaju konopljano cveće dotle dok ovo ne počne da se dimi, što je izazivalo kod njih fizičku opijenost. U klasičnoj grčkoj književnosti se reč "kanabis" tada javlja po prvi put. Pretpostavlja se da je konoplja migracijama Skita pristigla u južnu i istočnu Evropu. O konoplji kod Tračana Herodot spominje Κανναβις (kanabis): "U njihovoj zemlji rastu konoplje, najsličnije lanu, osim debljine i visine. Konoplje rastu kao divlje i kao pitome. Od njih Tračani prave odela najsličnija lanenim". Herodot kaže da su ta odela Tračana od konopalja takva da njihovu tkaninu može da razlikuje od lanene samo dobar poznavalac...". Na istoku Balkana i obalama Crnog Mora Pomponije Mel pominje narod Tračana "kao one koji hodaju po oblacima". Prema Melu, njihovi čarobnjaci su spaljivali ženske cvetove konoplje, kao i tamjan, kako bi u "magičnoj vrelini" pali u trans i igru u dimu. Oni su verovali da se biljka rastače u plamenu, a onda opet sastavlja unutar osobe koja udiše isparenja.
Proroštvo u Trakiji je bilo povezano sa kultom Dionisa i nalazilo se visoko u planinama, a proročica je predviđala budućnost u ekstazi, poput Pitije u Delfima. Neki od poznatih Tračana bili su Orfej i Dionis.
Vlasi - Pre nego što su Rimljani počeli da osvajaju Balkan, na današnjim teritorijama istočne Srbije i Bugarske nalazila se Trakija, a severno se prostirala Dakija. Mnogi smatraju da su Vlasi naslednici tih starosedelaca Balkana. Gotovo da nema etnološkog teksta posvećenog Vlasima, a da se na ovaj ili onaj način ne ističe kako je kod njih posebno razvijen religijsko-magijski kompleks kulture. Među Vlasima još uvek postoje narodni običaji vezani za konoplju, kao što je priveg koji se pravi "da raste konoplja".
Turci - Tokom otomanskog perioda se ponovo vraća uživalačka upotreba konoplje. Novi verski redovi, poput derviša (na zapadu poznatih kao sufiji) donose običaj duhovne upotrebe hašiša na ove prostore. Turci su takođe koristili derivat konoplje kao lek.
Važniji datumi u istoriji konoplje:
2740. pne. Prva pismena zabeleška upotrebe konoplje kao leka u Kini. Herbarijum kineskog cara Šen Nunga konoplju spominje kao biljku koja može biti delotvorna u lečenju malarije i konstipacije.
1200. pne. Konoplja se pominje u drevnom hindu spisu Atharva Veda kao sveta trava, jedna od pet svetih biljki Indije. Korišćena je u svrhu podsticanja duha, ritualno kao dar Šivi i u svrhu lečenja - ublažavanje temperature i glavobolje i podsticanje spavanja i apetita.
600. pne. Persijski filozof i prorok Zaratustra je napisao Zend-Avesta, sveti spis sa preko 10.000 lekovitih biljaka, a konoplja je na vrhu liste. Napitak od konoplje, bhang, se naziva “dobrim opijatom”.
70. Dioscorides pominje rasprostranjenu upotrebu konoplje za lečenje u Rimu.
170. Rimski istoričar Galen svedoči da se konoplja ponekad davala gostima radi uživanja. Galen takođe daje recepte za poslastice, gde se koriste seme i cvetovi konoplje i prenosi da se oni koji jedu ova jela osećaju "toplo i oduševljeno".
900 – 1000. Rasprava za i protiv jedenja hašiša, rasprostranjenog u Arapskom svetu.
12. vek. Pušenje hašiša je sveprisutno na Srednjem istoku.
1150. Muslimani su koristili konoplju za pokretanje prve evropske proizvodnje papira, gnječeći lišće konoplje u kašu i praveći od nje pergament.
1155 – 1221. Persijska legenda od derviškom (sufi) učitelju Šeiku Hajdaru, koji je upoznao derviše sa hašišom.
13. vek. U Španiji je Ibn Al-Baytar pisao o psihoaktivnosti konoplje.
1271 – 1295. Marko Polo daje opis korišćenje hašiša od strane Starca sa planine, Hasana Ibn Al-Sabaha i njegovih hašišana. Polo ih je opisao kao zaluđene ubice i od hašišan nastaje engleska reč asasin (ubica).
14. vek. Mnogi srednjovekovni medicinski preparati sadrže seme konoplje, a neki su lekari preporučivali konoplju i protiv bolova. Iz XIV veka datira zapis iz baptističke bolnice Sv. Jovana o nabavci 36 galona (oko 160 litara) konopljinog ulja.
1378. Otoman Emir Šejkuni je proglasio zabranu jedenja hašiša i naredio paljenje svih polja konoplje, hapšenje i zatvaranje ljudi koji je koriste. Emirovim zakonom su svi korisnici hašiša trebali biti kažnjeni vađenjem zuba.
1430. Jovanka Orleanka je optužena zbog korišćenja veštičje trave (inkvizicijin naziv za konoplju), da bi čula glasove.
1484. Papa Inoćentije VIII je godine osudio veštice za upotrebu konoplje na crnoj misi i uvodi zabranu prodaje konopljinog semena.
1533. Upotreba industrijske konoplje predstavlja veliku važnost pomorske Britanije, gde se koristila za pravljenje jedara. Henri VIII je izdao dekret 1533. da se na svakih 60 akri obradive zemlje koju farmer poseduje, četvrtina zasadi konopljom. Kazna za neizvršenje je bila 3 šilinga i 4 penija.
1564. Kralj Filip od Španije naređuje da se konoplja uzgaja širom njegovog carstva, od Argentine do Oregona.
1597. Engleski lekar Džon Gerard preporučuje konoplju.
17. vek. Upotreba hašiša i opijuma se širi među stanovništvom okupiranog Konstantinopolja i delova Vizantije.
1606-1632. Francuzi i Britanci uzgajaju konoplju radi kudelje u njihovim kolonijama u Port Rojalu (1606), Virdžiniji (1611), i Plimontu (1632).
1650. Konoplja postaje glavni predmet trgovine između centralne i južne Azije, a uživanje konoplje se širi Srednjim Istokom.
1653. Engleski lekar Nikolas Kulpeper tvrdi da konoplja leči zapaljenja, otklanja bolove i pomaže kod tumora.
1798. Napoleon na svom pohodu po Egiptu otkriva da tamošnja sirotinja uživa konoplju. On proglašava totalnu zabranu, ali je njegovi vojnici donose sa sobom nazad u Francusku.
1840. Lek na bazi konoplje je postao dostupan u SAD i prodavao se u apotekama.
1842. Konoplja je postala popularan lek u viktorijanskoj Engleskoj, a koristio se pri utrnuću mišića, menstrualnim problemima, reumi, epilepsiji...
1843. Francuski pesnici, pisci, slikari i umetnici su osnovali Klub ljubitelja hašiša (“Le Club Hachicins”) u Parizu, kojem su pripadali Šarl Bodler, Delakroa, Balzak, Flober, Aleksandar Dima, Gotije i mnogi drugi.
1890. Sir Rasel Rejnolds, kraljičin lekar, prepisao je kraljici Viktoriji konoplju protiv bolova. Kasnije je napisao: “Kada je čista, to je jedan od najvrednijih lekova koje posedujemo”. U to vreme je uzgajana, kupovana i prodavana slobodno u prodavnicama u Americi.
1890. Hašiš postaje ilegalan u Turskoj.
1890. Grčko ministarstvo unutrašnjih dela zabranjuje uvoz, uzgoj i upotrebu konopolje.
1911. Južna Afrika je zabranila konoplju, tvrdeći da su rudari manje efikasni kada su pod njenim uticajem.
1915 – 1927. Konoplja se zabranjuje za upotrebu u nemedicinske svrhe u nekim državama SAD: Kalifornija (1915), Teksas (1919), Luzijana (1924), i NJujork (1927).
1928. Uživalačka upotreba konoplje se zabranjuje u Britaniji. Mogla je da se prepiše samo za medicinsku upotrebu.
1930. Henri Ford je napravio automobil koji je imao delove od konoplje i išao na konopljino gorivo.
1937. Donešen je "Marihuana Tax Act", čime je konoplja zabranjena u svim državama SAD.
1943. Američka vlada podstiče farmere da uzgajaju, tada ilegalnu, konoplju, da bi pomogli ratne napore. Snimljen je propagandni film “Konoplja za pobedu” (Hemp for Victory). Konoplja se uživa među vojskom.
1952. Prva hapšenja zbog konoplje u Britaniji.
1961. Ujedinjene nacije donose konvenciju sa namerom da eliminišu upotrebu konoplje u narednih 25 godina. Ubrzo nakon, počinju prve kampanje za legalizaciju.
1975. Vrhovni sud SAD je doneo odluku da je svako ko uživa konoplju u kući zaštićen zakonima o “pravu na privatnost”. Posedovanje u javnosti je ograničeno na jednu uncu.
1976. Holandija je dekriminalizovala kanabis.
1993. Farmaceutska kompanija "Hempcore" prva dobija licencu za uzgoj u medicinske svrhe u Britaniji.
1994. Nemačka je sledila primer Holandije i dekriminalizovala male količine.
2012. Građani američke države Kolorado referendumom dozvolili posedovanje i prodaju konoplje u nemedicinske svrhe.
2013. Urugvaj zakonom legalizovao uzgajanje i konzumaciju konoplje.
VIDEO
