Ova knjiga pripada najređima. Možda od njih čak nijedan ne živi. To bi bili oni koji razumeju mog Zaratustru: kako bih smeo da se pomešam sa onima za koje već danas rastu uši? — Meni pripada tek preksutrašnjica. Neki se rađaju posthumno.
Uslove da bih bio shvaćen i tada shvaćen sa nužnošću — poznajem samo odviše tačno. Mora se biti čestit do okrutnosti u stvarima duha da bi se, isto tako, izdržala moja ozbiljnost, moja strast. Mora se biti vešt planinskom životu — da bi se pod sobom gledalo kukavno doba političkog brbljanja i samoživosti naroda. Mora se postati ravnodušan, nikada ne pitati da li istina služi, postaje li sudbonosnom... Neka naročita sklonost snage za pitanja za koja niko danas nema odvažnosti; odvažnosti za ono zabranjeno; predodređenost za lavirint. Jedno iskustvo sedmostruke samotnosti. Nove uši za novu muziku. Nove oči za ono najdalje. Nova savest za istine do sada prećutkivane. I volja za ekonomiju velikog stila: sakupljati njenu snagu, njenu ponesenost... Strahopoštovanje prema sebi; ljubav za sebe; bezuslovna sloboda sa samim sobom ...
Pa dobro! To su jedini moji čitaoci, moji pravi čitaoci, moji predodređeni čitaoci: šta preostaje? —Ostatak je samo čovečanstvo. — Čovečanstvu se mora biti nadmoćan snagom, visinom duše —prezirom...
Fridrih Niče
Sadržaj samoga dela je zapravo kritika hrišćanstva i zapadne filozofije. Hrišćanstvo se suprostavlja moralu, kojega on zastupa. On smatra da je moralno sve ono što je u ljudskoj naravi, stoga je najveća vrednost moć. Što se tiče filozofije, nju smatra sredstvom kojim se hrišćanstvo služi da bi proguralo svoje stavove.
Antihrist, Prokleto hrišćanstvo (Der Antichrist. Fluch auf das Christenthum), je knjiga koju je napisao nemački filozof Fridrih Niče. Objavljena je 1895. godine.
(KLIKOM DO KNJIGE)
Naslov može biti preveden kao « Antihrist » ili « Antihrišćanin » ; sudeći po sadržaju knjige verovatno je da autor podrazumeva oboje. Prema knjizi Eno čoveka (Ecce homo), može se pretpostaviti kako je Antihrist Dionis, bog koji simbolizuje, prema Ničeu, antitezu hrišćanske interpretacije postojanja.
Tema dela je budućnost čoveka i ta budućnost je analizirana u svetlu istorije zapadnih vrednosti koje su se izuzetno proširile u svetu. Prema Ničeu, te vrednosti onemogućuju napredak čovečanstva jer su zasnovane na mržnji i fanatizmu hrišćanskog morala ; osnovna vrednost ovog sistema je osećaj krivice i samosažaljenje koji procenjuje život sa pesimističkog stanovišta (« Zbog čega sve to ? » « Čemu patnja ? » « Postoji jedan bolji život koji opravdava sadašnji ». ). Niče, dakle, postavlja pitanje da bi saznao da li postoji odgovor na tu omalovažavajuću interpretaciju patnje egzistencije. Koncepti kojima Niče odgovara na ova pitanja (Snaga volje, Natčovek) nisu jasno iskazani u tekstu i Niče se koncentriše isključivo na kritiku hrišćanskog krivotvorenja vrednosti.
Pravi hrišćanin ne postoji, jedini hrišćanin bio je samo jedan i on je umro na krstu..Bog ne postoji, on je izmišljotina sveštenika, koji su ga izmislili da bi povećali svoju moć. Prema tome, božja je volja ono što sveštenik hoće imati. Iz toga razloga sveštenik je najgora vrsta čoveka - hipokrit.
