Džim Morison, američki pevač, pisac i pesnik ostao je upamćen kao jedan od najpopularnijih i najuticajnijih ličnosti u istoriji rok muzike, dok su pesme grupe The Doors decenijama nakon njihovog raspada i dalje podjednako slušane.
Do današnjih dana, on je široko poštovan kao najharizmatičniji pevač u istoriji rok muzike, a kožne pantalone kojima je bio privržen na sceni i van nje postale su stereotip garderobe rok zvezde. Takođe, on je autor i nekoliko knjiga pesama, kratkih dokumentarnih filmova i ranih muzičkih spotova koji su obeležili odrastanje omladine širom sveta. Morisonova smrt u 27. godini iznenadila je svet, a okolnosti pod kojima je do nje došlo i organizacija tajne sahrane bile su i ostale predmet stalnih glasina i doprineli stvaranju misterije decenijama nakon što je otišao sa životne scene.
Džejms Daglas Morison je rođen je u Melburnu na Floridi 8. decembra 1943. kao najstariji sin admirala Džordža Stivena Morisona i domaćice Klare Klark Morison. Kao što bi se očekivalo u vojničkom domu, njegov otac i deda bili su strogo disciplinovani, ali Morison je kasnije s ironijom pripovedao da je Klara, kada je njegov otac bio kod kuće, bila admiralov zapovednik. Jedan od najznačajnijih događaja u njegovom životu desio se 1947. tokom putovanja u Novi Meksiko na koji se zaputio sa roditeljima i mlađom sestrom Anom, kao i bratom Endijem.
- Tada sam prvi put otkrio smrt... Porodično smo se vozili kroz pustinju u zoru, a kamion sa Indijancima udario je u naša kola. Bilo je Indijanaca razbacanih po putu koji su krvarili do smrti. Bio sam dete, tako da sam ostao u kolima, dok su otac i deda otišli da provere šta se desilo. Nisam video ništa, sve što sam primetio bila je čudna crvena boja i ljudi koji su ležali unaokolo, ali mogao sam da osetim vibracije ljudi oko mene i odjednom sam shvatio da ni oni ne znaju šta se dogodilo više nego što sam ja znao. Tada sam prvi put osetio strah i u tom trenutku duše tih Indijanaca, možda jednog ili dvojice, kretale su se unaokolo i sletele u moju dušu, a ja sam bio poput sunđera, spreman da sedim tamo i upijam – objasnio je Kralj guštera. Ovo uverenje nije ga napustilo sve do smrti, mada su njegovi roditelji tvrdili da se to nikada nije desilo. U mnogim svojim komentarima o tom događaju, Morison je tvrdio da je bio toliko potresen zbog nesreće da su mu roditelji rekli kako je imao ružan san samo da bi ga smirili. Bez obzira na to da li je događaj bio stvaran, zamišljen ili isfabrikovan, pevač ga se držao i ponavljao je činjenice o toj slici u svojim pesmama, poemama i intervjuima.
Pošto mu je otac bio mornarički oficir, Morisonovi su se često selili, pa je Džimovo rano školovanje bilo stalno prekidano zbog premeštanja iz jedne u drugu školu. Ipak, pokazao se kao inteligentan i sposoban đak posvećen časovima književnosti, poezije, religije, filozofije i psihologije. Još dok je bio tinejdžer, otkrio je rad filozofa Fridriha Ničea, a bio je privučen i simbolističkim pesnicima iz 19. veka i to najviše Englezom Vilijamom Blejkom i Francuzima Šarlom Bodlerom i Arturom Remboom, što se kasnije odražavalo i na njegovo stvaralaštvo. Završio je gimnaziju Džordž Vašington u Virdžiniji 1961. godine, nakon čega se čitava porodica preselila u južnu Kaliforniju. Ubrzo nakon toga, Džim je još jednom poslat da živi sa babom i dedom u Klirvoteru, gde je upisao koledž Sent Petersburg, ali život sa strogim trezvenjačkim starcima bio je težak za Morisona koji je voleo alkohol. Kasnije se prebacio na Državni univerzitet Tallahasse na Floridi, a na nagovor roditelja otišao je u Los Anđeles gde je upisao UCLA univerzitet gde je završio studije filma. Dok je pohađao koledž na Floridi, upoznao je Meri Verbilou, a kada se prebacio na drugi univerzitet, ona je s njim otišla u Kaliforniju. I pored velike ljubavi, njihova veza nije dugo trajala. Nakon malog nesporazuma, Džim je utehu pronašao s drugom devojkom, a kada ga je Meri otkrila golog u ženskom apartmanu, bila je jako povređena i raskinula je s njim. Iako su s vremena na vreme bili u kontaktu, nisu se pomirili. Spekuliše se da je Morison pesmu The Crystal Ship napisao u spomen na svoju izgubljenu ljubav. Na fakultetu je upoznao i kolegu Reja Manzareka s kojim je i osnovao čuvenu grupu The Doors, a ubrzo su im se pridružili bubnjar Džon Densmor i gitarista Robi Kriger. Naziv The Doors potiče od naslova knjige Oldusa Hakslija Vrata percepcije koje je pozajmljeno iz citata Vilijama Blejka: Ako se pročiste vrata percepcije, sve će se pred čovekom ukazati onakvo kakvo jeste - beskrajno. Nostalgija za nikad doživljenim, ogorčenost i razočaranje zbog nemogućnosti potpunog samoostvarenja, osnovno su motivi koji dominiraju u poeziji i tekstovima koje je Morison napisao. Teško da je iko od malobrojnih i ne preterano zainteresovanih posetilaca kluba London Fog na legendarnom losanđeleskom Sunset bulevaru u januaru 1966. godine mogao i da nasluti kakva se simbolika krije u adresi mesta na kome je tih večeri svoje prve nastupe imala grupa The Doors. Bulevar sumraka, naime, bio je pravo mesto za početak jedne faustovske i beskompromisne umetničke i životne avanture – kratkog, prekratkog putovanja u noć pesnika koji je stihom najavljivao da do njenog kraja želi da stigne autoputem. O povratku nije rekao ništa, sudeći po svemu verovatno je od samog početka znao da ga neće ni biti. Alhemija koja je postojala u prvoj i jedinoj postavi grupe povela je njene članove putevima kakve sigurno ni sami ispočetka nisu mogli da predvide, bar ne u potpunosti.
Na svojim prvim nastupima u ulozi predvodnika grupe, Džim je nastojao da bude mnogo više od pevača: želeo je da bude šaman, vrač koji će ne samo buditi mrtve, već ih i voditi u zajedničku avanturu putovanja prostorima s druge strane svesti i razuma. Vodio je boemski život, a zbog životnog ritma sa malo hrane i mnogo LSD-ja, 1966. godine nekada punačak Morison ekstremno je smršao, čime je postao nezvanični bog roka koji je učinjen besmrtnim u čuvenoj seriji crno-belih slika autorke Džoel Brodski. Poznata pod imenom Sesija mladog lava, uključivala je kultnu pozu razapetog Hrista koja je bila na omotu ploče Best of the Doors. U tom periodu prekinuo je sa većinom porodičnih kontakata, a dok se njegova muzika nalazila na vrhovima top-lista, za svoje roditelje je tvrdio da su mrtvi. Ova dezinformacija bila je objavljena kao deo materijala koji je distribuiran s njihovim prvim albumom. Iako se sa sigurnošću ne može tvrditi šta se odvijalo u srcu ili pevačevom domu, Morisonovi koji su se obično uzdržavali od priče sa novinarima, često su govorili kako smatraju da se saopštenje koje se odnosi na njihovu smrt pokušaj da se sakriju od radoznalih medija. U isto vreme dok su Morisonove pesme carovale radio-talasima, njegov otac postao je najmlađi admiral u američkoj mornarici za vreme Vijetnamskog rata. Većina je pretpostavljala da admiral nije uživao u povezivanju sa prevratničkim genijem iz The Doorsa, ali ni da mladi odmetnik nije želeo da bude povezan sa vojnim establišmentom koji je najviše mrzeo. Porodični sukob eskalirao je na jednom koncertu koji je posetila Morisonova majka. Džim je odbio da se vidi i priča s njom, a pretio je da će odbiti da peva ako ona bude u publici. Na kraju ubedili su ga da izađe na binu, s koje se tokom edipovskog dela pesme The End, podsmešljivo okrenuo majci i izgovorio poznate stihove. Nakon toga, mnogi su pomislili da je u njihovoj porodici bilo velike mržnje i kako su ti zastrašujući stihovi obojeni slikama ubistava, silovanja i incesta bili predstavnici Morisonovih shvatanja i nagoveštavali njegovu patološku pozadinu.
Morison je drogu doživljavao pre svega kao sredstvo za proširenje svesti. Uživanje u izmenjenim stanjima svesti ubrzo se pretvorilo u neutaživu potrebu za bilo čim što je moglo dovesti do takvih stanja – neretko i za ubitačnim kombinacijama različitih opijata. Čuvena je i njegova izjava o alkoholu:
- Opijanje je donekle nalik na kocku - izađeš da provedeš noć u pijanstvu i ne znaš gde ćeš završiti sledećeg jutra. Ponekad sve ispadne dobro, drugi put se dogodi katastrofa, to je bacanje kocke. U tome je razlika između samoubistva i polagane predaje – objašnjavao je Džim.
Velikom zavodniku nikada nije nedostajala pažnja žena, uključujući tu i njegovu dugogodišnju pratilju Pamelu Kurson koju je upoznao pre nego što je postao slavan i bogat. Vremenom, ona je s njegovim pristankom počela da koristi Morisonovo prezime, a Džim se odnosio prema njenim roditeljima kao da su mu tast i tašta. Muzičar je bio srećan kada bi svoj novac trošio na nju, a finansirao je i otvaranje butika koji je ona vodila. Kada su troškovi narasli, knjigovođa grupe ga je ubeđivao da Pameli smanji novčanu pomoć, a Morison mu je odgovorio kako bi radije potrošio novac na Pamelu nego na njega.
Ipak, njihov odnos je bio buran, sa čestim glasnim svađama koja su pratila pomirenja i suze. Deni Sagerman, bivši pevačev saradnik, naveo je da je deo njihovih problema proizilazio iz sukoba između onoga što su oni shvatali kao ideal otvorene veze i emocionalno bolnih posledica života u takvoj vezi. Pošto nijedno nije moglo priznati da ne mogu podneti drugačije seksualne aktivnosti, njihove rasprave su izbijale iz onoga što je izgledalo kao trivijalnost. Iako je Džim svojevremeno iznajmio apartman za Pamelu i živeo s njom, često je ostajao u hotelu ili spavao u kancelariji grupe. Tokom svog života, Morison je predstavljao Pamelu kao svoju kosmičku suprugu i u svom testamentu koji je napisao, sve joj je ostavio. Posle njegove smrti, kalifornijski sud je priznao Pamelu za njegovu vanbračnu ženu. Inače, 1970. godine učestvovao je na zakonski nepriznatoj ceremoniji vikanskog venčanja sa spisateljicom Patrišom Kenili. Prema Patrišinoj autobiografiji, u vreme kada se desilo venčanje, ona i Morison su shvatili njenu neobavezujuću pravnu prirodu. Ipak, Morison nije shvatao ceremoniju ozbiljno čak ni na emotivnom nivou i veza nije potrajala više od desetak susreta. Pevač je redovno uživao i u svojim obožavateljkama, a imao je brojne kratke izlete sa poznatim ličnostima, uključujući i Dženis Džoplin. U vreme njegove smrti, u javnosti se pričalo o dvadesetak postupaka za priznavanje očinstva.
Pred sam kraj života, u martu 1971, preselio se u Pariz s namerom da napravi pauzu od koncerata i skoncentriše se na pisanje. Nadajući se da će vratiti svoj život na pravi put, Morison je oslabio i obrijao bradu.
Umro je ubrzo nakon toga, 3. jula 1971, u svojoj kadi u dvadeset i sedmoj godini. Mnogi obožavatelji i biografi tvrdili su da je to bilo zbog overdouza, ali zvanični izveštaj kaže da je uzrok otkazivanje srca. Autopsija nije izvršena zato što medicinski veštak, postupajući po francuskom zakonu, nije pronašao tragove borbe ili zločina. Nepostojanje zvanične autopsije ostavilo je mnoga otvorena pitanja i stvorilo pogodno tlo za spekulacije. U svojoj autobiografiji Deni Sagerman je napisao da se nakon Morisonove smrti nakratko sreo sa Pamelom kada se vratila u Ameriku polovinom sedamdesetih i da mu je ona rekla kako je Morison umro od predoziranja heroinom, tačnije kada je ušmrkao obilnu količinu te supstance verujući da je kokain. Sagerman je dodao da je Pamela dala kontradiktorne verzije Džimove smrti, ali izgleda da je većina fanova prihvatila teoriju o heroinu. I sama Pamela umrla je prekomernog uzimanja heroina ubrzo pošto je priznata za Morisonovu vanbračnu ženu, a kao i on imala je svega dvadeset i sedam godina kada je preminula.
Morison je sahranjen u Uglu pesnika, na poznatom groblju Per Lašez u istočnom Parizu. U prošlosti, njegovi obožavaoci na grobu su ostavljali đubre, grafite i kanabis, zbog čega su usledile brojne žalbe zbog skrnavljenja okolnih grobova koje su dovele do očekivanja da će Morisonovi ostaci biti premešteni kada istekne tridesetogodišnji zakup. Ipak, pariske vlasti demantovale su takvu nameru jer je njegov grob postao jedna od najpopularnijih turističkih odrednica u Parizu, zajedno s Ajfelovom kulom, Nort Damom i Luvrom. Intrigantan je i napis na spomen ploči na grčkom jeziku Kata ton daimona eavtou koji mnogi prevode kao Dole, verovatno u Paklu sa svojim demonima ili Sagoreo zbog svojih demona ili Sa samim đavolom... Međutim, na starogrčkom jeziku reč daimon znači duh i nema negativne ili pežorativne osobine, a pravilnije glasi Veran svom duhu i to je značenje koje je želela Morisonova porodica kada je odabran natpis. Neki teoretičari zavere smatraju da Morison nije preminuo u Parizu, a činjenica da je samo dvoje ljudi priznalo kako je videlo njegovo telo, dodatno je pomogla da se glasina kako je još živ održi preko četrdeset godina.
Pre nego što su Dorsi stekli veliki uspeh, Morison se šalio da će lažirati svoju smrt da bi generisao publicitet i otići u Afriku, ali da će se, ako uspe sa svojim planom, javiti prijateljima pod svoj pseudonim Gospodin Modžo Rajsin. Članovi grupe tvrde da nikada nisu primili nikakva pisma. Ipak, neki njegovi obožavaoci i dalje veruju da je Džimova smrt prevara. Još kruže glasine da je izvršio samoubistvo, navodno ga je ubila CIA ili neka veštica, kažu da je umro u toaletu u pariskom noćnom klubu Rock and Roll Circus i da je njegovo telo preneseno u stan, da je još živ... Ipak, zvanična verzija glasi da je u poslednjoj noći svog života Džim Morison bio u Parizu. Odgledao je film u bioskopu, vratio se kući i legao da spava. Usred noći mu je pozlilo i otišao je da se osveži u kadi, gde je doživeo srčani udar i preminuo. Od tog događaja koji se desio 3. jula 1971. godine, pa sve do danas, misterije i dalje traju.
VIDEO
