-->

Osobe koje praktikuju Transformacijsko disanje tvrde da samo 15 minuta disanja na određeni način pri čemu koristimo pun kapacitet naših pluća utiče izuzetno povoljno na naše raspoloženje i zdravlje.

Koliko ste svesni svog disanja tokom dana? Vrlo verovatno niste uopšte jer njim upravlja naš autonomni živčani sistem, odnosno odvija se automatski, bez našeg napora i voljne kontrole. No, najčešće tokom dana dišemo plitko i ubrzano. Naše disanje sledi naš stil života te tako naše telo ne prima dovoljno kisika kad smo u nekim zahtevnijim situacijama, često smo pod stresom što nas vodi u bolest.

Transformacijsko disanje

Jedan od načina na koji možemo učiti disati i pri tome koristiti pune kapacitete našeg disajnog sistema naziva se Transformacijsko disanje. U suštini se radi o vrlo jednostavnoj metodi. Potrebno je disati ne samo da nam se ošit odiže i spušta, već udisati vazduh punim plućima dok ne osetimo da nam se širi trbušna stenka i želudac lagano potiskuje prema dole. Udišemo zrak na nos, a onda radimo malo dinamičniji i samim time kraći izdah na usta. Također, važno je da disanje bude cirkularno, odnosno da nema zastoja između udaha i izdaha te sledećeg udaha i izdaha. U metodu Transformacijskog disanja uključene su i neke dodatne vežbe koje idu  u smeru pokretanja cirkulacije energije kroz celo telo te otpuštanja nekih energetskih blokada. No, samo disanje radi čuda i zaista nas dovodi u bolje raspoloženje, postajemo svesniji sebe i svega oko nas te ulazimo u intenzivan kontakt sa svojim emocijama. Dok tako dišemo moguće je da nam krenu suze, uhvati nas smeh ili imamo neke senzacije po telu kojima ne znamo uzrok. To su sve pokazatelji da smo „u sebi“ i da smo izašli iz rutine i automatizma.

Što leži u podlozi?

Ideja je da dok dišemo punim plućima, motrimo sve misli koje nam dolaze i odlaze bez da ih pokušavamo složiti. Puštamo da nam misli prolaze kao da nisu naše i jedino što u tom trenutku jesmo je dah i disanje. Nakon nekog vremena takve prakse možemo doći i u stanje bez misli, no to nije nužno cilj. Taj dobar osećaj koji nam čisto disanje donosi nastaje jer svu svoju pažnju usmeravamo na čisto postojanje. Dah nam ukazuje na to da smo živi. Bića koja nisu živa, ne dišu. Sama činjenica da postojimo, da dišemo i da smo živi budi u nama osećaj zahvalnosti na daru života. U tim trenutcima disanja u potpunosti smo prisutni u ovom trenutku i tome što sada radimo – dišemo. Tu nema mesta brigama, strahovima i strepnjama. Takvim načinom disanja usporava se i naš puls, smiruje se celi organizam i nestaje stres kojem smo redovito izloženi. U mogućnosti smo „čuti“ svoje telo na način da osetimo koji su nam mišići napeti, osećamo li negde bol i ukočenost. Tada se možemo razgibati, rastegnuti i napraviti ono što telu odgovara, a što ne bismo znali da se nismo disanjem opustili i uspostavili kontakt sa svojim telom. Takođe, osećamo svoje emocije koje inače zanemarujemo te ih nismo često niti svesni. I tada sebi možemo aktivno pomoći, zagrliti se, pomaziti sami sebe i pružiti sebi neko ohrabrenje i utehu. U takvim trenutcima svesnog disanja nisu nam potrebni drugi da nam kažu radimo li dobro i daju nam potvrdu naše egzistencije, to čini dah i sama činjenica da postojimo.

Uživanje u dahu

Takva vrsta disanja, odnosno bilo koje obraćanje pažnje na dah i produbljivanje istog, sama po sebi nosi neobičan osećaj ugode. Možemo osetiti blago i nežno peckanje u plućima, kao trnce ili žmarce. Disanje, kad se na njega obrati pažnja, stvara jedan vrlo ugodan osećaj kao da nam svila klizi niz dušnik skroz u svaki kutak naših pluća, naše unutrašnjosti. Taj je osećaj povezan i s velikim olakšanjem kad nakon gušenja ili nemogućnosti da dišemo, napokon uspemo udahnuti i tada smo iznimno sretni i zahvalni na tome što dišemo.
No, ne moramo biti na rubu prestanka disanja i umiranja kako bismo se naučili ceniti nešto na prvi pogled tako banalno što u suštini život znači. Taj osećaj zahvalnosti za vlastito postojanje možemo imati stalno, svakim svojim udahom i izdahom ili barem 15 minuta dnevno kad odvojimo vreme samo za blagoslivljanje vlastitog daha i činjenice da dišemo.


Download Knjiga

Šta je Nostalgija Zanimljivosti?

Možda prvo reći šta znači nostalgija? Kovanica nastala od (staro)grčkih reči nóstos álgos, što bi značilo kuća i bol. Nije teško zaključiti...

Čitanije

.